Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nisam siguran sa jedne strane koliko su ova dva prisutna ministra policije i rada nadležni za teme koje su na dnevnom redu i gde su nam ministri finansija i drugi nadležni ministri u Vladi Republike Srbije. To je pitanje više za predsednika Vlade Republike Srbije i za predsednika Skupštine, zašto ovde nisu oni koji treba da budu danas da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Drugo pitanje koje građani Srbije ne mogu da znaju, jeste da je Narodna skupština, to jest predsednik Narodne skupštine iz vladajuće većine, 20 različitih predloga zakona i odluka stavio voljom, preglasavanjem vladajuće većine u jednu tačku dnevnog reda. Sada umesto da mogu o svakom predloženom zakonu da govorim 20 minuta, ja sada o svim 20 predloženih zakona mogu da govorim ukupno 20 minuta, što jasno znači da imam manje od minuta po predloženom zakonu. Dakle, to građani ne znaju, pa sam dužan da ih obavestim zašto neću moći o svemu detaljno da govorim, zato što je voljom vladajuće većine ukinuto pravo opozicije da govori o svakom zakonu pojedinačno, po 20 minuta šef poslaničke grupe.

Naravno, kao i do sada nemam problem da kažem šta je dobro u predloženim zakonima, to ću i ovog puta učiniti i naravno da ukažem na neke stvari koje su sporne.

Primera radi dobro je da, u vezi sa poreskom administracijom, da imamo ove nove predloge koji se tiču objavljivanja najboljih poreskih platiša, prinudne naplate poreza, štednih naloga dužnika, ali i uvođenja grejs perioda za najugroženije poreske obveznike. To su dobre stvari. Znači, mi ako smo opozicija Vladi Republike Srbije mi nismo opozicija državi Srbiji. Kada Vlada Republike Srbije predloži dobar zakon, imaće našu podršku, nije malo puta bilo kada smo kao opozicija glasali za dobre predloge Vlade. Problem je što je tih dobrih predloga Vlade malo i što su većinom predlozi Vlade loši, ali evo, uvek kada su dobri imate našu podršku i ja to javno istaknem.

Druga stvar, recimo, koja je ovde dobra, a tiče se pooštravanja određenih mera kada su u pitanju osnivači ili vlasnici određenih preduzeća, recimo, koja se bave računovodstvom, ili koja se bave igrama na sreću u Zakonu o igrama na sreću, gde se jasno u predloženim izmenama propisa zabranjuje krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima da budu osnivači vlasnici preduzeća na koje Srbija može preneti pravo na priređivanje igara na sreću ili, recimo, koje se bave računovodstvom da ne sme biti prethodno pravosnažno osuđen za krivična dela koja se odnose na zakone o radu, pravosuđu i investicionim fondovima. To je dobro. Znači, mora se pooštriti mogućnost da ne bude zloupotreba i da ljudi koji su za nešto krivično odgovarali ne mogu, jednostavno, na taj način dalje da posluju i da funkcionišu.

Naravno ima i onih tradicionalnih problema sa mnogobrojnim predlozima zakona od strane Vlade Republike Srbije. Evo, kaže se npr, Zakon o PDV-u, kojim Ministarstvo finansija od nas traži da ga uskladimo sa direktivama EU. Ponavljam da zaista mi nismo Narodna skupština koja treba da deluje po direktivama EU. Ne može biti smisao Narodne skupštine Republike Srbije da ispunjava direktive iz Brisela. Dakle, ako vi mislite da je svaki zakon koji dobijete kao direktivu iz Brisela dobar, onda se grdno varate. Svaki zakon treba da bude dobar i u interesu građana Srbije, a ne u interesu Brisela i EU.

Dakle, Vlada Republike Srbije kad predlaže zakone, a mi kao narodni poslanici, kada ih usvajamo, treba da vodimo računa o interesima građana Srbije, a ne da ispunjavamo direktive iz Brisela.

To je ono što se mi ovde neprestano suočavamo kao problem sa većinom zakona koji nam dolaze u Narodnu skupštinu. Uvek je obrazloženje Vlade Republike Srbije da je to direktiva iz Brisela i da mi moramo da ispunimo tu direktivu.

Sada mi vi recite, poštovani ministri, zbog čega mi moramo da ispunimo tu direktivu? Jesmo li mi članica EU? Kada budemo članica EU, onda treba da postupamo po pravilima EU. Dok nismo članica EU, zašto bismo mi primenjivali uslove, pritiske, ucene, naredbe i direktive iz Brisela. Na putu Srbije u EU po svaku cenu, mi otprilike treba da sprovedemo svaku direktivu.

Ako nam EU kaže, morate da se odreknete KiM, mi treba da se odreknemo KiM zato što nam je to rekla EU? Naravno da ne treba.

Ako nam EU kaže, rasprodajte sva vaša preduzeća, ukinite domaću proizvodnju, uvozite samo našu robu iz EU, da li i to treba da radimo? Naravno da ne treba.

Tako isto i za ove zakone. Ako vam je nešto stiglo kao direktiva iz EU, dobro razmislite pre nego što to predložite Narodnoj skupštini, jer jedno je interes Brisela, a drugo je interes građana Srbije. Ti interesi su često suprotstavljeni jedni drugom. Brisel gleda interes EU, njihovih multinacionalnih kompanija, njihove privrede, politike, njihovih međunarodnih odnosa.

Mi treba da gledamo naše interese, našu privredu, našu ekonomiju, naših saveznika u svetu, a ne da gledamo interes Brisela koji ovde treba da bude primenjen po svaku cenu.

Dakle, molim vas kada kao Vlada Republike Srbije sarađujete sa EU, gledajte šta je interes Srbije, a ne šta je interes EU.

Dakle, mi kao Dveri nemamo problem da se sarađuje sa EU, sa svim evropskim zemljama. To je normalna stvar i ekonomski i politički i na svaki drugi način, ali da nas neko ucenjuje, da nam neko iz Brisela daje direktive, da nas neko tera da radimo nešto što je protiv naših državnih i ekonomskih interesa, ne vidim zašto bismo to radili, jedino ako smo „bana država“. Jedino ako smo uslovljeni i ucenjeni od strane Brisela, jedino ako je naša vlast došla na vlast podrškom iz EU, pa je sada dužna da nešto zauzvrat vrati toj EU.

Dakle, direktive iz EU su nešto što je neprihvatljivo za poslaničku grupu Srpskog pokreta Dveri i ne možemo na taj način podržati nijedan zahtev i nijedan zakon kao što je ovaj zakon o PDV-u, kada on znači direktivu EU.

Sada da pređemo na set zakona koji se tiče novih zajmova, koje vi ovde predlažete da mi usvojimo. Ja inače, gospodo ministri, želim da vas obavestim da po analizi koju je radio ekonomski tim Dveri, mi od ove tri banke koje su na dnevnom redu, a u pitanju su Evropska investiciona banka, Nemačka razvojna banka i Evropska banka za obnovu i razvoj i do sada imamo 26 zajmova i 39 državnih garancija za razne zajmove koja su uzela javna preduzeća u Srbiji. To je ukupno 65 različitih zajmova, samo kod ove tri strane finansijske institucije.

Dakle, mi smo u ozbiljnom dužničkom ropstvu, mi smo se ozbiljno zadužili kod stranih međunarodnih monetarnih institucija i to treba da vraćaju naši potomci.

Visina samo kod ove tri međunarodne finansijske institucije, a trenutnih naših zaduženja je preko 2,5 milijarde evra. Dakle, prvi problem koji imamo sa zaduživanjem jeste koji je smisao daljeg zaduživanja? Ukoliko novo dužničko ropstvo nas u sve to uvodi, koliko će naših budućih generacija morati da vraća te zajmove? Najvažnije pitanje, koji je smisao tih zajmova? Da li su oni zaista na korist razvoja naše infrastrukture, privrede, poljoprivrede, lokalnih samouprava, što je ovde u obrazloženju razlog zašto mi te zajmove uzimamo?

Mogu da razumem putnu infrastrukturu, jer ona nam je potrebna i korisna, ali sve drugo za šta se zadužujemo, ima smisla da radimo samo ako je direktna investicija u domaću proizvodnju, samo ako će od te domaće proizvodnje da se puni naš budžet, samo ako će to da donese otvaranje novih radnih mesta. Da, evo imate obe moje ruke i čitavu poslaničku grupu Dveri za svako zaduživanje, koje otvara nova radna mesta, koje je direktno upumpavanje para u domaću proizvodnju, koju preko novih poreza i doprinosa puni budžet države Srbije, a zaduživanja da mi radimo razne investicione projekte koji su samo dodatno opterećenje na zaduženost države Srbije, jeste nešto što po našem mišljenju nije pravi razlog da bismo se dodatno zaduživali i upadali u dužničko ropstvo.

Ima tu niz i drugih konkretnih pitanja koja moramo ovde da postavimo, a neke kolege iz opozicije su već postavile.

Dakle, ko su oni koji uzimaju provizije prilikom dobijanja ovakvih kredita i ovakvih zajmova, ko je tačno imenom i prezimenom onaj ko će uzeti proviziju, ko je posredovao da dobijemo taj zajam, koja je visina te provizije koja njemu ide, da vidimo koliko zarađuje onaj ko nam posreduje u ovome? Da li je to neko iz domaćeg kruga, da li je to neko iz inostranstva, ko je onaj ko se bogati na našim uzimanjima zajmova?

Gospodine ministre, nemojte samo naokolo okolo, nego direktno. Ovaj zajam, provizija je tolika, ime i prezime onoga ko uzima tu proviziju. Drugi zajam, provizija je tolika, ime i prezime onoga ko uzima tu proviziju. Nemojte da mi nekome nameštamo poslove i da peremo pare preko ovih provizija. Nemojte, recimo, da finansiramo nekog marketinškog stručnjaka za potrebe SNS koji će uzeti proviziju, pa nećete vi kao stranka da mu platite marketinške usluge, nego mu plaća država Srbija ili ne znam kakve druge stranačke i poslovne i druge potrebe.

Još dva važna pitanja zbog ovog zaduživanja, a tiču se toga, koga angažujemo kao konsultantske usluge? Bilo je reči ovde i o tome. Tačno ime i prezime, firma, ko nosi te milione evra da bi dobio konsultantske usluge, da bi se realizovali određeni zajmovi, da bi se realizovao drugi infrastrukturni i investicioni projekat. Jesu konsultantske usluge domaće firme i domaće neke ličnosti, ili su konsultantske usluge strane firme stranih ličnosti, a posebni onih koji nam daju zajam?

Sada vidite gospodo ministri u čemu je tu problem, razumem interes stranih međunarodnih monetarnih institucija, jer oni prvo nama daju zajam i zarađuju na kamatama. Drugo, onda oni vrše konsultantske usluge pa zarađuju time što vrate dobar deo para na te konsultantske usluge koje nam daju.

I na kraju, mi njihovim firmama dajemo najunosnije poslove u realizaciji tih kredita u velikim infrastrukturnim investicijama. Pogledajte kako su oni dobri, zarađuju na kreditu, na konsultantskim uslugama, zarađuju njihove firme na realizaciji tih projekata.

Oni imaju sve interese ovog sveta da uđu u ove zajmove, a vi meni recite koje mi interese imamo, gde ovde zarađuju naše konsultantske firme, gde rade naše domaće firme, gde ovde mi upumpavamo pare u domaću proizvodnju i otvaramo nova radna mesta. Evo navedite mi od ovih 65 zajmova, koji je bio da mi napravimo našu industriju u poljoprivrednoj mehanizaciji? Koji je bio da mi razvijemo velike zadruge i otkupna mesta u Srbiji? Koji je bio da mi napravimo velike poljoprivredne industrijske kombinate? Koji je bio da mi razvijemo bilo koju granu naše domaće privrede koja bi bila zamena za uvoz, građevinska operativa, tekstilna industrija, bilo koja druga industrija, i gde smo uzeli zajmove da razvijamo našu privredu?

Šta, nije dozvoljeno da mi uzmemo te zajmove? To bi mi recimo bilo logično, jer što bi oni nama davali zajmove da mi razvijamo našu privredu? Bolje da mi uvozimo proizvode njihovih stranih multinacionalnih kompanija, da uvoznički lobi se ovde bogati i da ubijamo konkurentnost naše domaće proizvodnje.

Ja razumem interese našeg zajmodavca, ali ne razumem naše interese u svemu tome i to vas molim, gospodo ministri, da mi objasnite. Možda ima neki interes koji ja ne vidim, ali ono što vidim jeste da onaj ko nam daje pare odlično prolazi, on, njegovi konsultanti, njegove firme, a kako mi prolazimo i šta će naša deca morati da vraćaju od ovih 65 zajmova u visini od više od 2,5 milijarde evra, to ćemo da vidimo.

Sada prelazim do kraja svog govora na jednu temu koja je mnogo važna, samo je jedna od ovih 20 tačaka, za ostale prosto neću imati vremena. Ja sam se odlučio da ovoj temi posvetim malo više vremena, a tiče se izbora predsednika i Saveta DRI. To je jedna izuzetno važna institucija, koja analizira kako se troše pare građana Srbije i kako se koristi imovina države Srbije.

Verujte, lično smatram da u ovom trenutku nema važnijeg posla u državi Srbiji od toga da se utvrdi ko krade pare iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta lokalnih samouprava i kako se koristi imovina koja je u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava. Taj koji to utvrdi i pošalje u zatvor sve one koji su se ogrešili o javna sredstva, taj će uraditi revolucionarno veliko delo u istoriji Srbije.

Ja nisam primetio da je za ovih 6, 7 godina vlasti SNS bilo ko ko je opljačkao ovaj narod i državu u prethodnih 30 godina završio u zatvoru na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude, a vi mi navedite jednog političara ili jednog tajkuna, a vidimo da je skoro i najveći kriminalac i trgovac drogom, kao što je Dragoslav Kosmajac, po rečima Aleksandra Vučića, završio na slobodi. Dakle, recite mi i jednog velikog političara, jednog velikog tajkuna, jednog trgovca drogom koji u ovom trenutku na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude leži u zatvorima Srbije. Gde je Mišković? Na slobodi. Gde su Karići? Na slobodi. Gde je Stanko Subotić Cane i ostala ekipa duvanske mafije? Na slobodi. Gde je Mlađan Dinkić? U Vladi Republike Srbije, kao i njegova žena.

LJudi koji su nas upropastili, optuženi za najteža krivična dela, za najveći kriminal, za najveće pranje para, za najveće krađe, svi su na slobodi, a vi se kao borite protiv kriminala i korupcije? Šta bi radili da se ne borite protiv kriminala i korupcije kada je ovako kada se borite?

Dakle, hajde da se vratimo na DRI, jer od nje zapravo zavisi da li neko kontroliše krađu državnih, narodnih, javnih para. Evo da vidimo koliko vi brinete o DRI i onda ćemo preći na kandidate.

Naime, mandat članova Saveta prestao je 25. septembra 2017. godine, pre više od šest meseci. Narodna skupština Republike Srbije ne bira najvažniju nezavisnu Državnu revizorsku instituciju više od šest meseci ja mogu da razumem da samo iz jednog motiva – da DRI ne bi radila svoj posao i utvrđivala ko zloupotrebljava i krade narodne javne pare. Ja ne vidim drugi motiv da vi šest meseci ne birate članove Saveta DRI.

Naravno, sve poslaničke grupe imale su mogućnost da daju predloge svojih kandidata i tako su poslaničke grupe vlasti dali svoje kandidate, poslaničke grupe opozicije dali svoje kandidate. Bilo je sučeljavanje kandidata na nadležnim, resornim skupštinskim odborima i da li građani Srbije treba da pogađaju ko je predložen ovde za članove Saveta DRI? Naravno, oni koje je predložila SNS i SPS, a nije prešao ni jedan kandidat koga je predložila opozicija, iako se videlo na skupštinskim odborima koliko su određeni kandidati koji su došli iz opozicionih redova nadmoćniji, stručniji, sposobniji, sa jačim biografijama. Ako hoćete možemo i da ih upoređujemo ovde javno i da ih pozovemo ovde javno na sučeljavanje od kandidata vlasti. Dakle, jedan kandidat dolazi iz redova SPS i tu još dodatno četiri kandidata, računajući i predsednika Saveta DRI dolazi iz redova SNS.

Kako će oni koji su bliski SNS i SPS, koje ste vi predložili u DRI da kontrolišu vaše kadrove u Vladi Republike Srbije i vaše kadrove na nivou lokalnih samouprava, imate gotovo kompletnu vlast u Srbiji ili na nivou pokrajine? Dakle, da li je to logično? Pa nije logično. Jedino bi logično bilo da nekoga iz opozicije postavite u DRI da bi se kontrolisao rad vaših kadrova od republičkog, preko pokrajinskog do lokalnog nivoa.

Da li bilo ko u Srbiji ima iluziju da će ovi koje vi izaberete kao vaše predloge u Savet DRI vas kontrolisati? Naravno da neće. Da li hoćete da vam navedem dosadašnji rezultat kontrole? Evo jedan veoma precizan podataka za vas. U periodu od 2008. do 2014. godine nenamenski, obratite pažnju građani Srbije, za šest godina, pola vlast DS, pola vlast SNS, u obe vlasti SPS, nenamenski potrošeno na osnovu izveštaja DRI 5.881 milijarda dinara ili 59 milijardi evra. Nenamenski potrošeno? Dalje, podneto 1.364 krivične i prekršajne prijave i sve je završilo u fioci. Da li je neko odgovarao za nenamensko trošenje 59 milijardi evra? Da li znate nekoga ko je odgovarao? Da li je neko na robiji zbog toga?

Posebna priča je trošenje tekuće budžetske rezerve na koju Vlada ima diskreciono pravo i za koju praktično retko ko zna šta ta Vlada sa svim tim radi.

Na kraju ću vam navesti samo ono što je uradio ekonomski tim Dveri na čelu sa dr ekonomski nauka, dr Predragom Mitrovićem, a na bazi izveštaja same DRI. Znači, gde se sve kradu pare i na koje sve načine se kradu pare? Evo ovako, na uređenju internih akata lokalnih samouprava, raznih zloupotreba, službeni telefoni, službena vozila, službena putovanja, reprezentacija itd. Pogledajte ovo, u segmentu prihoda 22 modaliteta nepravilnosti i zloupotreba. U segmentu rashoda 42 modaliteta nepravilnosti i zloupotreba u korišćenju budžetskih sredstava. Molim vas, u oblasti javnih nabavki 41 modalitet nepravilnosti i da ne govorim o tome da nije popisana imovina, da ne govorim o tome da 59 milijardi evra neko ko je na vlasti troši nenamenski, a nije završio u zatvoru. Od 2008. do 2014. godine pola vlast DS, pola vlast SNS, u oba termina u obe vlasti SPS i neko je pokrao 59 milijardi evra za koje nikada nije odgovarao.

Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Naravno, ne ulazeći u to, ako bude dokazano da je neko učestvovao u bilo kakvom koruptivnom delu, naravno da će to državni organi goniti, ali nije mi jasna samo jedna stvar. S obzirom da je budžet Republike Srbije oko 10 milijardi evra godišnje, to bi značilo da je neko za taj period proneverio sve pare Republike Srbije i da ni jedan dinar, pa čak ni onaj za plate narodnih poslanika nije potrošen u skladu sa zakonom ako je proneverio 60 milijardi. To je apsolutno nemoguće. Deset milijardi evra je godišnji budžet Srbije. Ako je u pitanju 60 milijardi, znači za šest godina svi budžeti Republike Srbije, uključujući i sve plate svih ljudi u ovoj zemlji koji primaju platu iz javnog sektora apsolutno proneveren. Znači, to je, složićete se, nemoguće.
DRI, prethodni predsednik DRI izabran je u mandatu 2008. pa 2013. godine. Dakle, ni vladajuća većina nije imala nikakav problem sa ljudima koji su izabrani u prethodnom periodu. On je imao dva puna mandata po pet godina. Narodna skupština će birati nove ljude. Ne bih se mešao u odluke Narodne skupštine, ali mislim da ne stoji da se neko bira ili neko ima problem ili nema problem sa tim. Na kraju krajeva, važno je da ta institucija koja važi za Republiku Srbiju radi svoj posao.
Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, dakle, kada govorimo o PDV, mi pred nama u zakonskim rešenjima imamo nekoliko dobrih rešenja koje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV predviđa, a to su recimo podrške firmama koje su izvoznici u Srbiji. Firme koje su u našoj zemlji osnovane imaju pretežnu delatnost izvoza i do sada su imale suštinski mogućnost da traže povraćaj PDV kada ga već plate i ovim zakonom se omogućava, to će biti fiskalno neutralno, ali će suštinski biti podrška tim kompanijama, jer one ne moraju unapred da obezbede novac, neće morati da plate PDV, pa kasnije da traže refundaciju, već samim činom što su izvoznici neće morati da ga plaćaju.
Dakle, imamo nešto što je sistemska podrška izvoznicima, pomažemo našoj zemlji, a ne pravimo bilo kakvu štetu za Republiku Srbiju već, da kažem, porez za firme koje se bave delatnošću. Takođe, smanjuje se stopa PDV na smeše za stočnu hranu, što je dobro, jer mislim da to podržava i poljoprivredu na specifičan način, mislim da našu proizvodnju u tom smislu moramo da jačamo.
I moram da se osvrnem samo u par rečenica na javni dug. Javni dug je na današnji dan 59,3% BDP. Dakle, to je rekao bih jedan, imamo trend smanjenja u poslednje tri godine stalni trend smanjenja učešća BDP u javnom dugu i to je dobro zato što Republika Srbija pokazuje ono što su i narodni poslanici rekli, naša deca neće morati da plaćaju više, plaćaće manje.
A mi se trudimo, Vlada pokušava na merama i svim onim što preduzima da olakša građanima Srbije, sve ono što je bilo ranije. I šta je dobro? Mi danas kredite ne uzimamo za pokrivanje dugova javnih preduzeća. Malopre smo razgovarali o energetskim preduzećima, poslednje dve godine, što se nikada ranije nije dogodilo, svih pet energetskih preduzeća Republike Srbije posluje pozitivno. To se nije dešavalo ranije, već dve godine za redom svih pet posluje pozitivno i ostvaruje prihode za Republiku Srbiju. Mi danas uzimamo kredite za razvoj, em što smanjujemo javni dug, em što taj novac koristimo za razvoj ne za pokrivanje dugova, i to po ko zna kakvim kamatnim stopama.
I još jedna stvar. Ne mislite valjda da „KFV“ nekome plaća proviziju za uzimanje kredita? Oni i ako vam daju Grand, dakle ako ima konsultant, konsultanta plaćaju oni iz bespovratnih sredstava koji vam oni daju. Srbija plaća kamatu, ako imate sopstvena sredstva onda vam bilo kakav kredit ne treba, ako ih nemate vi morate uzeti kredit. Kredit je po zaista povoljnim uslovima i nikome se ne plati, ne znam kakva provizija, obično su to eksperti koji rade već sa tim bankama da vam pomognu u implementaciji te vrste razvojnih projekata.
Dakle, ne radi se o novcu koji je novac Republike Srbije, ovde se konkretno radi o novcu od milion evra koji Srbija dobija bespovratno. Dakle, to je poklon „KFV“. Nisu morali da ga daju, to su pregovori koji su tako dogovoreni.
Mi imamo mogućnost da Republika Srbija dobije i tu vrstu stručne pomoći, a ne bilo kakva provizija, da ljudi ne pomisle da se nekome plaća provizija, što je neko uzeo kredit, niti bi to „KFV“ kao državna nemačka banka dozvolila, niti bi to bilo ko u Republici Srbiji uzeo.
Mi uzimamo kredit za koji plaćamo kamatnu stopu koja je vrlo transparentna i niža nego što su bile kamatne stope koje su uzimane ranije. A, što se tiče pomoći, pomoć će da se realizuje i ti projekti na bolji način.
Mi danas tim projektima, odnosno kreditima koje uzimamo radimo na razvoju naše zemlje i obezbeđujemo da se proizvodi više električne energije što će u krajnjem ishodu dovesti do, da kažem, više novca za građane Republike Srbije. Ne trošimo te pare na potrošnju, trošimo na razvoj i mislim da na takav način, odgovorno i ozbiljno radimo.
Sama činjenica da smo danas ispod nivoa mastrikta koji predviđa zaduženost od 60% BDP u ovom dugu, mi smo danas na 59,3%, dakle pokazuje da Republika Srbija može da kaže da je uspela u jednoj važnoj stvari i da u poslednje tri godine u kontinuitetu smanjuje svoj javni dug i ostavlja građanima Srbije manje dugova i više mogućnosti da novcem koji uzima ide u investicije, infrastrukturu uz sve ono što donosi razvoj, što diže BDP, a ne u neku javnu potrošnju ili u vraćanje ili servisiranje.
Drugo, što smo nažalost morali jedan deo mandata ove Vlade da potrošimo, vraćajući neke dugove iz prethodnih vremena, kada su kamatne stope bile i po 7, 8 , 9%, što je stvarno bilo gotovo neizdrživo.
Danas država radi i određenu vrstu transformacije tih dugova, radi roling, radi vraćanje, prevremeno vraćanje dugova i na takav način pokazuje odgovornost prema svojim građanima. Hvala.

Hvala dr Stefanoviću.
Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite, pravo na repliku, naravno Bošku Obradoviću.

Gospodine Marinkoviću, ako mi dozvolite, ja sam jedan od ovlašćenih predstavnika na ovoj sednici, tako da…

Da, izvolite, po tom osnovu, ja sam mislio da je replika u pitanju.

Tako da me nemojte ograničavati u ove dve minute, imam dosta toga da kažem o tome kako su gospodin Boško Obradović i Dveri ispumpavale državni novac od 2004. godine, pa do dan danas. Ono što ne budem uspeo ja da kažem, nadam se da će reći moj kolega Marijan Rističević.

Dakle ovako, gospodin Boško Obradović je počeo sa ispumpavanjem državnog novca već 2004. godine, inače za vreme martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, iz Kolubare.

Tada je direktor Kolubare bio gospodin Vladan Jovičić iz DSS. U tom trenutku je Kolubara zabeležila, te 2004. godine, gubitak od skoro 10 milijardi dinara, a istovremeno je i pored tog gubitka uspela da izdvoji više od 140 miliona raznim udruženjima.

Od svih tih raznih udruženja, jedno od udruženja, još 2004. godine bile su Dveri, kojima je iz Kolubare, koja je tada grcala u gubicima i dugovima, dato bespovratno 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno i 2007. i 2008. i 2009. i 2010. godine.

Dalje. Kada je u pitanju ispumpavanje državnog novca, gospodin Boško Obradović se u to izuzetno dobro razume, mnogo bolje nego mi iz SNS, jer mi se nikada na taj način nismo finansirali.

Ja ću vam sada pročitati podatke samo za dve budžetske godine, za 2008. i 2009. godinu. Inače, Boško Obradović je navodno veliki protivnik DS, svega onoga što je DS uradila. On je najveći borac protiv režima koji je došao 5. oktobra 2000. godine i on jako ima veliku averziju prema DS i jedino voli njihove pare. Godine 2008. i to preko, pazite, Ministarstva za dijasporu, kako su se vešto dosetili, kao da su Dveri negde u Americi ili u Australiji, Ministarstvo za dijasporu je za Dveri u 2008. godini izdvojilo 300 hiljada dinara, a za 2009. godinu, opet Ministarstvo za dijasporu, odnosno u 2008, pazite dva puta 300 hiljada dinara, pa 400 hiljada dinara, a u 2009. godini dva puta po 300 hiljada dinara.

Znači, Ministarstvo za dijasporu samo u dve budžetske godine, 2008. i 2009. godine izdvaja više od milion dinara preko Ministarstva za dijasporu, pokretu Dveri.

Želim da podsetim gospodina Boška Obradovića, da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao na listi stranke koja je krajem aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije.

To je bila zajednička Vlada DS i DSS. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je u ime Republike Srbije potpisao Božidar Đelić i sećate se da je mahao onim naliv-perom, kao nekakvom relikvijom koja će ostaviti mnogo pozitivnog efekta za buduće generacije Srba. Dakle, onim naliv-perom kojim je krajem aprila 2008. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na listi DSS gospodin Boško Obradović je 2016. godine ušao u Narodnu skupštinu.

Dalje, ni to nije bilo dosta, boreći se za cenzus ne bi li se nekako dokopao tih famoznih 5% glasova, koji su neophodni da bi neka stranka, odnosno koalicija ušla u Narodnu skupštinu, on se nije obratio za pomoć zbog navodne izborne krađe ambasadoru Ruske Federacije u Beogradu, nije se obratio za pomoć ambasadoru Kine, on se obratio za pomoć ambasadoru SAD, i to je činjenica.

Dalje, gospodin Boško Obradović nam je ovde držao predavanja o tome kako bi trebalo voditi politiku prema KiM, da sve što Vlada Srbije radi, sve što radi predsednik Republike da to ništa ne valja, da je to izdaja, da ćemo mi na kraju morati da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju, da mi postupamo po nekakvim direktivama EU.

Pročitaću vam sada kakav je bio program Dveri. Ne znam, možda je u međuvremenu promenjen od 2011. godine. Pročitaću samo jedan deo da bi građani Srbije znali o kakvim se licemerima i dvoličnim ljudima radi. Dakle, jedan deo iz programa Dveri vezan za pregovore o KiM.

Dakle, 2011. godine Dveri kažu sledeće, citiram – shodno tome da je EU preuzela ulogu posrednika u pregovorima, još pre njihovog početka, treba insistirati na jasnoj i nedvosmislenoj izjavi predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, kojem će biti poslata poruka kosovsko metohijskim Srbima da treba da ostanu na KiM i da će im, na ovo posebno obratite pažnju, EU garantovati, ne UN, nego EU garantovani sva prava i slobode i da se neće tolerisati bilo kakve provokacije političke ili oružane usmerene protiv Srba. Dakle, EU treba da da te garancije, ne Savet bezbednosti UN, ne Republika Srbija, nego EU. To kažu Dveri 2011. godine u vreme kada su bile finansirane iz DS, preko Ministarstva za dijasporu, i kada su bile finansirane iz Kolubare. Zato ovakvi stavovi o KiM.

Takođe, kaže se dalje – glavno komandujući KFOR mora garantovani da će međunarodne vojne snage na KiM oštro reagovati značajnim vojnim snagama u slučaju ugrožavanja preostalog srpskog stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini i ponovne masovne akcije albanskih paravojnih i parainstitucionalnih struktura. Smatramo da bezbednosne službe, citiram i podvlačim još jednom, smatram da bezbednosne službe uticajnih država EU, ne UN, nego bezbednosne službe uticajnih država EU i KFOR-a, raspolažu sa dovoljnim brojem informacija zbog kojih se ovakav zahtev srpske strane može okarakterisati nužnim.

Dalje, Srbija, po mišljenju Dveri, iskazuje punu spremnost za učestvovanje u zajedničkim projektima od obostranog interesa sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, sa ili bez podrške međunarodnih organizacija, u oblastima saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, energetike, između ostalog, to podrazumeva da se Šiptarima da i jezero Gazivode, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, turizma, to znači skijalište na Brezovici, održivog razvoja, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. To je program Dveri iz 2011. godine, vezano za pregovaračku poziciju Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.

Šta možete da vidite iz ovog jednog dela programa koji sam citirao? Šta se spominje? Evropska unija, KFOR, službe bezbednosti država članica EU, saradnja sa Albancima na KiM u svim onim važnim životnim pitanjima za Srbe na KiM, saobraćaj i saobraćajna infrastruktura, energetika, turizam, održivi razvoj, zaštita životne sredine, prostorno planiranje.

Nigde se ne spominje ni Rusija, nigde se ne spominje ni Kina, ni Savet bezbednosti UN, gde nam Rusija i Kina čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet na KiM. Spominje se jedino EU i bezbednosne službe država članica EU.

Zašto je program Dveri bio takav? Morao je da bude takav, jer su Dveri bile u to vreme, a verovatno su i dan danas, finansirane od strane tadašnjeg režima Borisa Tadića i u kontinuitetu, od 2004. godine do 2012. godine, Dveri su bile na državnim jaslama, da li je u pitanju Kolubara, da li je u pitanju budžet Ministarstva za dijasporu, da li je u pitanju keš koji su dobijali od DS. Sada nam takvi ljudi u 2018. godini drže predavanja o tome kako mi navodno ispumpavamo neki novac iz državne kase, kako smo korumpirani, kako smo ne znam ni ja kakvi, kako vodimo izdajničke pregovore oko KiM.

Naveo sam vam samo nekoliko primera koliko su para dobili iz Kolubare, kada je Kolubara imala 10 milijardi dinara gubitka samo u 2004. godini. Pare su dobijali 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, onda od 2008. godine prelaze na državni budžet pa svake godine po milionče dobijaju od Ministarstva za dijasporu, a najnovija tehnologija kako se krade država, to je kada se dobije novac od države za izbornu kampanju, pa ono što se ne potroši, da se ne bi vratilo državi, da završi u privatnim džepovima funkcionera Dveri.

Da ne bih previše oduzimao vremena, o tome će vrlo detaljno, sa strukturom svih izdataka, svih primanja, svih uzimanja, svih lopovluka u režiji Dveri, da vam kaže nešto više moj uvaženi kolega Marijan Rističević.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dakle, ne znam po kom osnovu je Aleksandar Martinović dobio reč da 15 minuta govori protiv Dveri.

(Predsedavajući: Kao predlagač akta.)

Dveri nisu tačka dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije. Da li ja imam 15 minuta da odgovorim na ove napade i klevete? Da li imam tih 15 minuta?