Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 71 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim kolege poslanike da se ne igraju sa karticama.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Obradović, Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Elvira Kovač, Aleksandar Stevanović, Aleksandar Šešelj, Marija Obradović, Biljana Pantić Pilja, Vladimir Marinković i Olena Papuga.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o ratnim memorijalima, pozvani da prisustvuju sednici: Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog ovog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja za zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv zakona amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Janjušević, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovaj Predlog zakona prosto ima nepotpun naziv. Predložila sam da se Predlog zakona, odnosno budući zakon, koji ne sumnjam da će biti usvojen, ima naziv – Zakon o ratnim memorijalima Republike Srbije.

Ne vidim zbog čega se uporno izostavlja ovaj veoma važan deo – Republika Srbija u našim zakonima i smatram da je važno da se ovaj amandman prihvati, da se naziv zakona upodobi. To ne bi bio nikakav presedan, već smo imali slučaj na prethodnom zasedanju da je ministar unutrašnjih poslova prihvatio moj amandman i kada već ne može da piše - srpski memorijali, neka piše - memorijali Republike Srbije.

Ne smemo dozvoliti u ovom visokom Domu i u našem zakonodavstvu da se bilo šta podrazumeva. Dakle, sam zakon se i odnosi na memorijale Republike Srbije i tako ćemo izbeći ubuduće bilo kakvu dilemu da na našoj teritoriji ili bilo gde, gde su srpski memorijali u svetu, mogu da postoje i da budu predmet zaštite memorijali neke druge države poput Turske, Nemačke, SAD koje su vršile agresiju na teritoriji Republike Srbije.

Uverena sam da će ministar razumeti i da će poput svog kolege, ministra unutrašnjih poslova, dozvoliti da se ovaj zakon upotpuni važnom stavkom - Republika Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Mi smo predložili da naslov ovog zakona glasi - Zakon o uređenju i za štiti ratnih memorijala. Ovo bi bilo potpunije, pogotovo imajući u vidu sadržaj ovog Predloga zakona. Znači, ovo je celishodno, trebalo je ovaj amandman prihvatiti. Smatramo da savez jedne države čine preci, sadašnje generacije i potomci, a onaj ko zaboravi na svoje pretke, on će sigurno da izgubi i potomke.

Ovim zakonom puno toga će ostati nedorečeno i neće biti rešeno da li postoji potreba da se memorijali urede na celishodan i potpun način. Svakako da postoji. Da smo do sada imali veće poštovanje prema našim precima, odnosno ljudima koji su svojom krvlju platili našu slobodu, mi ne bi dozvolili da na ostrvu Vid ni posle skoro 100 godina memorijalni kompleks ne bude urađen onako kako je to ruski arhitekta projektovao, Nikolaj Krasnov, nego bi bilo urađeno u celosti. Sada su neka udruženja, čak i neki listovi, pokrenuli inicijativu da se prikupe sredstava i da se to uradi na dobrovoljnoj bazi. Ovo je suština na koju je trebalo obratiti više pažnje.

Gospodine ministre, mi imamo puno memorijala koji nisu na pravi način ni održavani do sada. Možda će biti dobro to što će se znati neke nadležnosti između lokalnih samouprava i države Srbije. Veći je odnos tu i pitanje morala kakav ćemo mi imati prema našim precima, prema poginulim, nego to ko će, u krajnjoj liniji, da održava i ostalo. Da smo moralni ljudi, da cenimo svoje pretke, mi bi i bez tog regulisanja, odnosno zakonskog propisa radili. To je čast i ponos da takav odnos, da takav pijetet prema svojim precima pokažemo. Hvala.

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč?
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ristić, izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predugo se čekalo na zakon o ratnim memorijalima i biće velika šteta ako on ostane mrtvo slovo na papiru, a velike su šanse za to i u svojim narednim izlaganjima objasniću zbog čega je to vrlo izvesno.

Opšte je poznato da su stradanja srpskog naroda u ratovima ogromna i da razmere zločina koji su počinjeni nad Srbima nikada nisu do kraja ispitani, jer su jugoslovenske, a kasnije i srpske vlasti umanjivale, prikrivali, zataškavale ove pokolje. Bilo je potrebno da Hrvatska i BiH podnesu tužbe za genocid da bi se naša vlast trgla i počela otvorenije da govori o ovoj temi.

Jedini koji su u proteklih 20 godina imali hrabrost da o ovome javno pričaju su srpski radikali. Želeli smo da sačuvamo od zaborava sve zločine počinjene nad srpskim narodom sve dok jednog dana ne probudimo svest i savest i da ova tema više ne bude tabu za našu vlast.

Da naše reči ne odu u vetar, da se ne zaborave, da neke stvari ostavimo za naredna pokolenja, objavili smo brojne naučne radove u naučnom časopisu „Srpska slobodarska misao“, kao i knjige istaknutih ličnosti kao što su Nikola Žutić, Veselin Đuretić, Momir Krsmanović, Milisav Sekulić i mnogih drugih koji su se bavili ovom temom. Zato je SRS ovaj zakon veoma važan, ali s obzirom da imamo brojne primedbe na tačku 4. zakona koja je ključna, nećemo glasati, ukoliko se naši amandmani ne usvoje. Hvala.

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, memorijali su mesta pouka i poruka. Memorijali su sećanja, mesta okupljanja i novih vizija. Memorijali su nastali juče, ali su naše danas i naše sutra. Odnos prema memorijalima ubedljiviji je od mnogo čega drugog, govori o jednom narodu, o našem odnosu prema precima, prema istoriji i tradiciji. Pažljivo održavana i negovana memorijalna mesta govore o vitalnosti i snazi jednog naroda, kao što zapušteni memorijali govore o zapuštenoj mentalnoj higijeni jedno naroda.

Srbija je kroz mnoge vekove i milenijume bila stanište ljudskih zajednica, brojni arheološki lokaliteti sa materijalnim ostacima potvrda su boravka i života starosedelaca, raznih nomadskih i ratničkih plemena, poput Ilira, Kelta, Rimljana, Slovena i Turaka. Na ovoj milenijumskoj raskrsnici puteva i civilizacija, prepletu orijentalnog i evropskog duha, prožimale su se razne kulture, vodili ratovi i dizale bune. O tome najubedljivije svedoče brojni ratni memorijali. Naše je da ih kao epsku priču sa kolena na koleno ostavljamo u nasleđe budućim generacijama. Memorijali će tim budućim generacijama pričati ne samo o onim u čemu su u slavu i zahvalnost nastali, već će imati priču i o nama, a kakva će ta priča biti zavisi i od našeg odnosa prema ratnim memorijalima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Kolega Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona o ratnim memorijalima.

Moram da kažem da ništa nema loše u tome što se donosi ovakav jedan zakon, naprotiv, dobro je da se ova materija sagleda na jedan način, barem na jedan zakonski način, jer znamo da se u međuvremenu promenili nazivi većeg broja država u kojima smo živeli.

Ali to, što Vlada, odnosno Skupština donosi ovaj zakon, to još uvek ne znači da država Srbija ima pravilan odnos prema ovoj materiji. Naprotiv, država Srbija apsolutno i dalje ima neadekvatan odnos prema svojoj istoriji, prema svojim junacima, prema stratištima kojih je bilo nažalost, mnogo, na svim stranama i naše uže i naše šire otadžbine. To ću ilustrovati jednim primerom. Nedavan NATO agresija, NATO neprijatelji koji su izvršili bombardovanje države Srbije, prouzrokovala je određeni broj žrtava i veliku materijalnu štetu.

Znači, to je bilo bukvalno, svi mi koji ovde sedimo u ovoj sali se sećamo toga i savremenici smo tih događaja, ali država Srbija još uvek nije utvrdila tačan broj žrtava i nije utvrdila tačnu materijalnu štetu.

Dakle, bez obzira što donosimo ovakav jedan zakon, to nije dovoljno jer moramo da vodimo računa o svim detaljima. Vi zante da naši neprijatelji, ili neke druge zemlje, čak izmišljaju neke detalje kako bi neku stvar dodali svojoj istoriji, da tako kažem, toj svojoj junačkoj epopeji, a mi imamo mnogo toga, a ne možemo sve ni da pobrojimo. Hvala.