Hvala, predsedavajući.

Reklamiram član 109, a vezano za član 107. i član 108.

Mislim da ste danas imali priliku najuvredljivije insinuacije da čujete prema Srbiji, srpskoj državi i srpskim braniocima. Govoriti o ratovima kao o dobitku ili gubitku je zaista izlišno. Rat nije fudbalsko prvenstvo pa da pravite tablicu, oduzimate i sabirate bodove. O ratu može govoriti na taj način samo onaj ko ili ništa o njemu ne zna ili u njemu, hvala bogu, nije učestvovao ili ima zle namere prema sopstvenom narodu i sopstvenoj državi. Svi ratovi u Srbiji u proteklom veku su bili u cilju odbrane srpskog naroda i ne možete ih nikako posmatrati na način dobitka i gubitka. Pitanje rata u Srbiji u proteklom veku je bilo pitanje opstanka naroda u celini., a posle ste čuli poziv na sabiranje. Čak i na to sabiranje ne gledamo na isti način.

Mi se danas, raspravljajući o ovom zakonu sabiramo oko nekih stvari, nekih ideala koji su zajednički svima nama, oko istorije naših ratnika u prošlom veku, odnosno u prošlim vekovima, a oni se danas sabiraju oko Dragana Đilasa i njegovih miliona. Ni na to sabiranje ne gledamo na isti način, tako da i taj poziv na sabiranje je za nas u potpunosti uvredljiv.

I, molim vas da sledeći put primenite odredbe iz člana 109. i izreknete opomenu narodnim poslanicima. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Kolega Milojičić je odustao od povrede Poslovnika.
Pravo na repliku, koleginica Čomić, ili želite po amandmanu?
(Gordana Čomić: Kako vi kažete.)
Nećemo moći „kako god vi kažete“.
Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pošto se radi o amandmanu koji kaže da - Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj poslovne klime. To je amandman koji je trenutno u pretresu.

Samo da ponovim da sve vrste igrokaza sa nedostojnim amandmanima neće izbrisati potrebu za dijalogom koji neuspešno vodimo kroz replike, no će pocrtati da je takvog dijaloga potrebno da bi bilo, bilo kakve političke klime u Srbiji i da bi bilo bilo kakvog društvenog razvoja, pa onda i poslovne klime.

Jako mi je žao što je zakon ovakvog sadržaja iskorišćen za amandmane nedostojne sadržine, sa razumljivom željom da narodni poslanici saopšte svojoj podršci sve ono što valja od rezultata što su uradili, ali sa jasnom porukom da ne znamo gde je etička granica kad se to ne radi. Zaista mi je žao.

Hvala vam predsedavajući.

Zahvaljujem.
Kolega Arsić, po amandmanu. Izvolite.

Kolega Milićeviću, spomenuto je opet da je moj amandman nedostojan, mislim da imam pravo i na repliku. Jer, samim tim izgleda da nisam ni ja nečega dostojan. Ja govorim sasvim jasnim srpskim jezikom. Pripadnik sam srpskog naroda, braniću interese srpskog naroda i svih građana Srbije. Neću uraditi ništa nedostojno čime bih obrukao državu ili narod čiji sam pripadnik.

Ta neprekidna želja da se ova diskusija svede na formu kako su napisani amandmani je nedostatak političke argumentacije, ništa drugo. Želja da se srpski narod oseća krivim, zato što voli da živi u slobodi, da srpski narod zaboravi kako je došlo do slobode i samim tim da prestane da je čuva.

Neko od kolega poslanika je dobacio koja je cena slobode. Cenom slobode koju mi danas uživamo plaćena je milionima života. Ona nema više materijalne cene, ne postoji, ne možete da materijalizujete tu cenu, nije u pitanju novac. Neki za novac bi prodali budućnost naše dece i našeg naroda i njih treba da bude sramota.

(Radoslav Milojičić: Ko su oni?)

Možete, koliko god da se upinjete, preživljavao je srpski narod i ratove i loše vlasti i loše političke poteze i jednu lošu Demokratsku stranku, preživeće i sad ovu ideologiju koju oni nama nude, kao što tvrde da mi usvajamo njihove ideje. Ma, nemate vi monopol ni nad kakvom i ni nad čijom idejom, svako ima pravo na svoju ideju.

Samo je razlika u tome što mi neke ideje ostvarujemo, a što ste vi izgubili da kažem pravac dok ste bili na vlasti, to je vaš problem. Nemojte nas da opterećujete sa vašim problemima, mi nećemo nikada da dozvolimo da ljudi, civili koji su stradali u ratovima i devedesetim godinama budu zaboravljeni, nikada nećemo da prestanemo da se borimo da oni koji su odgovorni za njihovo stradanje budu izvedeni pred lice pravde. Nikada nećemo da prestanemo da se borimo …

(Radoslav Milojičić: A Tači?)

…da oni koji su odgovorni za stradanje i ubijanje srpskog naroda budu obeležni u istoriji…

(Aleksandra Jerkov: I budu prebijeni.)

… I, za ove koji dobacuju, nikada nećemo da prestanemo da se borimo i da dokazujemo koliko su štetu napravili građanima Srbije i šta bi bilo sa Srbijom da su ostali još par godina na vlasti. Ne bi bilo ni Srbije ni srpskog naroda.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanica, LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. da bih objasnila važnost ovog zakona, jer ko ne zna za svoju istoriju i ne poštuje prošlost, grobove, neće imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine izgubila 1.243.425 ljudi, uglavnom Srba, 28% sveukupne populacije i to muškaraca od 18 do 55 godina. Što kaže naš čuveni istoričar, gospodin, Vasa Kazamirović, nije bilo dovoljno platna, nije bilo dovoljno crnih barjaka da se obeleži svaka kuća u kojoj je neko poginuo ili bio ubijen. Prema statistici pravljenoj za Versajski mirovni ugovor Srbija je bez Kosova i Metohije i Makedonije u ratu izgubila čak 43% stanovništva, naglašava sociolog dr Slobodan Vuković. Odmazda neprijatelja, odnosno pljačkanje i maltretiranje Srba počev od prebijanja preko krađe, paljenja imovine, iznurivanja od gladi i zatvaranja u koncentracione logore, čak i maloletne dece činjeno je samo u Srbiji, nije činjeno samo u Srbiji nego svuda gde su živeli Srbi, gde su bili naseljeni.

U opustošenoj Srbiji su se posle 1918. godine mogle formirati čitave divizije od teških invalida, a stotine hiljadama nišana je ostalo siročad, bez hranitelja. U Drugom svetskom ratu je ubijeno i poginulo 1.700.000 ljudi, ranjeno preko 425.000 ljudi. Milion i sedamsto hiljada ljudi, uglavnom Srba. E, zato se javila potreba da se napravi udruženje i to ratnim i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. To je jedna organizacija koja se bavi zaštitom ratnim i mirnodopskih vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine omogućavajući im, da im se život dodatno olakša, da se materijalno, socijalni položaj poboljša i ukupan status unapredi. Sve ovo može se ostvariti organizovanim omogućavanjem i odobravanjem posebnih olakšica i pogodnosti prilikom rešavanja njihovih stambenih potreba, zapošljavanja, korišćenja zdravstvenih usluga, javnog prevoza, upisa u školu dece i obezbeđivanje stipendije i smeštaja u domove za vreme školovanja, plaćanja komunalnih i drugih usluga. Na ovaj način Republika Srbija pokazuje brigu o svojim ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Hvala.

Ja bih se uključila u raspravu o memorijalima, vezano za ovaj amandman, upravo svojim nekim stavom da podizanje memorijala predstavlja odavanje žrtvama velikog pomena i poštovanja je radi sećanja i radi opomene za naredni period.

Nije pravo pitanje koje smo ratove izgubili ili u kojima smo pobedili, glavno je da li je vojska ili narod bili agresor, pa izgubljen rat ili se pravo branilo na život u svojoj državi, u svojoj kući, u svom domu i svojim istorijskim korenima. Sigurno je da je bilo napadnuto pravo naroda da živi u svojoj zemlji i u svojoj državi i u tom smislu sve žrtve koje su branile svoju kuću i svoj dom imaju pravo da budu pomenute, odnosno da ne budu zaboravljene i u tom smislu da one budu obeležene.

Na koncu, NATO je nezakonito napao našu zemlju. Možemo reći da su bitke koje su vođene na Paštriku i Košarama bile velike vojničke pobede, s obzirom da su one bile projektovane kao napad na suverenu državu koja je trebala kroz taj deo zemlje u stvari napravi jedan kopneni napad i sasvim drugačije isprojektuje kraj rata.

Herojska odbrana vojnika koji su branili ovaj deo zemlje i koji su u borbi jedan prema 600 u stvari uspeli da ga odbrane i u toj bici sigurno vojnički pobede, imaju pravo na svoj nezaborav.

Najzad, u celini odbrana srpskog naroda i stvaranje Republike Srpske je uspeh jedne odbrambene politike, jednog odbrambenog nastojanja da se pravo zadrži, da se tu ostane na svojoj teritoriji i u tom smislu smatram da kada se rasprava o ovom zakonu i kada se raspravlja o ovom amandmanu pre svega treba da imamo odgovor na taj cilj i da damo u tom smislu i odgovor na rešenje koje je ponuđeno. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.