Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je moj kolega, seljak, izašao iz parlamenta jer sam hteo da mu objasnim, on je bio predsednik Vlade i moj greh je što sam iz pijeteta prema Zoranu Đinđiću glasao za njega. Ja taj greh priznajem. Protokom vremena vidim da je taj moj greh bio izuzetno veliki.
Hteo sam da mu objasnim da privatizacija u Srbiji je ipak u njihovo vreme uticala na rast BDP, ali on je izašao, pa ako negde gleda pokušaću da mu objasnim. Privatizacijom su stekli novac koji su gurnuli u potrošnju, a BDP se računa od proizvedenih roba i usluga. Guranjem novca u potrošnju porasla su trgovina i usluge i tako su kroz potrošnju potrošene fabrike, a ukupan prihod od privatizacije je bio 6,7 milijardi, od donatorske podrške 4,5 i od opraštanja duga 4 milijarde. To su oni delimično gurnuli u potrošnju i taj rast koji su u to vreme iskazali, bio je rast na bazi trgovine tuđim robama i uslugama koje su bile uglavnom plasmanom tuđih roba, a ne proizvodnjom. Ova Vlada to radi drugačije.
Predlažem, između ostalog da i poljoprivredna proizvodnja bude ona koja će veća. Uz povoljnu klimu, a moj kolega je napustio, pa ne može to da zna, uz povoljnu klimu i plodno zemljište mi možemo valjda da proizvedemo dobar poljoprivredni prehrambeni proizvod. Holandija i Danska treba da nam budu primer. Na takav način kroz proizvodnju roba prehrambenog poljoprivredno proizvoda taj novac treba da dođe do svih nas, pa i do organa bezbednosti, policajaca, vojnika, a boga mi i do ostalih u javnom sektoru, zdravstvenih radnika, učitelja, nastavnika, profesora. Na takav način će svi steći priliku da imaju pristojan a pošten posao, pristojnu zaradu i čestit dom i zato predlažem da poljoprivredna i prehrambena industrija budu nosioci razvoja ove zemlje. Hvala.