Deseto vanredno zasedanje , 24.09.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

2. dan rada

24.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 20:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Samo kada dobijete po članu 104. st. 1, 2, 3. i 4. Niste ga dobro pročitali, jer po stavu 3. postoji jedna osoba koja odlučuje o tome da li ima osnova za repliku ili nema.
Reč ima Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsednice.

Građani Srbije su mogli da čuju ko zna koliko puta do sada tako besmislen govor, isprazan i besciljan, kakav je govor bio Balše Božovića. Neverovatno je da neko bez imalo stida, bez imalo srama kaže nešto i da ostane na svojim nogama sa moralnim kredibilitetom, očigledno je da ga nema.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što ni jedna jedina poruka prema građanima nije upućena. U stvari jeste jedna, a to je da DS definitivno nema politiku, a pošto nema politiku i potpuno je bezidejna stranka, onda se na jedan krajnje sramotan način vraća u prošlost i potpuno bestidno kopa po kostima Slobodana Miloševića. Postavljam pitanje koje će postaviti i građani Srbije na izborima, naravno, a odgovor će biti sasvim sigurno nestanak DS sa političke scene.

Šta su to gospoda iz Demokratske stranke uradila posle 5. oktobra? Koja su to obećanja građanima ispunili? Kada se pozivaju na 12 penzija, nek ne zaborave da je i tog 24. septembra za Slobodana Miloševića glasalo bezmalo dva miliona ljudi, da su svi izbori do tada i kada su bile sankcije i kada je srpski narod preživljavao golgotu, SPS je neprikosnoveno dobijala izbore.

Neka oni objasne građanima zašto su pitanje rešenja Kosova izmestili iz UN i prebacili na EU? Kako su oni to dobili izbore 24. septembra, ako nisu novcem onih koji su ih finansirali, onih koji su krojili geopolitičku kartu sveta i doprineli i 1996. i 2000. godine da se stimulišu oni koji govore neistine i laži?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Idemo dalje, zaista sat vremena replike, mislim da smo raščistili sve što je rečeno u prethodnom govoru.
Naredni govornik, dr Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo na dnevnom redu vrlo aktuelne teme koje su od petka ovde i pokušaja određenih političkih grupacija, pošto više ne znamo da li su to stranke ili pojedinci koji podržavaju određene centre moći, da li finansijske ili neke medijske, kao što je na primer gospodin Đilas, jer on je stožer medijske slike Srbije u kojoj želi da se promoviše u inostranstvu kako ovde vlada određena vrsta nedemokratije, čak i kada su u pitanju penzije.

Kada su u pitanju penzije, moramo da kažemo da usklađivanje penzija je jedan od najvažnijih zadataka svake Vlade Srbije, svake zemlje i kada pričamo o tome da je vlast do 5. oktobra isplatila svih 12 penzija koje je dugovala, onda se postavlja pitanje - u odnosu na šta je gledala usklađivanje, kada je devizni kurs u to vreme bio 60 dinara za jedan evro, a usklađivao se na plate i penzije koje su bile tri evra, odnosno onaj deo koji se odnosi na vreme Srbije u okviru Jugoslavije kada je prolazila kroz najteže ekonomske trenutke.

Kada postavljamo takva pitanja, onda možemo da postavimo pitanje - zašto se nisu vraćale penzije od nivoa i vremena Ante Markovića, kada su bile 1000 maraka, odnosno 500 evra, ako ćemo da računamo po današnjem kursu? Znači, politička platforma određenih stranaka u to vreme je bila da se smire sve tenzije koje su vladale 2000. godine i da se počne jedna nova politika Srbije u kojoj je u stvari 5. oktobar predstavljao trenutak izgubljenih nadanja koja su građani Srbije u to vreme imali.

Sigurno da nisu glasali za promene u kojima su opravdavali pljačkaške privatizacije i oduzimanje radnih mesta i zatvaranje fabrika. Sigurno da nisu glasali za platforme koje su danas na političkoj sceni, da se fizički napadaju žene, da upadaju u kuće političkih neistomišljenika, kao što to imamo u Šapcu, sigurno da nemamo maltretiranja žena, pogotovo koje imaju određena svoja mišljenja, koje podržavaju sadašnje političke stranke, ne samo SNS, nego sve stranke koje podržavaju politiku Aleksandra Vučića.

Ono za šta mi danas treba da kažemo to je – hvala penzionerima što su dali poverenje i Aleksandru Vučiću i SNS i koalicionim partnerima da sprovedu ekonomske reforme, da podnesu žrtve koje su penzioneri najviše podneli i da danas imaju šansu da donošenjem ovog zakona sve to bude vraćeno u tom delu. Kada je u pitanju zahvalnost da se nađe i kroz onaj mesečni ček koji će primiti veću penziju nego što je to bilo 2014. godine.

Da bi istina bila i da bi zaista penzioneri znali o čemu danas pričamo, a ne da slušaju neke laži i prevare, PIO se u svakoj državi finansira iz poreza i doprinosa ljudi koji rade. S obzirom da su oni do 2012. godine zatvorili 400 hiljada radnih mesta, normalno je da nisu imali odakle da isplate plate i penzije, pa su iz budžeta davali 48,2% para svih građana Srbije da bi isplatili plate i penzije. Pa, kad su došli do toga da su preko 200 kreditnih linija otvorili, uzimali kredite po 8% mesečno, stopi zaduživanja, onda su došli do toga da su pojeli supstancu i uopšte novac iz budžeta Srbije i nisu mogli da isplate penzije i zbog tog ekonomskog kolapsa je došlo do toga da su i svetske finansijske organizacije rekle – ljudi, vi ste na ivici propasti. To je priznao na kraju krajeva, u decembru mesecu 2013. godine, sa početkom 2014. godine i taj Đilas.

Prema tome, ono što danas treba da kažemo, to je da su ekonomske reforme sprovede od 2014. godine zahvaljujući političkom uticaju Aleksandra Vučića, a to je na osnovu podrške građana koju su mu dali na izborima te godine. I SNS je zaista sledila tu političku platformu promena. Te ekonomske reforme nisu bile nimalo lake, pogotovo što su zakoni koji su doneseni ovde trebali da se sprovedu u praksi i stručna javnost koja je dala svoje mišljenje kako sprovesti te reforme, podrazumevala je žrtvu ne samo državnih službenika smanjenje plata, već određeni stepen smanjenja penzija.

Kada je sve urađeno, kada su svi troškovi smanjeni u budžetu Srbije, kada su prodana sva osnovna sredstva koja su trošila, kao što su automobili, kada su smanjena davanja koja se daju po osnovu dnevnica, kada su dnevnice smanjene na 15 evra za zaposlene koji imaju određene svoje poslovne aktivnosti, kada su prodati sva sredstva Vlade Srbije koja nisu bila u korišćenju a pravila su velike troškove, tek onda se poseglo za time da određene reforme moraju da se sprovedu kada su u pitanju penziona davanja iz Fonda. To je ono što je pokazalo da je svega 39% penzionera, znači 670.000 penzionera je smanjena penzija iznad 25.000, u odnosu 10%.

Znači, šta smo dobili kao rezultat svega toga? U međuvremenu je konsolidovan finansijski sistem Srbije, budžet Republike Srbije je racionalizovan u tom delu da može da funkcioniše na održiv način. Šta to znači? Koliko prihodujete, da toliko možete i da rashodujete. Svaki penzioni sistem, usklađivanje penzija i povećanje penzije na onom čeku svakog penzionera vrši se na osnovu ekonomske situacije jedne zemlje. Jesu penzije osnovno pravo koje je nepovredivo kada je u pitanju davanje od strane države, ali visina penzija je upravo na osnovu mogućnosti svake zemlje. Najrazvijenije evropske zemlje danas usklađuju penzije na osnovu cena na malo i zarada. S obzirom da su u EU nastupile određene okolnosti ekonomske krize, zarade se smanjuju, tako da su mnogo države izbegle usklađivanje penzije u odnosu na zarade, jer tog usklađivanja ne bi bilo. Uglavnom se usklađuju u odnosu na cene na malo i u odnosu na stopu rasta.

Tako je od 2008. godine usklađivanje vanredno koje su imali gospoda koja nam sada drže pridike o tome kako treba isplaćivati penzije, imali kurs evra od 84 do 120 dinara, a penzije su isplaćivali i usklađivali prema koalicionim sporazumima i prema političkim željama za dobijanje glasova na izborima. Pa su imali usklađivanja prema zakonu, taj famozni član 80. koji kaže – u aprilu mesecu u odnosu cena na malo, koje su bile mnogo veće nego što je usklađivanje bilo i imali smo u oktobru mesecu u odnosu na rast koji je iznad 4%. To je taj član na koji danas imamo velike kritike, jer oni tada nisu ni prognozirali uopšte da može država da postigne rast od 4%.

Onda su dali povećanje od 6,97% 2008. godine, pa su dali 4,13% u oktobru mesecu, a vanredno povećanje na sve to su dali još 10%. Naravno da to u onom čeku u dinarskom iznosu izgleda mnogo, ali kada pogledate kako se Narodna banka tada odnosila pri 10% inflaciji i prema šticovanju kursa od 84 na 120, suštinski, oni su varali penzionere, jer u nominalnom iznosu i snazi onoj ekonomskoj tih penzija, penzioneri nisu ništa više dobili.

Tako da je posle toga taj član 80. dostigao do toga da je davanje penzija iz budžeta, u odnosu na rast BDP-a, iznosi 13,4%, što je urušilo kompletno budžetsko finansiranje svih građana Srbije. To je ono o čemu mi danas pričamo.

Znači, SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem je uspostavila stabilno finansiranje penzija u budućnosti. Ne, da dolazi do toga da se brinemo za budućnost naše dece i da se na određeni način zadužujemo kreditnim linijama za isplatu penzija, nego jednostavno obezbedimo prihode na osnovu kojih stabilno imamo finansiranje. Danas se iz PIO Fond daje 28% iz budžeta da bi se nadomestilo za masu penzija za isplatu penzionerima.

Prema tome, taj odnos od 48% do 28% davanja iz budžeta da bi se isplatile penzije i povećale penzije u nominalnom iznosu, pokazuje upravo rezultat ekonomskih reformi koje je SNS zajedno sa tadašnjim premijerom, današnjim predsednikom države, sprovela, otvorila preko 80 fabrika, preko 140.000 novih radnih mesta, upravo iz čega možemo da imamo punjenje PIO Fonda da bi isplatili penzije.

Ono što je najvažnije je da smo kao država ozbiljno shvatili finansiranje PIO fonda upravo stavljanjem u budžetski sistem kao jednu od glavnih obaveza kroz član 27e, da ono što je odnos i praćenje isplate penzija ide upravo kroz rast BDP-a. Ono što je obaveza to je da 11% BDP-a može da bude ukupno davanje za penzije.

E sad, šta se javlja kao veliki problem kada je u pitanju tumačenje u javnosti, recimo Fiskalnog saveta, kad su u pitanju penzije? Prvo, ocena koja je data Fiskalnog saveta na ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona, pre svega je političke prirode, a ne ekonomske. Zašto? Zato što je velika kontradiktornost u analizi koju je Fiskalni savet dao. Prvo, da bi se povećavale penzije na osnovu te njihove formule, modela, tog famoznog člana 80. pokazuje da bi došlo do dva puta stepenovanog povećanja penzija koje bi u nominalnom iznosu iznosilo mnogo manje. Prema tome, i stepen povećanja uopšte tih penzija išao bi mnogo manjim tempom nego ono što je dato kao Predlog u ovom zakonu.

Podsetiću vas samo da je Fiskalni savet 2014. godine tražio da se penzije umanje za 15% i to progresivno, da važi za sve kategorije. Znači, uopšte nije ulazio u kategorije onih najsiromašnijih, nego nominalno 15% i da bi time, u stvari, suštinski, došli do smanjenja javnog duga. Javni dug se smanjio upravo zbog dobrih ekonomskih reformi, zbog toga što sada javni dug imamo ispod 60%, što je neki standard za zemlje EU, a biće ispod 50% dogodine, ali Fiskalni savet je upravo napisao na strani 3, stav 2. da usklađivanje mora da bude sa 11% BDP-a u odnosu na budžetski sistem Srbije i da je to zakonska obaveza. Znači, ono gde se mi sada nalazimo upravo sa ovim povećanjem je 11,1%.

Mi se rukovodimo upravo onim što je Zakon o budžetskom sistemu koje donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ne možemo da se rukovodimo formulom iznad 4% rasta, zato što ono što nas obavezuje, pre svega budžetski sistem, i ne želimo da ugrozimo uopšte budžet Srbije prekomernim povećanjima, već ovo povećanje o kome pričamo od 0,3% nije ekskluzivno pravo Vlade Republike Srbije, već je naknada upravo koja pokazuje da će u sledećim godinama visokog ekonomskog rasta Srbije biti veće nego što je povećanje po onom članu famoznom 80, po formuli.

Prema tome, Fiskalni savet mislim da je ovde ušao sam u svoju kontradiktornost. Drugo, stavio je pogrešne pretpostavke uopšte za povećanje, jer isplata novčanih iznosa ne govori o visini penzija, ovo iz 0,3%, nego govori upravo o tim naknadama koje idu uz povećanje penzije.

Zašto to govorim? Zato što kada smo 2015, 2016. i 2017. godinu imali pod ovom uredbom, odnosno pod izmenama i dopunom zakona koje govori o smanjenju, umanjenju penzija, u tom trenutku išla su povećanja, usklađivanja sa onim što su bile mogućnosti budžeta Srbije. Imali smo 1,25% povećanje, pa imali smo 2,5%, izvinjavam se 1,5% i 5% za prošlu godinu. Ali, nemojte da zaboravite da su bile i naknade isplaćene po 5.000 dinara svim penzionerima. Time je Vlada Srbije htela da zaštiti zaista najsiromašnije, sa najmanjim penzijama i da negde uspostavi tu ravnotežu kada je u pitanju uopšte davanje svim kategorijama u društvu koje primaju određene vrste penzija.

Ono što na kraju treba reći, kada su uopšte penzije u pitanju, to je da isplaćivanje mora da bude uvek u skladu sa mogućnostima ekonomije jedne države. Taj koji vam danas govori, penzionerima, da treba da se vrati sve sa kamatom, pa ja vas pitam – zašto onda oni nisu vratili 2000. godine sa kamatom iz vremena Ante Markovića, zajedno sa kamatom u nivou od 1.000 evra, kada je odnos evra i dinara bio jedan prema sedam? Zato što to nije realno, zato što takva politika nerealnosti ne može jednostavno da da rezultate.

Mi se zahvaljujemo ovde penzionerima koji su zaista shvatili, i sa punom svojom odgovornošću, kako se treba žrtvovati za državu, za svoju decu i za budućnost Srbije i podneti ovakve mere štednje koje sada daju rezultate i koje su ekonomiju Srbije pokrenuli u pozitivnom pravcu.

Moram da kažem da na ovoj sednici, pored onoga što su penzije i plate i što su ekonomski rezultati Srbije, na današnjoj sednici imamo veliki broj sporazuma koji upravo pokazuju da je ova država, ova Vlada Srbije vodila jednu krajnje odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Jer, mi imamo set sporazuma koji su iz oblasti trgovine, turizma, imamo i sporazume koji govore o tome da Sporazum sa Rusijom daje mogućnost da jednostavno prodaju gas, distribuciju gasa, ne moramo samo da vršimo između Rusije i Srbije, već možemo da vršimo i sa trećim zemljama, što je i Energetska zajednica koja je, kao jedna krovna organizacija iz oblasti energetike, a u saradnji sa EU i direktivama, potvrdila i dozvolila. Znači, pokazuje da je Srbija zaista sa svojom spoljnom politikom okrenuta i ka istoku i ka zapadu.

Ali, ono što danas imamo kao temu je Predlog odluke o izboru viceguvernera, kojima 25. septembra ističe petogodišnji mandat i predlozi guvernerke, gospođe Jorgovanke Tabaković, su magistar Dragana Stanić za izbor na četiri godine i dr Ana Ivković za izbor na tri godine. NJihove biografije ste imali prilike da vidite. Izmenama i dopunama Zakona o NBS, guverner predlaže predsedniku parlamenta svoje saradnike i kao takvi jednostavno budu birani u Narodnoj skupštini Srbije.

Šta reći danas, na kraju, ovako iscrpne diskusije, onih koji su nam do 2012. godine ostavili mnogo toga da se borimo, ostavili jedan PKB sa godišnjim dugovima od 10 miliona evra, a onda posle toga podele bonusa koje su takođe u vrednosti od 12 do 15 miliona evra godišnje, govori o tome kako smo imali prilike da vidimo one koji su vodili Srbiju do 2012. godine i na gradu i na Republici, da su bili uvek spremni da izvlače državne pare i da žive na grbači građana Srbije. Velika je razlika između njih i nas, i nikada se verovatno nećemo složiti u toj politici zato što oni koji danas nama drže ovde moralne pridike, imaju imovinu milionskih iznosa i to možete da vidite na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i njihove imovinske karte. To govori o tome kolika je razlika između njih i nas, o tome ko misli o građanima Srbija, ko misli o budućnosti svoje dece i ko krajnje odgovorno vodi jednu državu.

U danu za glasanje, SNS sigurno će podržati ovakve zakonske predloge, jer je ona i učestvovala u ekonomskim reformama države i učestvovala u tome da zaista pomogne i penzionerima da prežive sve teške godine zbog onih koji su nas vodili do 2012. godine. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto nema više prijavljenih predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na diskusiju po prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Ana Karacić. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u svom izlaganju, s obzirom da imam malo vremena, fokusiraću se isključivo na zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ova tema je značajna za veliki broj građana Srbije, aktuelna je već godinama i danas je pred nama, veoma smo zadovoljni zbog toga. Mogli smo samo da čujemo od opozicije negativne strane, šta je to što mi loše radimo, a niko nije rekao da je to što smo morali da umanjimo penzije isključivo rezultat njihovog odnosa prema državnoj kasi do 2012. godine. Čuli smo i gospodina Martinovića, koji je pomenuo podatak da je 400.000 ljudi ostalo bez posla njihovim pljačkaškim privatizacijama.

No, treba se vratiti na lepe teme i reći da je nezaposlenost značajno smanjena i da ovaj zakon koji je danas pred nama omogućava da penzioneri imaju veće penzije nego 2014. godine, za 9 do 13% veće nego što su ikada bile.

Takođe bih istakla svoje zadovoljstvo što je gospodin Mali važan deo tima koji se trenutno bavi ekonomskim pitanjima, jer je važno da nastavimo ovaj trend, da se ne bavimo politički ni penzijama ni platama, da to ne radimo pred izbore, već da je to jedan konstantan proces kojim se bavi isključivo ekonomska politika i koji će omogućiti dalji nastavak suficita u budžetu, kao što je bilo i prethodne tri godine. To će nam zaista omogućiti stabilnost isplate penzija koju nismo imali pre 2012. godine.

Ovo je veoma značajno, jer kada govorimo o konstantnom povećanju penzija, govorimo o tome da su one povećane isključivo na zdravoj osnovi i kada kažemo da će se penzije i plate dalje povećavati u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti, možemo pozitivno gledati na tu činjenicu, jer znači da i sledeće godine, ukoliko nastavimo sa ovakvim radom, možemo očekivati povećanje plata i penzija, kao što je i najavljeno.

Značajne promene ovog zakona su i kada govorimo o beneficiranom radnom stažu, gde će se omogućiti da se ranije onima koji imaju najveći razmak, odnosno za 12 godina se obračunava 18 godina radnog staža, moći će za taj određen period, odnosno šest godina ranije otići u penziju.

Takođe je važna izmena i kada govorimo o obračunavanju penzija poslednje godine radnog staža. Tu koristimo lične koeficijente zaposlenih, te ćemo imati značajno manje troškove Fonda. Na ovaj način nastavlja se isključivo domaćinski odnos prema državnoj kasi. To naglašavam više puta, zato što ga oni pre nas definitivno nisu imali. Želim da nastavimo da radimo kao što smo i do sada, zajedno, da nastavimo da radimo timski. Građani su jako zadovoljni što je ovaj zakon danas pred nama i što će penzioneri konačno dobiti dodatna povećanja penzija.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke strane naravno da će glasati za ovaj predlog. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Izvolite, koleginice.
...
Stranka moderne Srbije

Ljupka Mihajlovska

Poslanički klub Slobodni poslanici
Hvala, predsedavajući.

Kratko ću se samo osvrnuti na Zakon o PIO, više ću se baviti izmenom Zakona o visokom obrazovanju.

Volela bih samo da ministar Đorđević odgovori, ako može, u vezi sa ovim izmenama koje se odnose na sticanje prava na pomagala za slepa lica. Vidim da će ovde umesto novca dobijati direktno pomagala i kaže se da će detaljnije ministar to propisati. Sada, znam da postoji neki pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa da li će ta vaša uredba biti kompatibilna, da li ćete nešto menjati u vezi sa time? Ako može samo kratko pojašnjenje.

Ne krijem, iskreno, simpatije koje imam prema onome što ministar Šarčević radi u Ministarstvu, za većinu stvari, naravno, uvek ima mesta za kritiku. Osvrnuću se ovde na ovaj član zakona gde vi u stvari ispravljate grešku, dakle, kada je u pitanju, umesto stečenog visokog ili srednjeg obrazovanja, i zanima me da li se to odnosi na tzv. bridžis programe. Jer, negde sam i ja naivno verovala, u ovom članu zakona gde kažete da praktično neće studentu biti oduzeta diploma i biti proglašena nevažećom ako je stekao po uslovima koje nije ispunjavao, mislila sam da se to nadovezuje na ovaj član i te tzv. bridžis programe, programe u visokom obrazovanju koji služe da se premosti kada je neko zaposlen a nema diplomu, pa neka skraćena verzija, čak u nekim zemljama i za studente iz osetljivih društvenih grupa.

Takođe, ovaj deo gde govorite o menadžerima, skinuli ste odgovornost da visokoškolska ustanova to uređuje opštim aktom i kažete da će se to urediti u skladu sa zakonom, ali u zakonu i dalje ne piše koje su nadležnosti menadžera i koja su njihova prava i obaveze. Kojim će to zakonom biti regulisano? Ako može pojašnjenje i u vezi sa tim.

Na kraju, naravno, ono što je intrigantnije u zakonu već godinama su izmene koje se odnose na studente koji su visokoškolske ustanove upisali pre 2005. godine. Nekako, i kada neko hoće nešto dobro da uradi u bilo kom resoru, stalno vuče neku brljotinu iz prošlosti i ne može da je se oslobodi da krenemo napred. Zaista verujem da je ovo rešivo, trajno rešivo, i negde nam i to pokazuje kako se ceo javni sektor koji finansiraju građani i država odnosi prema svojim korisnicima.

Znate, vi kada plaćate privatnu uslugu, vi očekujete određeni kvalitet. Ako ja idem u školu stranih jezika i ne prođem test za koji sam se spremala, meni neko neće reći – glupa si, idi kući, nego će me zvati milion puta, pokušavati da mi ponudi dodatne časove, neke pogodnosti itd. Mi ovde imamo situaciju da imamo studente koji su nizali devetke i desetke tokom studija i da su jednom trenutku svog života bili primorani da pauziraju studije, da li je to smrt bližnje osobe, da li je to bolest, da li je to brak, rođenje deteta, šta god.

Za mene je zaista, kao nekog ko veruje da bez kvalitetnog obrazovanja nema napretka ni društva ni pojedinca, neshvatljivo kako je moguće da nema žive osobe u toj visokoškolskoj ustanovi da pozove tog studenta i vidi zbog čega je prekinuo sa studijama, da li treba neka dodatna podrška da se te studije završe.

Jednim amandmanom sam to predložila i sada ću pokušati da objasnim šta sam predložila. Molim vas da to pogledate, jer ne verujem da ću učestvovati kasnije u amandmanskoj raspravi. Stvarno ne mogu da sedim ovde i slušam recitacije napisanih, izmišljenih i besmislenih amandmana, iz mog ugla, naravno, ograđujem se. Tim amandmanom ja zapravo predlažem da se visokoškolske ustanove obavežu da stupe u kontakt sa studentom u određenom vremenskom periodu, pisanim, telefonskim, usmenim putem, da sa njim naprave individualni plan završetka studija, koji će takođe biti dužan da ispoštuje i student i visokoškolska ustanova i da se vidi da li treba još neka dodatna podrška, možda neko kratko predavanje iz određenog predmeta koji je komplikovan i da ko ne ispuni te uslove na kraju gubi status studenta. Takođe, ako se sa studentom ne stupi u kontakt, što ne verujem da je verovatno, takođe prestaje status studenta, u skladu sa zakonom.

Mislim da je to zaista izvodljivo. Ima i studenata koji su napustili studije, neće da se ispišu, vode se formalno kao studenti zato što to treba da plate. Ima studenata koji su se odselili, koji rade, koji nemaju nameru da se vraćaju. Stvarno mislim da bi bilo lepo da sa ovom pričom već jednom završimo, za sva vremena. Hvala vam. Prijatno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

Hvala vam na sugestijama.
Svakako ću ovo preneti, pogledati taj vaš predlog, jer je u pripremi i zakon o studentskom organizovanju. Znači, grupa uveliko radi. Mislim da će taj zakon biti ovde u parlamentu tokom novembra. Mislim da to tamo treba da stoji. Jedna od primedbi Evropske komisije za kvalitet bio je taj da su studenti malo vidljivi kod nas i da se malo pitaju. Ovo je nešto što zaista prodekani za nastavu i mnogi drugi ne rade, a trebalo bi. Mi se za te informacije često borimo. Naravno, neću da generalizujem. Ima ko to radi bolje, ko to radi lošije.
Pitanje menadžera nije pitanje prepisivanja ni od Mađara ni od bilo koga. Imate nekog ko se već bavi pitanjem finansija na svakom fakultetu, ali imate i u zakonu visoku mogućnost da one fakultete i visokoškolske ustanove osnuju sve kompanije, pošto neke to rade. Znači, uloga je menadžera da će biti regulisana Zakonom o finansiranju visokog obrazovanja, koje je negde po planu u februaru mesecu 2019. godine. Mi intenzivno radimo sa univerzitetom. Bilo je skoro savetovanje povodom 210 godina Beogradskog univerziteta na tu temu. Zaista smo intenzivno i timovima, danas je bio sastanak jednog od timova za to. Tako da ćemo tu postaviti priču na noge i definisati ulogu te osobe.
Znači, on nije kontrolor državnih para, što se na prvi pogled svakome čini. On je ono što je potrebno, jer imate priliku da se kroz proces internacionalizacije mnogo toga uradi. Što bi ministarstvo radilo kataloge? Što bi mi bili prisutni na sajmu. U Kini imamo sada pozive da pošaljemo dve ekipe, čak o njihovom trošku u Vendžou i Šangaju, gde dobijamo deset puta veći štand od bilo koje zemlje. Znači, sada mi treba da jurimo da to organizujemo, da skupljamo promo materijale itd. Mislim da ima mnogo drugih uloga oko kretanja novca i oko pomoći, pre svega univerzitetu. Naša namera je da nove strategije o obrazovanju svakako u centru pažnje bude student i da im se na taj način omogući jeftinije i lakše studije. Slažem se sa vama ko je efikasniji, pametniji, njemu što više benefita, ali uglavnom ste odgovorili na ono što bih ja rekao, tako da ćemo ovo uvažiti u sledećem pretresu. Hvala.