Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Obradoviću.

S obzirom koliko nam kasni zaštita životne sredine, nije strašno što ministar kasni u dom Narodne skupštine i ne poštuje narodne poslanike. To govori o njemu i njegovom odnosu prema ovom visokom domu, ali s obzirom na ukupno kašnjenje u zaštiti životne sredine, to nije toliko strašno.

Ono što jeste strašno, jeste što mi nemamo apsolutno nikakvo obrazloženje niti od Vlade Republike Srbije, a posebno ne od Odbora za ustavna pitanja zašto su određeni amandmani koje je predložila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri u suprotnosti sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, a zašto su određeni amandmani Srpskog pokreta Dveri odbačeni bez ikakvog obrazloženja. Da li je možda u pitanju amandman koji želi da spreči zloupotrebe i korupciju u ovom predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine? Jer, nigde nije predviđeno kako će se sredstva iz međunarodnih fondova deliti poljoprivrednicima u Srbiji i da li će se, recimo, deliti po stranačkoj pripadnosti SNS i SPS, kojoj pripada i ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za ovu oblast.

Jasno je da nešto neko ovde želi da sakrije i da ovim odbacivanjem amandmana Srpskog pokreta Dveri čak i ne dozvoli raspravu na ove predložene amandmane.

Ono što sam ja predložio u ovom predlogu izmena samog naslova Predloga zakona, jeste jedna suštinska stvar o kojoj sam govorio i u načelnoj raspravi, a koju je ministar, onako elegantno, izbegao uopšte da pomene i odgovori na moja pitanja, znajući, naravno, da je istina sve to što sam govorio na tu temu.

Naime, predložio sam da se zakon menja i glasi: „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine – Srbija bez GMO za očuvanje prirodnih bogatstava“.

Dakle, potpuno sam siguran da nema nijednog građanina Srbije koji ne želi zdravstvenu bezbednost Srbije. Siguran sam da se većina građana Srbije protivi bilo kakvom uvozu, prometu i trgovini genetski modifikovanim organizmima, bilo da su u pitanju semenske vrste ili hrana, ali da ova vlast ne sme da stavi na narodni referendum izjašnjavanje za i protiv GMO, već raznim metodama želi da uvede jednu liberalizaciju genetski modifikovane hrane i smena na našem tržištu.

To je razlog zašto je ministar prećutao moje pitanje u načelnoj raspravi, jer ne sme javno da izađe i da kaže – ja sam protiv genetski modifikovane hrane i semena, ili možda sme, ajmo da čujemo, gospodine ministre, kakvo je vaše mišljenje po tom pitanju i zašto odbijate ovaj predloženi amandman Srpskog pokreta Dveri?

Dakle, vama je jasno da se u ovu državu već uvozi genetski modifikovano seme, vama je jasno da je ogromna površina i da su ogromni hektari u Srbiji već zasejani genetski modifikovanom i sojom, a i drugim žitaricama. Vama je jasno da vaši inspektori ne rade svoj posao i nedovoljno brinu o tome da spreče ovakvu vrstu, da tako kažem, širenja GMO u našoj državi, kao što vam je jasno da niste zajedno sa vašim kolegama u Vladi ograničili namirnice koje u svom poreklu imaju GMO, a ulaze na tržište Republike Srbije, makar tako što biste obeležili da te namirnice sadrže određene sastojke koje svoje poreklo vuku iz GMO.

Dakle, činjenica je da ova država nije stala u zaštitu zdravlja stanovništva. Činjenica je da bi GMO ugrozili zaštitu životne sredine i zdravstvenu bezbednost građana. Činjenica je da bi nas doveli u apsolutnu zavisnost od uvoza stranog semena, a vi potvrdite da li je to istina ili ne, da onoga trenutka kada bismo pristali na uvoz genetski modifikovanog stranog semena, mi bismo bili dužni da neprestano iznova uvozimo to seme, jer drugo seme više ne bi moglo da se seje na te poljoprivredne površine.

Dakle, ko je lobista u Vladi Republike Srbije za liberalizaciju uvoza genetski modifikovane hrane i semena? Ko stoji iza te obaveze koja nam se nameće da bismo ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU, da moramo da promenimo postojeći zakon koji zabranjuje uvoz i promet GMO?

Dakle, zašto, ako su vaše ideje dobronamerne i ako vi imate pozitivan stav po ovom pitanju kao Srpski pokret Dveri, niste prihvatili ovaj predlog amandmana, koji bi jasno definisao da Srbija mora da bude zemlja bez GMO? To je zapravo naša strateška šansa i u smislu poljoprivredne proizvodnje, prehrambeno prerađivačke industrije i, naravno, zaštite životne sredine. Ako zadržimo našu zemlju bez GMO, Srbija bez GMO je zapravo naša strateška šansa i, da tako kažem, konkurentna prednost u odnosu na druge zemlje.

Dobro znate, gospodine ministre da je cena klasične soje daleko skuplja od genetski modifikovane soje, da imamo potencijal u svim tim oblastima poljoprivredne proizvodnje da ostanemo zemlja bez GMO. I ne mogu da razumem zašto onda Vlada Republike Srbije ne podržava, recimo, jedan ovakav predlog Srpskog pokreta Dveri?

Već sam vam rekao i ponoviću, ako hoćete da na pravi način zaštitite životnu sredinu, morate, pre svega, da proglasite Srbiju da je zemlja bez GMO, a imate, koliko profesore Ševarliću, preko 120 gradova i opština u Srbiji koji su doneli deklaracije protiv GMO, tačno, kao što kaže profesor Ševarlić, 136 gradova i opština u Srbiji su doneli deklaracije, jednoglasnim odlukama svih odbornika u tim skupštinama opština i gradova, da žele da njihova teritorija grada i opštine bude bez GMO.

Da li je vama poznato da je profesor Miladin Ševarlić predao jedan takav predlog deklaracije i ovde u Republičkom parlamentu, da se onda čitava Srbija proglasi kao zemlja bez GMO? Zašto vi to kao ministar zaštite životne sredine javno ne podržite? Zašto ne tražite na Vladi Republike Srbije da Srbija bude zemlja bez GMO? Zar to nije zaštita životne sredine? Ili, recite javno koji je vaš stav po tom pitanju. Prošli put ste izbegli da odgovorite na to moje pitanje.

Dakle, stvar je tu veoma jednostavna. Da li vi u sklopu izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine štitite naša prirodna bogatstva, naše rečne tokove, naša rudna bogatstva, naše izvore čiste pijaće vode, naše poljoprivredno zemljište, da ostanu u našim rukama i da budu motor našeg domaćeg i ekonomskog razvoja ili to jednostavno odbacujete zato što ste i vi pristalica politike Vlade Republike Srbije da samo stranci u Srbiji treba da uspevaju, samo strani investitori da dobijaju subvencije, samo oni da ostvaruju ekstra profit i da ga iznose u inostranstvo, a baš vas briga za domaćeg privrednika i domaćeg poljoprivrednika, kome ne dajete ništa u odnosu na ono što u ovoj našoj državi dobijaju od naših para stranci?

Kako mislite da zaštitite životnu sredinu u Srbiji ako niste zadržali u našim rukama i poljoprivredno zemljište, a prodali ste ga ovde u PKB, 17 hiljada hektara, i recite mi, jel to onda zaštita životne sredine, ili kada prodajete rečne tokove za mini-hidrocentrale, recite mi, da li je to zaštita životne sredine? Ili, kada prodajete naša rudna bogatstava, poput RTB Bor, da li je i to zaštita životne sredine? Hoće li stranci bolje o tome brinuti nego mi sami? Zašto bi stranci eksploatisali naša prirodna bogatstva? Jesmo li mi nesposobni da eksploatišemo naša prirodna bogatstva i da ostvarimo profit na tome?

Dakle, nemoguće je zamisliti zaštitu životne sredine bez očuvanja prirodnih bogatstava Srbije u našim rukama. Nemoguće je zamisliti zaštitu životne sredine bez proglašenja Srbije bez GMO, bez proglašenja Srbije za državu koja je netolerantna na GMO.

Šta vas sprečava, gospodine ministre, da to uradite ako se slažete sa ovim mojim izlaganjem?

Dakle, ko je lobista za GMO u Srbiji? Ko je lobista u Vladi Republike Srbije? Ko nam naređuje iz Svetske trgovinske organizacije ili EU da to moramo da uradimo? Zašto mi to moramo da uradimo? Zašto bismo mi doveli u pitanje i zdravstvenu bezbednost i zaštitu životne sredine i naš ekonomski razvoj zbog nekakve naredbe iz Centralnog komiteta iz Brisela, da mi moramo da liberalizujemo naš zakon?

Recite javno da li trenutno na Vladi Republike Srbije razgovarate o novom zakonu o GMO? Da ili ne? Ja znam da razgovarate o tome. Ja znam da postoji nacrt tog zakona, ja znam da planirate liberalizaciju uvoza i prometa GMO, a vi recite da li je to istina ili ne? A, ja vam kažem da je to istina i da to planirate i da hoćete to na mala vrata da uvedete u Srbiju. Ali, ja vam sad kažem da ćete imati veliki problem sa velikim brojem građana Srbije koji se protive GMO, hrani i semenu, i da ćete imati veliki problem sa 136 gradova i opština u Srbiji koje su jednoglasno donele odluku da na njihovoj teritoriji neće biti GMO.

Dakle, stvar je veoma ozbiljna. Ja očekujem od vas da mi veoma jasno i precizno odgovorite na postavljeno pitanje – zašto ste odbili amandman Srpskog pokreta Dveri, koji jasno definiše i dopunjava Zakon o zaštiti životne sredine rečima: „Srbija bez GMO i očuvanje prirodnih bogatstava Srbije“? Šta je tu sporno i zbog čega tako nešto Vlada Republike Srbije uopšte može da odbije? Hvala.

Prvo reč ima ministar Goran Trivan. Izvolite.

Kao prvo, gospodine Obradoviću, razumem vašu potrebu da i pitanje životne sredine obojite političkim govorom i temama koje vas zanimaju, ali veliki deo tema koje ste pokrenuli nema nikakve veze sa ovim o čemu mi danas razgovaramo.
Nije predviđeno i ne mislim da u naslovu ovog zakona, kako ste rekli, treba da stoji ova odrednica. Imate obrazloženje koje smo dali. Možemo diskutovati o tome zato što je to svakako legitimna tema. Dakle, uopšte nema dileme, ali ono na šta ću vam skrenuti pažnju jeste pristojnost, pre svega, na početku komunikacije, ko kasni, da li ko vodi politiku, da li na nekoga vrši pritisak itd, nemojte samnom tako da razgovarate zato što nije lepo.
Konkretne stvari i konkretna pitanja, da li jesam ili nisam odgovorio ovo ili ono, dakle, prosto, stvar je ako pričamo o genetskoj, ono na šta vi aludirate, u svakom slučaju ne aludirate, pitate, genetski modifikovana hrana je nešto o čemu ćemo tek razgovarati, svakako u parlamentu.
Nisam siguran da je Srbiji moguće ulaziti u ono o čemu vi pričate danas. Genetski modifikovana hrana nosi sa sobom velike rizike i apsolutno ćemo se ozbiljno pozabaviti time. Moj stav o tome će biti stav koji će vam jasno reći da genetski modifikovana hrana ne može biti nešto što je u Srbiji tek tako prisutno. Dakle, osim onih standardnih stvari, imate evropske zemlje koje su to rešavale, da ne ulazim u detalje. Jedno je proizvodnja, drugo je trgovina itd.
Dakle, to je suštinski razlog. Mislim da ćemo o tome razgovarati kada dođe vreme. Imam jasan stav koji vam sada aludiram o svemu tome. Srbija mora da bude čista zemlja, ali nemojte danas da pričamo, na temu zaštite životne sredine, o ovim drugim temama koje ste pokrenuli nema potrebe.
Dakle, danas pričamo o zakonu. Za mene ovo nije prihvatljivo da u nazivu stoji ovo o čemu ste danas rekli, ali da pričamo o tome kako ste i sami aludirali, naravno da ćemo pričati o tome, ali s druge strane nemojte Vladi imputirati da na nju neko vrši pritiske ili da Vlada mora da radi po nečijem nahođenju ovo ili ono. Vlada Srbije radi u interesu naše zemlje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 116. – odredbe ovog Poslovnika o radu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine.

Uvaženi gospodin ministar je učesnik u radu Narodne skupštine i on nema pravo da disciplinuje narodne poslanike. Ako ministar ne zna, Narodna skupština bira ministra, a ministar da objašnjava narodnom poslaniku šta je po njegovoj percepciji vaspitano a šta nevaspitano, da se narodnom poslaniku obraća imenom i prezimenom, to prevazilazi norme dostojanstva ove Skupštine. To nam nije prvi put da ministri iz nekih njima znanih razloga drže predavanja o načinu ponašanja narodnih poslanika.

Mi imamo predsednika Skupštine, imamo onog ko u ovom trenutku kao zamenik predsednika Narodne skupštine upravlja radom ovog parlamenta i on je taj koji treba, kao nama ravan, da nama daje poučenja i značaj o radu ovog Poslovnika. Najmanje ministar da nama drži predavanja. Uzdržavajte se, gospodine ministre, to vam se dešava već nekoliko puta.

Kolega Vesoviću, ja smatram da Poslovnik nije prekršen po odredbama koje ste naveli, jer da vas podsetim, tačno je sve da su ministri i članovi Vlade gosti u Narodnoj skupštini, da Narodna skupština bira i Vladu i ministre i Vlada odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini. Da vas podsetim, na prvom mestu treba da uvažavamo jedni druge. Slažete se samnom?
Ja sam pre nekoliko minuta dao pauzu dok gospodin ministar uđe u salu, da bi ga vaš šef poslaničkog kluba napao da je zakasnio na sednicu. Možemo da pričamo o tome da li ima pravo ili ne, samo da postavim jedno drugo pitanje – šta je sa uvažavanjem nas kao kolega? Ako napravite jednu takvu reakciju očekujte da će druga strana na neki određen način da odgovori, osim toga ništa nije bilo uvredljivo.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po Poslovniku.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Vi ste već nešto spomenuli što se tiče člana sedam, kada je u pitanju uvažavanje kolega i, ukupno, ovog uvaženog doma, ali drago mi je što je u međuvremenu neko iz te poslaničke grupe Dveri pomenuo i vaspitanje. Ako ćemo o vaspitanju, upravo to je ono što želim da naglasim i da vam skrenem pažnju, a vezano za član 107.

Čuli ste malopre salvu uvreda na srpsku Vladu, da su lobisti inostranih sila, da su neko ko radi za nekakav, da kažem, interes stranih ambasada, ali samo zbog građana Srbije, zbog svih nas ovde da pomenem i da raščistimo tu stvar ko je čiji lobista. Nije nijedan ministar iz Vlade Republike Srbije, niti nijedan poslanik iz ovog uvaženog doma dobio novac preko stranih ambasada da bi lobirao za bilo šta. Mislim da za to niko nikada nije čuo, ali je zato lider pokreta kome pripada Boško Obradović dobio 200.000 evra preko katarske ambasade da bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje.

Kolega, samo objasnite, kakve to veze ima sa povredom Poslovnika?

Radi se o povredi dostojanstva Narodne skupštine iznositi neistine o lobiranju unutar srpske Vlade u interesu nekih stranih faktora. Mislim da ste to morali da sprečite i možda upotrebite neki drugi član Poslovnika i izreknete opomenu Bošku Obradoviću.

Samo vam skrećem pažnju na koji način je Boško Obradović to pokušao i pravim poređenje sa svim onim što rade ministri i Vlada Republike Srbije, da sve ono što on spočitava i pokušava da spočitava Vladi i ovoj vlasti u stvari radi on sa njegovim liderima. Dokaz za to vam je ovih 200.000 evra iz katarske ambasade koje je dobio njegov lider Vuk Jeremić kako bi lobirao protiv interesa sopstvene zemlje. To je upravo veza sa članom 107. na koju sam hteo da vam skrenem pažnju.