Zahvaljujem predsednice Gojković.
I danas raspravljamo o starom zakonskom rešenju koje, podsetiću vas je usvojeno 2007. godine. To staro zakonsko rešenje je bilo pravnih praznina, puno pukotina i nesavršenosti prilikom njene primene u praksi.
Amandmanom sam želela da izvršim izmene u članu 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodavanjem novog stava 2. koji se odnosi na nastavak daljih reformi u oblasti elektronske uprave u svim našim opštinama i gradovima. Uštede se procenjuju od strane stručnjaka da će biti preko 600 miliona evra na godišnjem nivou, kada zaista budemo u punom kapacitetu sproveli digitalizaciju i sproveli reformu elektronske uprave.
Želim građane Republike Srbije da podsetim na to kako je bilo ranije u našim gradovima i opštinama, šta smo to nasledili? Kako su se građani u vreme Dragana Đilasa pitali za trošenje budžeta, evo na primer, grada Beograda. Bivši gradonačelnik Dragan Đilas izvršio je apsolutnu centralizaciju vlasti u Beogradu. Želeo je da se za sve pita, želeo je da ima nadležnosti nad životima svih Beograđana, želeo je apsolutnu, neograničenu vlast, želeo je apsolutnu moć u svojim rukama.
Šta je takva politika Dragana Đilasa imala kao rezultat i šta je ostalo posle njega? Doveo je do toga da se rubne opštine u Beogradu ne razvijaju, da budu apsolutno u zapećku. Doveo je do toga da mi danas u 21. veku imamo čitava naselja u Beogradu, bez vodovoda, bez kanalizacije, bez ambulanti, bez domova zdravlja, bez škola, bez vrtića.
Takva politika Dragana Đilasa i DS marila je samo za sebe, marila je samo za svoje džepove. Oni nisu marili za građane. Oni su vodili politiku u korist tajkuna, a ne u korist građana.
Mogla bih danas zaista da organizujem čitavu izložbu propalih projekata DS, poput „Pazl grada“ na Voždovcu, to je najskuplja igračka DS, koja je koštala građane Voždovca i Beograda 350.000 evra. Održavanje „Pazl grada“ na Voždovcu koštalo je građane Voždovca i Beograda 600 miliona dinara. Ovo je najskuplja predizborna igračka Dragana Đilasa i tadašnjeg predsednika opštine takođe iz redova DS, gospodina Gorana Lukačevića.
Šta je tadašnji predsednik Goran Lukačević rekao? Na osnovu objave „Večernjih novosti“, govorio je o „Pazl gradu“ kao o jednom od veličanstvenih dečijih centara koji je otvoren, ne samo za decu Voždovca, već i za svu ostalu decu, da je reč o centru za zabavu koji ima svoje obezbeđenje, koji ima svoje održavanje, koji će biti otvoren tokom čitave godine, da je reč o jedinstvenom zabavnom parku te vrste i da je izgrađen prema svim važećim evropskim standardima bezbednosti najmlađih sugrađana, a koji žive u Beogradu.
Šta je zapravo bio „Pazl grad“? To je bilo ruglo Voždovca i Beograda. Kao student fakulteta Političkih nauka sam zaista imala priliku svakog dana da prolazim pored tog „Pazl grada“, bilo je mesto okupljanja skitnica i narkomana, ne bezbedno za igru naše dece.
Pored ovoga, imali smo i repliku makete „Terazija“ na Novom Beogradu. To je građane Beograda koštalo 72 miliona dinara. Zatim, imali smo podzemne kontejnere, tek su se vidi bahatost tadašnjeg gradonačelnika. Cena izgradnje podzemnih kontejnera u gradu Beogradu iznosila je šest miliona evra. Godine 2014. po nalogu Višeg javnog tužilaštva glavni akteri ove afere su uhapšeni. Možemo zaista govoriti o brojnim malverzacijama, oko podzemnih kontejnera, ali nemam nažalost dovoljno vremena od poslaničke grupe.
Poslednji projekat o kome želim danas da govorim je rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra. Rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra nas Beograđane košta 17 miliona evra. Pretplaćeno je za oko šest miliona evra. Na osnovu izveštaja DRI 2011. godine je govorila o tome da je prekršen ne samo Zakon o budžetskom sistemu, već i tadašnji nakaradni Zakon o javnim nabvkama.
Kada sve ovo znamo, zaključak se prosto sam nameće. Zbog bahatog vođenja grada Beograda od strane DS, budžet grada Beograda je oštećen za 960 miliona dinara.
Sada želim da kažem da se mi kao SNS u Beogradu zaista razlikujemo od naših prethodnika, da se mi borimo da građani Beograda žive bolje, da su nama zaista isti i građani Besnog Foka, Skele, Jakova, Resnika, Kijeva i svih onih rubnih delova našeg Beograda. Želim da kažem da želimo da stvorimo jednu modernu državu, jednu modernu prestonicu u kojoj će građani živeti od svog rada. Zahvaljujem.