Hvala, kolega Kovačeviću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, današnja načelna rasprava vodi u smeru pokazivanja ko je i šta radio od 2012. godine na ovamo, ali bolje rečeno ko je i šta radio od 2000. pa do 2018. godine.

Upravo preuzimanje odgovornosti je pravo pitanje i za opoziciju, a i za poziciju na današnji dan. Kada kažem preuzimanje odgovornosti, pričam o odgovornosti koju treba da preuzmu svi oni koji su se bavili politikom, odnosno oni koji su donosili odluke i koji su upravljali državom.

Kada je 2012. godine SNS preuzela odgovornost za državu Srbiju, u toj istoj državi su živeli i penzioneri i oni ljudi o kojima sada pričam. Upravo svi ti ljudi koji su živeli 2012. godine, koji su upravo zahvaljujući demokratiji u izvedbi DOS, jedva su dočekali, jedva su preživeli do 2012. godine, su upravo shvatili 2014. godine da smanjenje penzija nije poraz, nego upravo put ka većim penzijama i evo posle četiri godine zakon koji će pre svega smanjiti, odnosno ukinuti smanjenje, a penzije vratiti na nivo iz 2014. godine sa uvećanjem u proseku od oko desetak posto.

Način na koji su od 2000. do 2012. godine vodili državu je doveo do takvog rezultata da, kada je 2012. godine SNS preuzela odgovornost, niko nije hteo da preuzme odgovornost za dešavanje do 2012. godini. Upravo Đilas, Petrović, Jeremić, Stefanović, Tadić otišli su kud koji mili moji, a ko je kriv za rasturanje države i uništavanje privrede, poljoprivrede, uništavanje penzionog fonda, zdravstvenog fonda, uništavanje tenkova i Vojske Srbije? Niko nije kriv.

Građanima moji znaju, odnosno naši građani znaju ko je kriv i ko je odgovoran za to. Pokazali su to i na izborima 2014. godine posle ukidanja, odnosno smanjenja penzija, 2016, 2017. godine još veća podrška. Znači, znaju ko je odgovoran i znaju ko će napraviti pravi rezultat i pravu budućnost za Srbiju.

Ono što je ponovo pitanje, a to je da upravo Savez za Srbiju, odnosno Savez kome je jedina tačka da mrze Vučića, sa jedne strane, a sa druge žele da Đilasu nekako vrate vlast, tu ih Đilas okuplja, a upravo taj isti Đilas kada je ostao bez mesta gradonačelnika u gradu Beogradu, a vi me demantujte ako nisam u pravu, prvo što je uradio izbacio je Vuka Jeremića i Dušana Petrovića iz stranke. Sada su ponovo zajedno u pokušaju da na neki način smene Aleksandra Vučića i ovu vlast.

Ono što vi znate, a znate vrlo dobro, Beograđani su shvatili šta je radila DS i tako su im odgovorili na izborima. Kako ko radi, šta radi, presuđuju građani na izborima, a krivi ste, presudili su na izborima i 2014, 2016, 2017. i 2018. godine, a presudili su vam zajedno i ovi penzioneri koje vi štitite. Da, i oni su vam rekli da ste krivi.

Ono što je još veći problem jeste vaš pokušaj Saveza u kome su se našli svi koji mrze Vučića, stidite se jedni drugih, lažete jedni druge, ali to je vaš problem. Zašto bilo ko od vas ne ustane i ne kaže da Željko Veselinović nije u 10 osnivača tog vašeg Saveza, da u tom Savezu nisu ljudi koji dolaze sa fantomkama na skup Saveza za Srbiju. Bili su sa fantomkama u Šapcu. Upravo na tom skupu povređena je jedna građanka Šapca. Upravo u subotu se, nažalost, desilo da je pod okriljem mraka, u deset sati uveče, neko preskočio, odnosno maskirana lica sa fantomkama na glavi preskočili su u dvorište aktiviste SNS u Šapcu, napali su ženu koja je u tom trenutku bila sa dvoje maloletne dece, zapretili su joj da ako joj se muž bude nastavio baviti politikom, da njoj i deci neće biti dobro.

To su vaši saveznici. Ustanite i recite da nisu Željko Veselinović, saveznici, da vam ne dolaze ljudi sa fantomkama na skupove Saveza za Srbiju. Ustanite, ili ja ne govorim istinu, ili vi. Građani Srbije vrlo dobro znaju šta su i ko su upravo članovi Saveza za Srbiju.

Penzioneri su vrlo dobro razumeli ko šta radi, ko laže i ko krade i nema potrebe da vi njih štitite.

Za kraj, time ću završiti, vi se stidite svojih saboraca i treba da ih se stidite. U SNS se niko ne stidi svojih saradnika i svojih šefova. U ovom slučaju, naši ministri snose odgovornost za ono što rade. Naš predsednik Republike je najodgovornije lice u Srbiji i tako se i ponaša. Ovaj parlament snosi deo odgovornosti i niko nikada neće bežati od toga što mi budemo glasali. Svi oni koji misle dobro Srbiji i misle dobro penzionerima treba da podrže ove zakone. Hvala.

Hvala, kolega Birmančeviću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Zaboleće vas ruka od tolikog tapšanja Vlade po ramenu. Kolega Birmančević je dao sjajnu analizu izmena i dopuna Zakona o PIO Fondu. Nadam se da će konačno predsednik stranke da ga prepozna kao jednog vrednog poslanika.

Dakle, buči mi dva dana u glavi od fiskalne stabilnosti, konsolidacije, od stabilnosti fiskalnog poretka. Da li znate koji su rezultati, koji bi trebalo da budu rezultati fiskalne stabilnosti? Predvidivost, stabilnost, mogućnost planiranja. Da li je tako, ministre Mali? I, vi upravo ukidate član zakona koji to garantuje penzionerima.

Član zakona koji vi ukidate penzionerima je garantovao koliku će penziju imati. Garantovao im je i davao im mogućnost planiranja svoje starosti, svog života. Ne samo penzionerima, ministre, i radnicima koji se približavaju penziji. I, vi upravo ukidate taj član zakona i uvodite ponovo penzionere i radnike u jedan period nesigurnosti, nestabilnosti, turbulencija, nemogućnosti planiranja. Godine 2014. ste doveli penzionere do egzistencijalne nesigurnosti. To ponavljate danas. I, možda je moguće da to prođe na nekim izborima uz ogroman medijski tvist, ali ovo penzioneri ne smeju da vam zaborave.

Dakle, vi napuštate jedan standardni, evropski model usklađivanja penzija sa troškovima života, da tako, kolokvijalno, kažem, i prelazite na jedan sistem koji se koristi u zemljama u kojima vlada vojna hunta, u kojima je državno uređenje teokratija, u kojima vlada monarhija, gde je kralj i religijski lider. Uvodi se postupna demokratičnost koja traje i 20 godina, to nisu demokratske zemlje. Vi sa jednog modernog, evropskog modela prelazite na ovaj model koji se koristi u Južnoj Africi i u arapskim zemljama.

Dakle, to je ono što vi postižete ovim zakonom. A, na naše pitanje, ministre, oba ministra – kako i čime garantujete da ćete usaglašavati penzije, vi odgovarate – pa, evo, neka nam veruju na reč, časna pionirska, ma, videćete, sigurno ćemo usaglašavati.

Ministri, ne veruje vam se na reč. Verovale su vam i trudnice i mame, pa danas moraju da šetaju da bi odbranile svoja prava. Verovali su vam i penzioneri 2014. godine da nemamo šta od njih da uzmemo, pa nećemo smanjivati penzije, govorili ste. I, onda, šest meseci kasnije, na stotine hiljada dinara svakom penzioneru za ove četiri godine.

Još jednom, neverovatna je stvar da unazad godinu dana ulazite u zakonska rešenja koja daju Vladi diskreciona prava. Pa, tako ministar obrazovanja dao sebi diskreciono pravo da postavlja direktora u deset škola. Gde je postavio direktore u pet štrajkuju roditelji, ne samo nastavnici.

Ministar finansija je došao sa zakonom koji daje vama diskreciono pravo da nagrađujete svoje zaposlene onoliko koliko vi mislite da može, bez ikakvih kriterijuma.

Danas dolazite sa zakonom koji ukida jasnu sigurnost penzionera da će im penzija biti usaglašena na zakonom utemeljenoj formuli i prelazite na diskreciono pravo nekog ministra, predsednika Vlade, ili predsednika države. Previše diskrecionih prava.

Završite polako.

Ne veruje vam se više na reč. Ulazite ponovo i uvodite penzionere u period nestabilnosti. To vam neću oprostiti na sledećim izborima.

Hvala kolega Nikoliću.
Reč ima Vladimir Orlić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. i pitanje dostojanstva, opet zbog one potrebe da se govori istina.

Govorimo mi, doduše, onima koji su tu da čuju. Ako žele da pričaju o formulama, dakle, hajde da budu bar toliko korektni i toliko fer da pogledaju snimak, ako im je teško da u sali sede kada se o tome priča. Da pogledaju o čemu se govori na sednicama Odbora.

Ne mogu da govore o formulama oni za koje taj fiskalni savet, na koji se pozivaju, sam kaže – po mišljenju koje je dostavljeno narodnim poslanicima, ali je izgleda nekima teško da obavljaju posao narodnog poslanika, pa da pročitaju to na šta se pozivaju.

Formula koja je bila po tzv. Švajscarskom modelu, kada je ukinuta u ovoj zemlji? Da li vam je to ideal? Godina 2005. Ko je te godine bio na vlasti u ovoj zemlji? Da nije opet ta fantastična tajkunsko ljotićevska koalicija koja se okupila sada? Nešto mi se čini da jeste. Toliko se dobro sećamo tog perioda.

Šta se onda desilo? Pogledajte isto to mišljenje, pa vidite. Promenili su formule, pa su došli na neke nove koje su sad možda ideal broj dva, šta li. A, šta je bila posledica 2008? Potpuni kolaps. Taj bankrot, ta dubioza zbog koje je bio neodrživ, ne samo ovaj sistem o kom raspravljamo, nego svaki sistem i svako finansiranje u zemlji. Pa, to je posledica tih vaših fantastičnih formula.

Neprihvatljivo je da danas neko ovde upire prstom i kaže – izazivate neizvesnost, vi ugrožavate ovog i ugrožavate onog. Pritom, naravno, ignoriše činjenicu da smo mi videli već u praksi da to ne da nije istina, nego istina je na potpuno suprotnoj strani. Da je istina na povećanju od 13% kad se radi ozbiljno i odgovorno, a ne budu dovoljno fer i korektni da kažu – a, to na šta upozoravamo, to smo napravili mi sami. I, zbog toga, da kažu pošteno – ne možemo, danas kada pričamo o formulama, ni jednom jedinom rečju da kažemo - a, koja bi formula bila prava? Znate zašto ne mogu? Isprobali su sve te o kojima bi sad pokušali nešto da kažu i na svakoj, ali bukvalno svakoj napravili katastrofalne greške.

I, završavam, kad se ovde iskoristi reč „neverovatno2, onaj ko sa one strane sale, iz te koalicije, ustane i upotrebi reč „neverovatno“, nek je dovrši, nek je isprati rečima „neverovatno je da nisam našao za shodno da do sada osudim sramni potez svog predsednika, njihovog predsednika saveza, Željka Veselinovića. Stidim se kao čovek.“

Hvala vam.
Hvala kolega Orliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Kolega Nikolić, po Poslovniku.
Izvolite kolega Nikoliću.

Član 27.

Ne znam na osnovu kog člana ste dali gospodinu Orliću sada reč. On je replicirao. Nemam ništa protiv replike.