Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 72 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Sednici danas neće prisustvovati poslanici: Duško Tarbuk i Gordana Čomić, po njihovom ličnom obaveštenju.

Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akta iz tačaka od 1. – 33. dnevnog reda.

Nastavljamo sa raspravom i reč ima poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, kada su u pitanju penzije 24. septembra 2000. godine su se dogodili izbori, izbori koji su prelomili da će Srbija ići ka Evropi, da se neće zatvarati u sebe i da će onima kojima je dugovala sve svoje dugove vratiti, da će sa svojim susedima obnoviti odnose i da će ponovo postati deo sveta.

Tadašnja koalicija koju je predvodio Slobodan Milošević zajedno sa SRS, dugovala je 12 penzija penzionerima, 18 poljoprivrednih penzija i 24 socijalne pomoći. Ono što je suština jeste da se nakon 24. septembra 2000. godine, nakon pobede DOS sve vratilo penzionerima do poslednjeg dinara sa zateznom kamatom, kao i sa usklađenom stopom inflacije, sve što se do tada dugovalo.

Ovde pred građanima Srbije i pred kolegama narodnim poslanicima dajemo obećanje da ćemo ponovo vratiti sve što ste oteli penzionerima u ove četiri godine sa zateznom kamatom i sa usklađenošću sa stopom inflacije zato što je penzija imovina zarađena tokom radnog veka svakog od penzionera koji ima pravo na nju.

Devedesetih godina, i zaista mi je žao što nisam imao prilike da neke zapisnike, neke prijave, lične prijave penzionera iz 90-ih godina donesem danas u Narodnu skupštinu kako bih vam pokazao koliko desetina i desetina fizičkih napada i nasrtaja se dešavalo i događalo na penzionere koji su u redovima ispred poštanskih štedionica čekali na svoju penziju tokom tih godina.

Kada su dobijali penziju, čekajući na nju, delili su je na tri ili četiri dela. O tome svedoče zapisnici. Stavljali su je u tri ili četiri džepa da ako ih neki razbojnik susretne na ulici i pokuša da im otme penziju i ako im nađe penziju, makar da samo jedan deo daju, a da ostatak penzije ipak nekako sačuvaju. Na razne načine su se dovijali penzioneri 90-ih godina da bi sačuvali ono što su mukom zaradili.

Od 2014. godine do danas penzijama se na isti takav način otima, samo u belim rukavicama, ne fizičkom prinudom, ali nepoštovanjem zakona i Ustava i penzioneri sada nisu mogli da jedan deo svoje penzije čak ni sačuvaju, već se zakonom propisalo kako i na koji način će im se ta penzija umanjiti, odnosno oteti.

Iz toga razloga nema neke velike suštinske razlike između 90-ih i danas i to je ono što je suština mog obraćanja, ali isto tako kao što smo 24. septembra 2000. godine, pre 18 godina, obećali i ispunili i danas obećavamo da ćemo kao prvu stvar, nakon smene režima Aleksandra Vučića, vratiti penzije penzionerima zato što su to njihove zarađene penzije koje predstavljaju njihovu ličnu i personalnu imovinu.

Čemu pismo penzionerima ukoliko smatrate da je ta politika opravdana? Čemu pismo za milion i 700 hiljada penzionera ako mislite da ste uradili stvar onako kako je potrebno i kako treba i kako razum i pravda nalažu? Milion i 700 hiljada pisama i dobio sam ponudu od raznih agencija koje se bave dostavom pisama, milion i 700 hiljada pisama koje će predsednik Republike napisati, pošto je po jednom pismu minimum 18 dinara. Ja pretpostavljam da to neće raditi kao predsednik Republike Srbije, već kao predsednik SNS, pošto je SNS ta koja je imućna u zemlji, jedina stranka koja ima pozamašne svote novca na svom računu, ali tih 250 hiljada evra, ja vas pitam - da li smo mogli da upotrebimo pametnije? Da li je to dovoljna količina novca za jedno pet ili desetoro dece koja se leče sms porukama da SNS taj novac iskoristi na taj način?

Posebno pitanje je odakle spiskovi adresa onih kojima će se ta pisma slati i to je jedna veoma važna stvar ako želimo da ostanemo u okviru vladavine prava i vladavine zakona?

Pomoćnik ministra, Zoran Milošević, pretpostavljam da danas nije sa ministrom Đorđevićem u Skupštini, izjavio je pre nekoliko dana na odboru skupštinskom kako se 2014. godine doneo Zakon o umanjenju, odnosno prinudnoj isplati na način takav da se taj novac nikada ne može vratiti penzionerima.

Ponavljam, 2014. godine ste svesno doneli zakon takav da sve ono što je u međuvremenu oduzeto penzionerima, da nije po zakonu više da im se vrati. To je svojevrsna podvala koju ste pričali i koju ste ovde u skupštinskim salama pronosili kao neku veliku politiku koja će preporoditi Srbiju.

Šta je preporođeno od tog novca? Šta smo dobili od tog novca za koji su penzioneri bili uskraćeni? Ko se zaposlio od tog novca? Da li postoji ćerka, sin, unuk ili unuka bilo kog visokog funkcionera SNS da nema posao? Nema. Da li postoje unuci i unuke koji su se zaposlili od penzionera kojima su smanjene penzije? Ja takođe mislim da nema. Dok su se neki odlučili da trajno i zauvek napuste ovu zemlju.

Mislim da je taj novac utrošen isključivo na vrh države i na vrh SNS jer je suština ovih šest godina da samo vi živite bolje i vaše porodice, dok porodice penzionera, 700 hiljada njih su jedva sklapale kraj sa krajem i otimana im je imovina u ove četiri godine.

Neću dužiti zato što ću drugi deo svog izlaganja posvetiti takođe i zakonima iz obrazovanja. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se danas čudimo raznim fenomenima u društvu. Jedno od tih je i privatizacija PKB. Mislim da je najskandaloznija privatizacija PIO Fonda koji će od danas voditi SNS na način da će po svom nahođenju i svojoj milostinji deliti penzije od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, smanjivati ih i povećavati ih onako kako to ni Slobodan Milošević nije smeo da uradi.

Nema više pravne sigurnosti ni za jednog penzionera, ni za one penzionere kojima nisu smanjivane penzije, milion i 200 hiljada njih, ni za one penzionere kojim se hvalite da im penzije nikada nisu bile veće. To su one ispod 20 hiljada dinara. Zato smatram da ta pravna sigurnost će dovesti do toga, odnosno pravna nesigurnost, da će buduće generacije zaobilaziti ovako ojađeni PIO Fond i da će doprinose uplaćivati u privatnim penzionim fondovima.

Da li ste svesni da ste vi ovim Predlogom zakona zauvek rasturili jedan fond koji je postojao desetinama i desetinama godina i u najvećim krizama uspevao da odoli svim iskušenjima i da penzije budu kakva-takva izvesnost?

Privatni penzijski fondovi će biti ti koji će zarađivati i biti ti koji će biti pravno izvesni, a PIO fond je postao fond Srpske napredne stranke, koji služi da se pred svaki izborni ciklus nešto obeća i da, a da se nakon završenih izbora nešto naravno uzme, odnosno otme.

Investicije kojima se hvalite neće biti dovoljne da se obezbedi uredna isplata penzija iz PIO fonda u narednih 20 godina. To, naravno, i vi znate ali vas nije briga, jer tada sasvim sigurno nećete biti na vlasti.

Ali, ne možete da imate politiku da mladi odlaze iz zemlje, da imate investicije sa platama od po 200 evra na nekim trakama, a da smatrate da ćete na taj način imati dovoljno sredstava da isplatite penzije za 1.700.000 penzionera. Na taj način će Srbija postati kineska menza, u kojoj neće biti ni penzija, a plate će biti tolike da od njih neće moći da se živi.

Ono što je, za kraj, ostalo više nego sramota, kada je u pitanju ovaj zakon, jeste to čuveno dostizanje finansijske stabilnosti. Od finansijske stabilnosti zavise penzije, a ne od toga koliko je ko radio i uplaćivao u fond. To je ono što je najveća smetnja za nas kada je u pitanju ovaj zakon. Finansijska stabilnost zavisi, kao što znate, i od Jorgovanke Tabaković, zavisi delimično i od mnogih ministara u ovoj Vladi, zavisi, naravno, i od onih investicija sa kojima ste se hvalili, poput „Er Srbije“, ulagali stotine miliona evra, a na kraju smo dobili lou kost kompaniju koja naplaćuje flašicu vode svojim putnicima. Dakle, finansijska stabilnost u Srbiji nije izvesnost, što znači da ni penzije od sada neće biti izvesnost.

Mislim da je veoma važno da ponovimo da su ruke režima ovim zakonom duboko u džepovima penzionera i da će se od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa milostinjom deliti ono što je neko svojom mukom i svojim mukotrpnim radom zaradio.

Sasvim sigurno, i time završavam, i Ustavni sud i zakoni nisu u skladu sa vašim predloženim rešenjem. Od toga će, naravno, zavisiti i vaša politička i svaka druga sudbina. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Posle njega Vjerica Radeta, Neđo Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Dragana Đilasa, jednog od najvećih tajkuna i kriminalaca u novijoj istoriji Srbije, pre svega, treba da vrate građanima Srbije ono što su oteli od 2000. do 2012. godine. Ali, nemojte da zaboravite da je taj isti Dragan Đilas, čijeg smo poslanika upravo mogli da čujemo, krao narodni novac i za vreme Slobodana Miloševića on je svoj kapital stekao tokom devedesetih godina, tako da njemu nije bilo baš loše pod režimom Slobodana Miloševića. Kao što ni prethodnom govorniku nije loše u vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, jer ako je tako loše, kako je moguće da jedan mlad čovek, koji sem što je narodni poslanik, ništa drugo u životu nije radio, može da letuje na Maldivima? Pa, nije ekonomija u Srbiji baš tako loša kad jedan mlad čovek može to sebi da priušti.

Mi tražimo da DS i svi oni koji danas slede Dragana Đilasa vrate građanima Srbije ono što su oteli od 5. oktobra 2000. godine, sve ono što ste privatizovali, sve one šećerane koje ste privatizovali po tri evra, sve one firme od Subotice do Vranja koje ste upropastili, da vratite narodni novac ljudima koje ste ostavili bez posla u vreme Borisa Tadića, kada je za četiri godine preko 400.000 ljudi ostalo bez radnih mesta. Vratite ono što ste oteli, pa onda možemo da pričamo o tome da li su potezi koje povlači sadašnja Vlada Srbije dobri ili ne.

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre svega, pomešali ste nekoliko bitnih stvari, ali to me i ne čudi, pošto nemate dobru nameru. Dragan Đilas devedesetih godina nije radio uopšte u Srbiji, nego sve što je stekao, stekao je u inostranstvu. To možete da proverite vrlo jednostavno i lako. I mislim da rizikujete da budete tuženi. I već ste u nekoliko stotina hiljada dinara isplaćivali kazne. Tako da, mislim da vam se to ne isplati.

Do 2004. godine nije bio aktivni politički akter, tek nakon 2004. godine, tako da nema veze sa 5. oktobrom 2000. godine.

Ono što je važno, da ne odgovaram na ostale uvrede koje nemaju veze sa životom, ono što je važno jeste da morate da znate i da budete svesni toga, mi znamo da vas boli to što ste ojadili 700.000 penzionera, barem to kako kažete. Ali, sa druge strane, niste uradili ništa da im taj novac vratite. Mi smo predložili zakon. Ja sam imao tu čast da ispred svih opozicionih grupa budem ovlašćeni predlagač zakona, da se tim penzionerima, 700.000 njih, vrati sve što ste im uzeli za ove četiri godine.

Pa, nemojte za druge da govorite da su tajkuni, kada imate tajkune u svojim redovima.

Još jedna stvar. Da li je bilo od 5. oktobra 2000. godine, da li je bilo ljudi koji su se na ovaj ili onaj način obogatili? Jeste, i danas su funkcioneri i članovi SNS, a ne opozicije. Iz tog razloga nemate prava da blatite, pre svega, nekog ko nije u ovom parlamentu, da iznosite neistine, a s druge strane, da niste uradili ništa da vratite novac onima kojima ste taj novac oteli.

Vaša politika je – otimaj dok sam na vlasti, što više. To će se završiti.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ova Đilasova koalicija preširoka, pa nisu baš sasvim sinhronizovani ko šta treba da priča.

Evo, jedan od lidera te Đilasove koalicije, gospodin Boško Obradović, izjavio je – Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli ili strani agenti, poput njegovog kompanjona sa početka B92 Verana Matića ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević.

Dakle, to je izjavio vaš koalicioni partner Boško Obradović. Vi ste sad svi u jednoj velikoj koaliciji. Ja vam savetujem, pre nego što uđete u Narodnu skupštinu, morate, pošto vam je jako široka koalicija, tu ima i tajkuna i lopova, ima i ljotićevaca, znači, prilično raznorodna jedna koalicija, morate redovnije da se sastajete, redovnije da obavljate konsultacije, da biste znali ko šta priča i ko koga brani.

Dragan Đilas, da vas podsetim gospodine Božoviću, vi ste to izgleda zaboravili, itekako ima veze sa režimom koji je uspostavljen 2000. godine, zato što je protivno Ustavu, kada je Boris Tadić 2004. godine izabran za predsednika Republike Srbije, postavljen za direktora tzv. narodne kancelarije, koja je služila za ispumpavanje para, narodnih para, državnih para, za kampanju DS od 2004. godine, pa sve dok je ta narodna kancelarija postojala. I ako je neko ekspert za ispumpavanje narodnog novca, onda je to vaš stvarni šef Dragan Đilas.

Nemojte da plačete i da kukate kako ne smemo da ga pominjemo, jer on nije tu. Vi ste tu, vi ste njegovi poslanici, svi ovde na gomili i nema nikakve razlike među vama. Jedina stvar koja vas zanima je da ponovo zasednete na grbaču naroda i ponovo da kradete.

Reč ima Vjerica Radeta.

Srpska radikalna stranka je svoj stav o predlozima sa današnje sednice iznela i iznosiće i dalje, ali Balša Božović je u svom istorijskom osvrtu pomenuo da je SRS kriva za uništavanje penzionih fondova.

Podsećam da su srpski radikali bili deo vlasti na republičkom nivou dve i po godine sa SPS i veoma smo ponosni na taj deo svog političkog i stručnog delovanja, moralnog, pre svega, za razliku od ovih Balšinih, ali mi smo u to vreme počeli da rešavamo problem penzionera i penzije su vraćane na način na koji je to tada jedino bilo moguće i penzioneri su bili zadovoljni onim što je tada urađeno, kao i svi građani Srbije, ali onda su oni koji su, Balša Božović kao dečkić od devet godina, ali dobro ga sećanje služi, misli on, tada bili u opoziciji, predstavnici DOS, lideri DOS, počeli su da prizivaju da se Srbija bombarduje kako bi se na taj način sklonio Slobodan Milošević, i to bombardovanje je prekinulo sve dalje aktivnosti.

Hajde malo u bližu istoriju. Balša Božović, odnosno oni koji su bili pre njega u vreme DOS od 2000. godine su ti koji su suštinski uništili Srbiju u svakom smislu, i političkom, i ekonomskom, u svakom smislu. Pljačkaške privatizacije. To vam je lična karta. Izručivanje Srba Haškom tribunalu. To vam je lična karta. Ono što ste uradili u to vreme na KiM, odnosno Borko Stefanović. Ko je uveo vrhovni sud, ko je uveo ustavni sud u lažnu državu Kosovo? Ko je izmestio katastar iz Srbije lažnoj državi Kosovo? Ko je prihvatio njihove lične karte? Sve to ste, gospodo, uradili vi i to je vaša lična karta.