Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri Vojske Srbije, vojno obrazovanje ima dugu tradiciju i svakako predstavlja jednu od najboljih obrazovnih institucija koja školuje kadrove za oficirsko zvanje i oficirsko zanimanje.
Ovaj zakon predstavlja i u taktičkom, i u operativnom, i u strategijskom smislu… Vrlo je značajan u sva tri ova aspekta za oficire Vojske Srbije i za one koji se školuju u skladu sa ovim zakonom.
Vojnički poziv je častan i visoko moralan, a čast srpskog vojnika i njihov visoki moral cenili su svi, čak i mnogi naši neprijatelji za kojima su srpski vojnici tokom ratova ratovali, posebno u Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine.
Takođe, u odnosu na član 1. stav 2. želela bih da pohvalim Predlog zakona koji se odnosi na potpunu jednakost muškaraca i žena u uključivanju u sve sisteme vojnog obrazovanja, počev od srednjeg vojnog obrazovanja, pa do sticanja najviših vojničkih znanja i veština u oblasti rukovođenja i komandovanja.
Koliko je meni poznato, za sada imamo jednu ženu pukovnicu, tri, ali nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti, u skladu sa zakonskim osnovom, a to znači u skladu sa njihovim godinama radnog staža, imati i prvu ženu „generalicu“.
Sem toga, želim da pohvalim jedan krajnje humanistički i zbilja iznad svega ljudski pristup Zakona o vojnom obrazovanju. Zašto smatram da postoje zakonske odredbe koje su pravno regulisane, a koje imaju duboko humanistički i duboko ljudski pristup. To se, pre svega, odnosi, kada su u pitanju kadeti koji upisuju srednje škole sa istim brojem bodova, prednost se daje kadetu koji potiče iz porodice palog vojnika, odnosno čiji je roditelj ranjen ili je poginuo za vreme rata. Takođe, želim da pohvalim i humanistički pristup ovog zakona kada su u pitanju kadeti koji završavaju vojne akademije, a kada nadležna vojna komisija utvrdi njihovu nesposobnost za rad, oni imaju mogućnost da se zaposle bez konkursa u Ministarstvu odbrane i da se njihovo znanje koje su stekli na Vojnoj akademiji iskoristi na Vojnoj akademiji.
Sve do 2012. godine sistematski i planski je uništavana civilna zaštita, i to sa jednim jedinim ciljem da se Republika Srbija učini bespomoćnom. Naravno, režimi do 2012. godine u tome su poprilično uspeli. Prvi put se sada u Ministarstvu odbrane uvodi sektor civilne odbrane koji i te kako treba da priprema, edukuje civilno stanovništvo, ali i rezervni sastav za mnoge situacije, između ostalih i za situacije elementarnih nepogoda.
Politika predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije je politika mira i stabilnosti. Efikasna, jaka i obrazovana vojska je garant tog mira. Zahvaljujem.
