Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Kolega Živković je izneo notorne laži. Dakle, ovde su kopije originalnih dokumenata i ukoliko nisu istiniti, ja nudim ostavku i da nikad više ne dođem u parlament. Ako su ovo kopije originalnih dokumenata, onda je povreda dostojanstva dokazana i u tom slučaju gospodin Živković da podnese ostavku.

Ovo je uredba o sadnji vinograda, prolećnoj sadnji 2007. godine. Znači, u proleće 2007. godine morali ste imati poljoprivredno gazdinstvo i morali ste imati zemljište na kome ćete izvršiti sadnju. Gospodin Živkoviću u proleće 2007. godine je raspolagao sa parcelama, Krajkovac, od 1,1 hektar iz Merošina koje su u vlasništvu njegove supruge Biserke Živković i više nije imao ni komad zemlje, a navodno je u proleće 2007. godine zasadio 42 hektara na parceli od 52 vinove loze u Krčedinu. To zemljište je zakupio u novembru mesecu 2007. godine. Ovo je kopija ugovora. Ugovor je potpisao u njegovo ime jedan od direktora, Jaroslav Stuparski, MK Komerca. Novac koji su dobili, 525.000 evra, su raspodelili tako što jednu trećinu dobije MK Komerc, drugu trećinu „Agrounija“, čiji je vlasnik takođe MK Komerc, a treću trećinu je prebacio „Empresi“ čiji je vlasnik i direktor bio on. Tu treću trećinu novca je zadržao za sebe.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Kako je gospodin Živković izvršio prolećnu sadnju 2007. godine u novembru 2007. godine? Koje je to proleće je u novembru? Neka odgovori, a ja sam spreman da dam ostavku, ukoliko ova dokumenta nisu verodostojna. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Nisam rekao da je preseljenje iz Niša u Beograd opasno, nego da je skupo, jer mi nije jasno kako neko može kao predsednik Vlade da kupi stan od preko 200 kvadrata, a imao je platu od 100.000 dinara. Ta stvar mi nije jasna, ali da se više ne vraćam na to.

Gospodin Živković kaže – ako postoji taj neki famozni ugovor vezan za aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, ja ću ga sada pokazati da ga građani Srbije vide i da ga vidite vi, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dakle, ugovor je zaključen između Republike Srbije koju zastupa direktor Republičke direkcije za imovinu, Bratislav Pejković, i grada Niša koga zastupa gradonačelnik grada Niša Miloš Simonović. Ugovor je zaveden u Gradskoj upravi grada Niša pod brojem 2887/2010. Inače je potpisan 22. oktobra 2010. godine.

Gospodin Zoran Živković, po svom dobrom starom običaju, ne zna šta priča. Dakle, nije se radilo o 300 stanova, nego o 32 stana koje je grad Niš odmah ustupio Vojsci Srbije, ali gde je nastao problem? Nastao je problem u ispunjenju ugovorne obaveze koju grad Niš ni 2010, ni 2018. godine objektivno ne može da ispuni, a to je da izgradi stanove za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Znalo se i 2010. godine da grad Niš nema te finansijske kapacitete, kao što se zna i danas, ali je neko u želju da obmane građane grada Niša rekao da je to moguće i po tom osnovu je nastao dug grada Niša prema Republici Srbiji od 64 miliona evra. Dakle, za taj dug odgovoran je Zoran Živković, Simonović, Boris Tadić, DS i svi oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Dakle, bilo bi lepo da kažete srpskoj javnosti kada ističe obaveza ispunjenja ugovora. Da li je to 2010, 2011, 2012. godina ili možda kasnije, pa onda da vidimo ko je kriv za neispunjenje? Ti stanovi trebalo je da budu napravljeni na mestu bivše kasarne „Bubanjski heroji“, trebalo je da ih pravi ta neka fantomska američka firma gde su svi časnici i čelnici raznih vlasti pored njih stajali kao, da ne kažem kako, i nisu uradili ništa, i to nema veze sa mnom, mart 2004. godine.

Što se tiče preseljenja, to smo apsolvirali.

Što se tiče plate premijera, u moje vreme je to bilo mnogo manje. Tad je inače evro bio, ne 120, koliko je sada, kada sam ja bio predsednik Vlade, 67 dinara, a moja plata je bila nekih 30 i nešto hiljada. Znači, to računajte jedno 300, 400 evra, mnogo manje od one koju vi…

Odakle je poreklo moje imovine? Da vam kažem, pored nepostojećeg zakona o poreklu imovine, postoji u sadašnjem Zakonu o finansijskoj policiji, mislim da je član 83, 84, nisam siguran koji tačno, koji dozvoljava poreskim organima da ispitaju imovinu svakog građanina Srbije. Taj zakon je donet u moje vreme i, nažalost, jedini sam političar nad kim je primenjen. Naravno, sve je čisto, tu nema nikakve sumnje. To je proveravano više puta, ali mi je žao što i vama nije data prilika da se i vi pokažete čistim pred tim zakonom. Prema tome, manje neistina, više rada i to će biti na korist Srbije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tu američku firmu o kojoj govori Zoran Živkoviće je dovodio, a na insistiranje tadašnjeg američkog ambasadora, tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović. Aleksandar Vučić nikada nije polagao bilo kakve kamene temeljce za izgradnju stanova na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. To je još jedna laž i još jedna neistina, ali ne zbog Zorana Živkovića. To je čovek kome ne vredi objašnjavati bilo šta. To je čovek koji je i te kako uspeo u životu. Od nekoga ko je bio švercer bundi, postao je predsednik Vlade, kao onaj prvi jevrejski car Saul koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. To se desilo Zoranu Živkoviću i ja mu na tome čestitam.

Zbog građana Srbije želim da kažem nešto što je jako bitno. Godine 2010, kada je potpisan ugovor između grada Niša i države Srbije, se znalo da grad Niš nema finansijske i ekonomske kapacitete da ispuni svoje obaveze prema državi Srbiji. Problem je nastao 2010. godine. Mi danas u 2018. godini, kada kažem mi mislim i na rukovodstvo grada Niša i na Vladu Republike Srbije koju mi u Skupštini podržavamo bezrezervno i apsolutno, pokušavamo da taj problem rešimo, da Niš bude ekonomski gigant na jugu Srbije, da u Niš dovodimo investitore, da zapošljavamo ljude i da grad Niš oslobodimo jedne obaveze koju on ne može da ispuni.

Nije mogao da je ispuni ni 2010. godine, niti može da je ispuni 2018. godine. Ali, odgovornost za to snose oni koji su potpisali štetan ugovor po grad Niš, 2010. godine i napravili obaveze, to je ono što građani Niša treba da znaju, grada Niša prema državi Srbiji od 64 miliona evra.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Usput je bio još jedan pokušaj uvrede, ali u te laži o bundama i ne znam čemu sve, to više ne veruje niko, zato što naprosto ja imam dovoljno godina i ima dovoljno dokumenata i ljudi koji to znaju. Bundu video nisam u životu. Ali, nije da se ja pravdam, nego je to besmisleno. Smislite nešto drugo. Smislite nešto malo više.

Rekao sam vam već malo pre da je na tom aerodromu, za koji vi kažete da vrlo uspešno posluje, ali mora da ima pomoć države, znači, ko uspešno posluje on plaća porez državi i ne treba mu porez države, to su pravila u koja će vas ubediti i potpredsednik jedan koji sedi tamo i koji ne vodi sednicu, a koji se razume u to. Znači, ako je nešto neuspešno, onda mu treba pomoć države, a ako je uspešno, onda mu država ne treba nego državi plaća porez.

Godine 1987. sam ja osnovao ugovornu organizaciju udruženog rada, to se tada tako zvalo, i radio do 1996. godine, kada sam ušao u politiku malo dublje nego što je to očigledno trebalo da učinim, zbog sebe i zbog svoje porodice. Ali, to je bila moja obaveza kao čoveka koji voli ovu zemlju i koji želi da da svoj doprinos da ona bude iole normalna država za život budućih generacija.

Ne postoji ništa prljavo u mojoj karijeri. Onoliko para koliko sam ja oteo od države, toliko da živite vi zajedno svi koji ste ovde. Od onoliko bundi koje su prošle kroz moje ruke, toliko pameti i toliki je nivo inteligencije koji vi posedujete. Izmislite nešto novo. Recimo, bilo je i većih gluposti – da mi je 1999. godine Vojska dala milion i po evra da kupim municiju za tenkove. To je kretenizam najvišeg nivoa. Ali, malo ima više smisla, malo je više duha nego bedna priča o bednim bundama.