Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenović, izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o ratnim memorijalima, poslanička grupa SRS podnela amandman i predložili smo da se promeni naslov tako da glasi – Zakon o uređenju i zaštiti ratnih memorijala u Republici Srbiji.

Ovaj amandman smo podneli jer smatramo da će naziv zakona koji predlažemo biti sveobuhvatniji, s obzirom na to da će usvajanjem ovog zakona prestati da važe zakoni koji je donet pre dosta vremena, Zakon o uređivanju i održavanju groblja, boraca iz 1986. godine, Zakon o obeležavanju groblja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije iz 1975. godine, Zakon o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu iz 1976. godine.

Kroz tekst Predloga zakona je definisano i uređenje i zaštita ratnih memorijala, s tim što bi termin uređenje trebalo mnogo šire shvatiti, od onoga kako je predlagač obrazložio značenje ovog pojma.

Što se tiče zaštite ratnih memorijala, napisano je da u smislu ovog zakona podrazumeva sprečavanje pripadanja i oštećenja i održavanje u dostojanstveno i prepoznatljivom stanju, kao i sprečavanje neovlašćene izmene, dorade, izmeštanja, zamene ili uklanjanje ranog memorijala ili njegovog dela.

Kada je ovako napisano, mi iz SRS zaista ne vidimo u čemu je problem da se prihvati ovaj naš amandman i da sam naslov zakona bude jasniji i sveobuhvatniji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona, amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovim Predlogom zakona trebalo bi da se urede pitanje zaštite ratnih memorijala, kao i sva druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji i srpskih memorijala u inostranstvu.

Srpski narod je u prošlom veku imao nekoliko veoma teških oslobodilačkih i odbrambenih ratova u kojima je pretrpeo ogromne gubitke. Mi, srpski radikali smatramo da je naša nacionalna i moralna dužnost da se odužimo svim srpskim žrtvama i da se srpske žrtve zaštiti od zaborava.

Mi svake godine obilazimo spomen obeležja u Kravici, Bratuncu, Skelenima i u svim srpskim zemljama gde su se desili veliki zločini nad srpskim stanovništvom. Delegacija srpskih radikala je na čelu sa Zoranom Krasićem koji je i sam svoj život posvetio borbi za slobodu srpskog naroda i tako stekao zaslužno mesto pored svih srpskih junaka koje je štitio od zaborava, svake godine je odavala počast kod spomen kosturnice u Zalazju, nevinim Srbima koji su na Petrovdan 1992. godine ubijeni od strane muslimanskih snaga pod komandom ratnog zločinca Nasera Orića i čiji je jedini greh bio to što su bili Srbiji.

Naglasila bih da niko, sem nas srpskih radikala, nijedan srpski političar, ni predstavnik opozicije, niti predstavnik vlasti nikada nije odao počast ovim nevinim srpskim žrtvama. Srpska radikalna stranka smatra da nijedna srpska žrtva ne sme da bude zaboravljena i mi ćemo redovno dolaziti i prenositi pokolenjima koje su sve srpske žrtve za slobodu …

Hvala.
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ratnim memorijalima je verovatno najstariji zakonski predlog koji je došao u ovaj parlament i o kome smo raspravljali, ako znamo da je na snazi skoro pola veka i da je nadživeo tri države.

Za razliku od drugih zakona, koje smo ovde izglasavali, pored razloga za njihovo donošenje zasnovanih na državnim interesima, na potrebama građana, na argumentima, ovaj zakon nosi i nešto veći emotivni naboj, što je ljudski i razumljivo, kada znamo da se dotiče naših osećanja.

Mi smo veoma stradali narod, najviše smo stradali u minulom 20. veku. Pomenuću Prvi i Drugi srpski ustanaka, balkanske ratove, Prvi i Drugi svetski rat do bombardovanja naše zemlje od strane zločinačke NATO alijanse, krajem prošlog milenijuma.

Srpska radikalna stranka podržava inicijativu za donošenje jednog ovakvog zakona, gde bi se na jedan celovit način uredila ova veoma osetljiva oblast, ali ćemo kroz amandmane na ovaj Predlog zakona ukazati na naše primedbe i njegove nedostatke.

Kao razlog za hitan postupak i potreba da se što pre urede pitanja koja se regulišu ovim zakonom, gubi na značaju u svetlu činjenica, kada znamo da je zakon donesen pre 47 godina, a kada se nešto donosi po hitnom postupku, to znači na brzinu. U svesti ljudi uvek postoji sumnja i podozrivost da tu nešto želi da se prikrije, da ne ispliva u javnost, da se sakrije od javnosti. Nastaviću se kroz naredne amandmane

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Ovaj zakon, gospodine ministre, ima i suviše, uopšte naziv i može da se nađe u skupštinskoj proceduri u bilo kojoj zemlji u svetu, ali mi da bismo čuvali pomen na srpske žrtve, jer smo mi najstradalniji narod u 20. veku, trebalo je da ovaj zakon nazovete – zakon o ratnim memorijalima i stradanjima srpskih heroja. Zato što je prošlo toliko vremena, evo 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, obeležili smo i stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata, a da nisu popisane sve srpske žrtve na prostoru bivše Jugoslavije.

Ako sada imate priliku da donesete ovakav zakon i ako ste već hteli da se čuva pomen na srpske žrtve, a mnogo ćemo govoriti o tome koliko je ovde stvari koje nisu do kraja dorečene, zašto niste formirali komisiju koja će upravo na tome da radi, da se jednom i za svagda duše srpskih junaka, koji su dali svoje živote za otadžbinu Srbiju i na čemu, i ka tome treba da streme buduće generacije, da na njihovom herojstvu srpskih junaka i oni stasavaju i tako ih uče u porodici – zašto niste izašli u susret onima koji su pokretali više godina tu inicijativu da se to zna?

Jer, kako će da se znaju grobovi onih koji su otišli putem preko Albanije, a njih je 150.000, na ostrvo Krf, a mnogi od njih ni do tamo nisu stigli, već iz Drinske, iz druge divizije, završili na nekim drugim mestima, kada su ta spomen obeležja ili toliko mala ili ih uopšte nema? Evo, na samo jednom mestu, manje poznato mesto Agios Mateos na Krfu je jedno obeležje na kome je pukovnik Vladimir Stanisavljević napisao reči – na srpskim humkama srpsko cveće neće nići. Tamo ne niče srpsko cveće, ali postoje mesta gde su ostavili kosti srpski junaci, a koja vi niste obeležili i ni jedna Vlada to do sada nije uradila i to je ono na čemu već više od 20 godina insistira SRS.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Zakon o ratnim memorijalima svakako treba da postoji, trebalo je odavno. Ideja je dobra, ali ovaj Predlog zakona nije dobar. Nekako je nedovoljno, kako bih rekla, nedovoljno je konkretan, odnosno nije konkretan i nekako kao da se želi samo reda radi, eto, da se donese taj zakon, a da se suštinski ne uradi ono što bi trebalo da jeste intencija ovog zakona, nadam se i Vlade i skupštinske većine i na kraju krajeva svih građana Srbije.

Nekako je utisak stalno i to decenijama unazad, pogotovo od 2000. godine, mi kao treba da se stidimo svega onoga što je srpsko, što je srpsko junaštvo, što je srpsko herojstvo, ono čime se sve druge države diče, mi nekako to pokušavamo u javnosti da predstavimo kao nešto retrogradno, nešto čime ne treba da se ponosimo itd.

Sama činjenica da predsednik, nekadašnji predsednik države Slobodan Milošević, nema nikakvo obeležje u Beogradu, je više nego dovoljan dokaz da i ovaj zakon neće ni takve stvari promeniti i da ni ovaj zakon nije dobar.

Mi se plašimo nečeg drugog. Plašimo se da je ovaj zakon možda samo dimna zavesa, da kažemo – evo, doneli smo zakon o ratnim memorijalima, a da onda koristeći ovaj zakon, i zato on nije dobar, potvrđujemo onu priču koja je sve više prisutna u javnosti, da mi treba da raskinemo sa našim mitovima, sa legendama itd. To svakako ne bi smelo da se desi. To je deo tih zahteva koje dobijamo iz EU, a vezano je za taj obavezujući sporazum za KiM.

Nikako ne bi smelo da se desi da se pod formom ovog zakona tako nešto uradi, jer mi i na KiM imamo, osim naših velikih mitova, osim kosovskog mita kojeg nikad niko ne sme da se odrekne i ni po koju cenu, u nikakvim pregovorima i razgovorima, imamo i mnogo novih mesta koja zaslužuju memorijale i Goraždevac i Staro Gradsko i svaka pojedinačna pogibija svakog Srbina na KiM, i svi poginuli u danima pogroma i svi poginuli od NATO agresije, ne samo na KiM.

Naravno, kroz amandmane ćemo ići i dalje kroz istoriju, ali ovo na šta sada posebno želimo da ukažemo jeste, ministre i gospodo iz Vlade i vladajuće većine, nemojte da zbog ovog zakona kažete – evo, sve što treba da čuvamo sadržano je u ovom zakonu, a ostalog ćemo se odreći zarad puta u EU. Ne postoji taj put zbog kojeg iko ima pravo da se odrekne i jednog dela naše slavne srpske istorije.