Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.

Prvo pitanje upućujem predsedniku države Aleksandru Vučiću, zapravo mogli smo iz medija da se informišemo da je posle susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Hašimom Tačijem, Hašim Tači zlikovac i terorista izjavio za prištinske, svetske, evropske i sve druge medije da niko neće dobiti, kako on kaže i pobediti sa sto odsto, ali da će Kosovo sačuvati teritorijalni integritet i suverenitet.

Postavljam pitanje predsedniku države, verovatno je ovakva smela izjava stigla nakon navodnog plana koji je stigao sa zapada predsedniku države, a koji nedvosmisleno govori da Srbija mora da se odrekne KiM zarad ulaska Srbije u EU, pa me zato interesuje kada će Srbija, zvanična država, Vlada i ona kao predsednik okrenuti kurs, okrenuti leđa zapadnim silama koji nam, kao što vidite nisu prijatelji, jer prijatelji prijateljima ne otimaju ništa i okrenuti se ka pravim prijateljima, a to je Ruskoj Federaciji, Kini i ostalim državama, koji nam ne zabadaju nož u leđa i koji nam pomažu da sačuvamo teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a gde Ustav Republike kaže da je KiM sastavni deo Srbije.

Takođe, želim da postavim pitanje i predsedniku države, ali ujedno i premijeru Ani Brnabić, nakon što smo mogli da čujemo od predsednika države da je stigao taj famozni plan za koji smo mi još pre mesec i po dana, mi srpski radikali objavili da je napisan, da ćemo dobiti i da će to biti jedna vrsta ultimatuma, znači ništa novo. Nešto što se dešavalo u Rambuljeu, nešto se dešavalo 90-ih godina, dešava se i dan danas. Nakon tog plana koji je dobijen, predsednik države je izjavio da nema ulaska Srbije u EU bez predaje KiM. Sa druge strane, SNS i SPS, kao vladajuće stranke i dalje govore o EU i dalje se donose zakoni koji su u skladu sa EU. Da li to znači da vladajuće stranke nisu kompatibilne sa politikom premijera i predsednika države ili je ovo dokaz da je ipak doneta određena odluka da vladajuće stranke priznaju nezavisnost Kosova i predaju je šiptarskim teroristima?

Zaista očekujem odgovor koja je prava politika? Ukoliko je politika Vlade Republike Srbije i predsednika države da je KiM sastavni deo Republike Srbije, onda vas molim da prestanete na tim putem koji je upravo suprotan toj politici, a to je put ka EU.

Treće pitanje je pitanje za ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Takozvani kosovski predstavnici su najavili da ih ne interesuju stavovi tzv. srpskih poslanika u prištinskom parlamentu, da li će oni glasati za formiranje vojske ili ne, već kreću sa zakonom koji govori o transformaciji, kako oni kažu KBS, kosovskih bezbednosnih snaga, u oružane vojne snage, u zapravo vojsku.

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova – šta će država Srbija uraditi po tom pitanju, da li ćemo i dalje biti nemi posmatrači i da li ćemo samo konstatovati poenti put - eto vidite njima se može, jer imaju jake prijatelje?

I pitanje još jedno za predsednika države i za premijera, s obzirom da imamo hvalospeve i Šiptara i mnogih drugih, da imaju podršku NATO pakta, kada će konačno da shvate da je politika vojne neutralnosti propala i kada ćemo zatražiti ulazak u odbor za kolektivnu bezbednost koji predvodi Ruska Federacija? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, danas bih pravo na postavljanje pitanja iskoristila da postavim jedno pitanje koje se odnosi na problem populacione politike.

Naime, to pitanje je odavno kod nas evidentirano i ukazano je na veliki problem koji traje već nekoliko decenija. Međutim, Vlada se po prvi put sistematski počela baviti ovim pitanjem i borbom protiv bele kuge, što se u svakom slučaju mora pohvaliti, ali je to dalje pitanje koje interesuje mnoge naše građane u kom smislu će se ono dalje razvijati i koje će mere Vlada preduzimati u ovom smislu u narednom periodu.

Naime, upoznati smo sa sistemskim rešenjima koja, kada je u pitanju populaciona politika, to svakako treba da pohvalimo. Sve konkretne mere za podsticanje populacione politike od zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, preko drugih mera, kao što su nagrade socijalno odgovornim kompanijama, uvođenje servisa e-beba, do onih mera koje su u stvari usmerene ka davanju ekonomskih olakšica za podizanje deteta, imaju za cilj zaustavljanje pada nataliteta, kao i podsticanje rađanja, što je ključno za opstanak nacije i države.

U 2017. godini, na primer u 15 opština bilo je nekoliko projekata koje je kabinet ministra bez portfelja, zadužen za demografiju i populacionu politiku, realizovao i koji je dao značajne rezultate kroz primenu različitih stimulativnih pronatalitetnih mera.

Konkretno, projekti koji su realizovani u iznosu od 130 miliona dinara rezultirali su da se, primera radi, u Sečnju otvori odeljenje jaslenog uzrasta. U nekoliko opština postignuto je usklađivanje radnog vremena vrtića sa potrebama zaposlenih roditelja. Podignut je nivo znanja o reproduktivnom zdravlju među mladima. Ali, ono što je možda i najznačajniji doprinos ovakvih projekata u tim opštinama je nekoliko parova trenutno u postupku vantelesne oplodnje.

S tim u vezi, postavila bih pitanje ministarki Slavici Đukić Dejanović, s obzirom da ovakvi projekti pored ostalih mera za podsticanje rađanja daju značajne rezultate, koliko sredstava je obezbeđeno u budžetu kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku za 2018. godinu za realizaciju projekata pronatalitetne politike jedinicama lokalne samouprave?

Da li postoje projekcije da se taj iznos u narednom periodu povećava, kako bi se proširio broj opština i porodica obuhvaćenih ovim merama, kao i da li se u saradnji sa stručnjacima predviđaju nove mere? U skladu sa tim, svakako bih još jednom pohvalila sve mere koje su do sada preduzete. Saradnju ovog kabineta ministra bez portfelja sa jedinicama lokalne samouprave, ali i svako drugo preduzimanje mera u daljem pravcu u cilju podizanja nataliteta, razvijanja svesti o potrebi očuvanja i izgradnja porodice i stvaranja porodica sa većim brojem dece.

U tom smislu, i samom ovom kabinetu, kao i merama Vlade koje je u ovom smislu do sad preduzela, dajemo podršku, ali želimo da se u narednom periodu taj obim i obuhvat u svakom smislu i dalje povećava. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moje pitanje ide na adresu ponovo Ministarstva spoljnih poslova i predsednika Vlade, Ane Brnabić, uz izvesno čuđenje što su odjednom, naprasno, od kad sam počeo da pitam u poslednje vreme, prestali da stižu inače uredni odgovori iz Ministarstva spoljnih poslova, koji su bili uredni i ažurni, pa sam ih ja ovde i pohvalio. Od tada, otprilike, nekako odgovora nema.

Moje pitanje se odnosi i tiče se današnjeg sastanka u Sofiji, ja sam pominjao to i pre nekoliko nedelja, sastanka na kojem se susreću predstavnici Evropske unije sa tzv. partnerima sa zapadnog Balkana, odnosno kandidatima za članstvo u EU, sastanku koji je gromopucatelno najavljivan kao nova prekretnica i konačna prekretnica na evropskom putu zemalja zapadnog Balkana ka EU.

Ja sam pitao pozivajući se na primer i ponašanje Španije i njihovog premijera Rahoja - šta Srbija čini i da li koordinira svoje napore i svoje aktivnosti u vezi sa ovim sofijskim samitom sa španskom diplomatijom i španskom vladom?

Iako odgovor nije stigao, odgovor je više nego jasan. Očigledno je da nismo koordinirali te napore, inače bismo se ponašali i postavili barem kao Španija, koja ne želi da učestvuje na samitu na kojem učestvuje tzv. Kosovo, sa zvezdicom, bez zvezdice, svejedno. Dakle, Španija ne učestvuje na samitu u kojem smo mi veselo otišli, odnosno poslali našu najvišu delegaciju. I to je samo po sebi zabrinjavajuće, loše, strašno i, rekao bih, ponižavajuće.

Stvar postaje gotovo komična kada se prisetimo da će uskoro 15 godina od tzv. Solunskog samita EU u julu 2003. godine, pazite, 2003. godine u Grčkoj, jer Grčka je tada predsedavala, kada je data, citiram, odnosno parafraziram – jasna evropska perspektiva zemljama zapadnog Balkana.

Dakle, prošlo je 15 godina zamajavanja, obećavanja, mahanja šargarepom i više štapovima u različitim oblicima, a i danas će, kako vidimo i kako je iz najava, stvar završiti se sa davanjem jasne evropske perspektive kandidatima zapadnog Balkana. Čak je i reč: „članstvo“ izostavljena. Čak i reč: „članstvo“ je upravo na insistiranje Španije izostavljena iz tog završnog dokumenta i zamenjena je neobaveznom formulacijom – evropska perspektiva. Baš kao i pre 15 godina. S druge strane, ne pominju se zemlje, opet zahvaljujući Španiji, već samo partneri sa zapadnog Balkana, baš zbog toga da se ne bi prejudicirao status tzv. Kosova.

Drugim rečima, ne samo da se Španija ponovo pokazala kao veći branitelj i veći protivnik kosovske nezavisnosti od naše delegacije koja, ponavljam i naglašavam, u najvišem sastavu boravi u Sofiji, nego se, s obzirom na ove predloge tog dokumenta, pokazuje da je 15 godina protraćeno, sa jedne i druge strane, u praznim više-manje floskulama i pričama o tzv. evropskoj perspektivi. Petnaest godina, još malo pa punoletstvo, se priča aktivno o tome, a mi se nismo makli ozbiljno dalje od početka. A u međuvremenu, korak po korak, poniženje po poniženje, ustupak po ustupak, različitih garnitura, nemam ja protiv toga ništa protiv, ali nesumnjivo zahvaljujući odlučujućim najvidljivijim iskoracima koje čini upravo ova vlada, i time se nekada hvali a nekada skriva, u zavisnosti od političke konjukture, znači, istovremeno se Srbija korak po korak, mic po mic, odriče onih poslednjih delova i elemenata teritorijalnog suvereniteta na Kosovu i Metohije, a sve u ime te evropske perspektive.

U međuvremenu su, pominjem vam samo imena poluzaboravljena u našoj javnosti, nemačih predstavnika koji su se bavili nama i regionom, od ambasadora Cobela, preko Šopinhova, do Gvida Vestervelea. Znači evropski, u ovom slučaju nemački, ali evropski zvaničnici koji su nam obećavali tu evropsku perspektivu su umrli u međuvremenu. Nestali su, ne iz diplomatije nego iz života, a mi se nismo makli dalje od početka, osim što smo u ime te fantomske perspektive se, kao što rekoh, odricali i onih preostalih elemenata državnosti Srbije, odnosno teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Božić. Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, imam pitanje za vršioca dužnosti ministra finansija, u ovom slučaju to je premijerka Ana Brnabić. S obzirom da je obavljeno da je u prvom tromesečju za budžet zabeleženo da smo u suficitu od 6,5 milijardi evra, mene zanima – koliki je ukupan iznos PDV-a za koji nije izvršen povraćaj pravnim licima u zakonskom roku, s obzirom da se, eto, hvalimo sa tim suficitom u budžetu, a sumnja se da je cifra koja se duguje firmama za PDV negde oko 30 milijardi dinara, znači, jedno skoro pet puta veća od toga izraženog suficita?

Zanima me još – koje je prosečno kašnjenje povraćaja PDV-a pravnim licima u danima i po kojim kriterijumima se vrši isplata zakasnelog povraćaja PDV-a, s obzirom da kada istekne taj zakonski rok, na koji način se uopšte određuje ko je taj ko prvi staje u red za tu isplatu? Jel to vreme donošenja rešenja ili su neki drugi kriterijumi u pitanju? Samo da naglasim da su najveći potražioci za povraćaj PDV-a uglavnom firme koje izvoze, tako da, ako je tačno da smo mi na njih prebacili tih 30 milijardi dinara nepovraćenog PDV-a da im država duguje, a stalno pričamo o tome kako hoćemo da razvijamo ekonomiju, podstaknemo izvoz, meni se čini da taj način ophođenja prema njima baš nije dobar.

Zanima me, isto pitanje za vršioca dužnosti ministra finansija, kada će Narodnoj skupštini Republike Srbije biti dostavljeni predlozi zakona o završnom računu budžeta za 2015. i 2016. godinu, s obzirom da naš saziv traje sad će biti uskoro dve godine i mi do sada nismo imali prilike nijedanput da raspravljamo o završnom računu budžeta za 2015. i 2016. godinu, a uskoro će u junu isteći rok i za završni račun za budžet iz 2017. godine?

Pored toga, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova i Vladinu kancelariju za Kosovo i Metohiju – dokle se stiglo sa istragom o ubistvu Olivera Ivanovića, s obzirom da njegovi saradnici strahuju da se na istražne organe vrši pritisak i da kako vreme protiče su šanse da se uradi kvalitetna istraga i da se zaista dođe do počinioca i naredbodavaca tog ubistva su sve manje? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.

Zahvaljujem.

Prvi set pitanja upućujem Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i svim nadležnima za privredni kriminal, kao i Ani Brnabić, koja je preuzela funkciju ministra finansija.

Naime, da li su upoznati sa koruptivnim radnjama u čijem lancu je učestvovala apoteka „Pančevo“, zatim narodni poslanik Željko Sušec i Smiljka Sušec, za koju postoje i dokazi i svedoci da je majka narodnog poslanika i našeg kolege Željka Sušeca, a koruptivne radnje se odnose na period od 2013. godine i nekoliko godina nakon toga, o čemu ja posedujem dokaze? Ukoliko svi organi kojima upućujem pitanje nemaju nikakva saznanja, evo, javno nudim dokaze i izvode iz platne evidencije kartica iz kojih se vidi da je apoteka „Pančevo“ nekoliko godina uplaćivala gotovo 40.000 evra na račun zanatske radnje „Gigi“, čija je vlasnica Smiljka Sušec, odnosno majka narodnog poslanika Željka Sušeca. Među tom robom koja je bila preko potrebna u iznosu od, kažem, gotovo 40.000 evra su razne platnene kese, vreće itd.

Inače, zanatska gradnja „Gigi“ je po evidencijama iz Agencije za privredne registre, registrovana 30. maja 2018. godine, a već od jula meseca kreću intenzivna mesečna plaćanja ovoj zanatskoj radnji, a po izjavama svedoka, a s obzirom da je ovo javni prostor, smatrajte to takođe javnom izjavom, narodni poslanik je imao i te kako saznanja i svesno učestvovao u ovom koruptivnom lancu, jer je sam lično donosio račune u apoteku „Pančevo“ za preduzetničku radnju svoje majke, Smiljke Sušec, što je takođe činila i njegova sestra.

Pa pitam, dakle, i Agenciju i MUP i nadležnom privrednom kriminalu, kao i premijerku, imaju li saznanja o ovom koruptivnom lancu? Ako nemaju, ja insistiram da me pozovu ili da prosto mogu da im pošaljem sve ove dokaze. Ako imaju saznanja, želim da znam šta se preduzelo po ovom pitanju, s obzirom da Željko Sušec nema prijavljenih oko četiri miliona dinara, odnosno gotovo 40 hiljada evra u svom izveštaju o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, nije čak ni porez platio na to sve i da je priznao na taj način da je učestvovao u ovom koruptivnom lancu.

Sledeće pitanje upućujem ministru za rad i socijalna pitanja, Zoranu Đorđeviću. Naime, da li ima saznanja ili šta je eventualno, ako ih ima, preuzeo po pitanju inicijative i namere da se Vladimiru Jovanoviću zvanom Maradona, predstavljenom kao MMA borcu, na kojeg je pucano u Pančevu ispred vrtića, po policijskim informacijama, dok je vodio dete u vrtić pripremaju papiri u Javnom komunalnom preduzeću „Zelenilo“ u Pančevu, u kome je zaposlen, da mu ovo bude tretirano kao povreda na radu?

Pitam dodatno ministra Đorđevića, da li je to povreda na radu, jer to znači da ako jeste da je izvršen atentat na zaposlenog u državnom preduzeću? Slobodna sam da tvrdim da bi to onda trebalo da bude događaj od nacionalnog interesa, da neko u sred bela dana u 7.30 ujutru puca na zaposlene u javnom preduzeću, pa čak i ako nisu iz Beograda, što obično traži veću pažnju. Evo, desilo se na 17 kilometara u Pančevu.

Ministar Đorđević, sigurna sam da imam više informacija od mene po ovom pitanju, s obzirom da je i sam zajedno sa Andrejom Vučićem u više navrata posećivao borbe upravo Vladimira Jovanovića Maradone na raznim MMA turnirima.

Takođe, Maradona je i član SNS, bio je i odbornik SNS i sigurna sam da ministar Đorđević ako nema profesionalni, ono bar ima lični interes da ovo utvrdi, s obzirom sve informacije ukazuju na to da se radi o kriminalnom obračunu, a ne da je neko dobio pet metaka u želudac, tako što je bio na radnom zadatku ispred preduzeća „Zelenilo“. Zahvaljujem.