Hvala, kolega Nikoliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o mojoj povredi Poslovnika? Ne.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Dr. Orliću, povreda Poslovnika? Izvolite.

Član 27. iz očiglednih razloga.

Ali, opet, unapred kažem, ne treba da se izjašnjavamo, treba samo da vodimo računa o nekim stvarima ovde, da će neko na kraju da se pohvali, ali pazite, da se pohvali, činjenicom da su ono 10 plus 10% pred izbore. Pazite sad, to nekom drugom pokušavaju da prebace kao greh iako se nikad nije dogodilo. Nikad se to nije dogodilo nama, da će neko time da se hvali, time što je učinio da - dam ti 10, pa dam ti još malo, ma neka bude još 20, a onda ako ostaneš bez ičega, izvini molim te, ja sam tako morao jer je bio dobar trenutak. Pa, to nije za hvaljenje. To nije nešto čime će pristojan čovek da se razmeće. To je sve suprotno od toga.

Što se ne pohvalite onime što je uradio recimo, Dragan Đilas u Gradu Beogradu? Koliko miliona je ostao dužan, da li znate, penzionerima? Koliko miliona posebnih je ostao dužan trudnicama i porodiljama, koje pominjete danas? Jesu li to ti fenomenalni rezultati? Pa, jedino čime ste mogli da se hvalite kao rekordno dobrim, bilo je i na republičkom nivou, a i na tom gradskom kojim je direktno operisao tajkun Dragan Đilas, dubioza, dug, zaduživanje po fantastično dobrim kamatnim stopama, da je to sutra neko morao da vraća. Na sreću Srbije, vraćao je neko i vraća neko ko to ume da uradi ozbiljno i odgovorno, i to tako da sa te strane popunjava rupe koje ste napravili besomučno, trpajući, vi najbolje znate gde, a da se s druge strane završava priča o nekoj reformi koja je bila privremena tako što na kraju bude više svima. Slušajte dobro, više svima, i onima koji su imali najniže penzije i onima koji su imali najviše penzije, svima više, od 8 do 13% zavisno od iznosa.

Ko je onda tu uspešan, a ko je tu neuspešan? Ko na kraju troši vreme, hajde moje, hajde svoje, nego vreme ljudi kojima su godine pojeli, kao skakavci su ih pojeli. I, između ostalog, time što se danas javlja ovde za reč, pokušava da ubedi nekoga da je belo crno, a crno belo, a pritom ne nađe za shodno da kaže – i stidim se, kao čovek se stidim jednog Željka Veselinovića koji je slika i prilika i mene lično i ostalih iz moje tajkunsko ljotićevske koalicije, i čim neću da kažem da se toga stidim, ja to podržavam. Hvala.

Hvala kolega Orliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, ali ja poštujem toleranciju koju ste vi iskazali vezano i za dobacivanje u članu 109. i sankcijama, ali ja tražim da ih ne primenite.

Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine takođe. Rečeno je – mi smo vratili 18 poljoprivrednih penzija. Kao neko ko je glasao za Vladu Zorana Đinđića, njega se ne sećam, ovog što je to izjavio. Nismo mi vratili, mada sam ja glasao za tu Vladu, na određen način međunarodna zajednica nam je kompenzovala donatorskom podrškom, kompenzovala ono što nam je učinila devedesetih godina. Ta donatorska podrška je iznosila 4,5 milijardi. Londonski i Pariski klub, a to bi ministar finansija trebalo da zna bolje od mene, je takođe oprostio dug zahvaljujući energiji građana i njihovoj trpeljivosti devedesetih godina kada je bio atak na našu zemlju, zbog vojnih i ekonomskih pritisaka međunarodna zajednica nam je pomogla. Ona je pomogla da vratimo to. To nema veze sa njima, ima veze sa Vladom Zorana Đinđića za koju sam, eto, i ja glasao, ali njih u to vreme nisam video i koliko vidim oni se udružili i postali integralni deo ljotićevske organizacije koja se zove Dveri. Prema tome, oni nemaju blage veze sa politikom Zorana Đinđića, samo ga zloupotrebljavaju.

To je jedno što sam hteo da kažem. Kako su oni vodili računa o penzionerima navešću vam primer. Pred pad te zločinačke vlasti, Vlada Mirka Cvetkovića je onome što mu je dala tri evra šećerane, tri za po tri evra, je dala 13 hiljada ili 13 miliona kilograma šećera, 15 miliona, pardon, za 13 miliona evra. Cena je bila preko 80 evro centi za jedan kilogram, iako je šećer koštao 40 evro centi. Masnoj guski rep su podmazivali, a penzionere su zaboravili. Hvala.

Hvala kolega Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Reč ima ministar finansija, dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Meni je žao što je poslanik, gospodin Nikolić, izašao iz sale pre nego što čuje odgovor na ono što je izneo.
Naime, ako se setimo 2009. i 2010. godine, tada je na vlasti bila, ako se ne varam, DS i tada su ljudi iz te stranke zamrzli penzije i 2009. i 2010. godine. Ne znam na koji način to predstavlja bilo kakvu predvidljivost i sigurnost za penzionere.
S druge strane, postoji velika razlika između 2008. i 2018. godine. Godine 2008. su jednom potpuno katastrofalnom, neodgovornom odlukom četiri puta podigli penzije. Odmah naredne godine, srpska privreda imala je negativan rast od 3,1%, naš javni dug je krenuo da raste, imali smo rekordni deficit koji je kulminirao 2013. godine.
Mi danas u ovom trenutku govorimo o povećanju penzija koje je napravljeno i koje je planirano na osnovu realnih rezultata, na osnovu treće godine za redom suficita u budžetu koji imamo, na osnovu toga što smo uštedeli i što nam je program ekonomskih reformi uspeo. To je velika razlika između one politike tada koja se vodila kupovinom glasova, koja se vodila time da se pobedi na izborima, od ove sada. Uvek je bilo da smo obećavali, pričali težak rad, teške reforme, bolne reforme kroz koje moramo da prođemo, ali evo sada se vide rezultati te reforme i te politike.
Na kraju, za gospodina Nikolića i za ostale koji se, vidim, drže jednog papira koji je pripremio Fiskalni savet, pogledajte kako rade i u Holandiji i u Danskoj i u Irskoj, a nemojte samo da uzimate primer Alžira i ne znam koje druge zemlje.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, mi ne želimo, i to ću ponoviti milion puta ako treba, da povećamo penzije na osnovu stope inflacije, koja je sada izuzetno niska, dakle 1,5 do 2%, mi želimo te penzije da povećavamo i više, ukoliko nam ekonomski rezultati to dozvole. Pokazali smo da umemo, da možemo i da znamo kako da vodimo ekonomiju ove zemlje, kako da zaradimo novac, kako da spustimo nezaposlenost, kako da privučemo strane investicije, kako bismo upravo imali više novca u budžetu i kako bi i plate u javnom sektoru, a i penzije našim penzionerima bile veće. Hvala puno.

Hvala, ministre.
(Goran Ćirić: Demokratska stranka je pomenuta.)
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Po ko zna koji put je pomenuta DS od ministara, ali zanimljivo je kada ministar Mali pominje DS. Više puta ste govorili o rezultatima. Do kada ste bili član DS i deo tog tima? Najčešće optužbe i napadi na DS koji su se ovde čuli od koalicionih partnera u periodu od 2000. do 2003. godine, kasnije od 2004. do 2007. i 2008. godine, to je učešće DS u privatizaciji. Vi ste bili jedan od najdirektnijih učesnika u privatizacijama, gde se priključujete optužbama za taj period privatizacije i za to pitate sada nas poslanike – a šta je to DS dobro učinila i u penzionom sistemu, a i uopšte u ekonomskom sistemu Republike Srbije?

Ja ću vas podsetiti. Kao jedan od zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, učestvovali ste u mnogim privatizacijama, pa se dobro sećate verovatno koliki je bio javni dug 2000. godine, koji je nasledila DS od sadašnje koalicije koja je vodila državu devedesetih godina – 15 milijardi evra i učešće javnog duga u BDP-u je tada iznosilo preko 200%. To je bilo pravo ekonomsko okruženje koje je odisalo velikim ekonomskim znanjem i time što je DS tada uspela da vrati 12 penzija zaboravljenih za isplatu, uspela da vrati staru deviznu štednju. Zamislite, neko vam proglasi ono što ste štedeli čitavog života da više nemate, da se proglašava starom deviznom štednjom, a onda je ta zla DS, posle petooktobarskih promena, uspela da vrati i to. Tako će vratiti i ovo dugovanje tih ocenjenih oko 200 miliona evra godišnje. Koliko će se zakonima koji su 2014. godine usvojeni o privremenom smanjenju penzija vratiti, o tome smo govorili – za četiri godine negde oko 800 miliona evra. Ovi uslovi i kriterijumi o kojima govorite je, pod uslovom rasta BDP-a od 4%, sa ograničenjem od onih 0,03%, na proceni BDP-a od 35 milijardi, nekih ukupno do 100 miliona evra na mesečnom nivou.

Hvala, kolega Ćiriću.
Reč ima dr Siniša Mali, ministar finansija. Izvolite.

Hvala puno.
Najpre još jedanput da ponovim, rekao sam nekoliko puta, ja nikada u životu nisam bio član DS, nikada, nijedan jedini dan. Radio sam posao pošteno i časno i znam šta sam radio i kako sam radio od 2001. do 2003. godine i to nikakav problem nije, možemo da pričamo o tome koliko god hoćete.
Jedno je privatizacija, a drugo je pljačkaška privatizacija. Jedno nema veze sa drugim. To je deo mog profesionalnog iskustva. Govorio sam o 2008. godini, za 2001. i 2002. godinu znam kakva je bila situacija. Govorio sam o 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godini. Ne možete da kažete da od 2008. do 2009. godine javni dug kroz učešće u BDP-u nije porastao za 50%, ne možete da kažete. Ne možete da kažete takođe da stopa rasta ekonomije nije bila negativna, minus 3,1% 2009. godine, mislim 0,2% 2010. godine. O tome govorim.
Malopre je kolega Nikolić govorio predvidivosti sistema koja u tom trenutku nije postojala, o tome da ste zamrzli penzije 2009. i 2010. godine. Evo, gospodin Nikolić se vratio, to nije pomenuo. Meni je to važno da se razume. Vi sada u ovom trenutku imate mogućnost da date i vratite penzionerima i više nego što je neka formula o kojoj pričate koja se nije ukinula, koja i dalje postoji tu, samo što imamo mogućnost da damo i više, a pokazali smo da smo odgovorni dovoljno, da ako je stopa inflacije 1,5-2%, a povećavamo penzije za 8, 9, 10, 13%, pa to je realan rast. To nije rast kada imate inflaciju, imali ste, nažalost, nemam papir ovde kod sebe, 2012. i 2013. godine išla je i preko 13%. Nije povećanje penzija bilo toliko. Prošle godine imali ste stopu inflacije 2,7%, ako se ne varam, rast penzija bio je 5%. Dakle, u realnom iznosu penzije idu gore. Ukoliko nama ekonomska situacija dozvoli, ići će još više. Hvala puno.