Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam neki dan o tome pričao u Narodnoj skupštini. Nisam imao ove citate ispred sebe, ali, evo, sad ću da ih iskoristim.

Čedomir Antić je o vama još u vreme razgovora 1997. godine sa specijalnim predstavnikom SAD za Balkan, Robertom Gelbardom, napisao sledeću rečenicu. Inače, Čedomir Antić je, da malo obnovimo sećanje na tog čoveka, član Političkog saveta stranke Vuka Jeremića i predsednik je tzv. Naprednog kluba, a 1996, odnosno 1997. godine je bio jedan od vođa studentskog protesta i bio je tada član Demokratske stranke. On kaže, dakle, to su njegove reči za „Nedeljnik“ od 28. maja 2017. godine – Na kraju jednog od razgovora Gelbard je rekao i sledeće: „Znate, rekao sam vašem predsedniku Miloševiću, a sada ponavljam i vama, ja delujem fino i uglađeno, Harvard, Stejt Dipartment, ambasador, et cetera, ali iskreno, ja sam ološ, skam i uvek su me slali da radim sa ološem, jer sam u tome uspešan“.

Znači, ja mislim da bolje slike o vama od ovih reči nema. Bili ste i ostali ono što je Robert Gelbard 1997. godine rekao za jedan deo srpske opozicije, a vas treba da je sramota, jer je vaš predsednik, Boris Tadić, dodvoravajući se novinaru sa hrvatske televizije, na pitanje da li je ponosan što je predsednik Republike Srbije, onako nonšalantno odgovorio – pa i nisam baš ponosan. A onda je to obrazlagao – znate, Vukovar, znate, Dubrovnik, znate, Srebrenica, znate ovo, znate ono, ne pominjući Jasenovac, ne pominjući…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

… Bljesak, ne pominjući Oluju, itd.

I treba da vas je sramota samo zbog još jedne stvari. U vašim redovima sedi žena koja se otvoreno zalaže za republiku Vojvodinu. Evo, upravo ulazi u salu Narodne skupštine. I nemojte nam vi držati lekcije o poštovanju Srbije i žrtava srpskog naroda.

Pošto vidim kuda ovo ide, u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Zbog piateta prema svim nastradalima u ratovima i sukobima i onima koji su se borili za slobodu Srbije neću da dozvolim nikakav nastavak ovakve diskusije kakva je bila, tako da nastavljamo raspravu u pojedinostima po amandmanima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne robujem ideološkoj istoriji, ja mislim da je vreme da seme razdora, koje je Srbiji dalo rekordan prinos, izbacimo iz njive koja se zove Srbija, plodne, dobre, lepe i naše njive.

Seljačka vojska je bila Srpska vojska. Ona nije ratovala za tuđe teritorije, ona je ratovala za slobodu svoje zemlje, ona je ratovala za svoju njivu, ma koliko to njima bilo smešno, za svoju njivu, za svoje ukućane, za svoju kuću, za svoju šljivu, ako hoćete, ona nije ratovala za slavu, ni da osvaja teritorije.

Ovde se govori o logorima. Mnogi su zaboravili da u Prvom svetskom ratu su postojali logori za Srbe. U Austrougarskoj oko 150.000, u Nemačkoj oko 50.000, bilo je i u Češkoj, ali se to broji kao Austrougarska, za Bugarsku se ne zna broj. Pri tome, preko 90.000, od čega su 70.000 bili zarobljeni vojnici, a 20.000 civili, umrlo u tim logorima.

U Doboju je u logoru umrlo pola rodnog sela moga oca i mog dede. Te logore ne smemo zaboraviti, ali, takođe, ne smemo zaboraviti ni ljude koji nisu osvajali teritorije, koji su osvajali Kajmakčalane, koji su bili prinuđeni da slobodu osvajaju sa teritorije koja nije bila tada Srbija.

Pročitaću naredbu Vojvode Mišića, čuvenog komandanta Prve armije, pročitaću jedan deo. Kaže – naredba broj 10.001, 5. juna 1917. godine – pohvaljuju se pešadijski potporučnik, zastupnik komandira Mitraljeskog odeljenja Drugog bataljona 23. pešadijskog puka, od 9. do 29. avgusta 1916. godine, kojom prilikom je pokazao veliku umešnost u rukovanju mitraljeskom vatrom i neprijatelju naneo velike gubitke, 11. septembra 1916. godine, pri osvajanju Kornjača-ote Čuke, kojom prilikom je izbio na položaj jednovremeno sa streljačkim strojem i pripomogao da se osvojeni položaj zadrži, a neprijateljski kontranapad odbije. Tom prilikom bio je teško ranjen.

Naredba se odnosi na potporučnika Dragoljuba Mihajlovića, kome ni grob ne znamo. E, pa, braćo Srbi, sestre Srpkinje, građani Srbije, vreme je da Srbi koji su navikli da mnogo o junacima pričaju, a da malo za njih mare, da Srbi jednog dana saznaju gde je grob ovog heroja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se i malopre da govorim o amandmanu koji je bio prethodno u raspravi i vašom omaškom nije mi omogućeno. Komentar je isti, dakle, i ovaj amandman kojim se dodaje da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poljoprivredu je nedostojan rasprave u Skupštini, nedostojan žrtava i nedostojan teme kojom se zakon bavi.

U pokušaju da rutinski koristimo istu tehniku na prva dva člana zakona, amandmani 300, 400, 500, prevideli smo da ovaj zakon nije za takav igrokaz, odnosno jeste ako nemate ni pieteta, ni dostojanstva, ni časti, ni poštovanja prema onim koji su, kad-tad, ginuli za Srbiju. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Molim vas, gospodine Arsiću, da u buduće o tome vodite računa.

Pre svega, nijedan amandman poslanika SNS nije besmislen. Ovo nije nikakav igrokaz. Možda poslanici Demokratske stranke učestvuju u igrokazu Dragana Đilasa koji je prijavio imovinu od 25.000.000 evra, istog onog Dragana Đilasa koji je promenio nazive svih ulica u Beogradu sovjetskih oficira koji su učestvovali u oslobađanju Beograda, a tvrde da su partija nekakve demokratske levice.

Svi amandmani poslanika SNS su od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenjeni da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom i već samom tom činjenicom, ti amandmani ne mogu da budu besmisleni. Da li ih je Vlada prihvatila ili nije, to je neka druga tema. Neke amandmane će Vlada da prihvati, neke neće, ali mi ćemo sve amandmane da branimo, jer svi amandmani i te kako imaju smisla.

Upravo ono što je rekao gospodin Marijan Rističević je najbolja potvrda koliko je njegov amandman smislen, pa, koliko je poljoprivrednika, koliko je zemljoradnika, koliko je težačkih ruku dalo život za slobodu Srbije, za slobodu srpskog naroda, a mi im ne znamo čak ni grobna mesta.

Zar mislite da bismo mi kao država na kraju krajeva, bili u stanju da podižemo ratne memorijale, da obeležavamo mesta stradanja našeg naroda i u Srbiji i van Srbije, da nema politike koju vodi SNS, a koja podrazumeva i razvoj poljoprivrede i razvoj privrede i borbu protiv korupcije i budžetski suficit i smanjenu nezaposlenost. Sve je to jasno i sve je to povezano, to nije jasno samo vama koji ste upropastili i devastirali rođenu državu. Nema primera u Evropi da je jedna vlast do te mere upropastila sopstvenu državu, kao što je bila vlast do 2012. godine.

Mi ćemo to da ponavljamo za sve vreme rasprave o amandmanima.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.