Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2018.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Malopre me je u hodniku jedna novinarka pitala – hoće li neko reći nešto o predloženom zakonu?

Pošto je, evo, treći dan rasprave, uglavnom smo u raspravi slušali ili literarne sastave o tome kako je lepa priroda Srbije u raznim krajevima naše domovine ili o tome kako je prethodna vlast zloupotrebljavala javne resurse. Evo, ja imam nameru da kažem nešto i o zakonskom rešenju koji se predlaže.

Ali, pre toga dozvolićete i meni da i ja malo evociram uspomene o ovoj aferi „Očistimo Srbiju“. Ja se nje jako dobro sećam. To je bilo nekih tri do četiri godine pre nego što sam ušla u politiku. Ispratila sam je građanskim očima i sećam se, ona je pukla u javnosti kada je dospela informacija u javnost da je veb-sajt „Očistimo Srbiju“ plaćen 26.000 evra. Kada odete na taj veb-sajt, taj veb-sajt je imao jednu jedinu stranicu koja je imala predviđeno jedno šest linkova koji nisu radili. Danas tog sajta nema, on nikada nije ni proradio, 26.000 evra smo, znači, bacili u neki bunar ili pak u nečiji privatni džep. Sećam se, nakon toga je izašla u javnost informacija da je na nekom teniskom turniru koji je trajao jedan vikend, dva dana, za bilbord bilo plaćeno, za bilbord „Očistimo Srbiju“, pola miliona evra, kao što to reče jedan poslanik SNS malopre. U to doba bila sam toliko šokirana time, kao građanka, da sam morala da upitam jednog prevejanog političara koji je tad još uvek bio u DS – kako je to moguće, kako je moguće da se to dešava? A odgovor je glasio – ali, sve je urađeno po zakonu. I tu dolazimo do osnovnog problema ovih zakonskih rešenja koja su danas na dnevnom redu.

Koleginica Čomić je juče pričala, kao odgovor na sve napade na bivšeg ministra Dulića, da od silnih krivičnih prijava na kraju ništa nije bilo. Znači, građani u nečemu što vlast radi prepoznaju zloupotrebu javnih resursa, ali pravosudni organi ne prepoznaju. Zašto? Zato što je problem u zakonima, gospodo, do nas je. Mi donosimo zakonska rešenja koja omogućavaju zloupotrebu javnog novca.

Ovde se pričalo mnogo o tome kako je bivši ministar Dulić bio u sukobu interesa jer je bio predsednik Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, ali nije rečeno da je Državna revizorska institucija podnela hrpu prekršajnih i krivičnih prijava ne samo protiv ministra Dulića, već i protiv svih članova Upravnog odbora i niko ovde nije našao za shodno da kaže da je jedan od tih članova bio i današnji ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. Kako od tih krivičnih prijava ništa nije bilo ni tada, ja verujem da neće ni ubuduće ništa od njih biti, u smislu ispunjenja očekivanja javnosti i građana, da nakon što donesemo sada ova zakonska rešenja i nakon što ponovo omogućimo lakšu zloupotrebu javnih sredstava, na kraju ništa neće biti i ispašće da je sva zloupotreba izvršena po zakonu.

Ono što ovo zakonsko rešenje danas predviđa jeste ukidanje obaveze raspisivanja javnog konkursa za trošenje finansijskih sredstava koja se slivaju za zaštitu životne sredine.

Pri tome se napominje da u naredne dve godine očekujemo oko 160 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU. Znači, mi praktično ćemo, donošenjem ovih izmena, omogućiti lakšu zloupotrebu.

Ne kažem, unapred se ne može znati da li će te zloupotrebe biti ili ne, ali kažem da nema potrebe da otvaramo vrata bilo kakvoj mogućnosti zloupotrebe, jer do sada smo se uverili da ako su vrata otvorena, kroz ta vrata će se i proći.

Kad već pričamo o pretpristupnim fondovima EU, moram da kažem i nešto što građani Srbije ne znaju, a to je da veći deo sredstava koji nama dolazi na taj način biva utrošen na honorare savetnika EU koji dolaze ovde da nama pomognu da mi upravljamo tim sredstvima. Znači od tih 160 miliona evra, nakon što se namire honorari inostranih savetnika i nakon što se namiri partokratija, biće dobro ako ostane 50 miliona za to da se nešto s tim novcima konkretno uradi.

Poslanička grupa DJB se protivi ovim i ovako predloženim rešenjima. Javnog konkursa mora biti. Transparentnih kriterijuma za dodelu sredstava mora biti. Transparentnog izveštaja koji će se objavljivati na internetu o tome kako je svaki dinar i svaki evro koji je ušao u budžet, na kraju potrošen, mora biti.

Nemojte nas više, ni bivša ni sadašnja vlasti, ubeđivati nas iz DJB, a ni građane Srbije, da smo svi isti, jer nismo. Vi ste svi isti, mi smo drugačiji. Mi znamo da možemo drugačije i mi ćemo kad-tad pokazati da može drugačije i da je moguće državu voditi u javnom interesu, potpuno transparentno, uz jasno definisane kriterijume i odgovornu brigu o javnom novcu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar, gospodin Trivan. Izvolite.

Goran Trivan

Poštovani predsedavajući, uvažena poslanice, bez želje da se bavim drugim pitanjima, ovde moram da skrenem pažnju da konkurs nije jedino sredstvo obezbeđenja zakonitih procedura. Ovde radimo po metodologijama koje su metodologije EU.
Ovo predlažemo da bismo ojačali mogućnost da iz tzv. Zelenog fonda možemo da koristimo sredstva za ove namene.
Razume se da iza ovih izmena zakona koje bismo očekivali da ćete možda doneti ovde u Skupštini, izraditi pravilnik koji će takođe regulisati kriterijume, procedure i sve ono ostalo.
Dakle, nema govora o tome da ovo pruža mogućnosti zloupotrebe, već postoje evropska pravila i naša na osnovu koji ćemo to raditi. Budućnost će pokazati da li ste vi u pravu ili sam ja u pravu i to je jedino sa čime mogu da se složim sa vama.
Zarad javnosti je bilo neophodno da to kažem da zarad proceduralnih stvari, jer ovo smatram proceduralnom stvari, ne moramo se ni oko toga složiti, nije dobro da bilo ko ne razume da se na ovaj način eksplicitno pomaže fizičkim licima i individualnim proizvođačima da mogu da ostvare ta sredstva koja su ne tako mala, kao što ste već i sami rekli. To pomalo liči na politizovanje ovog pitanja, ali, razume se, to je vaše pravo i ukoliko tako i bude, vi ćete stvarno dokazati da smo različiti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Povreda Poslovnika, narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, poštovana gospođa je govorila apsolutno o svemu, o liku i delu Dulića, o ne znam čemu, nije ni pročitala zakon, ali o onome što treba, o ekologiji i bolesnoj deci ni reči. Mislim da je to sramota. Ovo su dve izuzetno važne teme, pogotovu Zakon o retkim bolestima, o deci koja su naša radost i život. O tome treba pričati, a ne o ministru Duliću. Uostalom, on je par puta bio procesuiran, pa ćemo videti šta je epilog. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Koleginice Malušić, smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Svaki narodni poslanik svoju diskusiju prilagođava svojim sposobnostima.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(LJiljana Malušić: Ne.)
(Branka Stamenković: Replika.)
Koleginice Stamenković, nemate pravo na repliku.
Nijednom rečju ministar nije ispunio uslove da dobijete repliku.
Reč ima narodni poslanik gospođa Borka Grubor. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Borka Grubor

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pristupanje Republike Srbije EU podrazumeva ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, za šta je potrebno izgraditi i odgovarajuću infrastrukturu.

Za infrastrukturne projekte u prioritetnim oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama potrebna su značajna finansijska sredstva koja nije moguće obezbediti samo iz sredstava republičkih i lokalnih budžeta, već je od izuzetnog značaja uspostaviti održiv sistem koji podrazumeva maksimalno korišćenje pretpristupnih fondova i sigurnost u obezbeđivanju javnih sredstava za kofinansiranje.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU i ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova.

Predloženim preciziranjem odredbi omogućava se izdavanje akta od strane Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, kojima se utvrđuje ispunjenost uslova iz oblasti zaštite životne sredine, pa samim tim i učešće na konkursu poljoprivrednim gazdinstvima za dodelu sredstava iz IPARD fondova.

Bez predloženog propisivanja pravnog osnova za izdavanje akta o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine ovo učešće izdavanja ne bi bilo moguće ni sprovesti konkurs.

Suštinske izmene se tiču ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova i efikasnije obezbeđivanje sredstava iz Zelenog fonda za infrastrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine. Predložene izmene će veoma pozitivno uticati na korisnike tih sredstava.

Najveće bogatstvo koje može da se nasledi od predaka je zdrava genetska osnova, ali i zdrava životna sredina. Da bi je sačuvali i ostavili potomcima zdravu, moramo svi da vodimo računa kako se ophodimo prema sredini u kojoj živimo.

Kako je prethodni režim do 2012. godine brinuo o zaštiti životne sredine grada Loznice i okoline sami ćete zaključiti iz mog sledećeg izlaganja.

Na 12 kilometara od Loznice, u kotlini kroz koju teče reka Štira nalazi se malo rudarsko mesto Zajača. Nekada je to bio najveći rudnik antimona u Evropi. Dolaskom „Farmakoma“ za vlasnika rudnika „Zajača“ i postojeće topionice zdravlje ljudi tog mesta i okoline je mnogostruko narušeno.

Nesavesni i bahati novi vlasnik je svoju ličnu materijalnu korist stavio iznad zdravlja i života svih građana tog kraja. proizvodnja u visokim pećima je povećana sa 500 tona na mesečnom nivou na 2.500 tona.

Postojeći filteri na visokim pećima nisu mogli da apsorbuju petostruko uvećanu nazovi proizvodnju za koju nisu bili ni predviđeni. U njima se najmanje topila ruda, a najviše sumnjivi otpad.

Otpad je stizao iz svih krajeva sveta, pa čak i iz daleke Australije. Peći su najveću aktivnost obavljale u toku noći, da se prikriju dimovi raznih boja koji su prikrivali Zajaču i sve što postoji u njoj.

Sve ovo je rezultiralo negativnim posledicama po zdravlje svih, pa i dece. Institut za javno zdravlje Republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je u više navrata radio analizu krvi dece predškolskog i školskog uzrasta u Zajači, a i odraslog stanovništva na prisustvo olova u krvi. Analize se pokazale katastrofalno stanje. Više od 80% uzorkovane dece je imalo nivo olova iznad dozvoljene gornje granice, a to je 10 mikrograma po decilitru krvi. Radi poređenja, u Americi je gornja granica 5 mikrograma. Čak je i beba od 16 meseci imala 16 mikrograma olova u krvi.

Znači, ne da nisu imali fond za lečenje dece obolele od retkih bolesti, nego su svojim ponašanjem doprineli narušavanju zdravlja i dece i odraslih. Većina trudnica iz tog kraja su bile anemične. Većina obolelih nažalost su maligniteti, pogotovu mlađi ljudi.

Većina radnika nije imalo overene zdravstvene knjižice, to jest gazda nije uplaćivao ni zdravstveno ni penziono osiguranje za njih.

Veći deo plate isplaćivao je na ruke da bi izbegao plaćanje obaveza prema državi. Jedan mlad čovek, radnik u topionici jedva je preživeo opekotinu nastalu havarijom na visokoj peći izlivanjem usijane mase na njega. Lečen je na VMA više meseci. Umesto bilo kakve nadoknade za svoje oštećenje, od gazde je dobio da ćuti. Opasna deponija nastala, kao rezultat neodgovornog poslovanja „Farmakoma“, pored samog regionalnog puta R 113A, ničim zaštićena, ničim obeležena je posebna katastrofa za sav živi svet u tom kraju.

Deca koja su išla u školu tim putem i svi meštani prolazeći pored su udisali otrovna isparenja, opasnu prašinu punu olova, arsena i ko zna čega još štetnog. Osim zagađenja vazduha uništeni su i zemlja i voda. Meštani Zajače u 21. veku ne smeju da koriste vodu, ne samo za piće, već ni kao tehničku vodu, jer je puna teških metala. Žalosno ali istinito.

Procena profita vlasnika „Farmakoma“ i njegovih saradnika, samo u Zajači je oko 20 miliona evra. Kako je prethodni režim vodio računa o zaštiti životne sredine govori i sledeći primer u mom gradu. U neposrednoj blizini centra Loznice, na udaljenosti samo oko 300 metara, u krugu bivše fabrike FAK-a, nalazi se 75 tona cijanidnih soli, još iz doba kada je fabrika radila. U vreme akcije – Očistimo Srbiju, otpad je upakovan u metalnu burad, čiji je rok istekao i soli su počele da cure. Kao član Odbora za zaštitu životne sredine, obratila sam se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, u nadi da se taj otpad ukloni. Došla sam do saznanja da ja tražim nešto što je već uklonjeno, odrađeno i plaćeno tj. papirološki sve savršeno, a u stvarnosti i dalje stoji na istom mestu.

Tu nije kraj manipulacijama bivšeg režima. Nakon privatizacije, država je ponovo platila jednu trećinu sume potrebne za izvoz istog opasnog otpada, koji do dana današnjeg nije mrdnuo sa mesta. O kojoj se sumi novca radi i ko je u potpisu, poznato je tužilaštvu.

Raduje me obećanje sadašnjeg ministra zaštite životne sredine, gospodina Trivana, da će Ministarstvo iznaći rešenje da se opasni otpad ukloni. Time će uslovi za život u Loznici biti kvalitetniji, a građani zdraviji. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima koleginica LJubica Mrdaković Todorović.
Izvinjavam se, ministar pre toga.
Izvolite ministre Trivan.

Goran Trivan

Dozvolite mi da kod ovog akutnog pitanja, a u stvari za Loznicu hroničnog pitanja kažem nekoliko rečenica.
Imali smo priliku da čujemo kako se to upravljalo životnom sredinom proteklih decenija i da skrenemo sebi samima pažnju na to i da kažemo da rešenja, razume se, uvek postoje. Ona nisu lagana i nisu jeftina, ali kakve to veze ima kada moramo da vodimo računa, pre svega o zdravlju naših građana o čemu je zapravo i poslanik pre vas govorio, o toj pupčanoj vrpci i vezi između zaštite životne sredine i zdravlja samog po sebi.
Da samo spomenemo, uzgred, zbog vas iz Loznice, da ste vi nama već ranije obratili kao Ministarstvu, vodeći računa o svojim građanima i da smo mi i po vašem zahtevu a i po prosto poslu koji nam pripada, se vrlo angažovali oko svega toga. Koleginica sedi pored mene, mi smo u dogovoru sa vama naravno, a vodeći računa, pre svega, o deponiji o kojoj pričamo, dakle budući da tamo ima silnih problema, mi smo uradili reviziju projekta, kada je u pitanju o čemu govorimo i da bi uopšte mogli da pokrenemo javnu nabavku.
Javnu nabavku smo pokrenuli, ona će po našoj proceni koštati negde oko 90 miliona, dakle 87, ako se ne varam. Postupak je u toku i vrlo brzo možete očekivati da najpre uradimo taj deo posla, a zatim krećemo da se bavimo i drugim problemima koje imamo ne samo u Loznici. Čini mi se da neka bolja vremena za Loznicu svakako dolaze. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima koleginica LJubica Mrdaković Todorović.