Hvala lepo.
Dozvolite mi da i vama, mimo uobičajenog, neću se javljati povodom svake diskusije, ali ovo je važno… Sokobanja je jedan od bisera u našoj zemlji i, ukratko, zbog vas i zbog javnosti, razume se, zbog građana Sokobanje, hoću da kažem da je, prvo, Bovansko jezero, ne samo zbog snabdevanja pijaćom vodom, nego i samo po sebi je dragoceno za Srbiju. Mi smo svesni toga kakav je to resurs, pre svega pijaća voda za, ne samo vas, nego čitavo okruženje, kako ste i sami rekli.
Hvala vam za razumevanje koje ispoljavate prema našim temama. Hoću da kažem da je to za nas jedan od prioriteta i da smo se sa vama dogovorili da je to prioritet i da vam pomognemo u izradi te projektno-tehničke dokumentacije, da će ekspert vrlo brzo, ovih dana, otići da sagleda stanje vaše dokumentacije i pomogne u tome da se dokumentacija izradi kako treba i da se iza toga sačeka saglasnost Ministarstva za evropske integracije, vezano za projekte i fondove itd. Dakle, projektna dokumentacija je ono što je najvažniji korak u čitavoj priči. To govorim i zbog drugih kolega iz drugih lokalnih samouprava. Bez projektne dokumentacije nema investiranja. Dakle, ovo je put, kako ste vi krenuli, mi ćemo pomoći u tome kako smo se već i dogovorili kod nas u Ministarstvu sa kolegom Perovićem.
Što se tiče deponije, vi pripadate, kao što znamo, niškom regionu i čeka se izbor partnera itd, a da je Strategijom Vlade predviđeno da vi to vozite tamo u Pirot za sada. Treba još malo strpljenja da bismo došli do ovog rešenja u Nišu, gde ćete onda svi zajedno imati transfer stanice i reciklažno dvorište itd. Godine čekanja će se isplatiti. Mi ćemo taj problem rešiti zajedno sa vama i čitav vaš kraj će biti perfektno sređen kada je u pitanju sve ovo o čemu danas govorimo.
Hvala vam još jednom na razumevanju, strpljenju, a mi ćemo dati sve od sebe, kao i uvek.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite, kolega.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko o dva zakona o zaštiti životne sredine i izmeni finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstvo.

Kada je u pitanju izmena finansijskog plana juče je jedan uvaženi narodni poslanik iz opozicije rekao da je „Državna lutrija Srbije“ finansirala retke bolesti za vreme stranke bivšeg režima. Meni nije to poznato. Pokušao sam u analizu ući i nisam mogao naći da se to desilo, ali sam našao nešto drugo, a to je da je „Državna lutrija Srbije“ bila u gubitku za vreme stranke bivšeg režima, što se nikada nije ranije desilo.

Dijana Anđelić iz „Državne lutrije Srbije“, kao kadar Borisa Tadića, je platila firmi „Sistems“ čak 500.000 evra na osnovi trgovinskog ugovora o održavanju lutrijskih terminala iako je, gle čuda, „Državna lutrija Srbije“ imala sopstveni servis za održavanje i servisiranje. Tako ste, gospodo iz bivšeg režima, uzimali pare iz državnih institucija.

Nadalje, Sergej Trifunović, zvani pišoje ili pišanović, poznat je po tome što je izjavio da će pišati po grobu predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je svojom fondacijom „Produži život“, ulagao milione prikupljene od SMS poruka i priloga građana za bolesne u slovenačkI privatni i investicioni fond „Ilirika“ u iznosu od 15,5 miliona dinara, oročio na 14,5 meseci. transakcijom „Ilirika“ je vratila 10 miliona dinara, a 5,5 miliona dinara je isparilo, poštovani građani, pojela maca, iscurelo negde.

Dobro je što je pokrenut krivični postupak. Samo da napomenem da je to čovek koji je otišao u Hrvatsku i rekao u Zagrebu da su Srbi devedesetih godina okupirali 1/3 hrvatskih teritorija. I vrapci na grani znaju da ne možete okupirati svoje selo i svoj grad, jedino su se branili u to vreme.

Povodom zaštitne životne sredine, gospodine ministre, ja sam i ranije predlagao da bi možda zakon, možda, ovo je moje razmišljanje, trebalo nositi naziv zakon o zaštiti i unapređivanju životne sredine. On je veoma važan, on je u stvari osnova našeg opstanka. Zato treba posvetiti dužnu pažnju životnoj sredini još od predškolskog vaspitanja.

Ja nameravam nekoliko rečenica reći šta vaspitno obrazovne ustanove čine i šta bi trebale činiti prilikom unapređivanja i zaštite životne sredine. Međutim, škola kao vaspitno obrazovna ustanova je jedan od najvažnijih faktora. Formiranje ekološke svesti i ekološkog vaspitanja i obrazovanja. Na to bacam akcenat na ekološkom vaspitanju i obrazovanju, jer je to osnova za unapređivanje, istinsko unapređivanje zaštite i unapređivanje životne sredine.

Moram da kažem da ovom veoma važnom problemu stranka bivšeg režima nije pridavala dužnu pažnju, već je preko svojih kadrova u liku ministra dr Olivera Dulića prala pare, odnosno otuđivala pare iz Fonda za zaštitu životne sredine. Doktor Oliver Dulić, bivši ministar bivšeg režima i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je platio, citiram, bilborde sa parolom „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila „Politika“ 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Taj bivši ministar građevinarstva i prostornog planiranja, inače ortoped, je za oglašavanje, citiram, jednim dnevnim novinama platio više od pola miliona evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila „Politika“ 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Ne samo to, taj bivši ministar građevine i prostornog planiranja, a pripadnik stranke bivšeg režima, inače ortoped, je, citiram, platio za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 25.000 evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila „Politika“ 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Međutim, naknadno je utvrđeno da je dr Dulić i Dulićevo ministarstvo platilo izdržavanje čak lavića na Paliću. Zato je u narodu poznat dr Oliver Dulić, zvani uzgajivač lavića na Paliću u pokušaju.

I ne samo to, njegov kolega i bivši ministar finansija i guverner NBS, bivšeg režima, Mlađan Dinkić ga je optužio u ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 21. i 22. 09. gospodnje 2012. godine, citiram, izrekao u ovom visokom domu, da je Oliver Dulić iz Fonda za zaštitu životne sredine nenamenski potrošio sredstva za predizbornu kampanju Demokratske stranke i za subvencionisanje firmi, gle čuda, koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirali, završen citat.

Gospodo iz bivšeg režima, tako ste otuđivali sredstva i punili svoje džepove, a narod i državu doveli ste na ivicu bankrota.

Gospodo i uvaženi narodni poslanici, svaka škola treba sačiniti program zaštite i unapređivanja životne sredine koji mora biti sastavni deo programa rada škole. To većina škola čini, ne sve ali većina. Trenutno, ekološki sadržaji zastupljeni su od prvog do četvrtog razreda osnovne škole u dva nastavna predmeta, Svet oko nas u prvom i drugom razredu i Priroda i društvo u trećem i četvrtom razredu, a od petog do osmog razreda osnovne škole u nastavnim predmetima: fizika, hemija, biologija i geografija.

Napominjem ne samo u njima, da u svakom nastavnom predmetu u osnovnoj i srednjoj školi postoje sadržaji koje nastavnici mogu u pojedinim nastavnim jedinicama koristiti, odnosno povezati sa zaštitom ili unapređivanjem životne sredine.

U srednjoškolskom obrazovanju školuju se i zanimanja tehničar za zaštitu životne sredine u preko 20 škola u Republici Srbiji. Ekologija se predaje na nivou srednjoškolskog obrazovanja, a ekološki sadržaji pojavljuju se u okviru opšte obrazovnih nastavnih predmeta, od hemije, fizike do biologije i geografije, ali i u okviru velikog broja područja rada i obrazovanja srednjih škola.

U domenu osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija na fakultetima, odnosno univerzitetima predmeti iz oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine zastupljeni su gotovo na svim fakultetima u manjem ili većem obimu, a neki fakulteti imaju departmane, odnosno smerove za sticanje visokog obrazovanja iz ekobezbednosti i zaštite životne sredine, a postoji i Fakultet za zaštitu životne sredine.

Značajnu ulogu, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u formiranju ekološkog obrazovanja i vaspitanja imaju nastavnici, profesori srednjih, osnovnih škola i na univerzitetima, pa i za zaštitu pojedinaca od velikog smeća koji posipaju neki opozicioni lideri saveza za propast Srbije, na čelu sa Jankom Veselinovićem, zvanim stanokradicom jer je otuđio stan u Obrovcu, Milici Bađe, u ulici Braće Kurjakovića broj 7, inače izbeglici iz bivše Republike Srpske Krajine, da se ne bi pojavljivali tipovi u liku akademika, prof. dr Dušana Teodorovića, zvanog pobegulja, jer je za pet meseci promenio tri stranke, koji je ovih dana promenio profesiju, gle čuda, i umesto profesora i akademika u analitičara, analitičar šarlatan koji zna jedino da pljuje i vređa stručne i odgovorne pojedince pa i neke političare i državnike.

Preporučujem uvaženom akademiku i profesoru, ili ti, analitičaru šarlatanu da sve bljuvotine koje je izrekao o SNS, narodnim poslanicima SNS, predsedniku države i predsedniku SNS, gospodinu Aleksandru Vučiću, Srbima na KiM, Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu da se podseća na domete svoje civilizacijske, naučne i demokratske misli i ubroji ih u svoje naučne radove, ako ne kao akademik, onda kao političar analitičar šarlatan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, poštovane kolege, očekivao sam ovde gospodina Lončara, ministra Lončara i hteo sam da počnem pohvalom njegovog predloga o osnivanju fonda. Pretpostavljam da su to govorile i druge kolege, to je nešto što treba da se istakne. Jeste ubačeno naknadno u ovaj dnevni red, ali državni fond za lečenje dece je nešto što je pozitivno, nezavisno od motivacije. Možemo da ulazimo u to zašto baš sada, da li ova afera ili ove priče koje su se pokrenule u poslednje vreme u javnosti su možda ubrzale i motivisale da se krene sa ovim državnim fondom.

Taj fond je potreban, nema ali, što bi rekla koleginica moja preko puta – bravo. Kažem da je to u redu i potpuno mi je svejedno da li je to poen za vlast ili nije, kamo sreće da je više takvih poena. Osnivanje tog fonda i zakonska institucionalizacija tog fonda je pozitivna stvar i dobro je što su ovde čitani telefoni i što kaže moja koleginica Dijana i neki drugi su afirmativno o tome govorili. Niko normalan protiv toga ne može biti. Možemo politički raspravljati zašto baš sada, ali bolje ikada nego nikada, to sam govorio i povodom nekih drugih stvari.

Ono što mi je manje dobro, malo mi je glupo da to govorim praznoj klupi, ne kažem da je za to odgovoran direktno gospodin ministar, ali jesu njegove izjave išle u tom pravcu, što je paralelno sa tim pokrenuta jedna kampanja protiv privatnih fondova i fondacija. Ovde su neke pominjane i neke ličnosti koje su samoinicijativno pokrenule te humanitarne akcije preko SMS i na neke druge načine prikupljanje pomoći za lečenje bolesne dece. Trudim se da budem objektivan i zaista mislim da su te akcije imale često uspeha, prikupljeno je dosta sredstava.

Treba odvojiti od toga ispitivanje zloupotreba. Ako je bilo zloupotreba, naravno da postoje organi koji treba time da se bave. Mislim da je loše što je implementacija i inauguracija ovog državnog fonda za lečenje dece u inostranstvu išla paralelno sa dezavuisanjem i jednom hajkom na ove neke druge privatne fondove, a zapravo bi bilo dobro da se radi zajednički. Neko ima više poverenja u državu, neko ima više u neku ličnost, neko voli tog gospodina Trifunovića i njemu veruje, gospodina Šapića i njegovu fondaciju. Sam sam više puta iako ne delim njegova politička uverenja, više puta sam kada je reč o ovoj fondaciji Šapića uplaćivao preko SMS i mnoge moje kolege i prijatelji. Znači, zašto od toga sada praviti rat?

Super je da sada postoji i država, to je trebalo i ranije. Stoji mogućnost da i država ulaže i privatnici ulažu preko te fondacije, ali zašto odmah dezavuisati ove privatne, pogotovo na ružan način, pri čemu, ograđujem se i naglašavam, treba svaka zloupotreba da bude ispitana, ako ih je zaista bilo. Neka to bude tema tabloidnog mrcvarenja, što će za rezultat imati da se ne lažemo, smanjenje poverenja generalno u tu vrstu pomoći, a naglašavam, godinama unazad mnogo je sredstava prikupljano na taj način i dosta je dece na taj način otišlo na lečenje u inostranstvo. To je naša nevolja da i kada nešto dobro uradimo, obično to bude praćeno nečim što u velikoj meri potre taj pozitivan efekat.

Ono što sam hteo vama da kažem gospodine Trivan, pošto ste vi ovde praktično jedini što se tiče ovih ekoloških zakona, hteo sam da navedem primer gospodina Lončara koji se potrudio, vi ste prvi put u Skupštine sa svojim zakonima. Prvi put dolazite sa svojim zakonima iz oblasti ekologije i naravno da niko neće osporavati značaj ekološke tematike, ali moram da vam kažem, to sa čime ste vi ušli sada prvi put u Skupštinu, ovi čuveni slepi miševi i ove migratorne ptice, afričke i evroazijske migratorne ptice vodenih staništa, bez obzira što naravno da postoji potreba za uređivanjem te materije, to ne osporavam, ali delu malo kao karikatura.

Zašto sam spomenuo gospodina Lončara? Zato što se potrudio, on je jedan od ministara koji je dočekan sa najviše odijuma od strane opozicije, ali je stvarno dolazio sa zakonima kojima i kolege stručnjaci i šira javnost nisu imali šta mnogo da zamere. Zamerio sam tek sada ovaj poslednji put kada je bila reč o Zakonu o donatorstvu organa, pa onda ova obavezna saglasnost, odnosno podrazumevana saglasnost i pretpostavljena saglasnost je nešto što mi je smetalo, a sve drugo sam mogao da podržim.

Ono gde se nisam slagao sa gospodinom Lončarom jeste, ne u tim predlozima i tekstovima zakona, već u njegovoj previše idiličnoj slici o stanju našeg zdravstva. Na žalost sam sam imao prilike da se uverim nedavno u to i više puta, kao i mnogi od nas, slika našeg zdravstva je mnogo daleko od te idilične slike gospodina Lončara koju čujemo ovde u Skupštini. Ne kažem da je on kriv, ne kažem da nema poboljšanja, ali ste imali jednu ilustraciju, glupo je da je sada ovde navodim kada nema njega da odgovori.

Vratiću se na vas gospodine ministre. Dakle, trebali ste se potruditi, možda razmisliti, nije to stvar marketinga, nego bih rekao da biste učinili uslugu toj ekološkoj tematici koju ovde promovišete i želite da podignete svest. Da ste došli sa nekim sistemskim ili bar polusistemskim zakonom iz oblasti ekologije, a ne sa slepim miševima i migratornim pticama afro-evroazijskim vodenih staništa. To jeste karikatura i čak da ja to ovako i ne izgovorim, to zvuči kao karikatura i malo se ljudi smeju. Pri tome, vi znate koliko ima problema u vašoj oblasti.

Voleo bih da čujem vaše, makar sada usmeno, mogli bi ovde da imamo papir predloga zakona, sistemsko rešenje divljih deponija, zakonsko uređivanje te materije ili Hidroelektrane na Staroj Planini, ugrožavanje ekoloških sistema, a Srbija jeste bogata ekološki i jako je opasno i na taj način ugrožavamo, na način na koji svi građani, i građani i država, i domaći i strani investitori to činimo. To bih voleo da čujem od vas.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Trivan.

Hvala predsedavajući, gospodine Vukadinoviću takođe.
Znate, dugačak je put ako ste ozbiljni oko toga da predložite stvari koje su i te kako duboke i te kako smislene. Ako od mene očekujete da preko noći, šta god da ko smatra, preko noći to radim, ja to neću da radim. To je prosto pitanje moje poslovne etike i ne samo morala.
Lično mislim da smo zaista predugo, desetinama godina, kako i vi sami kažete, nije važno ko je zaslužan, ko je kriv za teškoće kojima smo izloženi, svi smo krivi i svi smo zaslužni u tom smislu. Ne mislim da još mesec dana, šest meseci ili godinu dana će biti presudno da bismo uradili dobre stvari. Zbog toga smo jako ozbiljni u tome sa čime ćemo doći ovde pred vas narodne poslanike i imaćete priliku da procenjujete onda kada zaista ti papiri budu došli. Mislim na predloge zakona itd.
Sa te tačke gledišta razumem ono što govorite, ali da vas obavestim, možete očekivati jedan od najvažnijih zakona u našoj državi, ne samo za životnu sredinu. To je zakon o klimatskim promenama koji će biti po meni suštinski krovni zakon da se sve politike u našoj državi stave ispod tog krova i da zaista počnemo da svi konzistentno vodimo politiku zaštite životne sredine, jer ako bi me neko pitao šta zapravo mislim o tome, ne mislim da samo ja treba da budem ministar životne sredine u Srbiji, mislim da svaki ministar treba da bude bar delom ministar životne sredine baveći se svojim poslom na principima održivog razvoja i zaštite životne sredine.
Imaćete priliku da to razmatrate i u tom smislu, taj jako ozbiljan zakon, odnosno predlog dolazi ovde pred vas. Iskreno rečeno, bez obzira što je ovde reč o migratornim vrstama, bez obzira što je reč o slepim miševima koji su biološku raznovrsnost ali i biološku ravnotežu izuzetno važne vrste, mogu da razumem da za po nekoga nije tako važno kako vi sami kažete i to sam spreman da prihvatim kao mogućnost da neko drugi misli, to i dalje ne kaže da je to tačno, ali iskreno od vas lično sam najmanje očekivao da upotrebite termin da je to karikaturalno, ili da bar tako deluje.
Dakle, vas smatram daleko ozbiljnijim od tog izbora reči i rečenice i zbog toga želim da to sada ovog trenutka ostavim u prošlosti. Od intelektualaca u Srbiji očekujem da i te kako podrže i razumeju da je, makar i pitanje slepih miševa, jako važno i nikada se neće složiti sa vama da je to relativno manje važno, čak i od Zakona o klimatskim promenama koje sam upravo spomenuo, ne bih li vam na taj način ilustrovao šta ja zapravo mislim o tome. Ali, zapravo, kako biste se i osećali da imate ministra životne sredine koji bi to prihvatio na način na koji i vi, koji bi relativizovao tu priču? Ne bi to bilo dobro, priznaćete.
Ministar životne sredine mora da veruje da je svaki zakon, svaki propis neobično važan, a brzinu u ovom slučaju koju vi na neki način spočitavate a ipak razumete je da izmene Zakona o zaštiti životne sredine su posledica naše žurbe, da našim fizičkim individualnim poljoprivrednim proizvođačima omogućimo da participiraju u IPARD-u. Zbog toga su se našle druge stvari na dnevnom redu, ne bismo li u stvari odlučili da ne gubimo vreme i čekamo neki novi trenutak da sve ove sporazume stavimo na dnevni red. Oni su za mene, osim naših građana i fizičkih lica i naših seljaka koje sam upravo spomenuo, koji su najvažniji u ovom trenutku, jednako važni i za mene je to stvar koja je aksiom, koja se ne dokazuje. Hvala lepo.

Nemate pravo na repliku, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, mi već tri dana razmatramo ovaj set zakona koji se odnose na ekologiju, jedan iz zdravlja.

Na početku, pošto ponuđen prethodnom diskusijom i mi poslanici, kao što je rekao ministar, trebamo da verujemo da je svaki zakon podjednako važan.

Naravno, nekad pravimo klasifikaciju važniji i manje važni, ali i ti mali zakoni, pod znakom navoda, rešavaju neke probleme i neku zakonsku regulativu dajući podršku onim osnovnim krucijalnim zakonima na koje se odnose. Tako da, mi isto trebamo sa uverenjem da razmatramo svaki zakon iz bilo koje oblasti kao podjednako važan, jer svi ti zakoni grade pravnu regulativu napretka ove naše države.

Sada da se osvrnem, ukratko na neke od ovih zakona, naravno ja bih kao prvi, mada se o njemu dosta razgovaralo, neku diskusiju moju, osvrnuo se na davanje saglasnosti i na odluku o izmeni finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. O tome je dosta diskutovano, samo radi građana da podsetim da se ovaj finansijski plan menja u tom smislu da se prihodi i sami rashodi Ministarstva uvećavaju za četiri milijarde i 100 miliona, od toga 3 milijarde i 600 miliona od neutrošenih sredstava iz 2017. godine i 500 miliona iz budžetskih rezervi za lečenje retkih bolesti. Tako da, za tu sumu se uvećava i prihodi i rashod, pri tome naravno nisu to dodatna sredstva iz budžeta već postojeća sredstva.

Ministar je u uvodnom izlaganju pomenuo te retke bolesti i samo bih ja malo još dopunio nešto što u definiciji kako je rečeno retke bolesti su one bolesti koje imaju prevalencu manje od pet osoba na 10 hiljada stanovnika. Nekad je statistika jako varljiva i kod nas, u medicini i svuda, a mala prevalenca u konačnom zbiru ljudi koji su uključeni je velika. I sam ministar je rekao da u EU 36 miliona ljudi boluje od retkih bolesti. To je jedna zemlja za popriličnim brojem stanovništva. Te retke bolesti predstavljaju problem zdravstva i lečenja.

U našim uslovima, gledajući tu prevalencu, praktično se i mi uklapamo da imamo dijagnostiku neke od retkih bolesti svakog dana u Srbiji. Broj retkih bolesti je pomenut da se kreće od šest do osam hiljada. Stručno treba reći, te retke bolesti, većina njih je poznata mnogo decenija unazad i u stručnoj literaturi su detaljno opisane. Samo tragedija te prošlosti je bila što nismo imali lekove. Ta deca sa urođenim bolestima metabolizma nažalost pre ili kasnije završavala su fatalno, letalno. Jedina terapija je bila simptomatska. Šta to znači simptomatska? Davani su lekovi da im se ublaže bolovi, da se održava funkcija biokarda, odnosno srca ili bubrega. Znači, za njih nije bilo nikakvog leka.

Medicinska nauka, farmaceutska industrija napredovala je i otprilike pre dve i po, tri decenije ušlo se u problem detaljnije i uvedena je tzv. supstituciona terapija, a to su lekovi, da pojednostavim, pokušam običnim građanima da kažem, u svakoj našoj ćeliji organizma postoji put razgradnje odgovarajućih materija i stvaranja novih. Taj put razgradnje onog što mi unosimo u ćeliju i što treba ćelija da stvori je regulisan supstancama koje se zovu enzimi. Ako jedan enzim nedostaje, proces se zaustavlja. Znači, prestaje proces i ti enzimi, i to su metaboličke enzimske bolesti, su genetski uslovljene.

Naravno, medicinska nauka je uspela u zadnje tri decenije da nađe i da supstitucionalno nadoknađuje odgovarajući nedostatak enzima kod ovih pacijenata sa retkim bolestima. To što je bio komentar da nisu bile prepoznate u zakonu do 2012. godine, to govori i politici neke prethodne Vlade koja je bila sigurno neodgovorna, da, ponavljam, bolesti koje su bile poznate decenijama ranije, opisane u literaturi, a zadnje tri decenije sa uvedenom supstitucionalnom terapijom, što do 2012. godine nisu.

Zato treba pohvaliti Ministarstvo ponovo, iako je mnogo mojih kolega pohvalilo, što je tek 2012. godine prvi fond obezbeđen za lečenje dece od retkih bolesti. Pri tome, tu se pristupilo institucionalno, transparentno, formirana je odmah komisija sa kriterijumima da se ta sredstva na pravi način usmere i da se po kriterijumima medicinskim odredi ko su ti bolesnici i koji će da budu upućeni u inostranstvo.

Da prokomentarišem još jednu stvar, naravno, ne idu svi u inostranstvo. Dijagnostika se završi u inostranstvu. Ta deca posle primaju terapiju, tu ne trebaju neke velike, pošto je bilo komentara sada praviti uslov ili ne, dolaze na terapiju na dečija odeljenja ili dečije klinike. Rang te terapije, tih lekova, supstitucionalnih lekova kojim produžavaju, održavaju život, se kreće ovako okvirno, da vam kažem, da znaju i građani i vi, od hiljadu evra na nedeljnom nivou do hiljadu evra na mesečnom nivou. Sad saberite koliko i da to ni jedan roditeljski, ni kućni budžet ne može da izdrži u lečenju. Zato je bilo potrebno da država formira ovaj fond koji je uvećan na dve milijarde dinara. Trebaće sigurno još da se uvećava, jer nažalost te retke bolesti postaju svakodnevnica, a sada sa izvesnom terapijom, a ranije bez perspektive i u fatalni ishod.

Hteo bih da prokomentarišem nešto iz serije ovih ekoloških zakona, odnosno Zakona o zaštiti životne sredine. Vidite, za zaštitu životne sredine se kaže da je tekovina savremenog društva, odnosno civilizacije. Moramo da priznamo da je to ironija. Prethodno je bila tekovina savremene civilizacije, ruženje, oštećivanje i narušavanje životne okoline. Napredak tehnologije, industrijalizacija, stvaranje uslova za kvalitetniji i komotniji život ljudi, učinila je mnogo lošeg u životnoj sredini.

No, hvala bogu, pošto su činili i što smo mi kao čovečanstvo učinili dosta narušavajući životnu sredinu, stigla je i svesnost da sada to moramo da popravljamo i da pravimo i radimo preventivne mere da je dalje ne urušavamo. Tako da je zaštita životne sredine veoma bitan i važan sektor i ono što je rekao i ministar, slažem se, to nije samo oblast delovanja Ministarstva za životnu sredinu. Tu moraju da budu uključene sve oblasti našeg društvenog života, pa i medicina. I mi na svoj način narušavamo životnu sredinu. Znači, tu treba da postoji, i nadam se i verujem, celovit program gde i sva druga ministarstva moraju da budu uključena u tu regulativu, da svako u svojoj oblasti doprinese na pravi način da bi se stvorila celokupna slika jedne zdrave, napredne i unapređene životne sredine, odnosno zakonodavstva vezano za životnu sredinu.

Još jedan aspekt ovde da pomenem i završiću. Vidite, rad Vlade se ne ogleda samo u konkretnim zakonima, nego i u nekim vizijama i u aktivnostima koje pruža. Treba reći da su pretpristupni fondovi Evropske unije bili dostupni nama od 2008. godine, ali po nekim informacijama koje sam pokupio sa interneta, do 2014. do 10%, kad kažem građana, mislim i na građane, mislim i na privredna preduzeća, na individualna gazdinstva, na lokalne samouprave, imali su svoja saznanja o mogućnostima pretpristupnih fondova. E, onda je politika jedna afirmativna Vlade prema svim ovim potencijalnim korisnicima dovela do sad mnogo šireg raspona saznanja i mnogo većeg znanja o mogućnostima koje može od pojedinaca, individualnih gazdinstava, preduzetnika, lokalnih samouprava, da se kofinansira preko tih pretpristupnih fondova. Tako da sam zakon koji je ovde, koji olakšava i praktično formalno-pravno stvara preduslove da naši individualni proizvođači mogu da konkurišu za ove pretpristupne fondove i ova diskusija o tome je korisna jer proširuje lepezu ljudi i dostupnosti saznanju da ta sredstva možemo da iskoristimo.

Još jednom, u jednom intervjuu je ministarka za evropske integracije rekla da na raspolaganju nama, mislim od 2014. do 2020. godine, stoje sredstva od milijardu i po evra koja mi možemo da povučemo iz tih pretpristupnih fondova. Tako da, to treba iskoristiti i upotrebiti za ono za šta je namenjeno, a to je za zaštitu životne sredine.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ove predloge, jer smatram da su napredni, u pravom smislu reči, za oblast i zdravstva i životne sredine, a to se preklapa, i jedno i drugo.

Još jedna rečenica. Kad bi postojao registar bolesti nastale zbog delovanja oštećene životne okoline, otprilike bi bio ranga od šest do osam hiljada. Da ne govorim o zagađenju, o profesionalnim bolestima profesionalnih radnika koji rade u naftnim industrijama, a sve su to opet vraćanje prirode onom koji smo mi naružili, a samom zdravlju našem to škodi. Zato taj program treba da bude jako studiozan, celovit i da budu sva ministarstva posvećena u tom pravcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.