Zahvaljujem.

Onoliko puta koliko budete želeli vi ćete ponoviti sve klevete i svoju interpretaciju o DS.

(Vladimir Orlić: Čiji je ovo izveštaj?)

Niste razumeli, vi imate moju dozvolu za to, zato što je nelogičnost te propagande takva da odavno je svoje bodlje koje treba da ima prema suparnicima, okrenula prema onima iznutra koji tu propagandu proizvode.

Ne dajem ja dozvolu za to, nego zato što znam da se kampanje te vrste nemaju čime zaustaviti. Nikada, niko od predsednika DS neće biti procesuiran, jer niko neće da podnese krivičnu prijavu, jer ništa nisu uradili da bi zaslužili bilo koju krivičnu prijavu. Sve i jedan. Zoran Lutovac, Bojan Pajetić, Dragan Đilas, Dragan Šutanovac, Boris Tadić, Zoran Đinđić i Dragoljub Mićunović.

Ali je glavni sport u politici u Srbiji ono što se smatra politikom – udri po „žutima“. Udri po „žutima“, blati, kleveti, radi bilo šta, zato što voli narod da čuje da su oni glavni problem. Pa, onda, izvolite.

Šta je problem i nelogičnost? Ako danas istovremeno govorite o tome da „žuti“ ne postoje, da „žuto preduzeće“, šta već kažete, vaša je volja, o vama kažu sve, čemu onda toliko insistiranje na propagandi, na klevetanju? Šta vam to smeta?

(Boban Birmančević: Da se ne zaboravi.)

Da se ne bi zaboravilo. „Sablja“ da se ne zaboravi, jel to?

(Boban Birmančević: Pa i to.)

I to. „Sablja“ da se ne zaboravi, to je problem?

(Radoslav Milojičić: A biće još jedna.)

Tužite sa „Sablju“, to bar nije problem.

(Aleksandar Martinović: Pa tužili ljudi.)

Jer tvrdite, dajte krivične prijave. Znači, nije „Sablja“…

(Boban Birmančević: Pa tužite nas.)

Zašto bi vas tužili? Zašto bi vas tužili? Zašto bi vas tužili, prihvatili ste ideju DS, radite za Evropu, prijatelji ste sa Amerikom, sarađujete sa Rusijom, dogovarate mir sa Kosovom, u koaliciji ste sa Ramušem Haradinajem. Zašto bi vas tužili?

Privodite kraju, koleginice.

Kad vi loše izvodite političke radove o kojima smo mi govorili 1990. godine, alal vam, svaka ružna reč o „žutima“.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pa, jeste, za tu „Sablju“ su tužili. Da se razumemo, za to su tužili i za druge stvari koje su takođe bile fenomenalne ljudi su takođe tužili i za to država plaća. Ne ide to iz džepa ni ovih koje ste nabrojali, ni Lutovca, ni Đilasa, ni Tadića, oni su mirni. Uveren sam, njihovim džepovima je dobro. Pre svega, siguran sam da je dobro džepu Dragana Đilasa. On sam beše za neke tamo „KRIK-ove“, „BIRN-ove“ kazao da ima imovinu vrednu 25 miliona evra.

Posle se pokajao, ali to je sad naknadna pamet. Šta sve ima da nije prijavio, to Bog sveti zna. NJegovom džepu je sjajno, baš kao i džepu drugog takođe velikog i znamenitog lidera „žutog preduzeća“ Jeremića. Za njega ni on sam ne može koliko miliona ima da objasni i zašto ih je dobio. NJihovim džepovima je sjajno. Ja uopšte nisam ulazio u situaciju kako je njima, da država plaća. Pa plaća. Bilo je tu tužbi za onaj katastrofalni potez sa vojnim penzijama. U „Sablji“ u kojoj ste pominjali, pošto volite da pričate o slobodi medija, da li može Bog da prebroji koliko je različitih redakcija zatvoreno, listova ugašeno samo zbog toga što je bila velika sloboda?

Sve je to manje važno, mnogo manje važno u odnosu na krađu sopstvene zemlje. Još jednom, javljate se za reč i kažete – propaganda. Kažete – laž. Ja moram da ponovim pitanje, kome upućujete reč propaganda i laž? LJudima iz DS koji su ovaj izveštaj napisali? Jesu li ovaj izveštaj napisali ljudi iz DS? Da li je ovo kako piše interni dokument iz novembra 2017. godine DS? Jesu li se oni bavili propagandom sami protiv sebe zato što su imali neku čudnu potrebu, neko popodne koju ni stručnjaci ne umeju da objasne, pa su još podelili sa svojim rukovodstvom?

Onda zbog toga poslednji veliki direktor „žutog preduzeća“ DS podnese ostavku, kaže – objavili ste ono što niste smeli. Ja moram da postavim pitanje, ako se pamet menja promenom lidera, da li danas Lutovac tvrdi da sve ovo nije tačno? Bilo bi veoma zanimljivo, ne zbog mene, nego zbog autora ovog izveštaja da Lutovac izađe sa nekom rečenicom tipa – to sve nije tačno, ja to poričem. Živo me zanima šta će autori ovog izveštaja da kažu na to.

Pravo na repliku narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem.

Propaganda je drugo ime karaktera ove vladajuće koalicije i u izveštaju EU, kao posledice propagande javlja se definicija zarobljene države. Ja se tome ne radujem. To je naš zajednički problem. Propaganda podrazumeva komunikaciju samo sa svojom podrškom i sa onim što ljudi žele da čuju. To je legalno, ali nije legitimno.

Kada ustanovite propagandu kao osnovni način komunikacije u javnom prostoru i u jeziku, onda svi imamo problem i zbog toga ja vas oslobađam bar jedne stvari koje mogu da vas oslobodim, a to je da šta god želite o propagandi, o DS, slobodni ste da to radite s kim god, kad god, gde god, sa izveštajima, sa klevetanjima, sa poluistinama, sa napadima na onog ko je predsednik DS, dok je predsednik DS, kad više nije, nije više ništa važno, sa pljuvanjima, sa fotografijama, bez fotografija. Kakvu god propagandu smislite, slobodni ste da to činite zato što se protiv propagande može boriti i kruniti je, jedino ne pristajanjem da se u propagandi ne učestvuje.

Demokratska stranka nikad ni za koga neće koristiti propagandu i neće učestvovati u propagandi. A, vi ste slobodni da to činite i slobodni ste da na tome zasnivate i svoje uspehe i svoje greške i sve ono što podrazumeva vašu izričitu volju. Samo propaganda može da nam donese rezultat i samo u propagandu verujemo. Nijednom u istoriji to nije bilo dobro po zdravo društvo u kojem se propaganda dešavala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, koleginice.

Čega se pametan stidi, Đilasovi najamnici se time ponose. Neverovatno je da neko sa toliko ponosa pominje akciju „Sablja“.

(Predsedavajući: Koji član Poslovnika, koleginice?)

Član 27.

Hajde da se podsetimo kratko da je u toj akciji Sablja, da su dosmanlije pohapsile 14 hiljada ljudi. Sada kaže Gordana Čomić, da ako neko misli da su oni zato krivi i odgovorni, da treba da ih neko tuži.

Pa, ima tužbi itekako, ima krivičnih prijava, ali još uvek ima mnogo vaših u tužilaštvima onih što su birani, svojevremeno, ako se sećate iz kabineta Dušana Petrovića. Nismo to zaboravili, znate.

Vi ste 2003. godine, pošto vi pominjete ko je koga ubio, volite to tako da kažete, ja potpuno otvoreno vama kažem - vi ste ubili vašeg premijera. I, doneta je presuda, dobila je presudu Nata Mesarević, sećate se svi toga, i mi smo ovde inicirali, ne samo sada, nego i pre kada smo bili u parlamentu, inicirali smo da se utvrde politička pozadina i svi detalji vezano za to ubistvo. Sada smo predlagali anketni odbor, ali vi to nećete, zato što vi ne želite istinu.

Kada se, a daće Bog, desiće to, obnovi postupak Legiji i Zvezdanu Jovanoviću, onda će ta istina u potpunosti izaći na videlo. Onda će se videti koji je deo mafije ubio svog mafijaškog gazdu. Onda će se videti ko je sve bio umešan u to.

A, gospođo Čomić, ako niko ne trpi zbog te akcije „Sablja“, evo da vam kažem da je samo prošle godine 14 miliona dinara iz državnog budžeta, iz džepova građana Srbije, isplaćeno ljudima koji su ni krivi ni dužni hapšeni u akciji „Sablja“, zato što ste vi tada bili sila, zato što ste nam dovodili vojsku, specijalce pod punom opremom, u strahu smo ulazili u Narodnu skupštinu, zato što ste zatvorili sednice Narodne skupštine, zato što ste hteli da zatvorite i sakrijete od javnosti vašu sramotu i bruku.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.