Vratio bih se na samu diskusiju prethodnog poslanika koje se odnose na izmene i dopune zakona. Znajući koleginicu i njenu inteligenciju, mislim da je ovo sve iskonstruisano komentarisala. To ću vrlo lako dokazati.
Prvo i prvo, znate dobro šta podrazumeva autonomija visokoškolskih ustanova i šta je domen naučnog veća kada su u pitanju plagijati i ostalo. To nije domen Ministarstva. Znate već sve šta piše u zakonu i kako se ta procedura sprovodi. Ovde ste to vešto manipulisali i vezivali za član koji to ne povezuje, ne odnosi. Tek toliko da bi javnost i akademska, i ona koja nije to, znala o čemu pričamo.
Kada govorimo o Komisiji za uslove upisa. Ne može student sam sebe da upiše, ne postoji ta kategorija. Mi ovde ne govorimo o masovnom broju studenata, govorimo o onom broju studenata kojima je falilo neko vreme, 10, 15, 20 dana da bi prešli na drugi nivo studija, a podsticani su od visokoškolskih ustanova da će oni to u međuvremenu završiti. Mi smo to istraživali. Znači, baš zbog slučaja … smo istraživali. Ovime stavljamo tačku na tome šta je kokoška ili jaje, ko sme da upiše i ovo nije vid korupcije. Znači, u svakom slučaju student sebe nije mogao sam da upiše i to je tačka. Pošto nije bilo definisano, evo stavljamo da je svakako odgovornost starijega, a to je fakulteta i visoke strukovne škole.
Da se ja staram da bude red u obrazovanju, ne bi pokrenuo aktivnost gašenja ne akreditovanih odeljenja po celoj Srbiji, i to vrlo rigorozno, na šta je skočilo sve živo na mene.
S druge strane uzimate primer, Internacionalnog privatnog univerziteta u Novom Pazaru, koji je 2002. godine dobio prvu privremenu dozvolu za rad, i to se ponovilo četiri puta. Znate dobro da nije razlog njegova završena akreditacija svih programa. Taj univerzitet ima 14 programa, od čega je jedan broj akreditovan, ono što nije bilo sporno, a onda je bilo sporno da se određeni doktorati ne priznaju za dalje akreditacije. Tu se vodi upravni postupak, i to niko ništa još nije završio. To je otvorena knjiga, i to dobro znate. Uopšte nije ovako kako vi kažete.
Za razliku od toga, imamo univerzitet, državni, integrisani univerzitet u Novom Pazaru, gde takođe imamo potrebu da ta regija dobije što više visokoškolskih građana. Kao jedan od centara univerzitetskih, zalažemo se da se tamo formira, u toj regiji, zbog velikog nataliteta i potreba da država tamo bude vidljiva, čak i centar za kao neki naučno-tehnički park.
Kada su u pitanju studenti za koje vi kažete da su muvali. Nisu muvali studenti. Ti doktoranti su imali dve, ponoviću još jednom, dve akreditacije regularne i samo kada je Komisija za akreditaciju napuštala scenu, jer je nestalo sa scene, prijavila je da je kobajagi istraživala da 20 privatnih fakulteta nije prijavilo doktorske studije posle Bolonje. Mi smo upit poslali svim visokoškolskim ustanovama, državnim i privatnim, i konstatovali da to nije uradilo mnogo državnih fakulteta, neki stari i po 100 godina.
Ako bi se tom logikom vašom rukovodili, poništili bi najmanje hiljadu i po, ako ne i više, doktorata iz tehničkih razloga, samo iz tehničkih razloga. Opet dolazimo na onu vezu sa studentom – da li je mogao sebe da upiše, što to nisu uradili fakulteti i visoke škole na vreme, što to nije ministarstvo tada primetilo i reagovalo? Prošlo je toliko godina i sada možemo da licitiramo da li je 10 hiljada studenata zbog takve greške ugroženo, a nazvati ih lažovima, neradnicima, lopovima i lažnim diplomama, to je u najmanju ruku nepotrebno. Ne bih drugi izraz upotrebio.
Kao kad kažemo stari studenti, studenti koji se školuju po starom programu, i to mislim da je terminološki jako, jako važno. Pokušaj da se iz ovog zakona iscedi suva drenovina je vrlo neuspešan. Nacionalni savet za visoko, ponoviću još jednom, jednoglasno, svi članovi Konusa, čak nemojte one koje imenuje država, su rekli da je ovo bio tehnički problem i da se na ovaj način može prevazići. To nikako nema veze sa onim univerzitetima, isturenim odeljenjima i visokoškolskim ustanovama koje nisu akreditovane. Ja sam dao nalog da se sami ugase. Inspekcija počinje od prvog da radi.
Znači, to su dve kategorije i nemojte ih stavljati u isti koš. Prosto to nije fer ni zbog tih studenata, ni njihovih profesora koji se osećaju jako loše. Nisu svojom krivicom dovedeni u ovo stanje. Samo prilikom treće akreditacije je neko stvorio problem. Zaista pokušajte da shvatite celu priču. Ja sam je već dva puta objasnio. Hvala.
