Tako da me nemojte ograničavati u ove dve minute, imam dosta toga da kažem o tome kako su gospodin Boško Obradović i Dveri ispumpavale državni novac od 2004. godine, pa do dan danas. Ono što ne budem uspeo ja da kažem, nadam se da će reći moj kolega Marijan Rističević.
Dakle ovako, gospodin Boško Obradović je počeo sa ispumpavanjem državnog novca već 2004. godine, inače za vreme martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, iz Kolubare.
Tada je direktor Kolubare bio gospodin Vladan Jovičić iz DSS. U tom trenutku je Kolubara zabeležila, te 2004. godine, gubitak od skoro 10 milijardi dinara, a istovremeno je i pored tog gubitka uspela da izdvoji više od 140 miliona raznim udruženjima.
Od svih tih raznih udruženja, jedno od udruženja, još 2004. godine bile su Dveri, kojima je iz Kolubare, koja je tada grcala u gubicima i dugovima, dato bespovratno 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno i 2007. i 2008. i 2009. i 2010. godine.
Dalje. Kada je u pitanju ispumpavanje državnog novca, gospodin Boško Obradović se u to izuzetno dobro razume, mnogo bolje nego mi iz SNS, jer mi se nikada na taj način nismo finansirali.
Ja ću vam sada pročitati podatke samo za dve budžetske godine, za 2008. i 2009. godinu. Inače, Boško Obradović je navodno veliki protivnik DS, svega onoga što je DS uradila. On je najveći borac protiv režima koji je došao 5. oktobra 2000. godine i on jako ima veliku averziju prema DS i jedino voli njihove pare. Godine 2008. i to preko, pazite, Ministarstva za dijasporu, kako su se vešto dosetili, kao da su Dveri negde u Americi ili u Australiji, Ministarstvo za dijasporu je za Dveri u 2008. godini izdvojilo 300 hiljada dinara, a za 2009. godinu, opet Ministarstvo za dijasporu, odnosno u 2008, pazite dva puta 300 hiljada dinara, pa 400 hiljada dinara, a u 2009. godini dva puta po 300 hiljada dinara.
Znači, Ministarstvo za dijasporu samo u dve budžetske godine, 2008. i 2009. godine izdvaja više od milion dinara preko Ministarstva za dijasporu, pokretu Dveri.
Želim da podsetim gospodina Boška Obradovića, da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao na listi stranke koja je krajem aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije.
To je bila zajednička Vlada DS i DSS. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je u ime Republike Srbije potpisao Božidar Đelić i sećate se da je mahao onim naliv-perom, kao nekakvom relikvijom koja će ostaviti mnogo pozitivnog efekta za buduće generacije Srba. Dakle, onim naliv-perom kojim je krajem aprila 2008. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na listi DSS gospodin Boško Obradović je 2016. godine ušao u Narodnu skupštinu.
Dalje, ni to nije bilo dosta, boreći se za cenzus ne bi li se nekako dokopao tih famoznih 5% glasova, koji su neophodni da bi neka stranka, odnosno koalicija ušla u Narodnu skupštinu, on se nije obratio za pomoć zbog navodne izborne krađe ambasadoru Ruske Federacije u Beogradu, nije se obratio za pomoć ambasadoru Kine, on se obratio za pomoć ambasadoru SAD, i to je činjenica.
Dalje, gospodin Boško Obradović nam je ovde držao predavanja o tome kako bi trebalo voditi politiku prema KiM, da sve što Vlada Srbije radi, sve što radi predsednik Republike da to ništa ne valja, da je to izdaja, da ćemo mi na kraju morati da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju, da mi postupamo po nekakvim direktivama EU.
Pročitaću vam sada kakav je bio program Dveri. Ne znam, možda je u međuvremenu promenjen od 2011. godine. Pročitaću samo jedan deo da bi građani Srbije znali o kakvim se licemerima i dvoličnim ljudima radi. Dakle, jedan deo iz programa Dveri vezan za pregovore o KiM.
Dakle, 2011. godine Dveri kažu sledeće, citiram – shodno tome da je EU preuzela ulogu posrednika u pregovorima, još pre njihovog početka, treba insistirati na jasnoj i nedvosmislenoj izjavi predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, kojem će biti poslata poruka kosovsko metohijskim Srbima da treba da ostanu na KiM i da će im, na ovo posebno obratite pažnju, EU garantovati, ne UN, nego EU garantovani sva prava i slobode i da se neće tolerisati bilo kakve provokacije političke ili oružane usmerene protiv Srba. Dakle, EU treba da da te garancije, ne Savet bezbednosti UN, ne Republika Srbija, nego EU. To kažu Dveri 2011. godine u vreme kada su bile finansirane iz DS, preko Ministarstva za dijasporu, i kada su bile finansirane iz Kolubare. Zato ovakvi stavovi o KiM.
Takođe, kaže se dalje – glavno komandujući KFOR mora garantovani da će međunarodne vojne snage na KiM oštro reagovati značajnim vojnim snagama u slučaju ugrožavanja preostalog srpskog stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini i ponovne masovne akcije albanskih paravojnih i parainstitucionalnih struktura. Smatramo da bezbednosne službe, citiram i podvlačim još jednom, smatram da bezbednosne službe uticajnih država EU, ne UN, nego bezbednosne službe uticajnih država EU i KFOR-a, raspolažu sa dovoljnim brojem informacija zbog kojih se ovakav zahtev srpske strane može okarakterisati nužnim.
Dalje, Srbija, po mišljenju Dveri, iskazuje punu spremnost za učestvovanje u zajedničkim projektima od obostranog interesa sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, sa ili bez podrške međunarodnih organizacija, u oblastima saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, energetike, između ostalog, to podrazumeva da se Šiptarima da i jezero Gazivode, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, turizma, to znači skijalište na Brezovici, održivog razvoja, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. To je program Dveri iz 2011. godine, vezano za pregovaračku poziciju Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Šta možete da vidite iz ovog jednog dela programa koji sam citirao? Šta se spominje? Evropska unija, KFOR, službe bezbednosti država članica EU, saradnja sa Albancima na KiM u svim onim važnim životnim pitanjima za Srbe na KiM, saobraćaj i saobraćajna infrastruktura, energetika, turizam, održivi razvoj, zaštita životne sredine, prostorno planiranje.
Nigde se ne spominje ni Rusija, nigde se ne spominje ni Kina, ni Savet bezbednosti UN, gde nam Rusija i Kina čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet na KiM. Spominje se jedino EU i bezbednosne službe država članica EU.
Zašto je program Dveri bio takav? Morao je da bude takav, jer su Dveri bile u to vreme, a verovatno su i dan danas, finansirane od strane tadašnjeg režima Borisa Tadića i u kontinuitetu, od 2004. godine do 2012. godine, Dveri su bile na državnim jaslama, da li je u pitanju Kolubara, da li je u pitanju budžet Ministarstva za dijasporu, da li je u pitanju keš koji su dobijali od DS. Sada nam takvi ljudi u 2018. godini drže predavanja o tome kako mi navodno ispumpavamo neki novac iz državne kase, kako smo korumpirani, kako smo ne znam ni ja kakvi, kako vodimo izdajničke pregovore oko KiM.
Naveo sam vam samo nekoliko primera koliko su para dobili iz Kolubare, kada je Kolubara imala 10 milijardi dinara gubitka samo u 2004. godini. Pare su dobijali 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, onda od 2008. godine prelaze na državni budžet pa svake godine po milionče dobijaju od Ministarstva za dijasporu, a najnovija tehnologija kako se krade država, to je kada se dobije novac od države za izbornu kampanju, pa ono što se ne potroši, da se ne bi vratilo državi, da završi u privatnim džepovima funkcionera Dveri.
Da ne bih previše oduzimao vremena, o tome će vrlo detaljno, sa strukturom svih izdataka, svih primanja, svih uzimanja, svih lopovluka u režiji Dveri, da vam kaže nešto više moj uvaženi kolega Marijan Rističević.