Zahvaljujem.
Mada, posle mog prvog obraćanja, gde ministru nije prihvatljivo da se zakon zove o memorijalima Republike Srbije, ja sam obeshrabrena i za bilo šta drugo što se odnosi na poboljšanje zakona u Republici Srbiji.
Predložila sam da se u članu 1, gde ste vi i naveli da se radi o ratnim memorijalima u Republici Srbiji, ali je valjda neprihvatljivo da se u samom naslovu veliča i spominje Republika Srbija. Dakle, u 1. članu ste naveli da to jesu memorijali u Republici Srbiji i ja sam dodala „u regionu i u rasejanju“. Zašto rasejanje? Zato što rasejanje znači – svi Srbi širom sveta, gde god da ih ima, jer mi moramo da mislimo na svoje građane u Republici Srbiji i na Srbe gde god da nas ima.
Čuli smo od prethodnih govornika koliko je stradanje bilo i koliko su Srbi umirali u XX veku, a sada, na početku XXI veka, u mirnodopsko vreme, nas je za 10 godina manje 400.000.
U mirnodopsko vreme, bez ratova, ubijanja, mi takođe nestajemo. Zašto? Zato što nas je, na primer, između ostalog i zbog toga, sramota da nam u naslovu zakona stoji Republika Srbija, zato što još uvek nije prestalo samoporicanje Srba u Republici Srbiji. zato što se meni uskraćuje da mi u pasošu piše da mi je državljanstvo srpsko. Ono što ne namećem drugima, a želim za sebe, meni se u ovoj državi uskraćuje.
Zbog toga i sam ovaj zakon dovodim u pitanje da li će biti sproveden kako treba. Vi ste ovde naveli da će biti uklanjani memorijali koji su neprimereni.
Ja predlažem da kad se usvoji ovaj zakon prvi memorijal koji će biti uklonjen bude memorijal koji je postavljen nedavno, 9. juna, u Kanjiži, kada je podignut spomenik austrougarskim vojnicima poginulim u borbama protiv srpskih vojnika, na čijem osveštanju i svečanom postavljanju su prisustvovali čelnici SNS, između ostalih, Miloš Kravić, Đole i Karolina, direktorka DZ u Kanjiži.
Pozivam da upute izvinjenje, da SNS zvanično građanima Srbije uputi izvinjenje i da prvo ukloni ovaj memorijal. Hvala.