Prvo, gospodine ministre, danas je ponedeljak, znači juče nismo radili. Drugo, slušao sam šta ste vi pričali kao finansista u petak o Mišljenju Fiskalnog saveta i verujte da i ja kao ekonomista i vi kao finansista treba da slušamo šta kaže Fiskalni savet. Ovde su potpuno u pravu.
Ne sećam se da sam u ovih šest minuta i 10 sekundi, koliko sam imao malopre, govorio o vraćanju penzija uopšte. Reč nisam pomenuo o tome. Naravno da ih treba vratiti, rekao sam, i ove koje ste oteli, kao što su vraćene i neke pre, ali samo da vas podsetim iz opštih kultura, možete to i da nađete i na „Vikipediji“, ja nemam nikakve veze sa politikom u ovoj državi 2008. godine, 2009, 2007, 2006, 2005, 2010, 2011. Ne sećam se ni da sam glasao tada, a kamoli da sam bio na bilo kakvoj odgovornoj funkciji. Prema tome, ja sam rekao šta mislim o nekima koji su bili pre toga na tom mestu.
Konačno, pohvale se stiču tako što vas zabeleži istorija kao nekoga ko je vredan dela neke stranice ili nekoliko stranica u istoriji jedne države. Ti koji sebe kuju u istoriju, ti koji prvi put u istoriji, najveće u istoriji, ti su bili mali i ostaće mali bez obzira gde menjaju svoje stranačke boje i bez obzira koga kad podržavaju.
Prema tome, ja vas molim da ne zbog mene, ja do penzije imam još sedam godina, ako se dobro sećam koliko imam godina, a dobro se sećam, ako ne promenite nešto u međuvremenu. Naravno da kao oprezan čovek, koji je imao tu mogućnost kao privatnik od 1986. godine, nadam se da neću da zavisim od penzije, ali to ne znači da kao narodni poslanik i kao političar sa dugim stažom nemam obavezu da svakodnevno mislim o tome šta će biti sa ljudima koji moraju da budu oslonjeni na državu u pogledu penzija i ovo što danas radite nije dobro, ali doći će novi 24. septembar i doći će ponovo neka normalna vlast koja će ponovo da popravlja vaše greške.