Pa da pokušam da objasnim.
(Radoslav Milojičić: Hajde.)
Vidim da je poslanik Kenojčić oduševljen što ću ja sada da objasnim. On uvek uživa u tome kada je pružam određena objašnjenja. Vidim da je i ovaj put nasmejan od uha do uha, pa neka dobro sluša.
Dakle, kakve veze finansije imaju sa ovim pitanjem ili bilo kojim u zemlji? Mi smo danas obrazlagali, s tim što, naravno, ne očekujemo da su to čuli i oni čije su klupe u tom momentu bile prazne, oni koji su došli ovde da ispale one rafale za koje su verovatno zaduženi od strane Dragana Đilasa, pa onda otišli da ručaju, piju kafu, kapućino, šta već rade u to neću da ulazim, ali tada kada su se bavili tim drugim važnijim stvarima, mi smo ovde pominjali. Ako nema odakle da se finansira, pa ni odgovarajuće održavanje npr. memorijala nije moguće, ali nije moguće ni bilo šta drugo u državi.
Pošto se ovde pominje neka sramota, citirali smo i mudre reči koje govore da je sramota krasti sopstvenu državu. To je, uvažene dame i uvažena gospodo, velika sramota. Ako želite tom sramotom da se bavite, evo, u sklopu ovog mog obrazloženja i jedan mali predlog – porazgovarajte na tu temu o tim sramotama koje se tiču krađe sopstvene države sa sopstvenim liderima.
Kako kaže vaš izveštaj radne grupe, radne grupe DS, od 2006. godine, pa nadalje - svi koji su bili lideri DS, odnosno tog žutog preduzeća, direktno su odgovorni za tu vrstu krađe, kaže izveštaj koji je u novembru 2017. godine publikovan kao neki interni izveštaj. Ja ću sada da vam pročitam par navoda.
Kaže, finansijski moćna manjina unutar stranke, misli se na žuto preduzeće DS, naravno …
(Aleksandra Jerkov: Finansijska baza.)
… brinući isključivo o ličnim i korporativnim interesima, njihovim naravno, urušila je ugled i trajno nalepila etiketu „žuti lopovi“ svim članovima DS.
Dakle, kada danas neko u Srbiji kaže žuti lopovi, misli na DS. To čini zato što je finansijska manjina koja je tamo vukla sve konce tu etiketu njima samima nalepila, čisto da se razumemo kada to kažemo na šta mislimo i zašto to mislimo.
Kaže dalje taj njihov interni izveštaj kako su krali i šta su radili i opet ću to da pročitam.
(Aleksandra Jerkov: Finansijska baza.)
Uspostavljena je kontrola tokova javnih finansija u državi kojom su, nažalost za Srbiju i njene građane, oni upravljali. Dakle, uspostavili su kontrolu tokova javnih finansija. Šta su dalje radili, to oni kažu sami – nameštani su tenderi i konkursi, a zatim su određivani procenti.
(Aleksandra Jerkov: Finansijska baza.)
E vidite, kada se tako radi, to je, dame i gospodo, velika sramota. Kada se tako radi onda u tom budžetu ne ostane ništa i onda iz tog budžeta ne može država da se stara ni o memorijalima, a ni o drugim važnim pitanjima i potrebama, kao što je npr. ona briga za decu i mlade o kojima ovde vrlo često govorite, kao što je briga za socijalno ugrožene o kojima takođe vrlo lepo i često govorite. Za te stvari tada novca nema.
Pominjala se u nekoliko navrata danas i Vojvodina. Evo, igrom slučaja, baš ovaj izveštaj, to izgleda potpuno slučajno tako ispalo, kaže, te konstrukcije i šeme koje je sprovodilo žuto preduzeće radilo je po sistemu ad hok, dakle, kako se kome ćefne, što bi rekli u narodu, svuda, osim u Vojvodini.
Evo, i to ću da vam pročitam. U Vojvodini, gde je u najvećoj meri finansijski nezavisno pokrajinsko rukovodstvo stranke, te iste DS, stvorilo kontinuiran sistem koji je uključivao kao posrednike pojedine predsednike opština, pokrajinske sekretare, direktore i druge nosioce javnih funkcija. Dakle, igrom slučaja, baš u toj danas pominjanoj Vojvodini i pretpostavljam zbog te Vojvodine i tih pominjana je i koleginica osetila potrebu da nam se obrati. To pljačkanje bilo je najorganizovanije moguće. Vidite, pošto to u Srbiji danas nije slučaj, mi možemo da se bavimo mnogim dobrim rešenjima, između ostalog i onim koje predviđa ovaj zakon. Verujem da je sada sve mnogo šta jasnije mnogima, a poslaniku Kenojčiću najjasnije, naravno.