Zakon vezan za onaj zakon koji sam predlagao malopre, o izboru narodnih poslanika, a ne tiče se zdravlja nego reklama. Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih stranaka, pardon aktivnosti, član 1. u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti „Službeni glasnik“ broj 43/2011, 123/2014, a u članu 23. stav 3. - briše se, a član 2. - ovaj zakon stupa na snagu osam dana nakon objave u „Službenom glasniku“.
Šta se predviđa? Predviđa se da nema finansiranja, da je zabranjeno finansiranje reklama na elektronskim medijima i drugim medijama za sve predloge kandidata političkih stranaka, izbornih lista i svih onih koji učestvuju na izborima aktivno. I to je, rekao sam već neke argumente, troši se veliki novac za to.
Kada su jedni izbori, recimo ovi poslednji beogradski, to je bilo skoro 30 miliona evra, rekao sam kada su dva ili tri različita, ili četiri različita nivoa izbora, to prolazi ili dolazi bar do 100 miliona, što je sasvim dovoljno za mnoge velike stvari, a pre svega dao sam i precizno gde treba da se troši taj veliki novac građana Srbije, a ne sponzora. Pošto nema sponzora za političke kampanje, ti koji daju pare kao sponzori to su neki koji su ukrali pare zajedno sa korumpiranim političarima od države, od budžeta, znači od građana Srbije. I da taj novac treba da se koristi za lečenje dece i drugih građana Srbije, čije bolesti zahtevaju lečenje u inostranstvu.
Postaviće se pitanje - a kako će građani Srbije da dođu do informacija o tome šta, koji kandidat, šta, koja politička stranka, šta, koja izborna lista nudi na lokalnim pokrajinskim, parlamentarnim ili predsedničkim izborima?
Ja sam već govorio pre skoro, pre jednih 50-ak, 60-ak godina, ja znam da to teško dolazi do vašeg saznanja, ali pre 50-ak, 60-ak godina došlo je do nečega što se zove direktno sučeljavanje kandidata. Predizborni program, gde kandidati govore o svojim programima, a onda ulaze u diskusiju međusobnu o svojim programima. Ja znam da je to nešto što je vama potpuno novo i što ovako, plaši vas u temelju vašeg bića, ali verujte ništa se tu ne dešava loše, tu se samo vidi ko laže, a ko krade, ko govori istinu, ko lupeta, a ko ima osnovu za ono što nudi kao svoj predizborni program građanima Srbije.
To se dešava svuda. U svim zemljama, skoro u svim zemljama, ne baš onim zemljama odakle dolaze vaši vekovni prijatelji, ovi koji su prvi priznali Kosovo, ovi koji su učestvovali u bombardovanju Srbije 1999. godine, ali u nekim malo normalnijim državama, to je dnevna situacija i to je način kako da se dođe do izbornih predloga.