Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, niste reagovali kada su se mom kolegi poljoprivredniku priviđale ovce. Dakle, ne znam gde je on u Skupštini video ovce? Verovatno ga je to prenelo sa vračarskog pašnjaka, ali on je ovde pokušavao da uvredi kolege poslanike, ali u tome nije uspeo. Teško je uvrediti bolje od sebe, a goreg od njega ja nisam video.

Danas imamo slučaj da neko ko je pobegao iz Niša, neko ko je, nažalost, bio premijer, neko ko je pre ubistva premijera, zajedno sa „Crvenim beretkama“, slavio verovatno desant i osvajanje aerodroma u Nišu, danas smo slušali njegovu zaštitu Grada Niša, zaštitu Nišlija, verovatno onih Nišlija kojima je rekao da pobacaju račune u bure sa vatrom, pa su kasnije platili i kamate. Slušali smo čoveka koji je pokušao da nas uvredi, koji je zauzeo mesto pokojnog premijera, iako je zajedno sa ovim čovekom, ministrom unutrašnjih poslova, Mihajlovićem, on je bio savezni, a ovaj je bio republički, dopustio da premijera marta meseca 2003. godine ubiju pred ulaskom u Vladu. Zatim je zauzeo njegovo mesto i zajedno sa ovim drugim čovekom vladao, nažalost, Srbijom i zato je ona kletva – dabogda vam Živković bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Nisam, nažalost, primetio to na šta ste ukazali.
Pregledaću, naravno, kasnije stenografske beleške, ali još jednom upućujem molbu svim narodnim poslanicima da kroz diskusiju i raspravu po amandmanima vode računa o dostojanstvu i ugledu Narodne skupštine Republike Srbije i svakog poslanika, i pozicije i opozicije.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Marijan Rističević: Ne.)
Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja priznajem da sam i švercovao bunde i da sam ružan i da sam glup i da sam ovca. Priznajem i da sam se preselio iz Niša u Beograd u stan od 200 kvadrata, sve priznajem, ali hoću da pitam gospodina Živkovića, kada toliko brine o interesima građana Niša, vezano za Aerodrom „Konstantin Veliki“, zašto kada je bio premijer, kada je bio predsednik Vlade Republike Srbije nije preneo vlasništvo ili korisništvo sa Republike Srbije na Grad Niš? Dakle, mogao je to da učini 2003. godine, ali on to nije učinio.

Ono što ja želim da kažem, što gospodin Živković očigledno ne razume, to je da su dugovi grada Niša prema Republici Srbiji, pre svega prema Ministarstvu odbrane, u ovom trenutku 64 miliona evra. Grad Niš taj novac nema.

Dug je nastao zbog štetnog ugovora koji je potpisan između Ministarstva odbrane, odnosno Vlade Republike Srbije i grada Niša, kome je u to vreme gradonačelnik bio gospodin Miloš Simonović iz DS.

Dakle, nije učinjeno skoro ništa da se ispune obaveze grada Niša prema Ministarstvu odbrane i time je naneta velika šteta državi Srbiji, a posebno je naneta velika šteta Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Da vas podsetim, obaveze grada Niša, to je ono što predstavnici bivšeg režima neće da kažu građanima Niša i građanima Srbije, a važno je da se kaže da bi se shvatila koliko je njihova štetočinska politika razarala srpsko društvo i srpsku ekonomiju. Dakle, obaveze grada Niša prema Republici Srbiji po ugovoru iz 2010. godine su: prenos skoro 158 hektara Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, nije ispunjeno skoro ništa. Trideset dva stana za pripadnike Vojske, to je učinjeno odmah. Dvadeset jedan posto od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u vrednosti od skoro 21 milion evra, nije urađeno apsolutno ništa. Procenat ispunjenosti te obaveze grada Niša prema Republici Srbiji je nula procenata.

U periodu od 2010. godine do danas Vojsci Srbije, kao što sam već rekao, predato je samo 32 stana ukupne vrednosti od dva miliona evra i od onih 158 hektara zemljišta, predato je nešto manje od šest hektara zemljišta u vrednosti od 55 hiljada evra.

Nadam se da je gospodinu Živkoviću sada jasno da grad Niš sa svojim ekonomskim kapacitetima ne može da ispuni ugovornu obavezu prema Republici Srbiji koja je nastala 2010. godine kada je njegova bivša stranka upravljala državom Srbijom i kada je upravljala gradom Nišom.

To što se on povukao iz politike ne znači da se povukao iz javnog života. On je nastavio da pustoši Republiku Srbiju ekonomski, jer je 2007. godine potpuno protivzakonito uzeo subvencije za vinograd, koje je navodno zasadio u novembru, odnosno subvencije je dobio u aprilu, a vinograd je sadio u novembru 2007. godine, o čemu je moj kolega Rističević više puta u ovoj Skupštini govorio.

Ono što, takođe, želim da kažem, to je da je aerodrom Niš kao javno preduzeće uspešan, ali samo zahvaljujući bezrezervnoj finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije. To je ono što predstavnici bivše vlasti, štetočinske vlasti, vlasti koja je nanela ogromnu štetu, koja je devastirala grad Niš, a mi sada iz SNS pokušavamo da grad Niš ponovo učinimo ekonomskim gigantom na jugu Srbije. Dakle, zbog te štetočinske vlasti Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu ne bi mogao redovno da funkcioniše.

Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz godine u godinu imamo povećanje broja aviona i broja putnika na niškom aerodromu i podaci o tome govore. Samo u 2009. godini bilo je 349 aviona, odnosno poletanja i sletanja na niški aerodrom, da bi u 2017. godini bilo 1.477 poletanja i sletanja na niški aerodrom.

Što se tiče robe u tonama, o tome tek ne treba posebno govoriti. Godine 2009. bilo je 390 tona robe transportovano sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu, a 2017. godine 2.542 tone.

Ja mislim da iz ovih podataka jasno proizlazi da bez podrške, finansijske, pre svega, podrške, materijalne, logističke, tehničke podrške Vlade Republike Srbije Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu jednostavno ne bi mogao da funkcioniše, ne bi mogao da funkcioniše čak ni na način da isplaćuje samo plate zaposlenima na aerodromu. To građani Niša i to građani Srbije moraju da znaju.

Neće niko iz Vlade Srbije, ni predsednica Vlade, ni ministarka saobraćaja, neće ni predsednik Republike Aleksandar Vučić Aerodrom „Konstantin Veliki“ da stavi u svoj džep i neće to postati ničija privatna svojina. To će i dalje ostati u Nišu, na raspolaganju građanima Niša, samo što će sada to postati jedno preduzeće koje će moći da funkcioniše tako da grad Niš bude oslobođen obaveza koje objektivno ne može da ispuni prema Republici Srbiji i što će ova kompanija postati još efikasnija nego što je bila do sada. A, kao što vidite, od 2014. do 2017. godine JP Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu je uspešno preduzeće, ali zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije.

Ono što kao pravnik moram da naglasim, što gospodin Živković neće da kaže, i zbog toga što je Vlada Republike Srbije imala razumevanja za tešku finansijsku situaciju u gradu Nišu i nije tražila sudskim putem izvršenje svojih ugovornih prava po ugovoru iz 2010. godine koje je imala prema gradu Nišu i prema Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Zahvaljujem.
(Zoran Živković: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Zoran Živković: Po amandmanu.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.

Naravno da imam pravo na repliku, pomenut sam deset puta. Ali, ako vi to ne shvatate, nije problem, mogu da potrošim i ovo vreme.

Niste pomenuti nijednom od kad ja predsedavam.

Niste čuli, pogledajte posle, da ne trošimo vreme sada.

Pa, možemo da pogledamo. Ali, čak i da ste spomenuti, samo je bio odgovor šta je Vlada uradila i ništa više.

Dakle, 2003. godine nije postojao institut imovine lokalnih samouprava, tako da nije mogao nijedan grad, ni Beograd tada nije imao imovinu, niti je Vojvodina imala imovinu, niti opštine i gradovi. Tako da, vrlom pravniku, da ga podučim malo, da je to 2003. godine bilo nemoguće da tadašnji premijer ili Vlada ili bilo ko prenese u vlasništvo bilo kome bilo šta. Mogao je grad da bude korisnik, kao što je i bio.

Taj ugovor o nekih, ne znam, 300 stanova, da vam verujem da postoji. Koliko se sećam, to je trebalo da gradi jedna američka firma kojoj je grad Niš prodao bivšu kasarnu „Bubanjski heroji“. Predsednik vaše stranke, u svojstvu kandidata za predsednika države i u svojstvu premijera, dva puta je prisustvovao sahranjivanju kamena temeljca na istom mestu, za iste objekte koji nikada nisu započeti. Društvo mu je pravio i neki američki ambasador, vi volite da ga zovete Skot, Skat, kako god hoćete. I od toga nije bilo ništa.

Prema tome, to je o tome ko je sposoban, koja vlast je sposobna, koja je nesposobna.

Optužen sam za, verovatno je to nivo veleizdaje, zato što sam se preselio iz Niša u Beograd. Ja bih voleo da bilo ko ko ima neke veze sa pravom edukuje, možda vi predsedavajući, edukuje kolegu poslanika, pa da mu kaže da je pravo slobode kretanja i nastanjivanja u Srbiji odavno utemeljeno i da niko živ ne može to da zabrani nikome.

Naravno, ja nisam postao Beograđanin, ostao sam Nišlija, naravno, ali sada u Beogradu. Stan, veličina stana je potpuni promašaj, kao jedna onako hrpa laži, pardon, neistina, vezane za taj nesretni vinograd. Znači, evo, da vas i tu podučim, više zbog javnosti. Subvencija se dobija tako što zasadite vinograd, pa onda dobijete tu subvenciju, kad se država uveri da ste zasadili.

Vinograd je zasađen aprila, mislim, 2007. godine, a subvencija je dobijena oktobra 2007. godine, što je utvrđeno, a vođena je istraga od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, gde je optužen, odnosno osumnjičen, bio samo jedan čovek, nekadašnji državni sekretar. Znači, organizovani kriminal je mislio da se jedan čovek organizovao, pošto definicija organizovanog kriminala, da podučim neke kolege, podrazumeva učešće više ljudi od kojih su neki deo državne uprave. Ne, protiv samo jednog jedinog, koji je 50 dana držan u pritvoru i koji je pre pola godine oslobođen od bilo kakvih optužbi. Nadam se da trenutni tuži državu zbog štete koja mu je naneta.

Prema tome, masa neistina, čak i sa ovakvim medijima u Srbiji, čak i da se ponavlja na najbrutalniji, najprizemniji način, nikad neće postati istina. Možete da izmišljate šta god hoćete, možete da pokušate da me uvredite na bilo koji način. Prešao sam iz Niša za Beograd, to je nešto opasno, pa nekima je bilo bolje da su ostali na drvetu, ili oni ili njihovi preci, a da nisu sišli, ali naravno to je deo evolucije koji niko ne može da spreči.