Niste pomenuti nijednom od kad ja predsedavam.

Niste čuli, pogledajte posle, da ne trošimo vreme sada.

Pa, možemo da pogledamo. Ali, čak i da ste spomenuti, samo je bio odgovor šta je Vlada uradila i ništa više.

Dakle, 2003. godine nije postojao institut imovine lokalnih samouprava, tako da nije mogao nijedan grad, ni Beograd tada nije imao imovinu, niti je Vojvodina imala imovinu, niti opštine i gradovi. Tako da, vrlom pravniku, da ga podučim malo, da je to 2003. godine bilo nemoguće da tadašnji premijer ili Vlada ili bilo ko prenese u vlasništvo bilo kome bilo šta. Mogao je grad da bude korisnik, kao što je i bio.

Taj ugovor o nekih, ne znam, 300 stanova, da vam verujem da postoji. Koliko se sećam, to je trebalo da gradi jedna američka firma kojoj je grad Niš prodao bivšu kasarnu „Bubanjski heroji“. Predsednik vaše stranke, u svojstvu kandidata za predsednika države i u svojstvu premijera, dva puta je prisustvovao sahranjivanju kamena temeljca na istom mestu, za iste objekte koji nikada nisu započeti. Društvo mu je pravio i neki američki ambasador, vi volite da ga zovete Skot, Skat, kako god hoćete. I od toga nije bilo ništa.

Prema tome, to je o tome ko je sposoban, koja vlast je sposobna, koja je nesposobna.

Optužen sam za, verovatno je to nivo veleizdaje, zato što sam se preselio iz Niša u Beograd. Ja bih voleo da bilo ko ko ima neke veze sa pravom edukuje, možda vi predsedavajući, edukuje kolegu poslanika, pa da mu kaže da je pravo slobode kretanja i nastanjivanja u Srbiji odavno utemeljeno i da niko živ ne može to da zabrani nikome.

Naravno, ja nisam postao Beograđanin, ostao sam Nišlija, naravno, ali sada u Beogradu. Stan, veličina stana je potpuni promašaj, kao jedna onako hrpa laži, pardon, neistina, vezane za taj nesretni vinograd. Znači, evo, da vas i tu podučim, više zbog javnosti. Subvencija se dobija tako što zasadite vinograd, pa onda dobijete tu subvenciju, kad se država uveri da ste zasadili.

Vinograd je zasađen aprila, mislim, 2007. godine, a subvencija je dobijena oktobra 2007. godine, što je utvrđeno, a vođena je istraga od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, gde je optužen, odnosno osumnjičen, bio samo jedan čovek, nekadašnji državni sekretar. Znači, organizovani kriminal je mislio da se jedan čovek organizovao, pošto definicija organizovanog kriminala, da podučim neke kolege, podrazumeva učešće više ljudi od kojih su neki deo državne uprave. Ne, protiv samo jednog jedinog, koji je 50 dana držan u pritvoru i koji je pre pola godine oslobođen od bilo kakvih optužbi. Nadam se da trenutni tuži državu zbog štete koja mu je naneta.

Prema tome, masa neistina, čak i sa ovakvim medijima u Srbiji, čak i da se ponavlja na najbrutalniji, najprizemniji način, nikad neće postati istina. Možete da izmišljate šta god hoćete, možete da pokušate da me uvredite na bilo koji način. Prešao sam iz Niša za Beograd, to je nešto opasno, pa nekima je bilo bolje da su ostali na drvetu, ili oni ili njihovi preci, a da nisu sišli, ali naravno to je deo evolucije koji niko ne može da spreči.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Kolega Živković je izneo notorne laži. Dakle, ovde su kopije originalnih dokumenata i ukoliko nisu istiniti, ja nudim ostavku i da nikad više ne dođem u parlament. Ako su ovo kopije originalnih dokumenata, onda je povreda dostojanstva dokazana i u tom slučaju gospodin Živković da podnese ostavku.

Ovo je uredba o sadnji vinograda, prolećnoj sadnji 2007. godine. Znači, u proleće 2007. godine morali ste imati poljoprivredno gazdinstvo i morali ste imati zemljište na kome ćete izvršiti sadnju. Gospodin Živkoviću u proleće 2007. godine je raspolagao sa parcelama, Krajkovac, od 1,1 hektar iz Merošina koje su u vlasništvu njegove supruge Biserke Živković i više nije imao ni komad zemlje, a navodno je u proleće 2007. godine zasadio 42 hektara na parceli od 52 vinove loze u Krčedinu. To zemljište je zakupio u novembru mesecu 2007. godine. Ovo je kopija ugovora. Ugovor je potpisao u njegovo ime jedan od direktora, Jaroslav Stuparski, MK Komerca. Novac koji su dobili, 525.000 evra, su raspodelili tako što jednu trećinu dobije MK Komerc, drugu trećinu „Agrounija“, čiji je vlasnik takođe MK Komerc, a treću trećinu je prebacio „Empresi“ čiji je vlasnik i direktor bio on. Tu treću trećinu novca je zadržao za sebe.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Kako je gospodin Živković izvršio prolećnu sadnju 2007. godine u novembru 2007. godine? Koje je to proleće je u novembru? Neka odgovori, a ja sam spreman da dam ostavku, ukoliko ova dokumenta nisu verodostojna. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Nisam rekao da je preseljenje iz Niša u Beograd opasno, nego da je skupo, jer mi nije jasno kako neko može kao predsednik Vlade da kupi stan od preko 200 kvadrata, a imao je platu od 100.000 dinara. Ta stvar mi nije jasna, ali da se više ne vraćam na to.

Gospodin Živković kaže – ako postoji taj neki famozni ugovor vezan za aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, ja ću ga sada pokazati da ga građani Srbije vide i da ga vidite vi, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dakle, ugovor je zaključen između Republike Srbije koju zastupa direktor Republičke direkcije za imovinu, Bratislav Pejković, i grada Niša koga zastupa gradonačelnik grada Niša Miloš Simonović. Ugovor je zaveden u Gradskoj upravi grada Niša pod brojem 2887/2010. Inače je potpisan 22. oktobra 2010. godine.

Gospodin Zoran Živković, po svom dobrom starom običaju, ne zna šta priča. Dakle, nije se radilo o 300 stanova, nego o 32 stana koje je grad Niš odmah ustupio Vojsci Srbije, ali gde je nastao problem? Nastao je problem u ispunjenju ugovorne obaveze koju grad Niš ni 2010, ni 2018. godine objektivno ne može da ispuni, a to je da izgradi stanove za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Znalo se i 2010. godine da grad Niš nema te finansijske kapacitete, kao što se zna i danas, ali je neko u želju da obmane građane grada Niša rekao da je to moguće i po tom osnovu je nastao dug grada Niša prema Republici Srbiji od 64 miliona evra. Dakle, za taj dug odgovoran je Zoran Živković, Simonović, Boris Tadić, DS i svi oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Dakle, bilo bi lepo da kažete srpskoj javnosti kada ističe obaveza ispunjenja ugovora. Da li je to 2010, 2011, 2012. godina ili možda kasnije, pa onda da vidimo ko je kriv za neispunjenje? Ti stanovi trebalo je da budu napravljeni na mestu bivše kasarne „Bubanjski heroji“, trebalo je da ih pravi ta neka fantomska američka firma gde su svi časnici i čelnici raznih vlasti pored njih stajali kao, da ne kažem kako, i nisu uradili ništa, i to nema veze sa mnom, mart 2004. godine.

Što se tiče preseljenja, to smo apsolvirali.

Što se tiče plate premijera, u moje vreme je to bilo mnogo manje. Tad je inače evro bio, ne 120, koliko je sada, kada sam ja bio predsednik Vlade, 67 dinara, a moja plata je bila nekih 30 i nešto hiljada. Znači, to računajte jedno 300, 400 evra, mnogo manje od one koju vi…

Odakle je poreklo moje imovine? Da vam kažem, pored nepostojećeg zakona o poreklu imovine, postoji u sadašnjem Zakonu o finansijskoj policiji, mislim da je član 83, 84, nisam siguran koji tačno, koji dozvoljava poreskim organima da ispitaju imovinu svakog građanina Srbije. Taj zakon je donet u moje vreme i, nažalost, jedini sam političar nad kim je primenjen. Naravno, sve je čisto, tu nema nikakve sumnje. To je proveravano više puta, ali mi je žao što i vama nije data prilika da se i vi pokažete čistim pred tim zakonom. Prema tome, manje neistina, više rada i to će biti na korist Srbije.