Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Stanislava Janošević.

Hvala, predsednice Skupštine.

Srbija je iznedrila vrhunske pilote, padobrance, tenkiste, inženjere, koji su odrastali i sazrevali uz himnu, zastavu i grb. I onda tamo negde početkom 2000. godine došla je jedna delegacija sastavljena od sociologa, vinogradara i mašinca, uz dužno poštovanje tim profesijama i pozivima, koji su Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije demolirali i doveli na rub egzistencije.

Zamislite sad, drage kolege, svako od vas da je major, pukovnik i general, da je svoj život posvetio otadžbini i da je radio maksimalno moralno i posvećeno svojoj državi i svom narodu i onda je neko došao jednog dana i rekao – više nam niste potrebni, višak ste, otišli ste kući. Da li su se oni uopšte pitali kako će se ljudi koji su tada ostali bez svog radnog mesta uklopiti u civilno poslovanje i u normalan život? Kako će se njihove porodice prehraniti i od čega će živeti?

Vlada Republike Srbije i predsednik Republike rekli su da će se aktivno ulagati u razvoj Vojske, vojnog naoružanja i mehanizacije, kao i ljudstvo i nivo obrazovanja. Zbog toga ulažem ovaj amandman koji će u potpunosti doprineti razvoju, definisanju ciljeva obrazovanja Vojske. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, po amandmanu.

Vreme grupe ću koristiti. Imamo četiri i po minuta, mislim.

Vojska jeste institucija sa najvećim poverenjem građana u nju, ali i u takvoj instituciji, nesavesnim bavljenjem politike vladajuće partije, može doći do toga da na mesto ministra dođe osoba koja nikakve veze sa Vojskom nema, kao i sada. Tako mislim i na prethodnog ministra odbrane, ne na gospodina Đorđevića, već Gašića. Može doći do toga da taj ministar sebi da za pravo da izda naređenje posle kojeg život izgubi sedmoro ljudi, obučenih, školovanih, iskusnih i odgovornih. Posle toga, može da se desi da nema odgovornosti, da nema istrage, da nema odgovornih za sedam izgubljenih života, bez obzira da li su vojna ili civilna lica.

Još jedan dokaz, a ovim sada drugim delom ne optužujem nikoga, je da smo mi društvo koje ne ide u dobrom smeru i, za ovaj drugi deo ne optužujem, naravno, nijednu političku partiju, da je, nažalost, izražavam saučešće porodici, noćas 21. žena za četiri meseca izgubila život, i to u Kosjeriću.

(Aleksandar Martinović: Šta je ovo?)

To su frapantni podaci. Nema potrebe za ovakvom reakcijom, jer sam rekao da ovim drugim delom ne optužujem nikoga.

Ovo je generalno problem za društvo u celini i svi mi koji se bavimo javnim poslom, koji se bavimo politikom, pogotovo vi koji vodite najvažnije institucije u ovoj zemlji treba da postavite određena pitanja kuda mi kao društvo u celini idemo.

Ovom stvari ne optužujem nikoga, ali da, prvom stvari optužujem nesavesnog ministra odbrane ili možda ministra zdravlja koji su odgovorni za sedam izgubljenih života u helikopterskoj nesreći i zbog toga je ceo sistem kako odbrane, tako i svi sistemi u državi Srbiji izuzetno važni. Ako to nije moglo da se spreči, onda bar mora da postoji odgovornost ko je odgovoran, ko je izdao naređenje, ko je uputio vojne pilote u nevreme da obave određeni zadatak. Pri tom, ne kažem da su imali lošu nameru ti koji su naređenje izdali, ali vi, gospodo oficiri, znate da se neke stvari rade, da se neke stvari ne rade. Ako nije znao ministar vojni i, nažalost, zbog toga smo mi govorili svih ovih dana da ni ovaj sadašnji ministar nije kompetentan ni sa političke, ni sa stručne strane da obavlja ovu funkciju. Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

Šta da vam kažem? Počelo je. Naravno, pokušali smo da govorimo o zakonu, a sada ćemo reke mržnje, neznanja, jeda, što ih više niko ništa ne pita u sistemu odbrane, da slušamo. Zanima me čime je to gospodin Šutanovac zaslužio da bude ministar odbrane? Time što je prekršio zakon, što je napustio jedno ministarstvo, uzeo otpremninu i postao ministar u drugom ministarstvu. Pretpostavljam da je to. Ne znam čime je zaslužio to, ali znam da svako ko se nalazi na ovom mestu ima odgovornost da vodi računa o Vojsci Srbije i da ne uništava oružje, armiju i oficire, već da stvara i oružje, i armiju, i oficire. Znamo kako je to bilo u proteklom periodu. Znate, samo kad vidite količinu naoružanja koju smo sada nabavili, kada vidite promene koje vršimo u Vojsci, kada vidite vraćanje srpske vojske tamo gde joj je mesto, onda znate zašto je nekompetentan.
Znate šta je ovde suštinski problem? Ovde je suštinski problem što oni doživljavaju Vojsku kao plen, pa ko je ministar on gospodari, on je Bog. Ne, u Vojsci se znaju pravila, zna se šta radi Vojska, šta radi Ministarstvo odbrane. Ja nisam Bog u Ministarstvu. Moj je posao da obezbedim novac, moj je posao da obezbedim da se politika ove zemlje sprovodi. Ja to radim, a to što ste vi naučili da pravite bogove koji nose letačke kombinezone koje im tamo šiju i prave, to je vaš problem.
Nemojte da koristite ovu tragediju, molim vas. Nemojte, ako imate obraza, ako imate stida. Nemojte da optužujete ljude za smrt. Nemate prava na tako nešto. To nema prava ni jedan političar da uradi. To imaju pravo samo sudovi. Niko nije doneo takvu odluku. Kako vas nije sramota? Sedam mrtvih.
(Radoslav Milojičić: Gde je sudska presuda? Dve godine.)
Sačekajte, molim vas, sudsku presudu, izdržite toliko. Razumem vašu mržnju, ali nemate pravo da naređujete pravosuđu šta će da radi. Molim vas, izdržite, izdržite zbog tih porodica da ne pokazujete toliku mržnju. Nemojte im otvarati rane, nemojte. Zamislite kada bi se sada bilo ko od nas usudio da one tragedije na Pasuljanskim livadama ili pad mig-a 2009. godine koristi u političke svrhe? Nemojte.

Po amandmanu?
(Aleksandar Martinović: Replika.)
Prvo povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, uz puno razumevanje za toleranciju, za ostatak opozicije ili ono što se zove opozicija, smatram da ste trebali prekinuti govornika iz Smederevske Palanke koji je govorio o jednoj nesreći.

Dakle, pre pet dana je u SAD, u Džordžiji, pao američki avion sa pet poginulih, a pre toga, pre dva meseca, je u razvijenim, takođe, SAD pao avion gde su poginuli pilot i oficir. Ministar je već govorio šta se dešavalo na treningu prilikom vežbe dok je ministar bio gospodin Šutanovac. Nama ne pada na pamet da politiziramo, niti da politički iskorišćavamo bilo čiju smrt, a posebno ne smrt vojnika koji su stradali prilikom jedne humanitarne akcije.

To pokazuje da DS, ono što je govorio gospodin Živković, više nije ni demokratska, a nije ni stranka. Mislim da ih treba sprečavati u ovim morbidnim namerama da svaku nesreću pokušaju da iskoriste i da steknu neke političke poene na smrti ljudi koji su, ponavljam, bili u jednoj časnoj humanitarnoj akciji i pri tome njihove porodice trpe, takođe, određene posledice zbog gubitka najmilijih. Mislim da nema gnusnijeg čina od toga da se u Narodnoj skupštini ispolitizira smrt određenih osoba, s obzirom da se ni u jednoj državi, a ja sam naveo jednu koja je njima omiljena, to ne čini. Hvala i ne tražim da se glasa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što radi DS već mesecima je nečovečno, licemerno, nekrofilno, morbidno i mogu slobodno da kažem bolesno.

Optuživati vladajuću partiju, pri tome misleći na SNS, da je ona htela smrt bilo koga, smrt tih vojnika, pilota… Kaže prethodni govornik – neko im je rekao da izvrše neki zadatak. Pa taj zadatak se sastojao u tome da iz Novog Pazara prevezu bolesnu bebu na VMA, da joj spasu život. Sada je Bratislav Gašić, sada je Vučić, sada je Lončar, sad smo mi iz SNS, hteli da padne helikopter i da se desi nesreća.

Ustane čovek i kaže – ministar vojni je nesposoban za funkciju koju obavlja, ali samo da vam kažem, sinoć je ubijena jedna žena. LJudi, ovde sede ljudi koji su u braku, koji imaju svoje supružnike, koji imaju decu, neki imaju i unuke. Da li vi mislite da neko stvarno u SNS trlja ruke kada se u Srbiji desi bilo kakva nesreća, kada neko pogine, kada, ne daj Bože, neko nekog ubije, desi se krivično delo silovanja, ili bilo šta što užasava svakog normalnog čoveka? Ni u jednoj normalnoj…

(Radoslav Milojičić: Samo se Vučić napije kada ubiju Đinđića.)

Neću da odgovaram na ova divljačka dobaciva gospodina koji je upropastio sopstvenu opštinu.

U jednoj normalnoj i pristojnoj zemlji normalni i pristojni ljudi ne pokušavaju da steknu političke poene na nesreći, na smrti nevinih ljudi. To radi isključivo DS i to radi već više od godinu dana.