Jedina narodna poslanica koja u Narodnoj skupštini i u javnosti Srbije i vladajuću većinu i značajne ljude u vladajućoj koaliciji i manjinu pita – koje smo ratove devedesetih izgubili, a u kojima smo pobedili, sam ja. Niko drugi to ne pita. Svi drugi podrazumevaju. A ja odgovore na ta pitanja smatram neophodnim da bismo zaista mogli da sadašnjost koju živimo, bez odgovora na ta pitanja, pretvorimo u zajedničku dobru, razvojnu budućnost.

Ako ikada budem htela da spomenem ono što se klevetom stavlja u moju izjavu, nećete imati nikakve sumnje, ja govorim vrlo jasno, nedvosmisleno. Svaka vrsta ruženja, koju pokušavate da umetnete umesto ovog jednostavnog pitanja, na koje sam samo od jedne osobe dobila odgovor i neću spominjati imena, „nomina sunto dioza“, značajan čovek, uticajan, koji je rekao – rat sa NATO smo izgubili, a narod je pobedio, a u ostalim ratovima nismo učestvovali. To je jedini odgovor koji sam dobila o stradanjima desetina i stotina hiljada ljudi.

Znam da ovo nije posao ministra Zorana Đorđevića i žao mi je što ovaj dijalog vodi sa vama. Ovo je posao nas narodnih poslanika. Ja moj posao obavljam i možda će se pojaviti još neko ko će pitati – koje smo ratove devedesetih izgubili, u kojima smo pobedili. Zato što od toga zavisi primena zakona o ratnim memorijalima. Ja bih volela da ovaj zakon ima punu primenu i bez amandmana, nedoslednih rasprave. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja to pitanje nisam postavio. Ja sam postavio pitanje – zašto moje kolege poslanici ne žele da obeležavamo mesta koja su stratišta srpskog naroda? Ja sam postavljao pitanje – kada će konačno svi da odgovaraju za zločine nad srpskim narodom? Ja sam postavljao pitanje – zašto na Srbiju izvršena nezakonita i ničim izazvana agresija 1999. godine? Ja sam ta pitanja postavljao. I još jedno, kome je u interesu da se ne obeležavaju ta mesta, kome je u interesu da srpski narod ne voli slobodi i kome je u interesu da se ne zna i krije koliko je ta sloboda skupo plaćena? Plaćena je životima a ne novcem, a neki za novac, da mogu uzeli bi i život nekome.

Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, DS 11000 Beograd, Terazije, general pukovnik Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske - poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS, i u moje lično ime svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan Vojske Republike Srpske.

Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu je primer kako jedna mala, ali narodna vojska može uspešno sačuvati državu i zaštititi narod, bez obzira na mirovne pregovore. Napominjem, bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo. Nama je potrebna snažna vojska kako bi druga strana, znate i koja hrvatsko-muslimanska, odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske, već sledeći Vidovdan, dočekati u miru. S poštovanjem, dr Zoran Đinđić, predsednik DS, Beograd 28. jun 1994. godine.

Moje pitanje za gospođu Čomić – da li je pitanje, u kojim ratovima je Srbija učestvovala a u kojima nije? Koje ratove smo dobili a u kojima izgubili, pitala nekadašnjeg predsednika DS?

Pravo na repliku, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

I odgovor koji je dao on, DS, koji je dao zato da bi se napravila strategija prekida politike sukoba, izolacija, ratova i sankcija je - ova naša Srbija je sve ratove izgubila. Dok se ne suočimo sa tim da smo ratove izgubili, nećemo umeti da pobeđujemo u miru.

Nisu to reči za koje ovde ja imam ušiju, ali to ne znači da te reči ne stoje kao kremen kamen u svemu onome što Srbija radi i ono što vladajuća većina ne vidi, na tim rečima je izgrađena odbrana izbornih rezultata 2000. godine, na tim rečima je urađen sav posao koji se danas ruži i kleveće, na tim rečima počivaju evropske integracije i normalizacija razgovora sa Prištinom. I to je politika koju neuspešno, na nasilan, verbalno nasilan način vodi SNS.

Nije malo zadovoljstvo videti da je ideja DS pobedila, ali je…

Možete vikati koliko god hoćete, neuspešno, nestručno, na nasilan način i ruganjem vladavine prava sprovodite ideju DS koja vas je pobedila i reči čoveka – sve smo ratove izgubili, hajde da se sabiramo da bi mogli u budućnosti da pobeđujemo. Nikad to niste razumeli, ne razumete to ni sada, ali ja razumem da ne razumete. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.
(Radoslav Milojičić: Nešto mudro sada, nemoj kao Arsić.)

Ne mogu mudrije od gospodina Milojičića, on je najmudriji političar u ovoj Skupštini, ali pokušaću na svoj način.

Ovaj jezik fraza koji smo čuli, jezik fraza koje ništa ne znače, koje pokušavaju da sakriju jednu tužnu istinu, a to je da je DS danas jedna, nažalost ili na sreću nekih, obična politička razvalina, jedna imovina koju je za sitan novac kupio najveći tajkun u Srbiji, Dragan Đilas, ne može da prikrije činjenicu da mi gospođa Čomić nije odgovorila na pitanje.

Ako je srpski narod izgubio sve ratove koje je vodio tokom 90-ih godina, kako je onda predsednik DS Zoran Đinđić 1994. godine napisao u ovom pismu da je vojska Republike Srbije nastala u ratu za slobodu i da je ta vojska primer kako jedna mala ali narodna vojska može uspešno, ne neuspešno, nego može uspešno sačuvati i zaštititi narod?

Ma koliko da vi na vašim glavnim odborima bez kvoruma držite sliku Zorana Đinđića, vi ne vidite čak ni ono što je on video. Republika Srpska je jedna velika pobeda srpskog naroda, Republika Srpska je jedna velika pobeda Srbije. Podsmevate se. Ja mislim da samo politički slep čovek ne može da vidi da je stvaranje Republike Srpske…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Martinoviću.)

Završavam.

Dakle, države srpskog naroda, jedine srpske države srpskog naroda zapadno od Drine veliki uspeh, pre svega srpskog naroda koji je živeo na prostorima BiH, ali i Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.