Hvala.

Ministar je zaista ovde izneo nekoliko stvari koje zaslužuju raspravu, pre svega, i dobro je da imamo takvu komunikaciju sa ministrom. Ministre, stalno izbegavate da, ja sam vas još u prvom javljanju izazvala da malo pričamo o „Er Srbiji“ ili o „Zastavi“. Vi pričate o nečemu čime vi, kao, možete da se pohvalite.

Evo, sad imamo još jedno pitanje, još jednu temu o kojoj biste mogli. Šta će biti sa „Prvom petoletkom“, sada kada u Pančevo dovodite firmu koja je mogla da bude u Trsteniku i da se vrate svi ljudi koji su bili zaposleni u „Prvoj petoletki“, vi njih ostavljate bez hleba, a firmu dovodite u Pančevo? Naravno, ne znači da ne treba da vodite računa i o Pančevu, ali malo praktičnosti. Ako tamo imate fabriku koju možda treba malo modernizovati itd, imate ljude sa radnim iskustvom, pa zašto je bio problem da se najpre uradi to, pa da nešto drugo radite u Pančevu, da se zaposle i ljudi u Pančevu? Malo lutate, ne snalazite se baš najbolje, bojim se da to rade neke trange-frange vezice i da je to u pitanju.

Moram da vas pitam ministre, pošto ste rekli da ćete proveriti da li sam ja bila u Obrenovcu, da li ja to imam neko ograničenje kretanja po Srbiji? Znam da imam crvenu poternicu Interpolovu od Haga, i znam da ne smem iz Srbije, ali do Obrenovca valjda smem? Hvala.

Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Taman posla da imate zabranu kretanja, daleko bilo. Dakle, apsolutno slobodno se krećite.
Nego me je čudilo da ste rekli da se proizvode kablovi u Meiti. To mi je bilo čudno, rekoh, da vas nisu vozili u neku pogrešnu fabriku, pošto se tamo ne prave nikakvi kablovi. Morate da odete da vidite turbo punjače. Zamoliću predsednika Opštine da vam organizuje sa poslovstvom fabrike posetu Meiti kako treba, da vidite kako izgledaju divni oni turbo punjači, u tri smene ljudi rade, perfektno ih rade, za nemačke najbolje automobile za BMV i Mercedes, perfektno ih rade. To ću vam organizovati ako vi budete želeli, potrudiću se.
Dakle, što se tiče „Zastave“, to je situacija koju je Vlada zatekla. Dakle, preuzela određene međunarodne obaveze, preuzela određene ugovore i, koliko god se mi slagali ili ne slagali sa tim, jedna ozbiljna Vlada mora da poštuje međunarodne propise, jer ko bi onda više imao bilo kakvog poverenja sa tom Vladom da dođe da radi.
Što se tiče „Er Srbije“, priča o „Er Srbiji“ je jedna uspešna priča. Kada pogledate vrednost aerodroma „Nikola Tesla“ pre samo pet godina i kada pogledate vrednost „JAT-a“ i starost JAT-ovih aviona, i kada pogledate u kakvom je stanju bila ta kompanija, što je povezan sistem, i kada pogledate te parametre danas shvatićete zašto je to uspešna stvar.
Što se tiče Pančeva, postoji nešto što se zove voljni investitor. Nismo mi u srednjem veku da investitora teramo da mu kažemo, ti sad moraš ovde da otvoriš fabriku, a on kaže, e baš nećemo. Dakle, investitor ima pravo da izabere lokaciju. Gradovi moraju da se bore i da se takmiče. Gde mogu da im ponude više ljudi, više uslova, bolju infrastrukturu, to je ono što grad, lokalna samouprava može da uradi i zato je važno da se razvijaju naši gradovi i opštine, da mogu da budu konkurentni.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Evo, da se uključimo malo u ovu zanimljivu raspravu. Razumem i da Vlada mora da izdvaja određena sredstva za subvencije velikim kompanijama, ali bih voleo da čujem, verovatno da imate taj podatak, kakav je odnos u isplaćenim subvencijama domaćim kompanijama u odnosu na strane kompanije. Koliko je to novca došlo za subvencije, zapošljavanje novih ljudi, otvaranje novih radnih mesta, domaćim. Kada kažem domaćim, mislim na domaće osnivače, ljude koji žive u ovoj zemlji i koji su rezidenti i koji sav svoj novac i svoj biznis baziraju na svom kapitalu i onome što su do sada radili.

Naravno, da moramo da se takmičimo i sa zemljama u okruženju da ne bi neke zainteresovane strane kompanije otišle u susedstvo i da što veći broj ljudi može da dođe do posla, ali bih vas zamolio da ubuduće Vlada napravi takve mehanizme da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Dakle, lepo je to što imamo fabriku u Obrenovcu koja se bavi proizvodnjom turbo punjača gde su plate kako sam čuo prosečno 55 hiljade dinara i to je vrlo pristojna plata, ali bih vas molio ili da upotrebite autoritet Vlade, ministarstva da kada takve kompanije koje se bave proizvodnjom visoko tehnoloških proizvoda i gde je nužno i uobičajno da plate budu znatno veće nego što su minimalne, da probate da sugerišete ili da dodatnim stimulativnim merama podstaknete da te kompanije otvaraju svoje pogone u nerazvijenijim područjima.

Znate, lepo je to što je u topličkom kraju, u Nišavskom okrugu, u Leskovačkom, u Jablaničkom okrugu, otvoreno je nekoliko fabrika koje zapošljavaju puno ljudi, ali prosečne plate su tamo jako niske, jedva nekih 25 do 30 hiljada dinara. Bolje je i to nego ništa, ne kažem da je to loše ali bi bilo mnogo bolje da je recimo, ta fabrika, turbo punjača, bazirana negde na jugu Srbije, pa da podstaknemo razvoj tog nerazvijenog dela Srbije ili je na kraju krajeva nebitno da li je to jug, može to da bude i na zapadu Srbije. Ima puno nerazvijenih delova Srbije, gde je nužno ako već Vlada subvencioniše te strane kompanije da vodi računa o tome da tamo gde su najniže plate, najniži proseci primanja, da dolaze kompanije koje će davati veća primanja.

Da se osvrnem kratko i na priču oko niškog i beogradskog aerodroma. Da, država je dala koncesiju beogradskom aerodromu, dobilo je dobru ponudu od francuske kompanije.

Koliko sam ja razumeo razlog za davanje koncesija je to što država kao upravljač aerodroma nije dovoljno sposobna da napravi veći, brži razvoj, da podigne broj putnika i da na ovaj način kroz davanje koncesija, da će tako država više prihodovati. Dobiće određenu svotu novca za investicije, jednokratno će u budžet Republike Srbije, koliko sam ja razumeo ući 200 i nešto miliona evra, i dobijaće koncesionu naknadu sve godine.

Dakle, apro po te priče, država nije bila dovoljno sposobna da ima dovoljno prihoda od aerodroma, ako ona upravlja. Nasuprot tome se zahteva da se prenese u vlasništvo države niški aerodrom, onda je sposobna i može da upravlja njime i tako će napraviti brži razvoj.

Mogu i to da razumem da postoje razlozi za to, ali bi bilo pošteno i korektno od strane države da kaže, da, Niš je zadnjih 20, 30 godina uložio ozbiljne svote novca da bi održao taj aerodrom u životu, izdvajao iz svog budžeta na uštrb određenih investicija, sređivanje ulica, puteva, kanalizaciju, vodovod, vrtiće, čega sve ne i dajte da onda država proceni kolika su ulaganja budžeta, kolika su ulaganja države Srbije, jer se tako jednostavno dođe do procentualnog udela u vlasništvu i svi smo mirni i nema nikakve potrebe ni za kakvim dizanjem tenzija.

Mislim da bi to bio pošten i korektan pristup. Nadam se da će Vlada razmišljati na ovaj način. Hvala.

Pravo na repliku, ministar Stefanović.

Oko koncesija da kažem, koncesije u ukupnom iznosu negde oko 1,5 milijardi evra, ukupan iznos toga, a 451 milion koji dobija direktno država, a preko 730 miliona za investiciju vezanu za razvoj aerodroma, i da kažem, onaj prihod koji se godišnje dobija kao koncesiona taksa svake godine od prometa, odnosno profita aerodroma.
O čemu se tu radi? Vrlo je pojednostavljeno reći na takav način država nije bila sposobna. Da li država može da se meri sa Francuskom ili Nemačkom? Ne može.
Da li će neko ko ima već određene uplive u međunarodnom smislu rukovođenja takvom vrstom projekata imati mogućnost da poveća broj i putnika i kompanija koje će doći na naš aerodrom, da će moći to brže da urade, da. Naš aerodrom je danas u odnosu na prethodnih pet godina mnogostruko uspešnija firma. Pogledajte koliko uplati godišnje miliona evra aerodrom, znači mnogostruko uspešnija.
Ali, da li bi nam bilo potrebno možda 50 godina da ga razvijemo? Mi ćemo ovako uraditi u kraćem vremenu, upravljaće neko drugi, država će dobiti značajan novac koji će joj pomoći da razvije neke druge projekte i mi na takav način radimo nešto što je dobro za Srbiju.
Što se tiče aerodroma, nisam deo direktne radne grupe, vezane za aerodrom u Nišu, ali država ništa loše nije htela da uradi.
Dakle, država time što će investirati sredstva u aerodrom, neće država da upravlja u aerodromu u Nišu, da bi gubila novac na njemu, jer mora da plaća iz budžeta. Hoće da investira da bi razvijala taj aerodrom
Na kraju krajeva, slažem se da sve treba uzeti u obzir. Koliko je Niš dobijao transfernih sredstava i koliko je država učestvovala u tom budžetu grada, koliko je od tog novca ulagano u aerodrom, sve su to faktori, sve treba uzeti u obzir. Na kraju krajeva, zbog toga postojimo.
Postoji ravnomeran regionalni razvoj i postoji više subvencija i više načina da se ulaže novac, odnosno više se daje novac tamo gde su nerazvijene opštine, jer su tamo subvencije značajnije.
Mora se uzeti u obzir i volja onoga ko gradi fabriku. Uzima se geografski položaj, blizina auto puta. Zato sada gradimo auto puteve. Inače, ova fabrika „Meita“ u Obrenovcu je prva fabrika u Beogradu posle 11 godina i u Beogradu ima puno nezaposlenih ljudi koliko se god to ljudima činilo da Beograd živi bolje nego neki delovi u Srbiji i siguran sam da je tako, ali je veliki deo ljudi bio nezaposlen.
Dakle, 11 godina je trebalo da prođe da se jedna fabrika otvori u Beogradu, samo ta jedna. Hoću da kažem, skuplji je život u Beogradu, nego u nekim opštinama na jugu Srbije. Treba vam više da platite i školu, stanarinu, skuplji je život svakoga dana. Ne žive ljude u Beogradu tako divno, pa se kupaju u srebru i zlatu, ja znam da je to popularno, ja znam da to super prolazi u nekim delovima Srbije, kaže se, ode sve u Beograd. Beograd čini inače 40% privrede, privređuje 40% iz Beograda, koji je samo 23% što se tiče broja stanovnika. Dakle, daju ljudi novac iz Beograda, taj novac se ulaže u subvencije i u drugim delovima Srbije, daju ljudi novac i za druge delove Srbije.

Zahvaljujem.
(Milan Lapčević: Samo da objasnim ja ministru, tražim repliku.)
Nemate osnova za repliku. Vi da pojasnite ministru? Odgovorio je na vaše pitanje. Sačekajte drugu priliku.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SDS podnela je 11 amandmana koji su vrlo ozbiljni i koji bi mogli da urede Zakon o planskom sistemu na taj način da on bude prihvatljiv.

Ali, na žalost, SNS ne želi da razgovara o promeni zakona, ne želi da razgovara o poboljšanju zakona i svi ti amandmani, uključujući i ovaj član 1. je odbijen. Zašto su ti amandmani odbijeni? Odbijeni su zato što SNS misli da sve sama zna najbolje i zato što ne želi da čuje bilo koga drugog u Skupštini Srbije šta ima da kaže. Ponovo je podneto 380 amandmana od strane SNS na ovaj zakon i to znači da bi vi gospodo iz SNS trebalo da smenite ministra Vujovića, jer ovaj zakon ne valja ništa, čim ste podneli 380 amandmana na zakon koji ima 57 članova.

Po svom amandmanu, kolega Konstantinoviću.