Zahvaljujem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Hvala poštovani gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 104. Poslovnika, jer ste grubo prekršili taj član, jer mi niste dozvolili da se obratim na izlaganje ministara, gde jasno stoji da osnov za repliku nije samo uvreda, već i ukoliko se pogrešno protumači izlaganje nekog poslanika.

Ja sam najnormalnije hteo da odgovorim ministrima na ono što su mene oni pogrešno očigledno protumačili, vi mi to niste dozvolili i time ste prekršili ovaj član Poslovnika o radu.

Ne znam šta bi to bilo strašno da ministru finansija kažem da sa svog sajta Ministarstva finansija može da pogleda koliki je iznos javnog duga i koliko je to u procentima, da ne obmanjuje ovde svesno ili nesvesno nas poslanike i građane Republike Srbije, a i same penzionere. Na njegovom sajtu piše potpuno drugačije od onoga što je on ovde nama izneo. Zahvaljujem.

Gospodine Aleksiću, ja i dalje smatram da nisam povredio član 104. Poslovnika. Ministar je, kako sam ja video iz njegovog odgovora, vas sasvim dobro razumeo, nego vi niste sasvim dobro razumeli njegov odgovor, u tome je problem, a to što vi ne razumete ministra ne daje vama pravo na repliku. Vi ste ga pogrešno protumačili, žao mi je.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Baš sam želeo da pohvalim za ova dva dana diskusije kako rukovodstvo koncilijantno i tolerantno vodi ove sednice i to doprinosi boljoj atmosferi, što i dalje ne znači da smo pozorište ili akademija. Moram vam reći, gospodine predsedavajući, pa vi razmislite, nisam hteo da se javim po Poslovniku. Vi ste verovatno u pravu kada je reč o zahtevu kolege Aleksića za replikom, vi ste verovatno u pravu kada je reč o ministrima, ali mislim da ste bili dužni da mu date na izlaganje kolege Martinovića. Nije važno, ali prosto razmislite.

Kolega Vukadinoviću, vi ste se javili po diskusiji koja je na dnevnom redu. Izvolite.

Ja vam štedim vreme, ali kolegijalno kažem da razmislite jer ste trebali da mu date na izlaganje kolege Martinovića.

To kada vi budete vodili sednicu.

Sada zatražite ponovo reč i počnite sa diskusijom koja je tema dnevnog reda. Izvolite.

Bilo bi lepo kada biste bili upola pažljivi o tome šta je tema dnevnog reda kada je reč o nekim drugim izlaganjima.

Bilo kako bilo, želeo sam da doprinesem, ali vi ne dozvoljavate, tolerantnom tonu i poslovnom u kome se odvija najveći deo ove diskusije. Imamo više važnih zakona. Hteo sam da krenem od onoga što je za pohvalu i što mislim da je dobro, bez obzira što to odmah nekako smanjuje pažnju i tenziju i atraktivnost izlaganja, ali mislim da treba pohvaliti ono što se može pohvaliti, bez obzira sa koje strane ovde u sali sedimo.

Mislim da je dobro i podržavam to da se omogući završetak školovanja studentima koji to iz različitih razloga nisu mogli. To nije trošak za državu, pa i da se pitamo da li treba ili ne treba. To u ovom slučaju nije, tako da nije u redu da im ne izađemo u susret. Ne radi se ovde samo o produženju roka za te stare studente, nego ima još nekoliko dobrih stvari u ovom Predlogu zakona o obrazovanju.

Dakle, pomenuta su već ova rešenja o lektorima. Mislim da je ono u celini vrlo dobro napisano, čitav član je dobro napisan i ministar je počeo nešto u tom pravcu. Samo bih ga potpitao kako sve namerava da se tu popravi stanje, u smislu povećanja broja lektora, jer je to jako zapušten položaj srpskog jezika van Srbije, to je posebna tema, ali na univerzitetima širom sveta je loš i tu treba mnogo da se radi. Mislim da je ovo korak u dobrom pravcu, tu nema spora.

Isto tako, nešto što je pomenuto, ali nije dovoljno istaknuto, u članu 64. tajno glasanje organa poslovođenja na univerzitetima, da se bira tajnim glasanjem. Mislim da to nije loše, to ohrabruje ljudi koji možda imaju primedbe i nisu skloni, a iz ličnih razloga su pritisnuti, ucenjeni ili uplašeni za svoj status, toga ima na univerzitetu mnogo, dakle, da se slobodno izjasne. Tako da, uvođenje tajnog glasanja organa poslovodstva je takođe za pohvalu.

Podrazumeva se, za pohvalu je i proglašavanje Univerziteta u Beogradu za visokoškolsku ustanovu od nacionalnog značaja, makar i deklarativno dobro zvuči, pohvalno je, a nadam se da će u narednom periodu biti ta deklarativnost praćena i nekim konkretnim merama, to je takođe više kolega istaklo, da Beogradski univerzitet, bez obzira ko gde radi i završava, jeste neka vrsta lokomotive obrazovne i kada je tu stanje dobro, napreduje onda čitav sistem, nekako vuče bolje. I obrnuto, kada kriza zahvata tu ustanovu, onda je slaba vajda od radovanja nekih privatnih univerziteta kada je Beogradski univerzitet u krizi. Naprotiv, mislim da onda čitav nivo i kvalitet obrazovanja se srozava. Bilo kako bilo, to je za pohvalu.

Moja dilema je, mislim da je to koleginica Mihajlovska pomenula, imam ozbiljnu dilemu u pogledu ove, pričam sada o kritičkim stvarima, menadžerizacije visokoškolskih ustanova. Nije to ni precizirano u ovom predlogu, ali nejasno je šta rade menadžeri, kako se njihov posao preklapa, da li se preklapa ili duplira sa onim što rade, recimo, prodekani za finansije i sami dekani. Mislim da je na delu trend menadžerizacije visokog obrazovanja. Nisam siguran da je to dobro, iako razumem da postoje poslovi koji zahtevaju sistematsko bavljenje, što prodekani ili dekani iz objektivnih razloga ne mogu da rade. Prosto skrećem pažnju jer bi se tu na mala vrata uvela neka vrsta direktora fakulteta, što onda narušava odnos funkcionisanja visokoškolskih ustanova. Dakle, to mi je diskutabilno, ako možete to prokomentarisati.

Samo jedna tehnička stvar, ako vas ne mrzi, to ispravite, u članu 64, kada je reč o onome ko ne može biti biran za organ poslovođenja na visokoškolskoj ustanovi, pa se tu nabraja – lice koje je osuđeno za krivično delo, kome je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje, i sada tu stoji formulacija, odnosno lice koje je razrešeno dužnosti organa poslovođenja, u skladu sa ovim zakonom. Mislim da tu fali samo jedna reč – pravosnažno razrešeno dužnosti. Dosta smo apelovali na to da ubacite, jer se to podrazumeva. Neko može da bude razrešen, a da se zapravo ispostavi da je nepravno razrešen i da onda bude hendikepiran, da ne može da konkuriše. Prosto na to obratite pažnju, to može da se podvede pod pravno-tehničku redakciju.

Ono što je drugo, za šta ću imati manje vremena, ali nema ni dileme šta o tome mislim, kažem, nije mi cilj prikupljanje nikakvih poena, ali hoću da uđe u zapisnik, bez obzira što je već rečeno. Ovaj zakon kojim se na neki način ispravlja, odnosno ukida privremeno umanjenje penzija mislim da je dobro što se donosi, loše je uopšte što mora da se donosi. Mislim da, i to hoću jasno i glasno da kažem, nije morala da se donese ta mera.

Zahvaljujem, gospodine Vukadinoviću.

Imam još vremena.