Poštovane kolege, kao što znamo, ovi zakoni su stigli po hitnom postupku. Verovatno jedan od najvažnijih zakona jeste ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO, ali, s obzirom na činjenicu da je vama, kako predstavljate javnosti, penzionerima, budućim penzionerima i kompletnoj naciji, toliko bilo hitno, govori i podatak da se ministar nije pojavio na sednici Odbora za budžet.
Moram priznati, slušajući raspravu i u petak i danas da je mnogo kvalitetnija bila rasprava na sednici Odbora, iako u njoj nisu učestvovali predstavnici Ministarstva kada su postavljali poslanici SRS pitanja. Nisu odgovarali. Ostali smo bez odgovora. Imali smo kvalitetniju raspravu sa predstavnicima vladajućih stranaka koji su članovi Odbora, nego što smo to mogli da čujemo u petak i danas, jer danas smo mogli da čujemo ko se kako oblači, ko je više kriv, ko je prevario narod, ko je šta tvitovao, ko je šta pisao po društvenim mrežama, a zaboravljamo da nam je ono što je zaista najneophodnije kvalitetna i zdrava rasprava.
Zdravu raspravu nismo ni mogli da očekujemo i zbog činjenice da niste uslišili molbu Saveza penzionera kako Srbije, tako i AP Vojvodine, koji su zamolili za malo više vremena kako bi se upoznali sa ovim izmenama i dopunama, jer ono što je ostalo zaista nepojašnjeno do kraja jeste modalitet.
Kao što znamo, ranijih godina modalitet povećanja penzija je, prosto, bio preciziran zakonom i tada smo imali različite modalitete. Prethodnih, hajde da kažem, 20 godina bilo je različitih predloga i zakonskih rešenja, da li su to troškovi plus primanja, pa da li su vezani za inflaciju, da li sa porastom BDP. Bilo je, kažem, različitih modela.
Često su ti modeli menjani, jer, kao što znamo, od „Buldožer revolucije“ koja se desila Srbiji, Srbijom upravlja MMF i njihovi predstavnici, koji, naravno, imaju za cilj da bi bili stalno angažovani i zarađivali svoje plate, u interesu svom, terali države da se uzajme što više, da uzimaju što više kredita kako bi oni svoj proces rasparčavanja i rasturanja određene države i završili, odnosno nikada do kraja, kako bi uvek bili angažovani, a sada možemo da kažemo da se to nešto odnosi na nekih 0,3, koji ste vi jednim novim članom zakona, novom izmenom, odnosno dopunom odredili, koja ne znamo šta znači. Da li to znači da vi već unapred znate da će u narednoj godini biti više u budžetu? Ne znamo da li će 2020. godine biti 0,6.
Ono što je apsolutno nepojmljivo jeste da se ukida formula, a davanje diskrecione mogućnosti Vlade da odlučuje o usklađivanju penzija i samom povećanju jeste potpuno suprotno od onoga za šta se vi makar javno zalažete.
Vaša vlast, od kada ste preuzeli, vi ste govorili da se često poredite sa zemljama EU, sa zemljama koje su izuzetno razvijene i koje imaju razvijenu ekonomiju, pa se postavlja pitanje, postavljam pitanje i vama – a koja to razvijena država u svetu ima ovakav model koji ste vi predložili ili možda smatrate da su Maroko i Alžir neke zemlje na čiji model treba da se ugledamo i koje trebaju da budu put Srbiji ka vođenju kvalitetne ekonomske politike?
Ono što smo mogli da čujemo na Odboru, a s obzirom da nismo mogli da čujemo predstavnike ministarstva, pa će se moja kritika i govor više bazirati na to da ne znam kako nekome nije jasno, a nama se svaki čas i više pokušava nametnuti jedna floskula koja je neistinita, a to je da se obračunski period vraća na nivo 2014. godine sa uvećanjem.
Mislim da smo tada dokazali i na odboru da je to nemoguće jer vi ste tada izrekli da ono kako ste zatekli, kako ste rekli tada, kada zateknete kasu koju ste zatekli, onda morate da zovete i MMF, koji, ponovo kažem, nisu ništa do uterivači običnih dugova.
Ono na čemu trebamo da preciziramo jeste zašto i kako verovati, jer ovde pričamo o opoziciji koja treba da se predstavi i da radi u interesu svog naroda. Mi smo prihvatili i rekli da je ovo istorijski momenat s obzirom da kroz privredni i ekonomski razvoj investicije koje su stigle, i tu moram opet da podržim predsedavajućeg Odbora, koja, citiram, je rekla da su finansijeri uglavnom stigli sa istoka, a ne sa zapada, drago mi je da je tako jer je konačno i Vlada Aleksandra Vučića shvatila da je najbolja politika politika SRS, a to je da su nam prijatelji na istoku, da treba da sarađujemo sa istokom.
Podsetiću vas da je pre više od 15 godina i prof. dr Vojislav Šešelj posle „Buldožer revolucije“ govorio da treba da se okrenemo Ruskoj Federaciji, da će Ruska Federacija stati na noge i da treba blisko sarađivati sa Kinom. Tada se većina poslanika smejala takvoj politici, a danas svi sa ponosom govore o investicijama koje stižu i iz Kine i iz Ruske Federacije i iz ostalih zemalja sa istoka i eto ponovo, ako ništa drugo, jedne ozbiljne konstatacije – Srbiji apsolutno ne treba ovaj strmoglavi put ka EU i kada pričamo o velikim investicijama, priznajete da stižu odande odakle treba da stižu.
Jednu stvar moramo da konstatujemo. Ne može biti uvećanje. Možemo govoriti o tome da se obračunski period vraća na 2014. godinu, a onda kada vratite, onda novim modalitetima, koji ne smeju da budu nikako ostavljeni kao diskreciono pravo Vlade, već mora biti zakonski rešeno. Zna se kako se rešava, kao što je i do sada bilo rešeno, jer u predlogu zakona nigde, kada ste govorili, ne piše šta smatrate vi pod terminom finansijske održivosti.
Zaista smatramo jednom floskulom to kada kažete da brinete o interesu naroda, jer, kao što je rekao u uvodnom, slobodno mogu da kažem, predavanju, ekonomskom predavanju, Vojislav Šešelj u petak, a to je da mi moramo da se kao država i vi kao Vlada izborimo da penzije budu, one najminimalnije, što veće.
To je onda ozbiljan oblik socijalne politike, a ne ovako kako ste nam predstavili u novom zakonu, jer vi se hvalite činjenicom da penzije od 25.000 dinara će sada skočiti za 13,3%, a oni koji imaju penzije preko 120.000 samo za 8,4%. Zaista, to je zabrinjavajuće kada se tako govori, ako vi zaista to ozbiljno mislite. Koliko ima tih ljudi koji primaju penziju 120.000 dinara i više, a koliko onih koji su primali 25.000 dinara?
S druge strane, vi ste o penzionerima koji su najviše stradali u prethodne četiri godine govorili kao o investitorima na toj sednici, da su oni investirali u državu Srbiju iako ste im u predizbornom ciklusu obećavali da nijedan penzioner u Srbiji neće stradati i tu smo slobodno mogli da vas podržimo, jer tako je, trebali su da stradaju, da se ukinu mnoge vladine agencije gde su plate abnormalno velike, mnogo finansiranja velikog broja nevladinih organizacija i mnogih drugih radnika u administraciji, ali u penzije nije smelo da se dira.
Postavlja se onda pitanje - u šta su to penzioneri investirali u prethodnE četiri godine? Da li su investirali u onog kriminalca Blagoja Spaskovskog, kadra Mlađana Dinkića, koga ste prisvojili, koji je pravio takvu dubiozu, da još 20 godina otimanja penzionerima ne bi moglo da pokrije rupe i hvala Bogu dođoše Kinezi i nadam se da će umesto fotelje zaslužiti konačno mesto gde i treba, a to je da je Srpska radikalna stranka došla na vlast, bio bi tamo gde mu je i predsednik tadašnje stranke Mlađan Dinkić i ništa drugo nego u zatvoru.
Da li je taj novac otišao na finansiranje svih onih šminki, skupih ručkova i večera ministra Zorane Mihajlović?
Da li je taj novac otišao za one potporne zidove na Koridoru 10 koji su padali, gde je opet učestvovala niko drugi nego Zorana Mihajlović i ko zna kako nameštala tendere?
Da li je deo tog novca otišao i za one za koje ste rekli da treba da se pokrije onaj kriminalni ugovor vezan za BUS PLUS koji ste isto obećali da ćete ukinuti, pa kad ste makli Dragana Đilasa vama se usladilo i isto to nastavili da radite?
Ili je možda otišlo za ove novogodišnje svetiljke? Evo, dok sam dolazio danas u Skupštinu vidim da iako je tek septembar mesec već se postavljaju po Beogradu, a koštaju ni manje ni više više od 300 miliona?
Onda se tu govori o odgovornosti prema onim ljudima koji kažete da su investirali u našu budućnost, investirali, izvukli iz krize našu zemlju. Da li je kriza bila velika? Jeste. Da li je neodgovoran prethodni režim iz 2008. godine uradio nešto što nije smeo da uradi? Nije. Da li je neosnovano podizao penzije? Apsolutno jeste. Da li je to radio mimo bilo kakvog privrednog rasta samo da bi kupio izbore? Jeste, i 2008. i 2012. godine. Ništa sporno. Zašto ste obećavali nešto što niste mogli da ispunite? Kako će ovaj sada model dalje da u praksi bude uspešan? Da li vi stvarno mislite da neko veruje da ćete diskrecionom politikom ubediti nekog da bude siguran…