Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

Ovo je onaj zakon o besplatnim udžbenicima. O tome smo pričali kada je bio zakon na dnevnom redu. Ministar obrazovanja se složio sa tim besplatnim udžbenicima, rekao je da će uraditi nešto po tom pitanju, pa onda, naravno, kao i sve ostale stvari, nije uradio ništa.

O čemu se zapravo radi? U uređenom svetu, gde je većina naših mališana pobeglo, znači, deca koja nam beže u dijasporu pa se nastane u različitim zemljama, Americi, Kanadi, u zemljama EU, ali i u Rusiji, čak i u Bocvani, država je prepoznala da je obrazovanje pravo deteta. Šta to znači? Pa, ako je nešto pravo deteta, onda ne možete opterećivati roditelje za nešto čemu je društvo dalo pravo, odnosno, udžbenici treba da budu plaćeni iz budžeta.

Kad pogledate tako svake godine, roditelji jedva sastavljaju kraj sa krajem, u zemlji u kojoj imamo ogroman problem sa natalitetom, gde imamo problem sa tim da nemamo dovoljno dece, država ne podstiče obrazovanje nego tera roditelje da iz onako malih plata, često penzija od baka i deka, odvaja po 15-20 hiljada dinara mesečno da bi deci nabavili komplet knjiga.

Moja deca su prvih par razreda škole pohađala u Americi. Amerika je najkapitalističkija zemlja na svetu i zamislite, povedete vaše dete prvi dan škole, odvedete ga u školu i dete tamo dobije ceo komplet udžbenika. Ovo radi najkapitalističkija zemlja na svetu, ovo rade mnoge zemlje EU, ovo radi Rusija i, pomenuh vam, ovo radi čak i Bocvana.

I onda se postavlja pitanje – da li mi ovo možemo da platimo? Jedan racionalan sistem korišćenja tih udžbenika je da se oni nabavljaju tako da se prenose sa generacije na generaciju, pa dete uzme udžbenike, godinu dana odradi, nakon toga prenese na narednu generaciju, i samo one udžbenike koje dete uništi, a i to se dešava, roditelji moraju da plate. A za one koji su normalno očuvani, sa normalnim habanjem, nema nikakvog plaćanja. Nakon četiri godine se, tipično u ciklusu, menjaju ti udžbenici i kupuju novi.

Ako se uspostavi ovakav sistem, izmene udžbenika na četiri godine, ukupan trošak po budžet Republike Srbije za svu decu u osnovnim školama, kojih ima negde oko 560 hiljada u Srbiji, i za svu decu u srednjim školama, nekih 260 hiljada, bi iznosilo 0,23% budžeta Republike Srbije. Da vam ponovim – 0,23%.

Prema tome, ako skupite ove jarbole i novogodišnja osvetljenja i ova čuda po Beogradu, mogli bi da platite udžbenike za svu decu.

Znači, obrazovanje je pravo deteta i evo nam prilike da to i učinimo u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Raduloviću.

Ovo je nastavak ove tačke o kojoj sam govorio.

Često čujemo argumente kako nema novca u budžetu za ovo što predlažemo, kako besplatni udžbenici su privilegija, kako država to ne može da plati, a kada pogledamo sve stvari na koje se baca novac, više je nego očigledno da ovo može da se plati.

Ako kažemo da je natalitet i da su deca prioritet u Srbiji, a jesu, odnosno trebala bi da budu, onda bi trebali da omogućimo da roditeljstvo bude maksimalno potpomognuto od strane države. Znači, ne samo udžbenici za decu u osnovnim i srednjim školama, nego i predškolsko obrazovanje pošto je pokazano studijama da je jako važan i taj segment obrazovanja, gde se deca uvode u školu.

Trošak ovoga svega, trošak svih udžbenika za osnovne i srednje škole, kao što sam rekao, za 560 hiljada dece koji su nam u osnovnim školama i 260 hiljada u srednjim školama iznosi 0,23% budžeta Republike Srbije. Na subvencije se baca milijarda evra godišnje. Za ovo nam je potrebno godišnje nekih 20 do 25 miliona evra. Kao što sam objasnio, ti udžbenici se prenose sa generacije na generaciju i menjaju otprilike svake četiri godine.

Ovakav sistem je moguće uspostaviti. Ovo Srbija nikada nije imala. Imali smo delom plaćene udžbenike za neke kategorije. Ono što mi govorimo jeste da je obrazovanje pravo deteta, da obrazovanje ne sme da zavisi od ekonomske snage roditelja i ovde bi treballi praktično, možemo lako da pronađemo ta sredstva koja su potrebna, da sva deca dobiju besplatne udžbenike a onda ćemo time možda podstaći roditeljstvo pošto je veliki broj mladih parova koji žele da imaju decu. Imaju, naravno, i parovi koji ne žele da imaju decu i ovo se ne odnosi na njih, govorim o onima koji žele da imaju decu.

Ako učinite sistem takvim da država pomaže odgajanje te dece, sklanja troškove koje može da skloni, a to su troškovi udžbenika, troškovi vrtića, time ćemo praktično podstaći te ljude, pošto znaju da se država stara o njima da imaju decu. To je najbolja mera za borbu protiv pada nataliteta.

Druga stvar, građani verovatno ne znaju, udžbenici u Srbiji su pretvoreni u jedno jako profitabilno tržište i zamislite 60% tržišta udžbenika u Srbiji drže nemački izdavači. Znači, većinu udžbenika za svu decu u osnovnim i srednjim školama pišu nemačke kompanije, pa nam se onda i desi tako da zaboravimo stogodišnjicu proboja Solunskog fronta.

Jako je bitno da se uvedu besplatni udžbenici. To je nešto što budžet mora da plati. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Da građani razumeju kako ovoliko različitih predloga, a tema je vrlo slična, pa imamo nekoliko zakona, imamo osnovni krovni zakon koji pokriva sve vrste obrazovanja. Nakon toga, posebne zakone za osnovne i srednje škole, pa sa nadamo da će negde kod ovih zakona vladajućoj većini se upaliti lampica i kazati – Hajde ljudi ovo da podržimo.

Znači, radi se o besplatnim udžbenicima, o tome da sva naša deca u dijaspori, ogromna većina njih, pošto obično idu u zapadne zemlje, ali takođe i u Rusiji i u Bocvani imaju besplatne udžbenike, i onda bi bilo dobro da tu našu decu, koja su otišla u inostranstvo, gde dobijaju besplatne udžbenike, da ove naše mališane kod kuće izjednačimo sa njima.

Znate, prosečna primanja domaćinstva u Srbiji, gde imate često penziju ulaze, znači ne prosečna plata, nego celo domaćinstvo koliko zarađuje, negde oko 60.000 dinara.

Znam da mnogima to zvuči previše i tačno je, pošto i statistike su malo nakrenute na stranu onih koji prijavljuju prihode, a ne prema onima koji rade na crno i često dobijaju manje od toga. Međutim, ovo je zvanična statistika, kada bi koristili neke druge brojeve napadali bi nas da govorimo suprotno onome što statistika kaže. Tako da moramo da koristimo ovaj iznos od 60.000.

Pa, sad zamislite ta porodica koja prehranjuje recimo, četvoro, ima dvoje dece, kako podnesu da za tu decu plate udžbenike? Kompleti udžbenika koštaju 15-20.000 dinara sa priborom koji ide uz to. Pogledajte koliko koštaju torbaci za učenike. Kad to sve saberete, pa vidite, sve moguće ekskurzije, sve gde se vode deca, sve što imate da platite tokom godine, onda zaista ispada da su građani Srbije i ove naše porodice koje odgajaju decu u stvari čudotvorci koji iz ničega prave nešto, pošto je matematički nemoguće pokriti to da praktično sa svojim primanjima možete da pošaljete decu u školu.

Ovo je nešto Srbija može da reši, ovo je nešto što Srbija mora da reši. U budžetu ima dovoljno novca za to, potrebno je samo 0,23% budžeta Republike Srbije da bi se ovo pokrilo.

Pogledajte na subvencije. Vlada godišnje baca milijardu evra. Pa, trebalo bi samo da odvoji nekih 25 miliona evra od tog velikog broja i da praktično pokrije besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama, odnosno udžbenike koji su plaćeni iz budžeta.

Inače, to tržište udžbenika je toliko naduvano, cene su toliko naduvane, kao što sam govorio malopre, nemačke kompanije kontrolišu to tržište, većina građana ne znaju, pa kad bi to preuzela država, onda bi cene tih udžbenika značajno pale. Znači, dajte obrazovanje da bude pravo svakog deteta. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Ovaj zakon se tiče predškolskog obrazovanja. Pošto mislimo da je obrazovanje pravo deteta, mislimo da bi boravak u svim predškolskim ustanovama trebao takođe da bude plaćen iz budžeta za svu decu u Srbiji.

Često nam na ovo kažu, ali ima porodica koje nisu socijalno ugrožene, koje imaju velika primanja, zašto i njima to da plaćamo? Pa, zato da ne bi pravili razliku među decom. Zato da se ona deca čiji roditelji ne mogu da plaćaju ne bi osećala manje vrednim od ove druge dece kojima roditelji mogu da plate, a u stvari ta razlika između tereta koji mogu da podnesu roditelji iz imućnijih porodica se pravi u poreskom sistemu. Te porodice koje zarađuju više, treba da plaćaju više poreze, jer time finansiraju opšti sistem sa većim iznosima i onda preko toga u stvari i ostvarujete ovu socijalnu pravdu, a ne pravite razlike među decom.

E, sad imali smo mnogo primera gde roditeljima, pogotovo u Beogradu, zaračunavani su vrtići po mnogo većim cenama, nego što je i sam zakon to predviđao. Godinama su plaćali vrtiće mnogo više nego što su trebali da plate, jer postoji odredba zakona koja kaže da roditelji nose samo 20% cene i u stvari tih 20% mi mislimo da treba ukinuti da sva deca treba da dobiju mesta u vrtićima.

Onda su morali uz našu pomoć često da tuže svoju državu da bi dobili to pravo da im cena bude samo 20%. Ovo je pokrenuto pod prethodnom vlašću u Beogradu, ovaj problem, pa su roditelji plaćali mnogo više, pa je to nastavilo pod ovom vlašću, u jednom trenutku prekinuto. Međutim, grad ne vraća dobrovoljno ovaj novac, nego roditelji moraju da tuže.

Jako je bitno iz svega ovoga izvući par ključnih poruka. Ako su nam zaista, ako zaista kažemo i mislimo, stojimo iza tih reči da su deca naša budućnost i da je ulaganje u decu najvažnije, onda treba pre svega da učinimo obrazovanje za decu dostupno svoj deci, da obrazovanje bude pravo deteta, da dete ima pravo da ima mesto u vrtiću, da dete ima pravo da dobije besplatne udžbenike i da to pravo niko ne može da ugrozi i da ekonomska snaga roditelja ni na koji način ne može da utiče na budućnost deteta.

Ovo treba uraditi za svu decu u Srbiji i praktično dovesti ih sve u isti položaj, kao što sam rekao, mnogi od ovih stvari postoje u uređenim zemljama na zapadu i u Rusiji i u Bocvani, kao što rekoh, i priča o tome da ovo ne možemo da platimo jednostavno nije istina.

Podsetiću još jednom na subvencije, država baca milijardu evra godišnje na aktivirane garancije preko 400 miliona, prekinemo javašluk, ima novca za udžbenike i vrtić.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaj koji je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornost bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme vršenja vlasti Vuka Jeremića, u narodu poznatijeg kao „Vuka potomka“, Saša Radulović je dobro prolazio.

On se ovde buni otkud ja između njegova dva izlaganja. Ovako, njih je dvojica, a sudeći, ozbiljno vam kažem, njih je dvojica, jedan tvrdi bilo je izborne krađe, drugi tvrdi nije bilo izborne krađe, a izgleda da ih je bilo četrnaestorica. Po spisku firme koju je vodio u stečaju bilo ih je 14.

Drage bake i deke, dragi unuci, ovde su vaši besplatni udžbenici, ovde su vaše penzije. Za vreme vladavine stranke bivšeg režima, „Vuka potomka“, Đilasa i ekipe, Saša Radulović je dočekivao sve što ovi nisu opljačkali. Što ne uzme privatizaciji stranka bivšeg režima, to dočeka i deli „stečivoje“ i detaljno opeljuša i prebaci na novac na svoju firmu, ko bajagi za knjigovodstvene usluge.

Malo časti kuma, ali je došlo vreme, nema više stečajeva, napustio ga je kum, napustili ga partijski drugovi, ja verujem da će ga uskoro napustiti i kućni ljubimci.

Dame i gospodo narodni poslanici, stečajevi barem da naši gledaoci znaju služe da bi se namirili poverioci i firma oporavila i radnici zadržali radna mesta. Ne, on to nije radio. On je gledao da namiri sebe, kumove, bližnju familiju i da se oni oporave.

Ja preporučujem tom lucidnom ili ludcidnom tipu čoveka da njegov predsednik, Bane Mihajlović, koji je kupao rudare hladnom vodom jer je to našao da su radili Nemci, u rudniku Bor, ja preporučujem da on tom hladnom vodom polije ovog pored njega.

Dakle, to je jedini lek koji ja mogu preporučiti Saši Raduloviću koji neće da prihvati ponudu o podnošenju ostavke ja ili on, očigledno da sam ja govorio istinu.

Zašto je on najuren sa mesta ministra? Evo mejla koji je uputio 17. Novembra 2013. godine gospodinu Vučiću; „Povuci nalog da se kopa po stečajevima u kojima sam radio.“

Dakle, bake i deke i unuci, on je hteo da zamaskira krađu koju je počinio i kada mu to nije uspelo, najuren je iz Vlade. Još nešto, kaže ovako, ne znam koji je Radulović ovo pisao: „Moja i Cvijanova poslanička grupa sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov za obećanih 500 miliona dolara budžetske podrške, on je bio primoran da prihvati, baš kao što je morao da prihvati i moje imenovanje u avgustu prošle godine, dakle preko volje. Ja bih trebao da preuzmem ponovo spojeno Ministarstvo privrede i finansija.“

Ne znam koji Saša Radulović je ovo govorio, ali očigledno da je ova država previše ozbiljan proizvod da bi pala u ruke ovakvih stečajnih likova. Hvala.