Posle svih ovih diskusija, jasno je da je ovaj zakon dobrodošao, ali da nije konačan i da će vrlo brzo doživeti svoje izmene i dopune, što je svakako dobro.
U svojoj diskusiji bih govorio o odnosu ovih zakona koje mi donosimo i budžeta. Vi ste videli da kada god smo donosili neki nov zakon, da je uvek postojala rečenica ili stranica ili pola stranice koliko ovaj novi zakon utiče na potrošnju, da li povećava troškove budžeta, da li traži novi novac iz budžeta, a nikada nismo govorili o tome da li novi zakon donosi novi novac, da li puni budžet.
Mi svi koji danas govorimo o ovim amandmanima, govorimo o tome kako će taj zakon koji će biti donet puniti budžet, jer novac koji izlazi iz budžeta, gospodo, on se u taj naš budžet mora vraćati u što većem procentu. Najbolje je kada se vraća oplođen, sa procentom većim od 100.
Ja ću na jednom malom primeru dokazati kako se u vaspitno-obrazovnom procesu, naglašavam to vaspitno-obrazovnom procesu, jer ovde je posebno istaknuta ta vaspitna komponenta. Uzmimo samo programe rada predškolskih, osnovnih i srednjih škola. Ako ostvarimo kontrolu samo nad tim delom, a taj program ide na školski odbor, ide u Ministarstvo prosvete, ide u upravu opštine, ide u upravu grada, i ako obezbedimo da učenici prvo upoznaju sebe i svoju domovinu i svoj okrug i svoju Republiku, pa tek onda požele da napuste granicu da budu van zemlje, znate li kolike ćemo mi uštede napraviti? Krenimo od nastave istorije, vannastavnih aktivnosti, od ekskurzija, od časova razrednih starešina. Ovaj zakon mora biti priručnik za sve one koji rade u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Znači, radi se o novcu koji se troši, koji pomaže edukaciji, koji pomaže vaspitanju, koji pomaže obrazovanju, patriotizmu itd, ali moramo krenuti od sebe, od svog zavičaja, pa tek onda izaći van granice. Toliko. Hvala.