Zahvaljujem.
Moje pitanje ide na adresu ponovo Ministarstva spoljnih poslova i predsednika Vlade, Ane Brnabić, uz izvesno čuđenje što su odjednom, naprasno, od kad sam počeo da pitam u poslednje vreme, prestali da stižu inače uredni odgovori iz Ministarstva spoljnih poslova, koji su bili uredni i ažurni, pa sam ih ja ovde i pohvalio. Od tada, otprilike, nekako odgovora nema.
Moje pitanje se odnosi i tiče se današnjeg sastanka u Sofiji, ja sam pominjao to i pre nekoliko nedelja, sastanka na kojem se susreću predstavnici Evropske unije sa tzv. partnerima sa zapadnog Balkana, odnosno kandidatima za članstvo u EU, sastanku koji je gromopucatelno najavljivan kao nova prekretnica i konačna prekretnica na evropskom putu zemalja zapadnog Balkana ka EU.
Ja sam pitao pozivajući se na primer i ponašanje Španije i njihovog premijera Rahoja - šta Srbija čini i da li koordinira svoje napore i svoje aktivnosti u vezi sa ovim sofijskim samitom sa španskom diplomatijom i španskom vladom?
Iako odgovor nije stigao, odgovor je više nego jasan. Očigledno je da nismo koordinirali te napore, inače bismo se ponašali i postavili barem kao Španija, koja ne želi da učestvuje na samitu na kojem učestvuje tzv. Kosovo, sa zvezdicom, bez zvezdice, svejedno. Dakle, Španija ne učestvuje na samitu u kojem smo mi veselo otišli, odnosno poslali našu najvišu delegaciju. I to je samo po sebi zabrinjavajuće, loše, strašno i, rekao bih, ponižavajuće.
Stvar postaje gotovo komična kada se prisetimo da će uskoro 15 godina od tzv. Solunskog samita EU u julu 2003. godine, pazite, 2003. godine u Grčkoj, jer Grčka je tada predsedavala, kada je data, citiram, odnosno parafraziram – jasna evropska perspektiva zemljama zapadnog Balkana.
Dakle, prošlo je 15 godina zamajavanja, obećavanja, mahanja šargarepom i više štapovima u različitim oblicima, a i danas će, kako vidimo i kako je iz najava, stvar završiti se sa davanjem jasne evropske perspektive kandidatima zapadnog Balkana. Čak je i reč: „članstvo“ izostavljena. Čak i reč: „članstvo“ je upravo na insistiranje Španije izostavljena iz tog završnog dokumenta i zamenjena je neobaveznom formulacijom – evropska perspektiva. Baš kao i pre 15 godina. S druge strane, ne pominju se zemlje, opet zahvaljujući Španiji, već samo partneri sa zapadnog Balkana, baš zbog toga da se ne bi prejudicirao status tzv. Kosova.
Drugim rečima, ne samo da se Španija ponovo pokazala kao veći branitelj i veći protivnik kosovske nezavisnosti od naše delegacije koja, ponavljam i naglašavam, u najvišem sastavu boravi u Sofiji, nego se, s obzirom na ove predloge tog dokumenta, pokazuje da je 15 godina protraćeno, sa jedne i druge strane, u praznim više-manje floskulama i pričama o tzv. evropskoj perspektivi. Petnaest godina, još malo pa punoletstvo, se priča aktivno o tome, a mi se nismo makli ozbiljno dalje od početka. A u međuvremenu, korak po korak, poniženje po poniženje, ustupak po ustupak, različitih garnitura, nemam ja protiv toga ništa protiv, ali nesumnjivo zahvaljujući odlučujućim najvidljivijim iskoracima koje čini upravo ova vlada, i time se nekada hvali a nekada skriva, u zavisnosti od političke konjukture, znači, istovremeno se Srbija korak po korak, mic po mic, odriče onih poslednjih delova i elemenata teritorijalnog suvereniteta na Kosovu i Metohije, a sve u ime te evropske perspektive.
U međuvremenu su, pominjem vam samo imena poluzaboravljena u našoj javnosti, nemačih predstavnika koji su se bavili nama i regionom, od ambasadora Cobela, preko Šopinhova, do Gvida Vestervelea. Znači evropski, u ovom slučaju nemački, ali evropski zvaničnici koji su nam obećavali tu evropsku perspektivu su umrli u međuvremenu. Nestali su, ne iz diplomatije nego iz života, a mi se nismo makli dalje od početka, osim što smo u ime te fantomske perspektive se, kao što rekoh, odricali i onih preostalih elemenata državnosti Srbije, odnosno teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Hvala.
