Pravo na repliku ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dobro. Da vas podsetim na jednu privatizaciju iz vašeg vremena, samo jednu od stotine privatizacija kojima ste bili svedok i vrlo dobro znate šta ste radili. Recimo „Sartid“, da vas podsetim na tu privatizaciju 2003. godine i da vas podsetim na to šta ste uradili i koliko dugova je imao „Sartid“, 1,7 milijardi dolara, koje ste prebacili na državu, sklonili iz jednog suda u drugi, papire itd, a potom naravno na onaj način ga i prodali. Zbog toga kako ste to uradili moglo se desiti da ceo jedan kraj, ceo jedan region, praktično ostane bez ljudi, da mi nismo, i to je živa istina, da danas Železara nije prodata jednoj drugoj kineskoj kompaniji, zahvaljujući radu ove Vlade i stabilnosti koju ova Vlada ima. To što ste vi uradili sa „Sartidom“ 2003. godine je model kako ste radili sve privatizacije.
Prema tome, na vašem mestu ne bih pričala o tome. Na vašem mestu bih se ipak vratila da razgovaramo o ovom zakonu, razumem vaš žal, neraspoloženje što niste ništa uradili ni u Nišu, u kome ste bili čak i gradonačelnik, jer tu obilaznicu i tu prugu uradila je ova Vlada, 260 miliona evra ova Vlada je potpisala ugovor i radi, između ostalog, modernizaciju, elektrifikaciju i obilaznicu pruge. Da ne govorimo o stanovima koji će početi ovde da se rade. Da ne govorimo o svemu onome, o fabrikama koje su dovedene u Niš. Pa, sve što je iza vas ostalo, ostala je pustoš. Vi sad nama objašnjavate o tome kako ste vi genijalni, kako ste nešto uradili, a kako smo mi grozni. Podaci i sve ono što se golim okom vidi, dakle, govore da ste potpuno u krivu.
Ja se neću više javljati vama da repliciram, zato što mislim da je žalosno da nam trošite uopšte vreme sa vašom pričom zbog toga što ste nam potrošili godine sa vašim neradom.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Živković.

Odličan je primer koji ste uzeli, to je „Sartid“ i to govori o tome koliko ste iskreni i koliko znate bilo šta o ovoj temi.

Prvo, 98,4% građana Srbije zna da „Sartid“ nije bila privatizacija, nego prodaja iz stečaja. U stečaj je uvedena kroz 90-te godine i tu nema nikakve sumnje i sad ta železara radi više na entuzijazam, manje po tržišnim uslovima, ali neću da se bavim tim sadašnjim stanjem.

Znači, prvo, nije bila privatizacija. Drugo, vaš šef Miroljub Labus je bio na čelu, da li se to zvalo tad akcijski fond ili komisija za hartije od vrednosti ili tako nečega, koji je izveo taj proces opravdanog preuzimanja od strane države dugova „Sartida“, jer ta država je i napravila te ogromne dugove u „Sartidu“ u 90-im godinama i to je jasno kao dan.

Prema tome, to je očigledan dokaz da nemate pojma sa onim što pričate. Pitajte sve ljude u Smederevu, od vaših članova, ne sećam se u kojoj ste stranci danas, ali vi valjda znate, koje je bilo Periklovo doba „Sartida“. Naravno, u ono vreme kada je tamo bio „Ju-Es stil“, i to vi jako dobro znate. A što vi sad pokušavate nervozno da se branite od Amerikanaca zato što vas sadašnje stranačke kolege optužuju da ste njihov čovek, to se mene ne tiče, svi su mi dragi, i rusofiličari i amerikofiličari, ko god, ja sve volim.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da se ne mešam.

Reklamiram član 107. Evo, vidite ponašanje. Pogledajte ponašanje. Mislio sam da se ne mešam u ovo. Verovatno je neko rano otvorio kafane. Ne znam gde to služe tako rano alkoholna pića.

S obzirom da je pomenut „Sartid“, kao neko ko je u to vreme živeo i radio, kao neko ko je iz pijeteta glasao za ovog što je izašao, moram da kažem da je privatizacija „Sartida“, „Filip Morisa“, DIN-a i DIV-a izvršena za vreme „Sablje“ ili započeta pa dovršena tek tik posle „Sablje“, ali su prethodno kupci odabrani. Dakle, on je bio u Americi, on se dogovorio da „Sartid“, pod vrlo sumnjivim okolnostima, i DIN i DIV, koji su vredeli preko milijardu evra, budu prodati za 500 miliona, a da „Sartid“ bude prodat Amerikancima uprkos dugu koji je on uzeo obavezu da država preuzme od milijardu i 400 miliona maraka.

U vreme kada su ljudska prava suspendovana, u vreme kada se uveliko hapsilo, u vreme kada je država bila jedan ogroman zatvor, on se u Americi dogovorio da sa jedne strane hapsi, a sa druge strane da prodaje imovinu. Ja sam se nadao, s obzirom da je ovo vreme intenzivnih kiša, da će se kolega baviti zaštitom bilja, da će se kao kolega seljak sa Vračara pozabaviti svojim vinogradom, pod znacima navoda, i da će zaštititi od pepelnice, od plamenjače itd. Očigledno da on i ne zna kako se to radi, ne zna nijedan preparat, nije prskao vinograd, ali ovde je debelo uprskao. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Biće ovo kratko, gospodine predsedavajući, jer nema smisla da raspravljamo sa čovekom koji je opet pobegao iz sale. Mislim na gospodina Živkovića, naravno. Ako se vrati, pričaćemo i o tome kako je funkcionisao „Sartid“ i o tome kako je bilo kretanje duga zemlje i koliko je to bilo sve sjajno u to njegovo Periklovo doba, je li tako rekao, zlatno doba, Periklovo doba. Samo ako ga neko sretne u međuvremenu, neka mu kaže da Vesna Rakić Vodinelić smatra da to što je on ispričao nije tačno, a objasniću mu u kom smislu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Reč ima koleginica Vlahović.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Želim prvo da uručim pohvale resornom ministarstvu, uvaženoj ministarki i Vladi Republike Srbije na ovako dobrom Predlogu zakona, jer je ovo ogroman projekat i znamo svi šta će sve doneti, veliki privredni rast, privredni razvoj, rast BDP, veće učešće malih i srednjih preduzeća i njihov bolji rad, rast udela građevinarstva u BDP, veće naplate poreza i smanjenje nezaposlenosti.

Poštovani predsedavajući i uvažena ministarko, prosto se pitam da li je moguće da ovako dobar zakon, ovako ogroman projekat poslanici opozicije non stop osporavaju i kritikuju. Da li se u jednom trenutku pitaju da li u njihovom okruženju, u njihovoj porodici postoji bar jedan član, jedan zaposleni koji radi u službi bezbednosti, a koji je podstanar? Da li su svesni koliko smo radosti uneli u domove ljudi koji žive i rade u službama bezbednosti, a koji žive u Kraljevu, Nišu, Vranju, Novom Sadu, Beogradu? Da li znaju uopšte koliko su oni izgradili ovakvih stanova, ali ne za sebe već za građane Srbije? Hvala.