Hvala, ministre Šarčeviću.
Nastavljamo sa radom. Reč ima Mirko Krlić. Nije prisutan.
Reč ima Milovan Krivokapić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, prodiskutovaću malo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Na samom početku bih rekao da je poznato i dokazano da predsednik Republike Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i SNS ulažu mladost i budućnost ove zemlje, ali pre svega oseća veliko poštovanje prema penzionerima zbog onoga što su nekada radili, što rade danas, što vole Srbiju, što svi od njih mogu mnogo da nauče i dugujemo im ogromnu zahvalnost jer su prvi podržali teške mere ne misleći na sebe već na buduće generacije.

Nikako ne smemo da zaboravimo kako smo uopšte teško stanje zatekli dolaskom na vlast, gotovo da se nije video izlaz, morale su da se donesu teške odluke, a penzioneri su bez rezerve to umeli da podrže upravo zato što nisu bili sebični i mislili samo na sebe već i na one koji dolaze posle njih. Mnogo se radilo u prethodne četiri godine i predsednik i Vlada pokazali su odgovornost i uz reforme koje su sprovedene, a za koje su dobile priznanje od MMF i Svetske banke ostvaren je suficit u budžetu i stabilnost javnih finansija.

Sav naš rad, energija i zalaganje su usmereni ka tome da nam ekonomski rast bude što bolji i da stvorimo mogućnost da nam buduće generacije žive bolje i lepše. Prolazi vreme kada su penzioneri izdržavali porodice svoje dece, danas deci obezbeđujemo posao i kvalitetno srednje i visoko obrazovanje. Kada smo pre tri i po godine doneli mere fiskalne konsolidacije bilo je mnogo napada i osporavanja. Gospoda iz opozicije su se prosto utrkivali ko će više da udara po nama, zanemarujući da su mere morale da budu uvedenu upravo zbog njihovog nemara i nerada u prethodnoj vladi koju su upravo oni vodili. Sve su doveli na ivicu ambisa, penzije i plate su morale da budu smanjene jer je postojala realna opasnost da ih uopšte ne bude toliko je bilo loše stanje. Sada imamo punu državnu kasu, stabilne javne finansije i vidljiv ekonomski rast što je pokazatelj da je velika penzionerska žrtva i razumevanje od pre tri i po godine imalo smisla i da su mere fiskalne konsolidacije bile ispravne.

Strateško opredeljenje naše države između ostalog je da uspostavi modernu i efikasnu administraciju pa se u tom cilju donose novi zakoni i izmene i dopune postojećih. Dakle, izmenama i dopunama Zakona o PIO predlaže se pravedniji obračun visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se uvećava staž osiguranja tzv. beneficirani radni staž, a koji u skladu sa odredbama zakona imaju pravo na snižavanje opšte starosne granice prilikom odlaska u penziju. Pored toga, izmenama i određenih odredbi zakona značajno se smanjila obaveza poslodavca u pogledu popunjavanja i dostavljena Republičkom fondu PIO ima različitih prijava. Na primer ukidanje obrasca M4 i drugih, a ukida se ukupno 16 obrazaca.

Zatim u ovom zakonu imamo predlog za izmenu obračuna poslednje godine staža osiguranja, a sve u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda PIO što će značajno poboljšati efikasnost rada fonda i smanjiti administrativne troškove. Možemo slobodno reći da se usvajanjem ovog zakona obezbeđuje veća pravna sigurnost korisnika penzija. Srpska napredna stranka je mišljenja da je potrebno usvojiti ovaj predlog zakona jer se na taj način obezbeđuju pravne pretpostavke za njegovu blagovremenu primenu i naglašavamo mogućnost da se penzioneri koji su podneli najveći teret procesa fiskalne konsolidacije osete korist od unapređenja staža u ekonomiji države.

Pre nego što prodiskutujem o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, ne mogu a da se ne zahvalim ministru Šarčeviću što uvek kada je potrebno nađe za shodno da dođe na Kosovo i Metohiju gde je to potrebno i gde zajednički sa relevantnim organima rešava postojeće probleme, čime daje veliku podršku srpskom i nealbanskom narodu za bolji i sigurniji život.

Analizirajući probleme iz prakse koji se javljaju u primeni postojećeg zakona i uvažavajući isti, možemo videti da su u izmenama i dopunama zakona nađena adekvatna rešenja koja će na najbolji način doprineti unapređenju funkcionisanja visokoškolskih ustanova i sistema visokog obrazovanja i rešiti problem nedovoljne uređenosti angažovanja lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu, kao i funkcionisanje organa upravljanja i organa visokoškolskih ustanova.

Dakle, gotovo svi problemi koje izmene i dopune zakona treba da reše proizilaze iz nepostojanja odgovarajući odredbi u važećem zakonu. Zato je za njihovo rešavanje neophodno dopuniti odredbe važećeg Zakona o visokom obrazovanju.

Prethodna Vlada koju su vodili gospoda iz opozicije, koji su i po ovom pitanju mnogo glasni, nije obraćala pažnju na probleme koji su se gomilali svakodnevno, a ni za apel stručne javnosti, koji su ukazivali na to, pa je njihova pogrešna politika i izostanak sistemske brige i novčane podrške lektorima, lektoratima dovela do smanjenja broja lektora srpskog jezika u svetu.

Lektori zbog lošeg materijalnog položaja su odustajali od zaposlenja na stranim univerzitetima, a tamo gde ih nema naši novi studenti se ne upisuju.

Naravno da smo morali da reagujemo i naravno da smo, za razliku od prethodne Vlade, problem shvatili ozbiljno i da ćemo učiniti sve da se srpski jezik i kultura promovišu u svetu.

Srpska napredna stranka će, imajući u vidu da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju rešava gotovo sve probleme nastale u prethodnom periodu, glasati u danu za glasanje i podržati ovaj zakon. Hvala lepo.

Hvala dr Krivokapiću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite, ministre.

Ako dozvolite, gospodo narodni poslanici i poštovani poslaniče, mislim da bi se samo malo uključio na ovo što ste vi rekli, a jako je važno za popravljanje kvaliteta i poboljšanje upravo na Kosovu i Metohiji, našoj pokrajini.
Upravo sve stvari koje smo radili zadnjih godinu i po dana tamo daju rezultate. Ostaje da se poradi nešto na ovom istočnom delu sa Ranilogom, i to primamo intenzivno, ali ono što smo uradili sa Univerzitetom, dalo je vrhunske rezultat. Deset posto je više upisanih studenata na samom Univerzitetu i 96,8% ostaju srednjoškolci da tu studiraju, što je izuzetno važno.
Posetom predsednika Republike poslednjih dana Kosovu i Metohiji napravljen je dogovor da ono što je EU obećavala godinama, da se uradi zgrada Tehničke škole koja nedostaje Univerzitetu za sveukupne kapacitete, što je velika investicija, negde oko šest miliona evra i dobija se 5,5 hiljada kvadrata. Time se rešava ukupan status Univerziteta, a zdravstveni centar se takođe rehabilituje i tu se ulažu značajna sredstva da bi Klinički centar ušao u sastav Medicinskog fakulteta, tako da su to izuzetno dobre novine i to će još bitno ojačati, uz sve one druge modele na srednjem i osnovnom obrazovanju. Hvala vam.

Hvala, ministre Šarčeviću.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Marinkoviću, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno, o dva ova zakona.

Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO prestaje važiti Zakon o privremenoj isplati penzija. Tako će naši penzioneri nadalje primati penzije bez umanjenja. To je srž i to je bitno za naše penzionere, da kratko i jasno čuju šta će ovaj zakon doneti.

Time danas ovde u ovom visokom domu odajemo priznanje našim penzionerima za ogromni doprinos stabilizaciji javnih finansija i modernizaciji Srbije koju, kako vidimo, vrlo uspešno predvodi naš poštovani predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, a to sve zarad budućnosti naše dece i zarad budućih penzija.

U ponedeljak smo ovde mogli čuti neargumentovane kritike i danas u prepodnevnim časovima na račun investicija.

Gospodo iz opozicije, ako nema investicija, nema ni penzija, vi koji ste kritikovali investicije, pogotovo od čoveka koji je u narodu poznat kao kralj stečaja. To je čovek kome najbolje ide kada naša preduzeća idu u stečaj. Tada jedino njemu ide dobro i zato kritikuje naše investicije i on i njegovi sledbenici. Baš ga briga za penzije i radničke plate.

Taj kralj stečaja i stečajni upravnik gospodin Saša Radulović, stečajni upravnik u 14 firmi, je za 495 mesečnih nadoknada stavio u džep 50 miliona dinara.

Taj bivši predsednik stranke u rasulu je kao stečajni upravnik zaključivao ugovore o knjigovodstvenim uslugama sa firmom čiji su suvlasnici bili on i njegova supruga i tako uništavali finansijsku stabilnost Republike Srbije, a dame i gospodo i poštovani penzioneri, time i penzioni sistem Republike Srbije.

To je čovek koji je oštetio budžet Republike Srbije, SAD, što nije platio porez u iznosu od milion dolara. Evo podatka iz oktobra 2016. godine. To sam pokazivao u ovom visokom domu.

I nije samo on ovih dana to radio. I njegov drugi kolega, Dragan Đilas, poznat pod nazivom Điki mafija, svakodnevno napada svaku investiciju, svaku sagrađenu fabriku u Srbiji, svako radno mesto, a to znači, gospodo penzioneri, i vaše penzije. On to jednako napada, bez obzira da li je to „Beograd na vodi“, da li je to PKB, da li je to RTB „Bor“ ili Fabrika guma u Zrenjaninu. Time pokušava oterati domaće i inostrane investitore iz Srbije. To je veliki zločin, dame i gospodo, ne samo prema građanima Republike Srbije, nego zločin i prema državi Srbiji u celini.

Naš predsednik Srbije, uvaženi Aleksandar Vučić bio je 100% u pravu, a vi ste se, gospodo, smejali nazad tri godine, kada je 27. aprila gospodnje 2014. godine, u svom ekspozeu rekao - hoću da građanima poručim, ono što je apsolutno najvažnije, sve što budemo radili, sve teške, bolne reforme, pa i ove penzione koje budemo preduzimali, izdržaćemo naredne tri, četiri godine i već početkom 2017. godine imaćemo zdraviju ekonomiju i zaustaviti rast javnog duga i niži fiskalni deficit, a to će doneti osiguranju naših penzija.

Gospodo iz opozicije, ovde u ovom visokom domu pitam vas da li je ovo ostvareno ili nije ostvareno? Da li je zacrtani plan tada ostvaren, a viceve ste pravili na račun toga? Dabome da jeste, i više. Iz deficita smo prešli u suficit, javni dug smanjili više nego što je zacrtano.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, mi tada ne bismo išli na privremeno smanjenje plata i penzija da bivši režim nije zemlju doveo na ivicu bankrota. Uništio je privredu Republike Srbije.

Danas smo čuli „5. oktobar“ i predstavnik ovde 5. oktobra koji zagovara sedi danas u visokom domu, a 5. oktobra nije DOS pobedio. To je bio ulični puč. To svi naučnici ne samo u Srbiji nego i u svetu su to konstatovali.

Gospodin Koštunica ako ima malo profesorske časti, a mislim da ima, neka kaže da li je pobedio na izborima. Gospodin Milošević nije izgubio, Koštunica nije pobedio i nije bilo drugog kruga. Zna se ko je naredio da se to učini. O tome postoji stručna literatura i na međunarodnim skupovima već se uveliko diskutuje.

Kad smo već na tome, na 5. oktobru, predstavnik DS, verovali ili ne, ali je pre 5. oktobra jedan advokat zagovarao bombardovanje Srbije sa Margaret Tačer, sa DŽordžom Sorošom, sa Mirkom Kovačem i drugim dupeglavcima 1993. godine.

Taj isti advokat, član DS, molim vas, nazvao je Srbiju kao „anus mundi“, da građani znaju, kao šupak, a Srbija za njega ono što se nalazi u anusu, što se nalazi u šupku. Završen citat.

Gospodine Martinoviću, nisu oni samo rasisti povodom Roma, nego ovo je autorasizam. Ovo su sve citati, ja vam mogu slobodno to reći. No, možemo citirati koliko hoćete, idemo dalje.

Poštovane dame i gospodo, naš predsednik Aleksandar Vučić u svom ekspozeu tada je rekao još jedan citat. Citiram – merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do 2017. godine spustiti na granicu održivog 3% - 4% BDP, što će dovesti do zaustavljanja javnog duga od oko 75% BDP i započeti njegovo postepeno opadanje. Jednom rečju, država će postati stabilna.

Gospodo iz bivšeg režima, jel se ovo ostvarilo ili ne, ustanite ovde i danas recite, pobijte ovo? Koliki je BDP, a koliki je javni dug, i još više nego što je planirano. Smanjio se deficit, naravno, vidite čak i u suficit se prešlo i javni dug.

Poštovani građani Republike Srbije tako to radi naš predsednik Republike Srbije i SNS, po sistemu vrlo jednostavnom ali vrlo teškom - planirano, rečeno, ostvareno.

Još nekoliko rečenica o Zakonu o visokom obrazovanju. Za studiranje i završavanje studija, gospodo narodni poslanici, nikada nije kasno. Nisu bitne godine i srednja škola koju smo završili.

Gospodo studenti, vama se obraćam, vi morate poznavati svoje sposobnosti, uskladiti želje i svoje mogućnosti, spoznati svoje kvalitete i vrednosti, a profesori moraju ako su pedagoško-metodički, a počesto nažalost nisu u viskom obrazovanju, osposobljeni i pomoći svakom studentu, ama baš svakom u svom nastojanju, a društvena zajednica da stvori ambijent da to postignu.

Nema lošeg, gospodo poslanici i poštovani građani, lošeg studenta ili učenika, ima samo loših profesora za katedrom i društvena zajednica koja treba da stvori ambijent. Profesor mora da se bori za svakog studenta, kao lekar za bolesnika, inače nije profesor. Može biti za katedrom ko god hoće, ako tako ne radi.

Narodna skupština Republike Srbije, na predlog resornog ministra, već je nekoliko puta produžavala studiranje studentima, rok završetka studija po tzv. starom programu. Naravno da studenti trebaju završiti studije po onom studijskom programu po kojem su započeli studirati i tu nema dileme.

Fakulteti pojedini, nažalost, su ograničavali godine studiranja i u ograničavanju videli šansu za naplaćivanje, prelazak na novi program, enormnom, visokom svotom novca. Ovde se radi o studentima koji su uglavnom dobrog proseka. Ja sam pregledao negde oko 4.000 indeksa i njihovih ocena, ali i određnim materijalnim problemima. Međutim, zato su produžavali, pored ostalog, i studije, a najčešće po bauk profesorima. Tako imamo danas na jednom beogradskom fakultetu da je 0,1% studenata završilo jednom ispita u roku. Kad kažem 0,1% da vas ne buni, samo jedan je pismeni završio, niko drugi. Moramo ući u dubinu razloga.

Da nije nikada kasno najbolje pokazuju umovi čovečanstva koji su u svojim poznim godinama stvarali svoja najveća dela. Navešću samo nekoliko, Platon, 5. i 6. vek, jedan od najvećih grčkih filozofa i pedagoga, završio je delo „Zakoni“ u 80. godini života, a svoje najbolje delo „Država“ u 60. godini života. Sofokle, 5. vek p.n.e. znameniti atinski dramaturg, je u svojoj 89. godini postavio na scenu „Edipa“. Galileo Galilej, 16. i 17. vek, jedan od najvećih italijanskih astronoma, fizičara, filozofa i matematičara, je u svojoj 72. godini života završio svoje delo „Dijalozi o novim naukama“. Čuveni filozof Emanuel Kant, u 18. i 19. vek, dakle, nemački filozof je u 66. godini života napisao kritiku „Moći suđenja“. Viktor Igo, 19. i 20. vek, u 70. godini života napisao je roman „Devedesettreća“. Vojin Smodlaka, naš, u 90. godini usavršavao je fizičku kulturu i njenu povezanost sa medicinom.

Još ću samo jednog, mogao bih stotine naučnika nabrajati koji su u poznim godinama završili svoja naučna dela, a to je naš student bivši, Slavomir Stojanović, poznati grafički beogradski dizajner, završio je fakultet posle 30 godina. A gle čuda, pre toga, dobio je desetak nagrade i nagradu za životno delo, baš iz tog predmeta koji je nakon 30 godina završio. Znate zbog čega? Zbog bauk profesora.

Jedan akademik, zadnjeg kojeg navodim, nije mogao završiti fakultet, objavio je 40 knjiga i 300 naučnih radova, prosek 9,50 zbog profesorke koja mu je rekla kad umre da dođe polagati, evo ovde u sred Beograda.

Da dalje ne navodim, nego na koncu, dozvolite da ipak kažem nekoliko rečenica na završnici. Posle ovog produžetka, a produžićemo studentima, na njih apelujem da ne razmišljaju koliko, da li je godinu ili više, nego da se usredsrede na ispite koje treba da polažu, posle kada usvojimo ovo za koji dan, ja ću mirno da spavam te noći.

Ja se nadam i 6.000 studenata koji nas sada prate momentalno, njihovih roditelja, a verujem gospodo narodni poslanici pozicije i opozicije, i jedni i drugi, da ćete i vi te noći dobro spavati.

Nadam se da će te noći dobro spavati Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Vuk Jeremić, zvani „Vuk potomak“, Saša Janković, zvani „Sale prangija“, Janko Veselinović zvani „stanokradica“, Đorđe Vukadinović zvani „Vlah“, Zoran Lutovac zvani „zalutovac“, Boško Obradović zvani „lipicaner“, Boris Tadić i Nenad Čanak zvani „gicoje“ i mnogi drugi iz „saveza za propast“ Republike Srbije. Hvala.

Hvala profesore Atlagiću.
Đorđe Vukadinović se javio po kom osnovu?
(Đorđe Vukadinović: Pomenut sam.)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Naravno, neću ništa specijalno da kažem, samo da skrenem pažnju pre svega vama, gospodine predsedavajući i svim predsedavajućima da treba u ime zaštite dostojanstva ovog doma da ne dopuštate ovakve diskusije.

Dakle, mislim da one škode, ja nisam ni povređen uvređen, nisam ni tražio povredu Poslovnika, nego samo mislim da one ne sad nešto da pomažu mnogo ni vladajućoj većini, ali to je njihov problem, nego zaista narušavaju dostojanstvo ovog doma i ove Skupštine.

Na takav način govoriti o kolegama i poslanicima i prisutnim i neprisutnim prosto devalvira, pogotovo s obzirom na važnost teme, jer smo mi danas veći deo, taman sam pohvalio početak te rasprave i bolje da nisam, izgleda da sam urekao i ton i diskusije, ispostavilo se da zapravo čitava popodnevna i najveći deo popodnevne rasprave je prošao otprilike u ovom tonu u kojem onda sada kolega na neki način stavio pečat.

Dakle, da li on smatra da je to efektno, da li on misli da je to atraktivno, da li on misli da to donosi poene, ne znam i gde donosi poene, ali je činjenica na takav način, plus materijalne greške u nabrajanju ovih velikih ličnosti koje su u svojim potonjim visokim godinama postigli neka dostignuća. Kažem, tu je bilo nekih materijalnih grešaka, ali to sada nije važno. Važno je to da mi smo ovu temu uspeli, možda je to bila namera, a možda ne, da sklonimo sa fokusa, a fokus jeste bio i o tome nisam stigao da pričam u ovoj svojoj diskusiji, o tome zašto se penzije, prvo zašto su ukinute, ako su ukinute zašto se ne vraćaju?

Dakle, lepo je što se ukida mera smanjenja penzija, ali nije jasno zašto smo toliko vremena potrošili na, rekao bih, nevažne stvari, umesto da postavimo ključno pitanje i završavam time, ako su ekonomski parametri, ako je ekonomsko stanje tako dobro kao što predstavnici vlasti i vladajuće većine kažu, zbog čega onda se nije išlo na kontinuirano vraćanje penzija, umesto da se maše na ovaj način kao dobri vladar Sulejman koji ide, obilazi zemlju i onda kaže – Evo, sad ću povećati penzije, zada ću tebi dati tri hiljade, tebi pet hiljada? Hvala.

Hvala kolega Vukadinoviću.
(Marko Atlagić: Replika.)
Doktore Marko Atlagić, vi nemate pravo na repliku, kolega Vukadinović je onako izbegao uspešno da vas spomene.
(Marko Atlagić: Kako? Pre mene je…)
Ne znam, možda sam povredio Poslovnik.
(Marko Atlagić: Po Poslovniku, član 106. i 107.)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ja zaista nikoga nisam vređao, ja mogu da dam za jedno pola sata, ali to neću, evo ovde imam papire, doneo sam jedno sedam kilograma gde su novinari, analitičari, nazivali ove ljude ovako, ali u jednoj minuti pokušaću samo jedno da kažem, 14. aprila 2011. godine jedan list, naslov stoji „Policija češlja kralja stečaja“. Šesnaestog aprila 2011. godine „Kralj stečaja Saša Radulović ojadio šećerane“. Samo ću naslove.

Dalje, 27. aprila 2011. godine naslov, jedan list, „uhvaćen stečajni fantom Saša Radulović“. Dana 31.2.2016. godine jedan list, naslov „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo para“.

Za svakog od vas imam citate ovakve. Evo ih, ovde, gospodine koji ste prigovorili. Vi znate da ja nikada napamet ne govorim. Ali, vidim da i onu reč gicoje, ja nisam mislio na ono na šta vi mislite. Mislio sam na narodnog poslanika u Rumuniji, koji se tako zove, koji je kontradiktorna ličnost, kao i jedan naš narodni poslanik ovde, koji iste rabote radi, a ovde u ovoj državi.

Ovo na šta vi mislite, predstavnici jedne stranke desno od mene su ga nazvali 2000. godine, da vam citate ne govorim. Hvala.