Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ne budem suviše grub prema koleginici iz DSS koja je pokušala da bude duhovita na račun amandmana SNS, ali to joj baš nije pošlo za rukom.

Znate, koleginice, postoji nešto što je mnogo ozbiljnije i što je nanelo mnogo veću štetu Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, od ove vaše dosetke da treba da bude prisutna cela Vlada da bi se razmatrali amandmani SNS.

Za vreme vaše vlasti, samo da vas podsetim, najbolji srpski oficiri su isporučeni Haškom tribunalu, Pavković, Lazarević, koji su branili Srbiju na KiM. Isporučen je pukovnik Veselin Šljivančanin, znate kako. Imate snimke na „ju tjubu“ kako ste hapsili čoveka. Isporučili ste generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, bolesnog čoveka tako što ste ga uhapsili ovde u Beogradu, čamcem ga prebacili preko Save u Bosnu i onda rekli da su ga uhapsili pripadnici MUP-a Republike Srpske. Onda se pojavite u Narodnoj skupštini 2018. godine i ronite krokodilske suze nad Vojskom Srbije, nad KiM i pitate ministra Vulina – a ko će da obučava našu mušku decu da sklapaju i rasklapaju puške?

Da niste radili to što ste radili zajedno sa DS, verujte mi, bilo bi i te kako, mnogo više oficira koji bi umeli, kako vi kažete, našu mušku decu da obučavaju ne samo kako se sklapaju i rasklapaju automatske puške, nego kako se voli i kako se brani otadžbina. Vi ste radili za vreme vaše vlasti sve suprotno, da vam ne spominjem onu sramnu trgovinu sa generalom Lazarevićem. Nudili ste mu, ako se ne varam Škodu „Oktaviju“, a da on dobrovoljno ode u Haški tribunal da ga vi ne biste hapsili.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, predsedavajući.

Meni je jako žao što neke kolege zaboravljaju ili zaboravljaju, da mi ne zamerite na akcentu pošto se i to ovde zamera, napor DSS i Vojislava Koštunice da se odupre pritiscima zapadnih moćnika i da ne izruči naše dične generale kojima se mi iz DSS ponosimo, ali i vi sada znate kolike pritiske trpite ne biste li ušli konačno u EU.

U momentima kada je DSS pokušavala da tim putem ide i kada je shvatila koja je cena ulaska Srbije u EU, od davanja Kosova i Metohije, od hapšenja svih generala, na čemu smo mi radili, da ih bar hapsimo ili isporučujemo, nazovite to kako god hoćete, po zakonu, a ne da ih kao neki lovimo po pijacama, i vrlo dobro znate stav Vojislava Koštunice i DSS kada je u pitanju i Haški tribunal i status Haškog tribunala i svo naše civilno i vojno rukovodstvo koje je završilo u Haškom tribunalu. Tu cenu nepristajanja na ucene DSS platila je tako što je vratila mandat narodu, jer više nije htela da ustupa i pravi ustupke belosvetskoj zajednici. Tako je i završila u opoziciji.

Bilo bi časno da se svi mi kada trpimo velike pritiske sa zapada, koji traže od nas da se odreknemo dela teritorije, koji nam ovde naše dične političare i rukovodioce vojne i civilne osuđuju kao ratne zločince, vratimo mandat narodu i kažemo – mi nećemo pod takvim uslovima da idemo u EU.

Još nešto na kraju. Svojevremeno je Ivo Andrić govorio, a često se ovde napada DSS: „Šta li sam učinio nekome ko neće ni dobar dan da mi kažem, a prolazi pored mene? Mora da sam mu neko dobro delo učinio.“ Ne zaboravite, gospodo iz SNS, DSS vas je podržala u drugom krugu predsedničkih izbora i zahvaljujući našim glasovima vi ste došli na vlast.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Gajić.)

Znate kakav je sporazum tada potpisan kada je u pitanju rešavanje problema oko Kosova i Metohije. Vi se tog sporazuma niste držali. Nažalost, vi ste…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, kolega Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao i kolega Martinović, bez želje da ulazim u repliku sa koleginicom, moram zaista da kažem da je povređen član 107. i povređeno je dostojanstvo ove Skupštine. Slušati ovde o tome kako je neko pružao otpor isporučivanju naših ljudi, a taj neko je direktno odgovoran zato što su iz Okružnog suda u Nišu aprila 2001. godine puštena na slobodu braća Mazreku, osuđena na po 20 godina zatvora, učesnici napada na Orahovac kad su oteta 43 civila, kada je očigledno gospodin kojeg koleginica pominje pružao otpor tako što je bežao u Belanovicu da čuva mačke, praveći se da je neinformisan kada su isporučivali i Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Ako je to bio otpor i ako su oni tako branili Srbiju, bolji da oni nikakav otpor nikada pružali nisu. Koga su oni branili i koga su oni spašavali od Haškog tribunala, ni pakao mu teško neće pasti posle toga.

Polako, koleginice Gajić.
Prvo, kolega Komplenski je govorio po povredi Poslovnika, a sada ima pravo na repliku kolega Martinović, pa ako vam on da pravo na repliku, ja ću vam dati.
Izvolite, kolega Martinoviću.

Nemojte ovo, koleginice, lično da shvatite. Znam ja da vi niste imali nikakvu ulogu u tome, možda ste intimno i bili protiv svega toga, ali ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo govorim da se ne zaboravi ko je sistematski upropastio Vojsku Srbije do te mere da ona gotovo nije imala nikakvu borbenu moć. Jedno od slabljenja borbene moći Vojske Srbije, jedan od načina da se ubije patriotski moral kod građana Srbije bilo je i ono što je radila vaša stranka u vreme kada je vaš bivši predsednik stranke bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Vi kažete da ste vi pružali žestok otpor hapšenju generala. Evo, ja ću da vam kažem samo jedan slučaj. Dana 13. juna, ako se ne varam, 2003. godine, nemojte mi zameriti ako sam pogrešio datum, 13. juna 2003. godine, kada je hapšen pukovnik Šljivančanin na sraman način, onako se ne love ni divlje zveri po Africi, jedini koji su pružali otpor ispred njegove zgrade u kojoj je stanovao bili su Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin. Nisam čuo da je bio bilo ko iz DSS, iz Vlade Srbije ili iz tadašnje Savezne vlade.

Ja ovde nisam pričao o putu u EU, pričao sam o tome da narod ne treba da zaboravi ko je najbolje sinove i najhrabrije sinove srpskog naroda isporučivao Haškom tribunalu. Kad ste pružali toliko snažan otpor, nemoguće je da niste uspeli makar nekog da zaštite. Znači, sve koje su vam tražili vi ste im dali. Da vam ne pominjem slučaj policijskih generala koje ste u pidžamama i bolničkim papučama odvodili u Haški tribunal. Ne možete vi sada da kažete – vratili smo mandat narodu i ni za šta niste krivi. Svi vi, sva ona grupacija…

(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Martinoviću.)

… završavam, od 19 stranaka, udruženja, organizacija, šta ste već bili, koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, svi ste vi krivi za situaciju u kojoj se 2012. godine našla Vojska Srbije i svi ste vi krivi za ono sramno hapšenje najhrabrijih srpskih oficira kako Vojske, tako i policije.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, koleginica Gajić.

Hvala predsedavajući.

Jednom prilikom sam ovde isto tako u polemici sa vama govorila o poteškoćama koje su sve vlade Republike Srbije unazad 20 godina pa možda i više imale, hajde tu da uključim i vreme Slobodana Miloševića.

Nismo mi ovde od juče i svi mi znamo kakve smo pritiske po razno raznim osnovama trpeli. Posle 2000. godine, odnosno 2004. godine kada je DSS preuzela, hajde da kažem, kormilo vlasti, kada je Vojislav Koštunica postao premijer ove zemlje, samo on zna i mi šta nas je sačekalo i stvarno moramo da vas podsetim –nemojte svu krivicu za raspad Vojske Srbije da svaljujete na DSS. I mi smo imali koalicione partnere sa kojima smo morali da tražimo neki najmanji zajednički sadržalac.

Onog momenta kada su bili ugroženi državni interesi Srbije, teritorijalna celovitost Srbije, mi smo tada, još jednom podvlačim, kao strana i Koštunica kao odgovoran lider vratili mandat narodu jer nismo više imali s kim da sprovodimo politiku koju je DSS sama imala u svom programu.

Nemojte da zaboravite, ovde su vas još neki podsećali, ko je kriv za sva ta ratna dešavanja i ratove iz 90-ih godina, ko je tad huškao i ko je tada širio granice Srbije, da ja sada ne nabrajam, dokle, kada ste vi bili isto tako u toj stranci.

Zato vas molim, i vas čekaju velika iskušenja. Ova godina će biti godina raspleta oko statusa KiM. Znate kakve pritiske trpite. Nemojte da vam za tri godine ili četiri ili sledeće godine isto neko ovako vas optužuje da ste izdali, prodali ili kako god KiM i pokušavate sada da kažete da je to za dobrobit svih nas koji ćemo da živimo mnogo bolje ako se dogovorimo oko statusa KiM, u prevodu, ako potpišemo obavezujući sporazum sa Prištinom.

Vodite računa. Teška su vremena i iskušenja, kao što su bila i 2004. godine i 2007. godine. Hvala.