Dobro. I član 27. i 107. nemaju nikakvih dodirnih tačaka ili ja vas nisam razumela što takođe priznajem. Ako mislite da sam povredila ja ili prethodni predsedavajući…
(Nataša Sp. Jovanović: Ma kako me niste kao razumeli?)
Nisam, imam neki limit, nešto razumem, nešto ne razumem. Samo mi recite hoćete li član 27. i 107. povreda? Hvala lepo.
Idemo dalje. Mislim da je replika bilo dosta.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Poštovani građani Srbije, prisutni gosti, kolege poslanici, danas na dnevnom redu imamo 20 tačaka dnevnog reda kojima ne možemo da nađemo zajednički imenitelj i tako ne možemo da opravdamo razlog njihovog spajanja u jednu raspravu.

Međutim, pošto je to postao već skupštinski kliše, ja ću u ime KSP da se potrudim da dam doprinos ovoj raspravi u načelu, kao da je ona jedna ozbiljna i odgovorna rasprava, mada ona to zapravo nije, a obrazložiću zašto smatram da to nije.

Većina predloga ovih zakona je probila rok koji je predviđen planom rada Vlade, kako za 2018. godinu, tako i za 2017. godinu. Odgovornost o probijanju rokova nismo dobili, mada pretpostavljam da je to zbog predsedničkih, pa sada beogradskih izbora i potpune blokade rada Vlade i parlamenta.

Prvi zakon na ovoj sednici, prva tačka, poslanici SNS, mada imaju potpuno pravo na to, na prva četiri člana su podneli 240 amandmana, ali smatram da je to krajnje nekolegijalno i nas sprečava u našem radu. Mi ovo smatramo apsolutnim mobingom nad poslanicima opozicije, jer zapravo ne možemo da obavljamo posao zbog kojih sve nas ovde prisutne plaćaju građani Srbije.

Ne smemo zaboraviti jednu stvar i smetnuti sa uma činjenicu da su zakoni javna stvar i tiču se javnosti Srbije i zato bi oni trebali na ovim raspravama od svih nas poslanika da budu blagovremeno obavešteni o tim zakonima.

Zatim činjenica da nijedan od 187 predloga zakona koji su podneli poslanici opozicije nije stavljen na dnevni red je veoma zabrinjavajuća.

Ako je neko čitao te zakone, videće da tu ima dosta dobrih predloga koji nisu politički zakoni i znači da je tendencija da se nijedan zakon opozicije, ne stavi na dnevni red i tu saradnje nema. Tražite saradnju od opozicije a saradnju ne dajete u nekim potpuno razumnim predlozima zakona.

Na kraju, ja sam zaista iznenađena, zašto ovde nije gospodin ministar Vujović, jer on je zajmoprimac, kao potpisnik zajmoprimac na većini ovih zakona o kreditima, on je potpisnik na većini ovih zakona, to je projekat njegovog ministarstva i zaista ne mogu da razumem kako nije došao on ili neko iz tog ministarstva da nam detaljno objasni sve to.

Prvi zakon koji je na dnevnom redu je zakon o planskom sistemu Republike Srbije i to je odličan primer manevra predlagača zakona da se pravno zakonodavstvo, evropsko iskustvo delimično prihvati, a delimično izbegne. To bi mogao da bude jedan zaista dobar zakon, ako bi bio u potpunosti usaglašen sa nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina EU.

Rasprava o tom zakonu je završena početkom 2017. godine i mi tek posle godinu dana imamo njega na dnevnom redu Skupštine, mada bi on trebalo da obezbedi modernizaciju sistema planiranja i kreiranja javnih politika i trebalo je da ide u paketu zajedno sa Zakonom o državnoj upravi i da se izvrše promene u tom zakonu koje bi obezbedile uvođenje sistematičnih konsultacija sa javnošću. Međutim, predlagačima i vlasti nije stalo da se konsultuju sa javnošću i to je najveća manjkavost ovog zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Mi smatramo da je ovakav zakon potreban i da će ovakav zakon, koliko god to poslodavac nije želeo, zaista biti kao neki drugi zakoni, trn u nozi predlagača, mada ne u tako zdravoj nozi vlasti, ali će on na mala vrata uvesti red u kreiranje javnih politika i neće tako lako moći da se eskivira javnost i neće tako lako moći da se eskiviraju lokalne zajednice, što sada veoma često imamo slučaj, jer je centralizacija vlasti evidentna.

Šta je veoma bitno? Zašto je bitno učešće javnosti? Evo, to se upravo dešava u Srbiji. Ko do sada nije shvatio da je javnost zaista postala veoma zainteresovana za kreiranje javnih politika, za kreiranje svih strategija, on zaista nije shvatio momenat u društvu koji se sada dešava. Imamo primer građana Požege, imamo primer građana Niša, imamo primer stvaranja lokalnog fronta u Kraljevu i još mnogih drugih primera gde je zapravo zainteresovana javnost, a to je javnost koju interesuje određena problematika, koja direktno nju pogađa. Ovog puta to se dešava na lokalu i meni je drago zbog toga što su građani shvatili da treba da uzmu aktivno učešće u kreiranju politika svojih lokalnih zajednica, jer ukoliko smo mi dobro sproveli plansku aktivnost i dobro doveli do svih i dobro odradili sve strategije i akcione planove na koje poziva ovaj zakon, nama neće biti potreban leks specijalis za neki novi „Beograd na vodi“ i nama neće biti … jer javnost će učestvovati u tim odlukama. Zato bi mi mogli da podržimo ovaj zakon jer on bi mogao potpuno nesvesno, vlast mislim da nije svesna toga, da uvede red u zakonodavstvo, planiranje, akcione planove ukoliko bi se izmenili neki važni delovi tog zakona koji se odnose na učešće javnosti.

Ono što je veoma bitno za ostale zakone ovde to je ceo jedan paket zakonskih predloga koji se odnose na zajmove. Znači, bili smo uskraćeni na raspravu o budžetu. Nismo mogli da učestvujemo iz istog razloga kao što i danas nećemo moći da se pomerimo od dva prva člana prvog zakona, o planskom sistemu, jer tu ćemo imati ogroman broj amandmana. Isto tako mi nismo uspeli da damo svoje komentare na budžet. Međutim, ipak neka kosmička pravda postoji, kosmička ili skupštinska, evo, došao nam je u ovom paketu od 19 zakona član 3. budžeta za 2018. godinu i u kome stoji da u 2018. godini izdaće se garancija Republike Srbije do iznosa od 58.604.400.000 dinara, odnosno negde oko 500 miliona evra. Tu je veoma jasno naznačeno za šta će sve izdati garancije.

Mi u ovom paketu da ne bi se odvajali od dnevnog reda, ali i ovo je dovoljno kao ogledni primer, imamo četiri zakona, Zakon o izmenama Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija, a po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad. To je iznos od 8.235.294 američkih dolara. Stanje duga po budžetu je otprilike taj iznos i potpuno je nedopustivo ono što je bilo u budžetu da se dug „Srbijagasa“ pretvori u javni dug i da ga plaćaju građani Srbije. Mi ovde danas treba da usvojimo taj zakon da će građani Srbije plaćati dug Javnog preduzeća „Srbijagas“.

Verovatno u sledećem nekom paketu zakona će to isto biti za „Petrohemiju“ Pančevo, jer i to je u budžetu u članu 3. tačka a) obuhvaćeno, da će građani Srbije plaćati javni dug. Pretvoren je dug „Petrohemije“. Znači mi smo nekog ko loše posluje nagradili.

Da, ja ću i dalje o ovim zakonima, o ovim kreditima, jer mislim da su vrlo bitni, ali bih pre svega želela da poručim građanima Srbije jedno. Ukoliko toga nisu svesni svi, ne postoji nikakav državni novac, ne postoji nikakva državna kasa iz koje se uzimaju sredstva. S tim u vezi nije bio primeren ni komentar predsednika Srbije kada je u Nišu rekao – evo vam aerodrom, a kada mi budete tražili pare, otprilike, nemojte da mi tražite pare za njega.

Znači, te državne pare, taj budžet, to su sredstva građana Srbije. Ja apelujem na građane Srbije da shvate i da se prisete da to teško ide u Srbiji, da su to njihove pare, da su to naše zajedničke pare koje mi plaćamo, da su to naši uplaćeni doprinosi za zdravstvo, za penziono osiguranje, za osiguranje od nezaposlenosti, naši porezi i kompletan PDV. Znači, to su sredstva građana Srbije. Nije to nikakav ćup, nikakav bunar iz koga se vade pare državne, nego su to sredstva građana Srbije. Vrlo mi je važno da građani Srbije to shvate, jer svi ovi krediti, da li je u pitanju Razvojna banka Frankfurt na Majni, da li je u pitanju Evropska investiciona banka, da li je u pitanju opet Frankfurt na Majni, da li je u pitanju Evropska banka za obnovu i razvoj, znači svi ti krediti se obično uzimaju za velike infrastrukturne projekte, kapitalne investicije koje mi ne želimo da kočimo.

Znači, nemam ništa protiv napretka, velikih infrastrukturnih projekata, samo smatram da treba pratiti utrošak tih sredstava da ne bismo imali situacije kao što smo produžavali Ugovor o zajmu sa Azerbejdžanom zbog deonice LJig-Preljina. Produžavali smo ga a da pri tome nismo znali zašto su kasnili radovi, ko je krivac za kašnjenje radova i koliko nam još sredstava treba da se ti radovi završe. Objašnjenje tipa koje smo dobili od našeg kolege poslanika u medijima Miroslava Lazanjskog – avioni lete, pa i padaju, objašnjenje tipa za Vladičin Han i za onaj deo Grdeličke klisure – kiše padaju pa se potporni zidovi odronjavaju, to su apsolutno neprihvatljiva objašnjenja. Mi moramo znati zašto do sada Koridor 11 nije završen, ko je zbog toga krivac, zašto je izabrano potpuno pogrešno tehničko rešenje i taj zid svaki put, koji zapravo i nije pravi potporni zid i šta će biti u narednih pet, deset godina, da li će na svakih godinu dana zbog padanja kiše taj zid da pada i imaćemo odrone?

Znači, ta sredstva koja se uzimaju ovim zajmom, gde su države koje nam daju zajam, te banke iz država koje nam daju zajam, veoma dobar poslovni potez napravili za svoje države. Oni daju te zajmove, uvode svoje firme, uvode svoje konsultante, a prave se tenderi gde domaći privrednici ne mogu da učestvuju na tim tenderima.

Prave se tenderi gde su garancije takve da to ne može ni jedna domaća firma da ispoštuje, eventualno kao podizvođač, znači ciljano se ide na to da se određeni tenderi usmeravaju u pravcu određenih firmi. Pri tom, mi uvozimo najčešće opremu i mehanizaciju iz tih zemalja od kojih smo uzeli kredit i zapravo su oni ljudi lepo poslovali. Dali su nam kredit, mi smo zadužili generacije koje će i da ga vraćaju u našoj zemlji. Oni su uveli svoje firme, plasirali nam svoju robu i oni su ljudi, ako to posmatramo kao poslovni ljudi, potpuno uspešno poslovali, a mi se zapravo vrtimo u jednom začaranom krugu gde se ta sredstva troše, zajmovi se produžavaju, infrastrukturni ili bilo koji drugi kapitalni projekti se ne završavaju, rokovi se probijaju. Probila ih je Vlada jer mi nemamo ni izveštaje o probijanju rokova Vladinih, zašto bi imali izveštaj o probijanju rokova nekih koridora ili nekih vetroparkova ili bilo čega? Znači, to zaista u jednom civilizovanom društvu ne bi smelo da se desi.

I da, činjenica jeste, okrenuću se malo, osvrnuću se malo i na ovaj zakon o računovodstvu. Činjenica jeste da smo se mi našli na, u obrazloženju tog zakona stoji, znači, predlagač je vrlo jasno prihvatio, da nisu u potpunosti ispoštovane preporuke FATFA. FATFA je međunarodno telo za borbu protiv pranja novca, što je u suprotnosti sa izjavama premijerke koja je rekla da to zapravo nije tačno.

Međutim, u obrazloženju ovog zakona stoji da te preporuke nisu u potpunosti ispoštovane i da smo se mi zapravo našli na listi FATFA kao zemlja preko koje se pere novac. Zato ove zakone, kao što je Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji smatramo privremenim zakonima, jer oni su na brzinu doneti samo da se premosti ova problematika povodom izveštaja FATFA, to je predlagač vrlo lepo predočio i ja ne vidim nijedan razlog zašto to prikrivate? To piše u obrazloženju zakona.

Ja bih još jednom želela da poručim građanima Srbije sledeće, da po svim ovim kreditima, ja i dalje insistiram na kreditima koji se dižu garanti, žiranti, hipotekarni, dužnici ste vi, vaša deca, vaši unuci, vaše penzije, vaši plaćeni, uplaćeni doprinosi za zdravstvo, penziono osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, vaši porezi i kompletan PDV iskazan na vašim dnevnim računima koji sa mukom izmirujete. I zato da se ne bi desila sledeća situacija, situacija je ova, ja ću prizvati svoje sećanje sa početka 90-ih, kada je poslednji predsednik SFRJ gospodin Stipe Mesić izjavio – Moja misija je izvršena, Jugoslavija više ne postoji. Ja ne bih želela da recimo ova Vlada ili ministar finansija ode sa rečima – Moja misija je završena, Srbija je u dužničkom ropstvu i puno generacija neće uspeti da izađe iz tog dužničkog ropstva. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Ministar Stefanović. Izvolite.

Srećom, za razliku od onih koji su Srbiju vrlo efikasno vodili u dužničko ropstvo, uzimajući kredite od svetskih finansijskih institucija po kamatnim stopama od po 8%, 9% namenjenih za vraćanje dugova javnih preduzeća za nenamensko trošenje, za potrošnju, za razbacivanje bukvalno i za sve te ostale stvari, da se sad ne vraćam da pričam, mogli bi da govorimo o korupciji svetskih razmera po kojoj je Srbija bila zaista poznata i o kojoj je svet govorio vrlo aktivno, o narkodilerima, o svemu onom što je u Srbiji bila nažalost svakodnevnica.
Mi danas kredite uzimamo za razvoj. Mi danas kredite uzimamo na način da smanjujemo javni dug. Ja ću zbog građana Srbije još jednom da kažem, na današnji dan javni dug iznosi 59,3% BDP. Dakle u tome pokazujemo da javni dug Srbije se kontinuirano smanjuje već tri godine.
Naša misija će biti, mi ćemo moći da kažemo da smo nešto našoj deci ostavili, da smo deo dugova nekih drugih ljudi vratili, da smo vratili ono što nas je neko zaduživao, ne razmišljajući o tome da li će neka naša deca i kad kažem naša, mislim na svu decu naše zemlje, da li će ta deca vraćati neke dugove ili neće, mi danas razmišljamo o budućnosti. Danas razmišljamo kako da radimo svetski standard, evropski standard oko 50 kilometara autoputa godišnje. Mi se danas trudimo da taj standard držimo, da ti putevi budu izgrađeni, da budu tako razvijeni da od toga ekonomija Srbije ima interese i trudimo da se da razvijamo našu namensku industriju, trudimo se da zapošljavamo ljude. Sto trideset hiljada ljudi više ima zbog čega da se raduje, ima radno mesto, pa kad se setimo i „Svarovskog“ i „DŽonson elektrik“ i „Kontinental“ i „Ikee“, „DŽinsija“ i „Jure“ i svih drugih kompanija koje sad ne bih mogao da pomenem i 130 hiljada porodica koje primaju neki novac zbog toga.
Imamo razloga da budemo zadovoljni. I naravno da ne kažemo da je sve idealno i da je sve gotovo, imamo još mnogo toga da radimo, ali za razliku od nekih ranijih koji su brojali na onom brojaču na sat koliko se radnih mesta gubilo, mi se trudimo da na sat merimo koliko smo ljudi zaposlili.
To se postiže ozbiljnim radom. Postiže se tako što kredite uzimate za izgradnju, za infrastrukturu i nije, naravno da je sav novac kojim raspolaže država novac građana, ali je velika razlika ko i na koji način tim novcem upravlja.
Aleksandar Vučić novcem upravlja odgovorno, pošteno, ozbiljno, tako da ništa nismo prodali. Mi ne prodajemo našu imovinu, mi ne prodajemo firme i preduzeća pa od toga ostvarujemo rast, mi ne ostvarujemo privatizacione prihode, ostvarujemo investicione prihode. Velika je razlika.
Velika je razlika da li nešto prodate pa prikažete kao novac koji je budžet dobio i više to nikad nemate. Naše najveće kompanije, nismo prodali ni jednu. Ni jednu jedinu. I ono što ulazimo u ugovore, ulazimo u koncesione ugovore. Aerodrom. Ogromna pobeda za Republiku Srbiju, na mnogo različitih načina, na mnogo različitih načina.
Podizanjem aviokompanije koja je bila, vi se sećate JAT-a, JAT je bio ozbiljan gubitaš koji je vukao nazad, da ne pričam o tome da je poslednji avion kupljen 1986. godine. Poslednji Boing je kupljen 1986. godine. Neki od narodnih poslanika možda nisu ni bili rođeni tada kada je kupljen poslednji Boing u ovoj zemlji, a firma je bila na ivici propasti. Aerodrom je vredeo, daj Bože da bi vam neko dao desetinu one cifre koja je postignuta danas, ne za prodaju, za koncesiju. Taj aerodrom ostaje u rukama građana Srbije, tako se ozbiljno i odgovorno vodi politika u Republici Srbiji. To radi Aleksandar Vučić.
Jeste taj novac svih građana Srbije, ali je važno ko tim novcem i na kakav način upravlja. Da li na način da se taj novac troši, da se baca, da mnogi postaju milijarderi i milioneri a da građani Srbije nemaju ništa od toga ili postaje ili se vodi na način da građani Srbije imaju i više fabrika i više radnih mesta i više puteva, investicionih projekata, jer moramo svi da shvatimo.
Mi moramo da vodimo politiku, da jačamo privatni sektor. Naš posao kao države je da jačamo infrastrukturu, da jačamo uslove, da jačamo načine da naša ekonomija može da bude kompatibilna i konkurenta i u regionu i u svetu, a da pomognemo da kompanije, evo zašto „Ikea“ nije htela da dođe godinama, zašto je trebalo da dođe neki Aleksandar Vučić da sve to pokrene, ako su ovi drugi bili isti ili jednako sposobni. Nisu. To je istina. Ja znam da se mnogima ta istina ne sviđa, ali je tako.
Zašto kada pogledamo izgradnju puteva danas, koja zaista dobro napreduje, da li tu treba još da se radi? Treba da razgovaramo o svemu, nije sporno, ali je to dobar pokazatelj kako se uspešnije radi na nekim velikim projektima. Kada pogledate sve ono što se radi i u ovom gradu, sve ono što se radi u celoj Srbiji, imamo razloga da kažemo da smo na dobrom putu i građani Srbije imaju neku budućnost kojoj mogu da se raduju.
Problem je bio kada su gubili radna mesta, 400.000 radnih mesta kada izgubite za nekoliko godina je ozbiljan udarac na ekonomiju. Kakav novac onda, pa onda nemate novca ni da izmirujete penzije i plate kako treba. Onda imate samo muku i probleme. Takvu smo Vladu, kasu ili ćup, kako god želite, nasledili.
Danas je to mnogo bolje. Danas smanjujemo javni dug. Imamo budžetski suficit. Nemamo problema sa isplatom bilo koje prednadležnosti. Prevremeno Vlada vraća dugove iz prethodnog perioda, trudimo se da našoj deci ostavimo da manje vraćaju, a nadam se, danas ispod nivoa Mastriht, ispod nivoa velikog broja država EU. Na ozbiljan način Vlada radi na tome.
Ako mi dozvolite par rečenica oko FATF-a. Što se tiče toga, ponoviću koliko god puta treba, niko ovde nije pokušao da prikrije da Srbija nije tehnički ispunila sve standarde koje je FATF tražio od nje, ali to ne znači da Srbija na bilo koji način učestvuje u pranju novca i u finansiranju terorizma. Kao što sam rekao kroz jedan primer Zakona o evidenciji stvarnog vlasništva, da li Srbija ima evidenciju stvarnog vlasništva? Da, ima je i danas i kroz Poresku upravu i kroz APR. Da li je to standard kakav FATF propisuje? Nije, ali razlika je u standardu i u Americi i u Nemačkoj. Oni na različite načine smatraju šta je važno u popisu imovine, odnosno stvarne imovine, odnosno stvarnog vlasništva i da li će implementacioni softver biti implementiran na šest meseci ili za godinu dana, da li će na ovaj način biti prihvaćeno to.
Dakle, vrlo je važno da ljudi razumeju, nije Srbija na nekoj sivoj listi FATF-a zato što smo mi neki raj za pranje novca. Srbija se vrlo ozbiljno bori. Mi u ovoj godini i u prethodnoj imamo u regionu najviše konačnih presuda, pravosnažnih presuda za pranje novca i zaplenu te imovine, čak sa predikativnim krivičnim delima koja su počinjena u inostranstvu, u odnosu na sve zemlje u regionu, najozbiljniji rezultat u konkretnim merama i tu smo pohvaljeni. Dakle, podignute optužnice tužilaštva i konačne, odnosno pravosnažne presude sudova u materijama koje se tiču pranja novca.
U borbi protiv terorizma smo jedna od svakako vodećih zemalja u regionu. Imamo partnerske države iz celog sveta koje hvale saradnju sa Srbijom i našim organima. Zar bi to radili da nije tako? Da li su svi tehnički standardi ispunjeni? Nisu, i to je istina. Ovde to niko ne krije, ali je vrlo ružno što vidim da neki ljudi kao da se raduju što neko stavlja Srbiju na neku negativnu listu. To je loše, valjda svi treba da se borimo da Srbija uvek ima nešto za stepenik bolje. Da li je to pohvalno? Nije pohvalno. Da li se borimo, da li činimo sve što možemo i da li ima politike u tome? Naravno da ima. Bio sam tamo, bio sam prisutan i na sednici ICFG, ministar Vujović je bio i ministar Kuburović na sednici FATF-a.
Evropska komisija je bila protiv toga da se Srbija stavi na listu FATF-a. Predstavnik Evropske komisije na ICFG je bio apsolutno protiv toga. Dakle, bio sam fizički u sali, bio sam prisutan kada se to dešavalo. Da li je to uvek pravedno? Nije. Da li Srbija može da uradi više? Može. Srbija to i čini. Na kraju krajeva, set zakona koji je pred nama jednim delom služi za to da budemo efikasniji na način kako to vidi FATF. Da li se Srbija inače bori protiv toga? Apsolutno. To pokazuju rezultati i bezbednosnih, odnosno pravosudnih institucija, to pokazuju rezultati u privredi, to pokazuju rezultati u svemu.
Ono što želim da kažem jeste da vidim da postoji napor i privatnog sektora, to se isto vidi, pošto ovde ima dosta nove materije, pogotovo u elektronskom poslovanju, pogotovo u poslovanju, da kažem, novim načinima komunikacije, kao što danas predviđamo kroz zakone o poreskom sistemu da imamo bolju i lakšu komunikaciju poreskih obveznika, poreske uprave, imamo elektronske formulare. Imamo da smo omogućili da kompanije sa lakoćom posluju i omogućili smo običnim građanima, koji su poreski obveznici da imaju i grejs period ukoliko su obaveze koje proističu, njihove poreske obaveze, nesrazmerne, što se zajedno dogovaraju sa poreskom upravom.
Dakle, trudimo se da izađemo u susret građanima, da predviđamo ono što će biti faktički budućnost, da olakšamo svaku vrstu dobre administracije, ali se isto tako trudimo da ispunimo neke svetske standarde i norme, jer mi želimo da budemo lideri u tome šta se ovde dešava i šta se ovde radi. To je zaista stvar koja stoji.
Žao mi je što neko ne želi da prihvati, uvek ljudi kažu listu… Dođe mi da pitam kojih je to 10 kriterijuma za koje oni misle da su neispunjeni, da li znaju jedan od tih kriterijuma koji FATF traži od Srbije da ispuni, da li znaju da mi navedu tih 10 kriterijuma i zbog čega i šta, a od kojih bar tri ili četiri nisu u domenu Vlade, nego nezavisnih regulatornih tela, a na koje vi nemate mogućnost da li će oni to uraditi ili neće. Ja verujem da hoće. Hoću da vam kažem, prosto, nekako mi se čini da nema dovoljno poznavanja materije ili dovoljno razumevanja za ceo proces.
U svakom slučaju, uveren sam da će Srbija u ovoj godini biti vrlo efikasna u ispunjavanju svih tih uslova. Baš me onda interesuje, kada FATF bude pohvalio Srbiju za napredak koji je postignut, da li će se pridružiti u tome da kažu – vidite kako je to sve super. Videćemo. Hvala lepo.
(Sonja Pavlović: Replika.)

Daću vam reč, ali sam obećala koleginici Snežani Paunović da ću joj dati reč pre pauze, jer posle mora da ide na odbor.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik ima prednost.)
Ima jedan član 27. koji vam kvari tu sreću, pa ga samo pročitajte.

Poštovane kolege poslanici, pre nego što se osvrnem na zakone o kojima danas razgovaramo, ja ću u ime poslanika poslaničke grupe SPS izraziti najdublje saučešće porodici preminulog kolege Krasića. Kolega Krasić bio je čovek izuzetno posvećen ideji parlamentarizma i dao je veliki doprinos u kvalitetu zakonodavnih procesa. Večni pokoj, dragi kolega Zorane.

Danas je pred nama set poreskih i finansijskih propisa, kao i više međunarodnih ugovora o kojima Narodna skupština treba da se izjasni. Ja ću na početku govoriti o Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije. To je novi zakon u pravnom sistemu, a kojim se pre svega uređuje sistem planiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije javnih politika u Republici Srbiji.

Osim zahteva koji su zadržani u pregovaračkim poglavljima 17 i 22 sa EU, a koji se odnose na ekonomsku, monetarnu i regionalnu politiku, postoji realna potreba da se uspostavi efikasan i transparentan sistem planiranja na svim nivoima kako bi se svi aspekti razvojnih politika i socijalnih i ekonomskih, kao i regionalnih i prostornih obezbedili održiv rast i razvoj Republike Srbije u celini.

Paket poreskih i finansijskih zakona koji se danas, takođe, nalazi na dnevnom redu treba d doprinese efikasnijem radu nadležnih organa u sektoru deviznog poslovanja poreza i akciza.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, on donosi nekoliko značajnih novina. Osim usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, predviđene su izmene koje su od izuzetnog značaja za IT industriju, kao i za ulaganje građana Republike Srbije u strane, kratkoročne hartije od vrednosti. Naime, poslovanje IT kompanija koje će u narednom periodu moći da preko interneta kupuju i prodaju svoje softvere i druge digitalne proizvode u stranoj valuti u velikoj će meri olakšati njihovo poslovanje.

Kada pogledamo podatke koji se odnose na izvoz usluga informatičkog sektora jasno je da evidentan i neprekidan rast izvoza ovih usluga još od 2007. godine i stvorio je potrebu da se IT sektoru pruži podrška države kroz jedan ovakav predlog i omogući da, osim smanjenja troškova izvoza, domaće IT kompanije postignu i veću konkurentnost na stranim tržištima.

Zvanični podaci govore i o tome da srpska industrija softvera beleži konstantan rast izvoza. Dve godine zaredom IT sektor beleži rast od 21%. U 2017. godini izvoz softverskih usluga dostigao je 900 miliona evra i ovo jasno ukazuje na činjenicu da je softverska industrija velika razvojna šansa naše zemlje i veliki potencijal i za nova radna mesta.

Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju predviđa i se mogućnost da naši građani mogu da trguju hartijama od vrednosti čija je ročnost kraća od godinu dana ako je emituju države članice EU. Sa druge strane, omogućava se, što je za našu državu možda i značajnije, da stranci kupuju naše hartije od vrednosti i takođe sa rokom kraćim od godinu dana.

Obezbeđivanje slobodnog kretanja kapitala koji se odnosi na portfolio investicija i finansijskih zajmova i kredita sa rokom dospeća kraćim od godinu dana predstavlja obavezu Republike Srbije po SSP-u, a usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma preporuka je Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca.

U ovom kontekstu mogu se posmatrati i predlozi izmena i dopuna Zakona o računovodstvu, reviziji, faktoringu i igrama na sreću. Kod ovih predloga zakona izmene koje su predviđene tiču se preporuke Saveta Evrope, odnosno Komiteta Manival u pogledu radnji i mera koje država treba da preduzme u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Konkretno, izmene se odnose na poslovanje subjekata u nefinansijskom sektoru u smislu zabrane krivično osuđivanim, kako pravnim tako i fizičkim licima, da budu osnivači i vlasnici privrednih društava koja su registrovana za pružanje usluga u ovim oblastima.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, osnovni cilj izmena je da se industriji koja u svom procesu proizvodnje koristi naftne derivate omogući oslobođenje plaćanja akciza na pojedine nafte derivate. Ovo će obezbediti stabilniji i kontinuirani proizvodnje proces naše industrije uz smanjenje troškova u sektoru prerađivačke industrije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jasan i prioritetni cilj je stvaranje još efikasnije, transparentnije i ekonomičnije poreske administracije, odnosno poreske uprave, ne samo u smislu naplate poreza, već i u smislu kvalitetnijeg pružanja usluga građanima na svim nivoima organizovanja. Zakonom se predlaže modernije i ekonomičnije uređenje poslovnih funkcija poreske uprave oslonjene na elektronsko poslovanje koje će obezbediti umrežavanje svih organizacionih delova poreske uprave i brži pristup poreskim poslovima i za upravu i za građane, ali i za pravna lica.

NJime se mora obezbediti veća pravna sigurnost i vraćanje poverenja u poresku administraciju. Zato je transparentan i stručan rad poreskih uprava neophodan uslov za jačanje poverenja građana u ceo sistem državne administracije. Da podsetim, da smo na jednoj od prethodnih sednica usvojili Zakon o elektronskoj upravi, koji je praktično obavezao sve delove državne uprave da svoju efikasnost povećaju korišćenjem elektronskog poslovanja, koje će sigurno doprineti većoj uštedi troškova poslovanja.

Poreska uprava treba ovim zakonom da uspostavi jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija i to od 1. januara 2019. godine, a koji će na jedinstven način voditi evidencije o utvrđenim porezima na imovinu i drugih poreza, kao i o njihovoj naplati. Tako se obezbeđuje transparentnost i povećava odgovornost i poreske administracije, ali i poreskih obveznika.

Zakonom se propisuje i to da će poslove poreske uprave koji se odnose na poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova preuzeti NBS, što je predviđeno i izmenama Zakona o deviznom poslovanju, o kome takođe danas govorimo.

Drugi propis na koji skrećem pažnju jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i to na odredbu koja se odnosi na refundaciju PDV za hranu i opremu za bebe. Rok za korišćenje ovog prava produžava se do 30. juna ove godine, odnosno do početka primene novog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom. Imajući u vidu da je populaciona politika jedan od najvažnijih prioriteta naše Vlade, želim da pomenem i, u ime poslaničke grupe SPS, podržim nove mere koje će preduzimati i Vlada kabinet ministarke Slavice Đukić Dejanović, zadužena za populacionu politiku, a i da pohvalim aktivan rad oba Saveta za demografiju. Opravdano, od ovako intenzivnih i ozbiljno projektovanih mera populacione politike možemo i očekujemo bolje efekte u borbi protiv bele kuge u Srbiji.

Na dnevnom redu imamo danas i sporazume i smatram ih vrlo značajnim, tim pre što se radi o međunarodnim sporazumima. Naime, potvrđivanjem izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu ISO standard kao međunarodni standard dopunjen je uslovima obeležavanja teretnih kontejnera prilikom prevoza. Olakšano je korišćenje tovarnih listova karneta upotrebom bilo kog zvaničnog jezika UN uz engleski ili francuski jezik, kao i da se sve formalnosti vezane za odredbe ove Konvencije mogu obavljati elektronskim putem.

Istakla bih važnost finansijskog ugovora za železničku prugu Niš-Dimitrovgrad između Evropske investicione banke i Republike Srbije, kojim se nastavlja sa modernizacijom železničkog saobraćaja. Ovaj deo pruge, pre svega kao deo Koridora 10, je od izuzetne važnosti, a njegovom rekonstrukcijom i modernizacijom otklanja se nekoliko problema u železničkom saobraćaju u ovom delu Srbije isključivanjem uskih grla, kao i problem niškog železničkog čvora izgradnjom obilaznice. Ovaj pravac je deo evropskog koridora i veoma je značajan, jer tranzit koji se ostvaruje ovom trasom povezuje, pre svega, Srbiju sa Bugarskom. Napominjem, međutim, da je trasa Niš-Dimitrovgrad-Sofija deo studije EU još iz 90-ih godina i podrazumeva izgradnju pruge velike brzine. Čvrsto verujem da je sa ovim projektom upoznat i predsednik Vučić, ali i predsednica Vlade i svi ministri, koji će, sigurna sam, u cilju regionalnog povezivanja uložiti napor da što pre dođe do njegove realizacije.

Kada je u pitanju projekat tehničko-putničke stanice Zemun ugovorom o garanciji i potvrđivanjem tog ugovora proširuje se kapacitet i unapređuje se kvalitet železničkog deopoa u Zemunu. Povećanjem kapaciteta železničkog sistema u Srbiji, omogućiće se pouzdanost voznog parka, kao i njegova dugotrajnost, što će uticati na kvalitet usluga, a samim tim i na porast železničkog prevoza putnika.

Činjenica je da se Srbija strateški opredeljuje i oslanja sve više na obnovljive izvore energije i da u tom kontekstu ima više aktuelnih projekata. Jedan od njih je pokrenuo i EPS, to je projekat izgradnje vetroparka u Kostolcu, snage 66 megavata, koji će strujom moći da snabdeva 30.000 potrošača.

Za investiciju vrednu 97 miliona evra 80 miliona biće obezbeđeno iz kredita Nemačke razvojne banke sa kojom je EPS potpisala ugovor. Kao što je nedavno istakao ministar energetike, gospodine Aleksandar Antić, obnovljivi izvori energije nemaju alternativu. To je nešto što nam donosi budućnost i svi ćemo se, ili se bar nadamo, jednog dana probuditi u Srbiji u kojoj će sva energija biti proizvedena upravo iz tih izvora.

U ovom trenutku u Srbiji se sprovode projekti u vrednosti od oko tri milijarde evra, EPS je lider i približava se iznosu od dve milijarde evra vrednosti projekata. Za realizaciju ovog projekta EPS će obezbediti oko 15 miliona evra sopstvenih sredstava.

Drugi izuzetno važan zeleni energetski projekata jeste program podsticanja obnovljive energije, odnosno razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji, koji će se realizovati uz finansijsku podršku Nemačke razvojne banke i Vlade Švajcarske. Projekat će obezbediti da deset toplana u Srbiji sa fosilnih goriva pređe na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno biomase. Ovi veoma povoljni krediti obezbeđuju da Srbija u što kraćem roku se okrene korišćenju svojih prirodnih resursa. Sa druge strane, ovo je važno i za same lokalne samouprave u kojima će biti izgrađene toplane, ali i za sveukupno stanovništvo, jer će pomoći da se razvije svest i pokrene što više sličnih projekata koji će unaprediti naše tržište biomase i doprineti zaštiti životne sredine.

Kada se govori o zajmu koji se tiče Srbijagasa, u prethodnim diskusijama su se čule kritike koje, slobodno mogu da kažem, i nemaju baš osnova, dakle precizno se vidi da nije reč o novom zaduživanju, nego isključivo o promeni poverioca koji je posledica sporazuma o prodaji Vojvođanske banke i MBG lizinga.

Iskoristiću priliku da istaknem da je Srbijagas pozitivno poslovala i 2017. godinu završila sa dobiti od 16,7 milijardi dinara. Ovo omogućava, po navodima direktora Srbijagasa gospodina Bajatovića, da Srbijagas ima sasvim dovoljno sredstava da realizuje najznačajnije projekte u vezi sa distributivnom gasnom mrežom.

Na kraju, o većini predloženih zakona već su govorile moje kolege iz poslaničke grupe i želim da, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, istaknem da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati predloženi set zakona o kojem smo vodili raspravu na ovoj sednici. Hvala.

Hvala vama.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i šest minuta. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Molim ovlašćene predstavnike i predsednike poslaničkih grupa da se jave za reč, ukoliko to žele.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Izvolite kolega Ćiriću.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas smo imali raspravu o 19 zakona koji su pred nama predloženi. Mislim da smo svedoci da u ovom sazivu vrlo često donosimo stihijski zakone, bez prethodnog plana, a i često smo svedoci da se ti zakoni u praksi ne primenjuju onako kako bi to trebalo.

Počeću od analize, po meni najvažnijeg zakona, kroz koji se prelamaju i svi ostali predlozi i kroz koji možemo da analiziramo i sve ostale predloge zakona, a to je Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije. I malo je mojih koleginica i kolega govorilo o Predlogu zakona, gospodin ministar je pomenuo i govorio je o tome. U načelu mogu da kažem da je to važan zakon koji može da uredi odnose, posebno hijerarhijske odnose između republičkih, pokrajinskih i vlasti lokalnih samouprava.

Na nekim primerima ću dati upravo analizu ovog zakona, predloženog zakona i šta će se dešavati i kod aktuelnih, važnih tema u ovom periodu, ali i u budućnosti.

Važno je pročitati, gde se u članu 1. kaže – ovim zakonom se uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje vrste i sadržina planskih dokumenata, koji u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu, međusobno usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata.

Dakle, ovde se radi o javnim politikama i na nivou Republike, na nivou AP i na nivou lokalnih vlasti. Kada se usvoji ovaj zakon, a to će biti verovatno početkom naredne nedelje, to će svakako uticati na vrlo aktuelnu temu koja je sada prisutna u javnosti, a to su koncesija beogradskog aerodroma, to je dešavanje dosta nejasno oko Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu i mnoge druge stvari koje ću pokazati upravo na analizi pojedinih tačaka ovog zakona.

Ovde se radi o usklađenosti planskih dokumenata lokalne vlasti, pokrajinskih vlasti i republičkih vlasti. Šta se dešava u Nišu u vezi sa projektom Aerodroma „Nikola Tesla“. Ilustrovaću vam kroz istoriju ulaganja u niški aerodrom, šta se sve dešavalo u javnim politikama i na koji način će ovaj zakon uticati upravo na ono što bi trebalo da bude zrela odluka jedne države odgovornih ljudi i u Republici i na lokalnom nivou.

Godine 1986. grad Niš je investirao u izgradnju aerodroma iz svojih lokalnih sredstava. Grad Niš i lokalne samouprave su tada imale svoju imovinu i to je jedna od javnih politika o kojima treba da govorimo u ovoj Skupštini. Dakle, lokalne samouprave su upravljale svojom imovinom i imale su svoju imovinu. Godine 1997, posle lokalnih izbora 1996. i 1997. godine, kada je tadašnja opozicija i koalicija zajedno pobedila u najvećem broju gradova i opština, donosi se zakon 1997. godine, o sredstvima u svojini Republike Srbije, kada se kompletna imovina lokalnih samouprava prebacuje na Republiku, vlasništvo Republike, a korisnici, gradovi, opštine i javna preduzeća.

Zbog čega je ovo važno? Evo, ovde, u članu 2. ovog predloženog zakona za koji ćete vi glasati, u tački 5. kaže – upravljanje sistemom javnih politika jeste proces planiranja javnih politika, analiza efekata, pripreme i usvajanje planskih dokumenata, koordinacije, sprovođenje javnih politika, praćenja sprovođenja tih politika, vrednovanje učinaka javnih politika u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja, njihovog unapređenja na osnovu nalaza, vrednovanja učinaka, kao i izveštavanja o postignutim učincima javnih politika.

Dakle, šta je to značilo za lokalne samouprave i učešće, mislim da je važno, gospodine ministre, očekujem vaš stav i odgovore vas kao predstavnika Vlade, na ovu temu. Šta je to značilo za razvoj lokalnih zajednica? Jer, osnovna vrednost ovog zakona, i vi ste govorili o tome, je učešće građana u donošenju odluka, odluka koje se tiču njihove budućnosti, odluka koje se tiču njihovih razvojnih projekata, dakle građana koji se organizuju na nivou lokalnih samouprava.

Dakle, sa 1997. godinom u prošlom veku i oduzetom imovinom, posle 2000. godine, o kojoj govorite sve najgore sa vaših pozicija, krenulo se upravo u vraćanje mogućnosti i učešća građana u donošenju odluka koje su bitne za njihove sredine. Nažalost, to nije išlo najefikasnije i tek je 2011. godine predložen zakon o javnoj svojini, koji je podrazumevao vraćanje imovine lokalnim samoupravama, gradovima, opštinama, ali i javnim preduzećima.

Dakle, 2011. godine smo usvojili, ja nisam bio tada u ovom sazivu, mnogi od vas su sedeli u ovim klupama, Zakon o javnoj svojini kojim se vraća imovina gradovima i opštinama, jer je to važna odluka i siguran sam da se oko toga slažemo, jer smo kasnije, pošto je definisan rok primene, gospodine ministre, od 2011. godine, za tri godine upisa imovine gradova, opština i javnih preduzeća koje su im tada, 1997. godine, oduzete. Nažalost, nije bilo dovoljno efikasnosti za taj upis imovine, pa smo ovde u ovom sazivu zajedno donosili izmenu samo jednog člana, a to je produžetak roka na sledeće tri godine. I to smo radili dva puta. Dakle, mi dva puta produžavamo rok primene Zakona o javnoj svojini.

Zbog čega govorim o ovome? Ja mislim da je nama potreban odgovor kod ključnih pitanja, posebno kada govorimo o ovom zakonu, otvorenih pitanja, koja nisu dovoljno približena javnosti. Mislim da ovde treba da vodimo otvorenu debatu o činjenicama i o istini. Između ostalog, i iz tog razloga su građani Niša podigli svoj glas, upravo štiteći imovinu grada Niša koji je, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, upisao svoje vlasništvo nad zemljištem i aerodromom „Niš“. U ovom trenutku je, i to je činjenica, grad Niš vlasnik tog zemljišta. Dakle, treba poći od toga.

Kada govorimo o planskim dokumentima, to je jedna činjenica. Druga činjenica je da je grad Niš i Skupština grada, legitimno izabranih predstavnika grada Niša, govorim legitimno i govorim o predstavnicima koji su iz naše koalicione većine, dakle, predstavnici Srpske napredne stranke su i gradonačelnik i direktor aerodroma „Niš“, dakle, ovde se ne zalažem za direktore iz Demokratske stranke, ili predsednike opština ili Skupštine grada, već se ja ovde zalažem za interese grada Niša i poštovanje zakona koje smo usvojili u ovoj Skupštini, a to je Zakon o javnoj svojini.

Zbog toga pozivam institucije koje se pominju i u jednom od ovih zakona i predloga zakona, a to je Državna revizorska institucija, nezavisna institucija koju ćemo birati i na ovoj sednici, da isprati proces zakonitosti prenošenja, ukoliko Skupština grada Niša usvaja odluku o tome da prenese imovinu aerodroma na Republiku Srbiju. Dakle, to treba svakako uraditi u skladu sa Zakonom o javnoj svojini i mislim da je potrebno da upravo o tome govorimo.

Mnogi od vas pominju i novac. Naravno, i o tome treba govoriti, a ovo je jedna od stvari i javnih politika o kojima treba razgovarati. Jedan od argumenata za prenos vlasništva aerodroma „Niš“ na Republiku je bio da grad Niš nema dovoljno para, nema dovoljno sredstava, da je u finansijskoj krizi, da bi ispunio ugovorne obaveze prema Vojsci Srbije. I o tome treba razgovarati. Postoje ugovori koji su potpisivani, a istorija tog odnosa je bogata. Mislim da je važno ovde pomenuti pred svima nama, jer i to je deo definisanja javnih politika o kojima treba da govorimo, a to je da je aerodrom „Niš“ 1999. godine u bombardovanju destruiran, da je ostalo 27 neeksplodiranih bombi sa uranijumskim punjenjem, da je to bio ekološki ogroman problem za grad Niš, da je to bio bezbednosni problem, na samo kilometar ili dva od centra Niša i da je to trebalo svakako rešavati, i da je u tom trenutku imovinski status aerodroma „Niš“ bio vojno-civilne namene.

Tada je norveška Vlada bila spremna da podrži naš projekat rekonstrukcije aerodroma, a pre svega iz razloga i bezbednosti i ekološke i fizičke i svake druge, a i iz razloga budućeg razvoja i grada i čitavog regiona jugoistočne Srbije i finansirala je taj projekat. Uslov tada norveške Vlade, uz pregovore sa Vojskom tada SR Jugoslavije, bio je da se status aerodroma „Niš“ prenese na status civilno-vojni, da bismo mogli da prihvatimo tih šest miliona evra donacije norveške Vlade i da bi grad Niš učestvovao sa tri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, da bi sanirali tu ranu i Srbije i čitavog grada. Mislim da su to ljudi iz Vojske Srbije, pre svega, herojski uradili, uz građevinsku operativu, i efikasno, za tih devet miliona evra, napravili su veliki iskorak i mogućnost budućeg razvoja aerodroma „Niš“.

Ovo govorim zbog toga što je potrebno utvrditi činjenice. Jer, govorili smo o tom razlogu zbog čega grad Niš ne može dalje da investira u aerodrom „Niš“, a to je da se utvrdi odnos i grada Niša sa Vojskom Srbije. Pominjan je jedan ugovor sa Vojskom, koji nije vezan za aerodrom „Niš“, a to je kasarna „Bubanjski heroji“ i naselje Novi Niš, potpisan 2011. godine, tačno u vreme žutih, i o tome se govori, u vreme kada je gradonačelnik Niša bio gospodin Simonović iz Demokratske stranke, ali je tačno i to da je taj ugovor aneksiran 2016. godine, uz prisustvo ministarke Mihajlović i tadašnjeg gradonačelnika Perišića, i to je odnos prema projektu i kontinuitetu jednog projekta koji je važan za grad, gde je grad tada uzeo na sebe obavezu da isporuči 30 hiljada kvadrata i preda na korišćenje pripadnicima Vojske Srbije.

Postavlja se pitanje upravo javnih politika grada Niša, ali i Republike. U tom odnosu, a ja ponovo i na ovom planu pozivam Državnu revizorsku instituciju i mislim da oko toga možemo da se složimo, jer sam to uradio i na poslednjem Odboru za finansije, a to je da Državna revizorska institucija utvrdi taj pravi finansijski odnos i međusobne obaveze grada Niša i Vojske Srbije, u ovom trenutku. Grad Niš, sa tim aneksiranjem ugovora 2016. godine, dakle, u vreme kada ste vi na vlasti, je dobio bankarsku garanciju, prema mojim informacijama, ali to treba da podrži nezavisna institucija, na 10 miliona evra za dobro izvršenje poslova, što će biti dovoljno za ispunjenje ovih uslova, jer sadašnji gradonačelnik je, bar u javnosti smo to mogli da vidimo, rekao da nije u mogućnosti da grad Niš, zbog nedostajućih milijardu dinara, nastavi sa eksploatacijom niškog aerodroma i da ne može da upravlja njime zbog finansijskog stanja u lokalnoj samoupravi, a samo ovih 10 miliona evra aktivirane garancije bi bilo dovoljno za ispunjenje tog uslova, jer je 10 milijardi u protivvrednosti osam i po miliona evra.

Mislim da oko toga možemo da se složimo, da su nama za kreiranje i lokalnih politika, ali i pokrajinskih i republičke politike, javnih politika potrebni samo objektivni podaci na osnovu kojih možemo da donosimo prave odluke. To je poenta ove moje analize i poziv nezavisnim institucijama, a to je pre svega Državna revizorska institucija, da utvrdi potpunu istinu i oko zakonitosti budućeg mogućeg odlučivanja o prenosu vlasništva aerodroma na Republiku, ali i o postojećim međusobnim finansijskim odnosima između grada i Vojske. Dakle, to su dva važna aspekta.

Kada govorimo o planiranju i poštovanju predstavnika u Skupštini grada Niša, a opet su to predstavnici u većini iz adekvatne većine i u ovoj našoj Skupštini, dakle, vaše kolege i koleginice i moji sugrađani, u situaciji su da donoseći planska dokumenta o razvoju grada, ne znam da li ste, ministre, upoznati sa tim, ali taj dokument o razvoju aerodroma „Niš“ na srednji rok, što se definiše ovim zakonom, donet je pre mesec i po dana u toj istoj Skupštini grada, za razvoj aerodroma od 2018. do 2028. godine. Dakle, predstavnici građana Niša, vaše koleginice i kolege partijske, ušle su u tu Skupštinu i glasale i izglasale dokument o razvoju aerodroma „Niš“ od 2018. do 2028. godine, podigle ruku i rekle u tom planu da je niški aerodrom u ovom trenutku samoodrživ, da je moguće investirati iz sopstvenih prihoda, da će raditi sa profitom. Posle svega toga dođu u situaciju da dobiju zaključak Vlade. E sad, gde je tu, gospodine ministre, koordinacija između Vlade i lokalne samouprave u donošenju planskih dokumenata? Da li ste vi uopšte znali da je lokalna samouprava donela ovakav planski dokument o razvoju sopstvenog grada i budućnosti svog grada da oni posle samo mesec dana u toj istoj Skupštini dobiju papir i predlog o odlučivanju o poklanjanju imovine aerodroma Republici Srbiji?

Šta sa svim prethodnim dokumentima i svim prethodnim planovima? Šta će se desiti u skladu sa ovim zakonom i da li će oni moći da donesu tu odluku ukoliko mi usvojimo ovaj zakon? Mislim da bi bilo dobro da nam to interpretirate i kažete kakva je odluka i na osnovu kojih zaključaka je doneta na samoj Vladi. To su samo neka od pitanja koja se otvaraju u ovom konkretnom slučaju.

Toliko o ovom zakonu i mislim je dovoljno, pošto, evo, 16 minuta ili 17 govorimo o tome, mislim da je potrebno govoriti i o nekim drugim zakonima, ali ovo je ilustrativno, jer je potrebno videti i razmisliti o načinu na koji će se buduće odluke donositi i u skladu sa ovim zakonom.

Ovde imamo i set drugih zakona, a pomenuli smo i DRI koju sam pozvao, i sada ponavljam taj poziv, koje je potrebno da utvrdi i zakonitost prenošenja imovine i finansijski odnos sa Vojskom Srbije i način na koji će se taj čitav proces uraditi, ali smo videli i nešto što je važno za sve nas u Srbiji, a to je način na koji se troše budžetska sredstva u Republici Srbiji. Na poslednjem izveštaju DRI, na Odboru za finansija, to smo videli u javnosti, neki od mojih kolega su govorili o tome, je utvrđeno da je negde oko 720 milijardi dinara potrošeno sredstava koje nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, i očigledno je da je taj nivo sredstava od šest milijardi evra u 2017. godini nešto što treba da zabrine sve nas.

Ovde ne optužujem nikoga, jer znam da će se skočiti i da će se reći, pa da bilo je to u različitim vremenima. Da, bilo je, ali je potrebno govoriti otvoreno o tome da je šest milijardi evra evidentno potrošeno mimo zakona u skladu sa izveštajem nezavisne DRI i da o tome treba govoriti zaista ozbiljno.

Gospodin potpredsednik Vlade je ovde govorio i o zaduženjima, i mislim da to svakako treba pomenuti, a to su garancije ili prenošenje garancije za „Srbijagas“ i EPS, dakle. Ovo nisu nova zaduženja, ali je isto važno i u skladu sa ovim zakonom reći da smo primenjivali Zakon o javnoj svojini i prenos imovine i uknjižbi imovine i za „Srbijagas“ i za EPS, i za ostala javna preduzeća onako kao i za gradove i lokalne samouprave, ne bi bilo potrebe za garancijom države u ovom smislu, da su korporatizovane, da je upisana imovina i da su to postala društva, privredna društva koja mogu da se zadužuju samostalno i u skladu sa zakonom, mi sada ne bismo imali potrebu da donosimo garancije i time se posredno zadužujemo sa budžet.

Činjenica je da u 2012. godine na ovamo, 2012. godine sredinom kada je ova koalicija došla na vlast, da je javni dug Srbije iznosio 15 milijardi, da i u ovom trenutku kako smo čuli 23,5 milijardi, da je to 8,5 milijardi, u jednom trenutku je bilo 25, dakle 10 milijardi više. Dobro je da se smanjuje taj dug, ali je nasleđen dug bio 15 milijardi i važno je reći i tu činjenicu.

Dobro je da se smanjuje, govorimo o Mastriktu, govorimo o relativnom odnosu javnog duga sa bruto društvenim proizvodom, ispod 60% u ovom trenutku 59,5, ali je nasleđeni dug od 15 milijardi u tom trenutku iznosio oko 45%, 46%, u tom trenutku premašio tu granicu od 45% učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu 2012. godine. Mi moramo da se ponašamo i Vlada Srbija u skladu sa našim zakonom koji ograničava taj relativni odnos javnog duga i bruto društvenog proizvoda na 45%, a ne na 60% koliko propisuje Mastrikt.

Hvala, kolega Ćiriću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite, ministre.