Hvala predsedavajući.

Ja sam već rekao i to nije nikakva tajna da ja izuzetno poštujem predratnu političku karijeru Dimitrija LJotića i njegov hrišćanski pogled na politiku. Smatram da se iz tog perioda njegovog političkog delovanja može što šta pametno naučiti.

Druga je stvar kolaboracija i delovanje Dimitrija LJotića i Milana Nedića za vreme Drugog svetskog rata, protiv čega sam apsolutno kao ubeđeni antifašista, ali sa druge strane, ja vas molim i mislim da je bio red da se upozori prethodni govornik da je vređanje generala Milana Nedića bez obzira na njegovu kolaboraciju nešto što je ispod dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

General Milan Nedić je po svim naučnicima ovog naroda stavljen u knjigu „Ne zaboravite 100 znamenitih Srba“ jer je general Milan Nedić bio osoba koja je spasla 10 i 100 hiljada Srba od pomenutog ustaškog noža, a ne samo Srba nego i Slovenaca i drugih ne Srba koja su bežali iz NDH i drugih delova pod fašističkom okupacijom.

Dakle, general Milan Nedić zaslužuje određeno poštovanje srpskog naroda, a on je tragično nastradao i ubijen od komunista upravo zato da se ne bi saznala ta puna istina o njegovom pomaganju srpske nejači i srpskog stanovništva koje je moralo da izbegne u tada okupiranu Srbiju pod Nemcima.

Da, on je bio kolaborater, ali znate li koje Milan Nedić? Načelnik generalštaba nekadašnje Kraljevske vojske, proslavljeni ratni komandant iz Prvog svetskog rata, čovek koji je bio anti nemački nastrojen i koji kada je video hitlerovsku pretnju da će Srbija biti podeljena između svih fašista, razdrobljena i uništena, prihvatio da dođe na čelo Vlade nacionalnog spasa da bi spasao što se spasti može i žrtvovao svoj u vojničku čast i žrtvovao svoju budućnost, znao da će biti osuđen ali spasao srpski narod u Drugom svetskom ratu. To treba da se poštuje.

To komunisti ne poštuju zato što su ga ubili.

Pravo na repliku narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja neću govoriti po onoj narodnoj – čega se neko stidi, drugi se ponosi; ali je u svakom slučaju jedna činjenica nepobitna činjenica, da dok se cela Evropa posvećuje i diči narodno oslobodilačkom borbom, dok se cela Evropa diči time što je slomljen fašizam 1945. godine, što je uništen okupator koji je hteo da pokori ceo svet, mi danas u parlamentu slušamo nešto čega se svaki normalan građanin trebalo stideti, a to je odijum nekakvog poštovanja prema liku i delu čoveka koji je pomagao tog istog Hitlera, tu istu nemačku okupatorsku mašineriju, taj isti fašizam kao ideologiju, pa zar je potrebno bilo šta drugo reći osim da je to za jednu veliku osudu. Ništa više.

(Boško Obradović: Replika.)

Nemate pravo kolega Obradoviću.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika? Vi se mnogo razradite kada se završi utakmica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, vi ste duhoviti ponekad, ja to priznajem, nije često ali umete da budete kao sada.

Dakle, član 27. Ja znam da vi dobro poznajete istoriju i da je trebalo da upozorite uvaženog kolegu Neđu Jovanovića na neistine o kojima on govori. Znači, dobro je poznato da je Srpski pokret Dveri antifašistički opredeljen. Čak smo dobili i papir nadležnog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da prilikom registracije naše političke organizacije u njenom statutu i programu ne postoji ništa što je po bilo kom osnovu sporno za državu Srbiju.

Ono što je važno da podsetite kolegu Jovanovića, jer je time prekršio dostojanstvo Narodne skupštine jer potiče zapravo iz jedne komunističke terorističke organizacije Komunističke partije Jugoslavije, koja je u svoje vreme ovde igrala fudbal sa Nemcima za vreme pakta Ribentrop-Molotov između Trećeg Rajha i Sovjetskog saveza. Dakle, ako je neko služio fašistima, to su srpski komunisti koji su za vreme Drugog svetskog rata pre nego što su dobili nalog Kominterne ovde se družili i igrali fudbal i sarađivali sa našim okupatorima.

Tek kada su dobili nalog Kominterne da podignu ustanak, jer je to tek tada postalo u interesu Sovjetskog saveza, naši dragi dobri komunisti su se setili da bi možda mogli da budu i partizani i ustanici.

Ja znam kolega Arsiću da vi to dobro znate i trebalo je zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine od ove komunističke lažne istoriografije koja je zapravo sarađivala sa fašistima dok su Srbi kao narod bili anti fašisti.

Problem nas kao naroda jeste upravo u tome što antifašisti, pravi antifašisti na čelu sa đeneralom Dražom Mihailovićem, nisu došli na vlast posle tzv. oslobođenja, već ovi revolucionari i međunarodni teroristi na čelu sa KPJ i Josipom Brozom Titom, najvećim ratnim zločincem i krvnikom srpskog naroda.

Kolega Obradoviću, ja ne znam zaista šta da vam odgovorim na sve ovo što ste rekli. Ovo je bila jedna klasična replika, nema nikakve veze sa povredom Poslovnika.
Neću da ulazim, da ja sa mesta predsedavajućeg iznosim svoje političke stavove o ljudima i događajima koje ste vi sad pobrojali. Ako želite da odgovorim, uzdržao bih se od toga i ostavio za neku drugu priliku kada budem u klupama gde sede poslanici, a ne predsedavajući.
Po Poslovniku, prvo narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

To što ste na kraju rekli, trebali ste zaista da uradite na samom početku, a ne da dozvolite najgrublju zloupotrebu Poslovnika od Boška Obradovića, koji je reklamirao član 27, a sa Poslovnikom se čak nije povezao ne u jednoj rečnici, nego ni u jednom slovu onoga što je izgovorio.

Sve što je rekao, odnosilo se na najgrublje moguće uvrede, a te uvrede se odnose na milione onih koji su tokom trajanja NOB, zajedno sa ostalim rodoljubima i patriotama, imali jednu ideologiju, a to je komunistička ideologija. To znači i onih 20.000.000 Rusa, Francuza, Španaca i mnogih drugih koji su svoje živote dali za slobodu, koji su svoje živote dali da se slomi fašizam.

Ja nikada ni u jednoj svojoj diskusiji neću govoriti na način koji podrazumeva otvaranje novih frontova i produbljivanje ideoloških razlika. Mi smo te ideološke podele prevazišli i spremni smo da, kao što sam i rekao, svakom onom ko je dao doprinos za slobodu odamo poštovanje u smislu da se svi oni koji su taj doprinos dali i prikažu i pokažu odgovarajućim obeležjem bilo spomenikom, bilo na drugi način.

Ovo što je Boško Obradović izgovorio je za njegovu sramotu, a ne za našu. Svi oni koji su bili obuhvaćeni ovakvim teškim i grubim uvredama će znati da iskažu svoj sud prema Bošku Obradoviću. Zahvaljujem.

Kolega Jovanoviću, da li želite da se Skupština izjasni?

(Neđo Jovanović: Ne.)

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Kolega Arsiću, vi ste bili dužni da reagujete, zato što je naneta velika uvreda svima nama koji sedimo u ovom najvišem zakonodavnom telu.

Godine 2018. da se ovde čuju, i bez vaše reakcije opomene, reči koje je malopre izgovarao Boško Obradović, to je zaista neverovatno.

A, da nije baš tako kao što on priča i da pokušava da opere tu svoju ljotićevsku zanesenost i da sada prebacuje loptu na navodno časnu ulogu Nedića kao predsednika okupacione Vlade, evo, objasniću da to nije baš tačno.

Naime, novinar publicista Stanislav Krakov i Dimitrije LJotić su se sreli jednog avgustovskog dana na uglu ulice Kneza Miloša, e sada stvarno ne znam kako se sada zove ta ulica, uglavnom, to je bilo mesto koje se zvalo „Kod dva kralja“, gde je sada hotel „Hilton“, i razgovarali o tome kako da privole Milana Nedića, koji je inače bio srušen ličnom tragedijom posle Prvog svetskog rata i gubicima u svojoj porodici, da služi nemačkom okupatoru. I oni su tamo uspeli zato što su i jedan i drugi imali određene rodbinske veze sa Nedićem. I ta njegova uloga, ne da nije bila časna i slavna, nego je zaista bila nešto što je osramotilo Srbiju i sve ono što je on uradio kao general srpske vojske pre toga, a sve iz glave Dimitrija LJotića, jer on to nije učinio napamet. Ja ću tu podvući paralelu sa ovim žutim izdajničkim preduzećem i svom tom bulumentom kojoj pripada danas i Boško Obradović, koju okuplja Soroš, američki zvaničnici koji im izdaju naloge, e tako su još pre rata Dimitriju LJotiću Nemci dali zadatak da on…

(Predsedavajući: Privodite, kraju koleginice.)

Moram da završim, zaista, ovo je veoma važno zbog dostojanstva Skupštine.

Ali morate u roku od dva minuta.