Gospodine Arsiću, evo vidite, hteli vi, ne hteli, ja dođoh do reči. Vi kažete, i hvala vam na tome, da majica u kojoj sam došao danas nije adekvatna, ali pretpostavljam da vi ne znate, pa to može biti za vas olakšavajuća okolnost, ovo je majica manastira Svetih Arhangela, zadužbine Cara Dušana Silnog. Mislim da vi možda ne znate, ali dobro je da ste rekli da to za vas nije prihvatljivo. Za mene jeste i ja se time ponosim.
(Predsedavajući: Kolega Šaroviću, o svom amandmanu, molim vas.)
Upravo je to o amandmanu. Ako pričamo o ratnim memorijalima, gospodine Arsiću, čitav dan su poslanici govorili o srpskoj istoriji, o srpskim vojskovođama, a svakako je jedan od najvećih, ako ne i najveći, Car Dušan Silni. Mislim da to ni jednom Srbinu ne bi trebalo da smeta. Razumeo bih da to smeta našim neprijateljima, ali nekome ko predsedava sednicama Narodne skupštine, smatram da je to sramota.
Što se tiče mog amandmana, danas smo čuli svašta u raspravi. Čuli smo mi i od jednog od govornika kako podržava granice velike Srbije, ali dovodi Ivana Pernara u Skupštinu. Čuli smo od jednog od govornika kako nema mira između srpskog i hrvatskog naroda i srpske i hrvatske države. Možda ćete prepoznati, gospodine Arsiću, ko je to rekao, ali je problem što je zvanična državna politika drugačija. Vi tražite da osude genocid nad Srbima, da priznaju svoje zločine, i to treba uraditi, ali ste promašili stranku.