Član 103. stav 8. gospodine predsedavajući.

Neću da dužim, ali pošto vi to uporno izbegavate da uradite, ja sam hteo da vam skrenem pažnju i da vas zamolim. Po Poslovniku Narodne skupštine, u članu 103. stavu 8, vi imate pravo da nekome kada očigledno daje znake da mu ne treba vreme za raspravu koje ima na raspolaganju, da ne zna šta će sam sa sobom, a kamoli s vremenom koje ima, da mu izađete u susret, da mu skratite tu raspravu za vreme koje mu je očigledno čist višak.

Ova poslanička grupa, koja se sada silno zabavlja, a u principu izgleda ne zna šta će sa sobom, ima još, čini mi se, minut i 13 sekundi, moj predlog vama je da vi to lepo oduzmete, da poravnamo.

Ako ne znaju šta će sa tim na konstruktivan, pametan način, da im taj teret olakšamo. Što se tiče toga koga šta zanima, i s time završavam, nas, verujte, najmanje zanima da ovde prisustvujemo raspravama na nivou pijačnog barometra, ali ako baš moramo da to radimo, do tog vremena predviđenog za raspravu, minus minut i 13 sekundi to je stvar u opštem interesu. Ne moramo da glasamo, samo da vodimo računa. Hvala lepo.

Hvala, dr Orliću.

Znači, želite da se Narodna skupština ne izjašnjava u danu za glasanje.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, povreda Poslovnika.

Ne mogu da verujem, gospodine Marinkoviću, vi kao da sedite na ušima. Nisu vaše uši Martinovićeve uši, molim vas.

Idemo dalje.
Oduzimam vam od vremena poslaničke grupe.
Nemojte, molim vas. Imam poštovanja stvarno i prema vašoj poslaničkoj grupi i prema vama lično, dobro to znate.
Molim vas da nastavimo.
Na naziv člana 4. i član 4. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milorad Mirčić i Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Samo mala digresija. Podseti me ovo što ministar reče na 2000. godinu posle 5. oktobra, kada su ptice zloslutnice, koje su ušle u petooktobarsku revoluciju, govorile da nas više, srpskih radikala, neće biti ni u tragovima. Šta se desilo? Narod i vreme su neumoljivi. Opstala SRS, njih više nema, a ostali su ti recidivi koji su još u Vladi, međutim, pretpostavljam da će se i toga osloboditi SNS.

Naime, ovde se radi o sledećem. U ovom članu se kaže da će investitor biti republička Vlada, odnosno Republika Srbija, a može da se pojavi i neko privredno društvo. Mi srpski radikali gledamo na ovo racionalno. Evo vam primer te racionalnosti i sagledavanje SRS ovog problema.

Jutros smo obavešteni preko sredstava informisanja da je Republika Srbija kupila zgradu bivše građevinske firme „Rad“, na uglu Kosovske ulice, gde je kvadratura 3.600 metara kvadratnih.

Nije profesore evra, nego površina se meri kvadratnim metrima, evrima se nešto drugo meri.

Gledajte o čemu se radi. Obavešteni smo isto da će Republika useliti svoje organe u tu zgradu i zgrada će biti završena sledeće godine. Šta ima racionalnije nego razmišljati o tome 3.600 kvadratnih metara na atraktivnoj lokaciji, da se preuredi u stambeni prostor, da se taj deli podeli.

Vi administraciju uvlačite u centar Beograda. Vi pravite još veću gužvu, veći je problem kada je u pitanju saobraćaj, kada je u pitanju parkiranje. Šta je bolje nego da se tu obezbedi stambeni prostor, 3.600, pa ukupno 5.000 imate sada u prvoj fazi da uradite. To vam je najracionalnije.

Uostalom, vi se dobro razumete u stambene prostore. Vi ste preko Hipo banke obezbedili Tomislavu Nikoliću da kupi stan od 200 kvadrata, bar koliko mi imamo informacije.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pominjali ste privredno društvo. To je jedini deo koji se odnosi zaista na predlog ovog zakona. Dakle, investitor je Republika Srbija ili privredno društvo koje će osnovati Republika Srbija, potpuno u vlasništvu Vlade Republike Srbije, pošto je bilo nekih, izvinjavam se, iz vaše poslaničke grupe ili iz neke druge, pitanje da li to može da bude neka privatna kompanija itd. Ne, država je investitor jer hoćemo da držimo pod kontrolom sve od početka do kraja i ne bih dalje komentarisala. Ostalo govori o vama.

Hvala.
Narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Suština je u tome što država očigledno na neki način uspostavlja monopol. Ako država stoji iza tog privrednog društva, onda morate svim investitorima obezbediti bar približne uslove.

Jeste ovo leks specijalis, ali ne zaboravite da jednom kada napravite izuzetak ono postaje pravilo. Ovo vam je posle „Beograda na vodi“ drugi leks specijalis kada je u pitanju građevinska operativa. Morate da vodite računa kakve će to posledice da proizvede na ostale investitore. Morate veoma pažljivo da radite sa tim. Vi ste sada na ovaj način pokazali da je moguće za veoma relativno nisku cenu uraditi kvadratni metar, plasirati ga na tržište. Konkretno, ovde se radi namenski za zaposlene u organima Vlade, ali morate da vodite računa kako će se postupati kada su u pitanju i drugi kvadratni metri koji su na tržištu na prodaji.

Znate, neko će čekati da kaže, pa dobro, po istoj logici stvari imaju i prosvetni radnici, imaju i drugi zaposleni u administraciji. To je logika stvari. Kada to pomnožite sa brojem kvadrata, pa vidite gde će završiti ovi ljudi koji se nalaze, uslovno rečeno, na slobodnom tržištu. znate, tu treba biti veoma obazriv. To fino zvuči. Neću da govorim nešto ružnije, da je to populistički. S druge strane, vi očigledno imate pogrešan stav kada je u pitanju kritika SRS. Mi da smo zlonamerni, kao što vi to tumačite, mi bi rekli da je ovo iznuđen potez. Kako iznuđen? Oseća se nezadovoljstvo u policiji i vojsci, pa ste vi odlučili da rešite stambeni problem, ali ne pada nam na pamet, jer znamo da je to realan problem, tako da morate da shvatite da kritike koje upućuju poslanici vi morate da prihvatite, a ne da se postavljate u ulogu da vi kritikujete poslanike. Kada budete poslanik onda ćete videti kako to izgleda kad vam predstavnik izvršne vlasti to radi. Vi nemate pravo po Poslovniku to da radite.

Hvala.
Ovo je bila replika.
Reč ima dr Zorana Mihajlović. Izvolite.