Da li možete da mi sugerišete koju reč, umesto „oteto“, da koristim? Poslušaću vas.
Šta je urađeno sa penzijama u poslednje četiri godine? Da li je ukradeno? Šta je urađeno, ako reč „oteto“ nije prikladna? Ako nekome protivzakonito i protivustavno uzmete imovinu, uđete nekom u kuću, iznesete mu stolicu, šta ste uradili sa tom stolicom? Oteli ste mu je.
Znači, ovom zakonu koji se proklamuje kao vraćanje penzija na staro nedostaje odredba o vraćanju svega onoga što je od penzionera – ona reč što ne smem da kažem. Ćapljeno, kaže kolega Vukadinović.
Poslanička grupa Dosta je bilo podnela je amandman u tom smislu i nadamo se da će oni naići na razumevanje kolega koji imaju većinu u ovoj Skupštini, da će to biti izglasano i ta velika nepravda ispravljena.
Samo bih još jednom ponovila ono što mene najviše uznemirava, kada je reč o celoj ovoj storiji oko penzija, koja je počela još 2014. godine, a to je zavadi pa vladaj, što je inače manir vladavine ove vladajuće koalicije. Kada se krenulo u kampanju objašnjavanja javnosti da će Srbija bankrotirati ako se penzije ne smanje, kampanja je išla u pravcu zavadi penzionere međusobno, pa se pričalo o penzionerima koji imaju basnoslovno visoke penzije.
Penzionera koji imaju penzije veće od 100 hiljada dinara ima 325. Šest stotina hiljada penzionera, koji su podneli najveći teret ove otimačine, to su penzioneri koji primaju penzije u visini između 25 i 50 hiljada dinara. NJima su penzije bile smanjene. Od tog novca nije spasen bankrot Srbije. Da su bar ti novci otišli u neke socijalne programe, da su otišli u zdravstvo, pa i hajde.
Tim novcima mi smo plaćali subvencije inostranim korporacijama, mahom nemačkim, da dođu u Srbiju, pri tome im poklanjajući gradsko građevinsko zemljište, obezbeđujući im preko lokalne samouprave svu neophodnu logistiku i infrastrukturu, potpuno džaba da bi oni otvorili neke fabrike u kojima će da zaposle našu decu da rade za 200, 250 do 300 evra. A, oni su dobijali subvencije od nekoliko hiljada, pa i 10.000 evra po otvorenom radnom mestu. Pri tome, znači, mi smo finansirali potpuno nelojalnu konkurenciju domaćim firmama koje te pogodnosti nisu imale. Na to su otišle sve ove pare koje su uzete od penzionera. Nisu otišle u zdravstvo. I, to je ono što mene najviše pogađa kada pričamo o ovoj celoj tragediji otimanja penzija.
Poslanička grupa Dosta je bilo, još 2014. godine, čim je najavljeno da će se od penzionera uzimati, protivustavno uzimati penzije, organizovala je potpisivanje peticije, jednu veliku akciju „Ne damo penzije parazitima“, jer smo znali šta će s tim novcima biti i da neće otići tamo gde je u budžetu potrebno da odu i podneli smo ustavnu inicijativu Ustavnom sudu. On je, nažalost, odbio da o tome uopšte raspravlja.
U tom smislu, završila bih još jednom pozivom da kada dođemo do rasprave o amandmanima, svi ovde, svih 250 poslanika, koji sigurno u svojim porodicama imamo penzionere, dobro razmislimo da se usvoji amandman moje poslaničke grupe Dosta je bilo, da sve ono što je oteto penzionerima se vrati. Hvala.
