Gospođa Čomić je rekla da možemo da se sretnemo u Kninu. Te reči je uputila profesoru Marku Atlagiću. Pa, vi, gospođo Čomić, ne sumnjam da možete da odete u Knin kad god to poželite, vi i dok ste bili na vlasti vi ste vodili politiku – dragi Ivo, ako se ne varam, hvalili ste se kako će Ivo Sanader da vam pokloni na hiljade i hiljade, doduše na hrvatski jezik prevedenih stranica tekovina EU. Naravno, nikada Srbija te prevode nije dobila.
Ne sumnjam da vi u Knin možete da odete. Možete vi da odete i u Zagreb i ne sumnjam da će vas tamo vrlo gostoljubivo dočekati, ali, nažalost, Marko Atlagić u svoju rodnu Dalmaciju i u svoj rodni Knin teško da može da ode, zato što je bio ministar u Vladi Republike Srpske Krajine, zato što je branio srpski narod u Republici Srpskoj Krajini onda kada mu je bilo teško i kao univerzitetski profesor se 1995. godine obreo u Srbiji kao izbeglica, upravo od strane onih koje ste vi svojevremeno dok ste bili na vlasti nazivali – dragi Ivo, dragi Stipe itd.
Ali, hoću da vas podsetim na nešto drugo, gospođo Čomić. Vi iz DS krijete kao zmija noge, ono svoje drugo, vi ste ga tada nazivali rodoljubivo lice, danas ga nazivate ratno huškačko. Dozvolite samo, gospodine Milićeviću, da pročitam, kratko je. Saopštenje DS, od 2. oktobra 1990. godine, povodom hapšenja predsednika Srpskog četničkog pokreta, dr Vojislava Šešelja.
(Narodni poslanici DS dobacuju.)
Da, da, polako.