Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2018.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, Stefana Miladinović, prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 6. tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Siniša Mali, ministar finansija, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Slobodan Perović, Biljana Filipović Đušić, Jasmina Jović, Darko Komnenić, Slađana Đukić, Andrej Bojić, Branislav Atanacković, Darinka Radojević, Dušan Ognjanović, Aleksandar Došlić, Olivera Topalov, Nikola Maravić, Milorad Dubak, Vladimir Mihajlović i Marija Raičević.
Sada određujem pauzu u trajanju od 10 minuta, dok ovlašćeni predstavnik predlagača ne stigne na sednicu. Zahvaljujem.

(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom, po redosledu narodnih poslanika prijavljenih za reč.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihalović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Branimir Raničić.
Izvolite kolega Rančiću.
...
Srpska napredna stranka

Branimir Rančić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Trivan, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, izlaganje ću početi rečima Indijanskog poglavice iz Sijetla – zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji; što predstavlja najbolju definiciju do sada ekologije.

Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine treba da reši razlike koje postoje u Zakonu o zaštiti životne sredine i međunarodnih obaveza koje proističu iz procesa pristupanja EU u smislu ispunjavanja uslova za korišćenje sredstva IPARD fondova.

Pristupanje Republike Srbije EU definisano je u Poglavlju 27. zaštita životne sredine i podrazumeva ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine za šta je potrebno izgraditi i odgovarajuću infrastrukturu. Za infrastrukturne projekte u prioritetnim oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama, potrebna su značajna finansijska sredstva koja nije moguće obezbediti samo iz sredstava republičkog i lokalnih budžeta, već je od izuzetnog značaja uspostaviti sistem korišćenja predpristupnih fondova.

Poglavlje 27. o zaštiti životne sredine i klimatskih promena, biće najkompleksnije i najskuplje za Srbiju, jer je jedna trećina evropskog zakonodavstva sadržana u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje.

Treba uložiti 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina, ali bez obzira što je skupo, ulaganje u zaštitu životne sredine, ne treba posmatrati kao trošak, to su investicije u zdravlje. U ceo set oko zaštite životne sredine spadaju kvalitet vode, kvalitet vazduha, kvalitet prirode, industrijsko zagađenje, upravljanje hemikalijama, upravljanje rizicima i klimatske promene.

Životna sredina u kojoj čovek živi, podeljena je na fizičko-hemijsku, koju čini sav okolni i neživi svet i to je područje delatnosti higijene, predmeta koji se izučava na medicinskim fakultetima, biološka sredina i društvena sredina. Prvu sredinu čini tlo, vazduh, klima, voda za piće, površinske i otpadne vode, kao i naselja ,te svi objekti namenjeni čovekovim potrebama.

Čovek je čvrsto vezan i zavisan od ove sredine i bez nje ne može da opstane. Čovek je vremenom, iskustvom, znanjem i tehnologijom sve jače uticao na fizičko-hemijsku sredinu. Razvijajući tehnologiju, vremenom je ujedno i sam zagađivao tu istu sredinu raznim nus produktima i otpacima svoje delatnosti, sve više i više, tako da je savremeni čovek zapravo ugrozio ravnotežu odnosa u sredini do te mere da to danas postoji pitanje njegovog opstanka u toj sredini.

To zapravo znači, da njegovo menjanje te sredine, za njega u favorizujućem smislu, ne sme da posegne dvosekli mač, tj. da se pretvori u ugrožavanje ekološke ravnoteže, čime direktno ugrožava samog sebe.

Danas su eksploatacije zagađivanja tla, vazduha i vode od strane čoveka, dostigli opasnu granicu i prete katastrofom poremećene ravnoteže koja se možda jedna od više i neće ponovo uspostaviti.

To je bitan razlog zašto se u svetskim razmerama danas toliko sreće pažnja na urgentnu nužnost prestanka daljeg zagađenja i preduzimanja mere za efikasnu sanaciju.

Znači, da zaključim, osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti, promocije resursno efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju.

Praktično, ne postoji ni jedna bolest koja ekološki posmatrano ima samo jedan uzrok natanka. Na kraju, konkretno o članovima zakona govoriću u amandmanima koje sam podneo. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.
...
Srpski pokret Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, nema u sali ovog visokog zdanja nekog ko ne smatra da su zakoni koji se tiču očuvanja naše životne sredine i zakoni koji su vezani za ekologiju nisu bitni. Naravno da jesu bitni i naravno da svako ko misli o svojoj životnoj sredini na takve stvari dobro gleda.

Međutim, s obzirom da mi pripadamo različitim političkim opcijama, logično je da imamo i neke različite poglede koji možda vode ka ostvarenju istog cilja. Dakle, ne možda nego sigurno.

Ja sam ovde čuo mnogo puta da kada je neko ministar, nije važno kojeg je obrazovanja užeg da bi bio ministar resora kome pripada. Kod vas, video sam da ste završili Šumarski fakultet i da je to nešto što je Bogu hvala vezano sa oblasti kojom se bavimo, ali sam tada kada sam čuo da to nije važno čuo da su ministri političari i sada kada uzmemo pa otvorimo, na primer, Vikipediju, vaše ime, prvo što izađe piše – političar.

Dakle, vi ste političar. To može vama da se ne sviđa ili da vam se sviđa, vi volite svoj posao, u to sam se juče uverio, ali kao političari imate jednu posebnu vrstu odgovornosti da morate da pazite na svaku vašu izgovorenu reč, a posebno na reč koju kažete kao ministar jedne Vlade.

Ja nisam bio u danu kada ste vi obrazlagali zakon jer sam bio drugim skupštinskim obavezama vezan i onda sam pročitao stenogram. Ovo što ste rekli u stenogramu, gospodine ministre, za mene je užasno, a rekli ste, citiram vas – Političari će se dogovoriti o tome da li tu postoje neka otvorena pitanja i da li granica može biti ovakva ili onakva, ali ono što je važno sa našeg ekološkog aspekta i već tu počinjemo da se slažemo, za nas nisu u ekologiji važne granice.

Znate, za mene koji pripadam Srpskom pokretu „Dveri“ su mnogo važne granice i meni su mnogo važnije granice nego 255 vrsta ptica iz 190 zemalja, 29 verifikovanih vrsta slepog miša i četiri koje možda imamo ili nemamo, a da pri tome ne negiram da je i ovo izuzetno važno, i miševi, i sove, ptice retke, Karpati, itd, ali ovakvu izjavu vi koliko god da volite svoj posao, morate da bodite računa da jednostavno je ne izgovorite.

Juče ste rekli da ste vi otvoreno ministarstvo i da ćete biti kamen spoticanja za mnoga nepočinstva koja mogu nastupiti. Slažem se da ste otvoreno ministarstvo. Ja vam sad pričam jedan problem koji sam krenuo da vam pričam 18. maja u vidu poslaničkog pitanja. Naravno, dobio sam ja odgovor, a kao ozbiljan čovek neću da izrazim sumnju, odgovore pišu vaši saradnici i to je normalno i juče ste rekli da mi kao narodni poslanici treba da vam damo dodatne informacije da bi se o nekim stvarima na vreme reagovalo.

Dakle, tada sam ja u mom pitanju vama pitao da li je tačna informacija da će se u fabrici „Evrotaj“ u Kraljevu, ja sam narodni poslanik iz Kraljeva, raditi kamenovanje i beljenje teksasa? Da li znate gde je fabrika locirana i da li znate da će otpadne vode iz te fabrike morati da idu u sliv reke Morave? Da li znate koja ekološka zagađenja iz svega toga mogu da nastupe?

Dobio sam odgovor koji je meni bio, da ne kažem, tražim neku lepu reč, kaže – Imajući u vidu sve navedeno, vi ste meni gore nabrajali članove zakona, u ovom trenutku ne postoje podaci o konkretnom postrojenju koje će biti u fabrici.

Meni je zasmetalo da ministar jednog ministarstva ne zna šta će raditi fabrika u Kraljevu koja se pompezno najavljuje a ja sam tada rekao da će raditi beljenje teksasa, kamenovanje teksasa. Pošto niste imali informacije i ni do tada ih niste imali, evo ja ću da vas obavestim da je u noći između subote i nedelje betonirana donja ploča bazena. U međuvremenu su stavljene i bočne strane i da problem koji tu može da nastupi je posebno veliki.

Zašto je on veliki? Malo pre, pre mene je cenjeni kolega je pričao o Poglavlju 27. Mene ta poglavlja uopšte ne fasciniraju, iz prostog razloga što sam ja protiv Evropske unije i ja se radujem da će ta lažna tvorevina da se raspadne, a ako budemo imali sreće, predpristupna sredstva iz tih hiper fondova ćemo mi da povučemo i to će da se raspadne, a mi tu možemo i dobri da budemo. I upravo tu nastupa problem.

Investitor je Turska. Turska nije član Evropske unije. Odgovorno vam tvrdim da mere koje preuzima u smislu ekoloških normi, država Turska ne poštuje pravila Evropske unije. Šta ćemo da radimo, ministre? Ta fabrika se pravi u Kraljevu. Rekao sam vam – noć između subote i nedelje, proverite, donja ploča je urađena. Doći ćemo u situaciju da će fabrika da se napravi, da će nam ući određena prljava tehnologija, da će se voda koja će nastajati izlivati u sliv Zapadne Morave, o tome sam vam pričao 18. maja, i mi ćemo onda, kada se sve to desi, da shvatimo da Turska nije Evropska unija, da ne možemo da se uklopimo u neki standard i onda ćemo šta?

Ja sam zdravstveni radnik. Mi imamo devizu – bolje sprečiti nego lečiti. Tada sam vam, kao otvorenom ministarstvu, skretao pažnju, jer informacije koje ja imam, ne mislim da sam od vas obavešteniji, možda dolaze iz nekih drugih krugova, znao sam šta će da rade i to će se uraditi, a mi ćemo biti u relativnom ekološkom problemu.

A ako vam kažem da taj deo, da će se ta voda izlivati, je onaj deo koji vrlo često plavi, za poplave ste u Kraljevu sigurno čuli i znate taj problem koji mi imamo, mi ćemo taj problem dizati na još viši nivo.

Dakle, ja vas kao građanin grada Kraljeva molim da na vreme, dok ne bude kasno, preduzmete mere koje su možda u vašim ingerencijama, koje možda nisu, ali ja vam kažem, vi ste ministar, kod vas su i štap i kanap, te u tom kontekstu da neke stvari poradimo.

Još samo jednu stvar, kada pogledamo ove zakone, a malo pre sam rekao zašto je to meni bitno, kaže – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, to je ona vaša izjava, možda nesvesno rečena, na ovaj način prezentovana. Znate, ti sporazumi sa Hrvatskom treba da se prave, ali mnogo, mnogo posle mnogih drugih sporazuma.

Zato je meni bitna ona granica. Kada bude mogla u Vukovaru da stoji ćirilična tabla, moći ćemo i da pravimo sporazum sa Hrvatskom.

Mnogo mi volimo druge, samo da pustimo da malo vole oni nas.

Nego, pošto ja volim Kraljevo, a vi ste otvoreni, molim vas, gospodine ministre, pogledajte ovaj problem koji sam vam rekao. Postavljaću pitanja koliko god budem mogao i svaku novu informaciju koju vi možda ne možete da imate, dobijaćete da li ovako ili na neki drugi način. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
(Branimir Rančić: Replika.)
Kolega Rančiću, nemate pravo na repliku.
Reč ima ministar, gospodin Trivan.

Goran Trivan

Hvala.
Dozvolite mi da u nekoliko rečenica kažem ono što treba. Najpre, dozvolite mi da se izvinim što sam kasnio ovih par desetina minuta, zbog obaveza u Skupštini grada sa predstavnicima japanske ambasade, IBRD i našim gradonačelnikom.
Kolegama koji su govorili, dozvolite mi da najpre izrazim zadovoljstvo što mi se čini da u onome što ste rekli, u vašem tonu, bez obzira na razlike na koje ću se osvrnuti kasnije, vi zapravo želite da vodimo računa o životnoj sredini, što mi se čini da vi i sami radite i mislite o tome. Vama hvala na tome što ste na filozofski način, čini mi se, duboko razumeli i istakli da razumete koliko je važno voditi računa o životnoj sredini. Nama je svaka podrška tog tipa jako značajna. Nikako ne preterujem sa tim. Imam potrebu svaki put da vam to kažem i svaki put kada u ovom domu budem govorio, ja ću se osvrnuti na taj ugao vašeg posmatranja stvari, a to bi moglo da znači da sve ono što ćemo uraditi i predlagati ima veće šanse da u ovom domu bude shvaćeno i podržano od strane naših poslanika.
Razume se da je svaka sugestija dobrodošla. Ja sam već ranije rekao da ne možemo pretendovati na to da smo tim ljudi koji može apsolutno svaku činjenicu da vidi na najbolji mogući način. Zbog toga vi i jeste tu svi zajedno i to nema nikakve veze ni sa čim, osim sa našom željom da sve ono što radimo bude bolje, uključujući i ove sporazume o izmeni zakona i sve ostalo.
Ali, danas ipak to sve jeste povod za priču o životnoj sredini, koja po mom dubokom mišljenju nema dovoljno mesta još uvek u našoj svesti i da tu jeste priča o svesti.
Ova rasprava istovremeno u Skupštini govori o tome, i to sam na neki način juče i rekao, da kada pričamo o svesti, očigledno je da moramo da počnemo da radimo na podizanju svesti i u ovom parlamentu. Jer, kada se ovde izjavi da ima važnijih tema nego što je zaštita životne sredine, to govori upravo o tome da svest nije uvek baš na pravom mestu tamo gde bi trebalo da bude. Ovde jesmo na tom mestu.
Ali, bez obzira na sve to, među nama postoje silne razlike koje su ideološke, političke i kakve god hoćete i to je sasvim legitimno. Za mene je, ono što sam na početku rekao, mnogo važno da čak i vi koji ste desnica razumete da je ovo važno i slažete se da je važno. Ponekad se možemo razlikovati u redosledu poteza. Ali, kakve to veze ima?
Mi koji smo sada na čelu ovog ministarstva i u Vladi imamo ovaj ugao posmatranja i redosled poteza možda nije uvek nužno najvažniji, ali je važno da se radi na tome i mi se stvarno trudimo da tako bude. Nikako nećemo biti idealni, uopšte nemam iluzija o svemu tome. Ali, nismo idealni ni od 1991. godine, kada smo formirali prvo Ministarstvo životne sredine, pa smo napravili značajne korake u svemu tome i svako ko je bio na čelu ovog ministarstva je učinio bar jedan dobar korak u ovom pravcu. Za mene je to ohrabrujuće.
Zbog toga ja imam pun osećaj relaksiranosti kada razgovaramo o ovim temama, jer bez obzira da li sam za nekoga političar, za nekoga ekspert, ja sam to što jesam i drugačiji ne mogu da budem, ali je važno da pokušavam da sa timom ljudi u stvari radim dobro svoj posao. Svejedno mi je, nemam nikakav problem sa tim što ste rekli. Potpuno je svejedno kako vas zovu, važno je da radite svoj posao najbolje što možete. Ja to pokušavam da radim. Zahvaljujući podršci i većine i našeg predsednika i Ivice Dačića i Ane, kako god hoćete, važno je bilo formirati zasebno ministarstvo. Jer, važan je entitet koji se bavi time. Kada imate čoveka koji je samo za to zadužen, onda je to mnogo važno, jer to vam stavlja na leđa odgovornost koju samo vi, odnosno ja u ovom slučaju, nosite, bez obzira na sve. I to je taj važan momenat moralnog pristupa ozbiljnom poslu, ako smo ozbiljni ljudi.
Ono što hoću da vam kažem ovde je da u onome što vi govorite u suštini se ispolji ta razlika koja je između nas suštinski politička. Drugačije tumačenje nečega što sam rekao je u stvari razlika u filozofiji. Dakle, ekologija je zapravo jedna filozofija koja pokušava da spaja ljude, da spaja mentalitete, da spaja brigu o životnoj sredini sa obe strane ovih ili onih granica i nema potrebe izvlačiti iz konteksta nekome ko je ekolog rečenice koje nemaju uopšte politički kontekst, već imaju samo ekološki kontekst. Ali, vi ste to spomenuli. Mislim da je to negde na drugoj strani. U redu je, razumem i tu vrstu tumačenja, ali od toga nećemo praviti ništa, osim onoga da ne treba drugačije tumačiti.
Kada su sporazumi u pitanju, pa, znate, za mene su važni ovi sporazumi, u stvari, za mene su najvažniji, upravo zbog toga što sam malo pre rekao. I to je sad ta razlika koja je nužna da se pojavi. Dakle, za nekoga jeste, za nekoga nije, ali dok sam ja na čelu Ministarstva, to će biti tako, zbog toga što smatram da je neophodno. Znate li zbog čega? Tu je ta suštinska politička razlika između vas i nas. Ja ne bih da radikalizujemo međusobne odnose sa zemljama u okruženju, već da ekologiju iskoristimo kao alat za relaksiranje svih tih odnosa koji imaju dugogodišnje hipoteke. Ako uzmete u obzir da je ovo neka vrsta oblasti koja nas suštinski sve povezuje, jer u svakoj državi, baš ovako kao što mi danas ovde govorimo, ljudi misle jednako kao i mi. I onda mi se čini da je to, u stvari, razlog više da mi sa tim ljudima napravimo tu kopču saradnje o životnoj sredini i da sarađujemo tamo gde je to moguće. I, nema trenutka u našem radu koji nije pogodan za saradnju. Ja to mislim i tako ću se ponašati.
Konkretno, što se Kraljeva tiče, sećam se tog vašeg pitanja koje ste postavili vezano za teksas i izbeljivanje, tako sam ga i zapamtio i pozabavili smo se time. Mi možemo da idemo do granice poštovanja zakona.
U jednoj stvari ste definitivno u pravu, a to je da mi moramo voditi računa o tome šta se dešava. Mi smo po zakonu dužni i moraće da se uradi procena uticaja pre početka rada fabrike i u toj proceni uticaja će biti tačno propisane mere šta se sme a šta se ne sme. Svaki novoizgrađeni objekat i kapaciteti će morati da podležu, bez obzira odakle dolazi fabrika, dakle, spomenuli ste da je iz Turske, potpuno je nebitno što to nije zemlja EU, ona će morati da poštuje naše propise i mi ćemo se postarati o tome.
Vaše pitanje samo služi kao razlog više da mi skrenemo sebi samima, u stvari vi nama, na taj način pažnju i ja vam sada kažem i uveravam vas da ćemo posebnu pažnju posvetiti njihovoj tehnologiji i posebnu pažnju proceni uticaja na životnu sredinu, a ne bismo li sve njih zajedno naterali da poštuju pravila koja moraju da se poštuju. Uzgred budi rečeno, veliki broj naših fabrika, čiji smo mi vlasnici, ne poštuju elementarne propise, i to je naš zajednički posao.
Nije to lako, to znate i sami, i to svi znamo zajedno da, prvo, bez dovoljno kapaciteta u inspekciji možemo da ih iskontrolišemo kako treba, monitoring nam je loš po zemlji. Ja bih voleo da svaka fabrika, poput ovoga, ima svoje merno mesto gde ćemo u jedinici vremena imati tačno šta izlučuju u životnu sredinu, i to će biti prava mera stvari. Do toga nam treba puno. Stići ćemo i do toga, uveravam vas, ali i naši ljudi i naše fabrike nikako da nauče da poštuju sve to kako treba i očigledno ćemo morati da priđemo ozbiljnije, dramatičnijim merama prinude da bi se poštovala naša zakonska regulativa. U stvari to je pitanje našeg zdravlja.
Ako neću da uopštavam, ovo je vrlo konkretna stvar za vas koji živite u Kraljevu, ja to potpuno razumem, i mi ćemo se stvarno pozabaviti time. To nije jedini slučaj, ali, moram takođe da kažem da fabrike koje se u međuvremenu prave u Srbiji, a naročito kad nam dođu iz inostranstva, veoma se trude da poštuju ekološke norme, čak često i bolje nego što se to od nekih naših moglo očekivati.
To je taj deo optimizma koji ja imam da je tu relativno lakše, ali, ne lezi vraže, mi moramo da se pozabavimo tom kontrolom o kojoj vi sasvim ispravno, po mom mišljenju, pričate. Mi ćemo se time baviti, a vas, kao i sve poslanike, molim da svaka informacija te vrste koju imate, a ima problema po Srbiji, slobodno nam javite. Mi smo spremni da, kao i kad je opasni otpad, svaku lokaciju proverimo. Negde će se pokazati da su građani u pravu, negde će pokazati da možda to nije slučaj. Na taj način svi zajedno dižemo kapacitete državi i kažemo svima da ne mogu da krše zakone, a bez da reagujemo.
Zašto je to važno? Ukoliko uspemo da napravimo tu simbiozu između građana, dakle, poslanika, na taj način indirektno, i države, što smo mi u ovom slučaju, ima nade da možemo da iskontrolišemo sve. Ukoliko to ne radimo, ne postoji inspekcija na svetu koja može da iskontroliše svaku od fabrika, svakog zagađivača, itd, itd.
Sve u svemu, ja razumem ono što ste rekli. Ne slažem se, razume se, sa onim prvim delom i molim vas da shvatite da je to ipak samo izvedeno tumačenje iz onog što sam rekao. Ne, poenta je u temi da želimo sa sarađujemo i ništa više od toga, a druge zloupotrebe i šta će ko tumačiti, naravno ne mogu da ulazim u to, niti hoću, niti ću se od toga braniti. Mislim ovo tačno što sam vam rekao, a svakako je najvažnije da mi našim građanima u Kraljevu posle godina i godina problema sa pijaćom vodom, Ibar itd, možemo da uđemo u jedan proces mnogo bolje životne sredine.
Radi se i na deponiji itd, sad ne želim da širim tu temu, ali to je zbog vas i zbog građana Kraljeva da znaju da se ovde i poslanici i Vlada trude da svima njima poboljšaju stanje u kome žive, ali i dalje ostaje na tome da smo spremni zaista za svaku saradnju, da smo zaista veoma otvoreni i da uopšte nemamo nikakve predrasude kad je u pitanju ekologija. To je pitanje našeg života. Hvala vam još jednom i hvala i vama na svemu što ste lepo rekli za životnu sredinu.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.
...
Srpska napredna stranka

Dragana Kostić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnici, narodni poslanici, građani Srbije, ja bih danas u mom izlaganju više obratila pažnju na lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim, a to je opština Sokobanja.

Opština Sokobanja ulaže velike napore kako bi opravdala epitet ekološke opštine u Srbiji, koja je dodeljena još 1992. godine. Međutim, situacija na terenu je nešto sasvim drugo.

Problem koji ima opština Sokobanja, u stvari dva veoma krupna problema, jesu akumulirana već decenijama. Nisu oni od juče i biće potrebno mnogo snage, volje i sredstava da bi se ovi problemi rešili.

Naime, postrojenje za preradu otpadnih voda, koji građen još 70-ih godina, svojim kapacitetom i tehnologijom prerade vode nikako ne odgovara današnjim zahtevima ove naše opštine.S obzirom da znamo da je Sokobanja turističko mesto, koje je u izgradnji i ekspanziji, naravno da će i budući investitori za izgradnju hotelskih kapaciteta imati u vidu kako mi vodimo računa o zaštiti životne sredine.

Drugi problem jeste sakupljanje otpada i odlaganje otpada, odnosno naša lokalne deponija i moram da kažem već godinama opština Sokobanja je potpisnik Sporazuma o izgradnji regionalnih deponija za Niški okrug. Međutim, to je samo mrtvo slovo na papiru, ništa se od toga nije realizovalo.

Pre desetak dana rukovodeća struktura opštine Sokobanja je bila u vašem Ministarstvu za zaštitu životne sredine i vi ste nama obećali na neki način da ćete da izađete u susret i da sagledate ovaj problem, s obzirom da je ova deponija blizu reke Moravice, a koja u stvari akumulira Bovansko jezero koje se koristi za pijaću vodu. Ovo je stvarno veliki problem, ne samo za našu opštinu, ni za opštine koje se graniče sa teritorijom opštine Sokobanja. Nadam se da ćemo u što kraćem roku krenuti sa rešavanjem ovog krupnog problema.

Niste vi krivi, nismo ni mi krivi, krivi su oni koji su dozvolili da se decenijama ovaj problem ne rešava, a da se makar parcijalno rešavao ovaj problem na 10 godina ne bi došli danas u ovu situaciju.

Svakako da u Ministarstvu ljudi ne znaju situaciju na terenu i da su u stvari lokalni čelnici ti koji treba da traže pomoć ukoliko nisu sposobni finansijski da reše taj problem ili ukoliko im je potrebna neka stručna kvalifikovana pomoć u rešavanju tog problema.

Takođe, i u sokobanjskoj okolini postoji još jedan problem, a to je zaštićeno područje, spomenik prirode Ripaljka, koji je na pet kilometara od same Sokobanje. Bitno je naglasiti da je to prvo zaštićeno područje, stavljeno pod zaštitu države 11. aprila 1949. godine, tako da je taj datum ustanovljen kao Dan zaštite prirode Srbije.

Vodopad Ripaljka, koji se nalazi na ovoj lokaciji, često u letnjem periodu zbog presušivanja reke Gradašnice ostaje bez vode. LJudi koji se bave ovom problematikom u našoj lokalnoj samoupravi razgovarali su sa nekim predstavnicima iz vašeg Ministarstva i ukazali na problem da se na taj način može ugroziti bigrene naslage koje su veoma stare i koje su odlika ovog vodopada i ovaj vodopad jeste turistička atrakcija za turiste koji dolaze u Sokobanju.

Međutim, za ove dve godine, od kako je SNS na čelu Sokobanje, mi smo uveli sistem primarne selekcije ambalažnog otpada, gde su uključene sve mesne zajednice i uspeli smo za ove dve godine da javno komunalno preduzeće opremimo sa još tri nova kamiona koji služe za izvoženje smeća.

Ovo je samo početak našeg sagledavanja životne sredine u našoj opštini i na kontu budžeta lokalne samouprave uvek postoje sredstva koja su opredeljena za pravno-tehničku dokumentaciju koja je neophodna da bi se rešili svi ovi problemi.

Nadam se da ćemo veoma brzo rešiti i prevazići ovaj problem. U svoje lično ime i u ime građana, Sokobanja vam se unapred zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Trivan.