Dame i gospodo narodni poslanici, da podsetim gledaoce i poslanike, gospodin Martinović to zna, dakle pomenuti Janković se susreo sa gospodinom Radulovićem u ministarstvu i tom prilikom su razgovarali o paralelnoj službi bezbednosti, koji je navodno ustanovila DS.

To bi gospodin Radulović mogao i da potvrdi, ali kada je gospodin Radulović u pitanju, on kaže da ga ja blatim, da lažem itd.

Evo, ja ponovo ponavljam da gledaoci čuju, ako gospodin Radulović nije firmama gospođe Nikolić, gospođe Stamenković, gospođe Macure, preneo po 800.000 dinara iz sredstava za izbornu kampanju, koja su dobijena iz budžeta Srbije i trebala tamo da se vrate, ako nije dao po 800.000 dinara za kliktanje, ja ću dati ostalo, ali ako je dao, da on da ostavku.

Takođe, izbori su provedeni po propisima koje je ustanovila DS, njemu bratska stranka, stranka lopuža i prevaranata, kao što je i on sam, dakle oni su doneli ta pravila i izbori su se odvijali po njihovim pravilima. Dakle, ne po našim, nijedan izborni zakon, nijedan izborni propis, nije promenjen.

Imali su većinu u organima. On ima jednog predstavnika, gospođa Radeta me podsetila, imao je gospodina Gajića, drugog advokata, dakle ovo je gospodin Radulović napisao - Krađe na biračkim mestima u Beogradu nije bilo, u ostatku Srbije takođe, činjenice su nekada bolne, SNS izbore dobija na terenu.

Ja pitam koji Saša Radulović je ovo napisao, a koji Saša Radulović sada priča da je bilo izborne krađe. Dakle, kod mene nema dileme.

U jednom čoveku postoji zgrčen drugiSaša Radulović, koji bi trebao da odmara u Beču, u onom stanu Gorana Ješića, ako je on mali samo 160 metara kvadratnih, ja im predlažem da idu kod gospodina Šutanovca, on ima 329 ili 340 kvadrata na pašnjaku, direktno s pašnjaka da ne budu zgrčeni onako veliki, dugih nogu. Mogu lepo da se pruže i da odmore.

Gospodine Raduloviću, ponovo vas nudim, da li želite da podnesem ostavku ukoliko niste gospođama prebacili po 800.000 dinara za kliktanje na tri njihove firme, ako dokažete da niste ja ću podneti ostavku, ali ako jeste da vi podnesete ostavku i da nas tim svojim maštarijama više ovde ne opterećujete, ni nas ni građane Republike Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa stečajem, koji se sprovodi nad rudarsko-topioničarskom Bor, razlog ogromnih gubitaka koje ostvaruje RTB Bor, ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena RTB Boru i štetnosti planera reorganizacije RTB Bor, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala predsedavajući.

Neću se baviti kolegom Rističevićem, on se u svom govoru samnom bavi svaki put. Ono što mi je zaista interesantno, kako je moguće da između mojih predloga za dopunu dnevnog reda upadaju njegove, jer ja kada sam otišao na pisarnicu i predao svojih 30 predloga nije bilo Rističevića i kako ste uspeli da ubacite njega između? To je zaista neverovatno.

Vi ste jedan čudotvorac, gospodine Arsiću, koji u stanju takve stvari da iskombinuje. Elem što se tiče RTB Bora, sproveden je stečajni postupak na RTB Borom, gde su ogromni gubici koje je napravio menadžment sa gospodinom Spaskovskim, na čelu, ogromni gubici koji su prešli milijardu evra.

Oni su u tom stečajnom postupku praktično obrisani, bez da je iko utvrdio kako su ti gubici napravljeni. Jedan najveći deo gubitaka se odnosi na potpuno promašenu investiciju topionicu, o tome Branislav Mihajlović naš dr nauka iz Bora, koji tamo radi ceo svoj život, može tomove da vam priča i ti ogromni gubici su napravljeni praktično i sve je otišlo pod tepih. Velika potraživanja državnih preduzeća su praktično pobrisana, tako da su gubici prevaljeni na teret građana Republike Srbije, a nesposobni menadžment se izvukao.

Onda, nakon svega toga, nakon tog ogromnog javašluka, koji je, podsećam, koštao preko milijardu evra, i to nije samo ova vlast, to se proteže i u prethodnu vlast, pošto je gospodin Spaskovski, isto kao i naša predsednica Skupštine, serijski preletač koji ide od jedne do druge stranke, tako da ovo ima kontinuitet i gubici su pravljeni u jednom dugom vremenskom periodu.

Na kraju, zbog toga i takvih partijskih kadrova, nesposobnih, koji su dobili da vode tako važna preduzeća, mi praktično imamo ovolike probleme. Imamo probleme sa javnim dugom, pa se otimaju plate i penzije, umesto da se uvede red. Taj RTB Bor, nakon ovolikog javašluka i gubitaka preko milijardu evra je prodat Kinezima, praktično bud zašto, jer rezerve koje u Borskoj Reci ima RTB Bor, istražene rezerve su negde na nivou 35 milijardi dolara, a prodat je za 340 miliona. Pored toga kupio je, odnosno pokušava da kupi „Čokaru Peking“, gde su Kanađani, gde su rezerve bile prvo na nekih 5,5 milijardi dolara, a sada porasle na preko 100 milijardi.

O svemu ovome nam je govorio predsednik DJB Branislav Mihajlović. Ni jedan državni organ ne reaguje na to, a godinama pokušava da se uvede red tamo, jer zna koliki je resurs RTB Bor. Umesto toga, mi smo prava kolonija koju kolonuje ko stigne, a evo sada i Kinezi.

Kolega Raduloviću, pre nego što stavim na glasanje, pošto ste i mene prozivali, nisam ja nikakav čudotvorac, možda jedino ako smatrate to što već sedam sati sedim ovde u skupštinskoj sali i pratim utvrđivanje dnevnog reda, sedam sati neprekidno, samo sam sedeo možda malo među poslanicima.
Za jednu stvar, i pored toga što ste uneli ovde hranu, čini mi se burek sa sirom u Skupštini i povredili dostojanstvo, imali ste sreće što nisam tada ja predsedavao.
U jednom delu mogu da vam odam priznanje, bar se borite za reč ovde u Skupštini, a ne kao neke vaše kolege, moje kolege, ne samo vaše, izgubile su strpljenje i napustili sednicu Skupštine Srbije, pričajući da nemaju nikakva prava.
Stvar je u tome što ništa drugo nisu morali da rade nego da dele sudbinu svih nas koji sedimo u ovoj sali i da učestvuju u radu. Zato nema po tom redosledu koji ste vi izmislili da se prozivaju narodni poslanici. Prozivaju se onako kako je ovde poređano, a sada to što ne znate ko će kada da bude prozvan, mislim da je to jedini način da vidimo kako ko želi da sedi u ovoj sali i učestvuje u radu Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Upravo zbog ovog govora koji ste predložili sam i predložio danas da se razrešite sa mesta potpredsednika Skupštine, pošto zloupotrebljavate svoju poziciju, a kolege iz opozicije su sa razlogom otišle.

Mi samo nećemo da vam priuštimo to zadovoljstvo, da nas oterate, jer nećete nas oterati.

Što se tiče ovog privremenog smanjivanja penzija, dobra je stvar da je to konačno ukinuto, odnosno konačno posle četiri godine otimanja od penzionera, od svih naših baka i deka, na kraju je to vraćeno nazad.

Da podsetim građane Republike Srbije, preko 60% penzionera nije dobilo smanjenje, to su oni koji su imali penzije ispod 25.000 dinara, a svi koji su imali preko 25.000 dinara su dobili smanjenje od 22 i 25% iznad 40.000 dinara. Onda se pričala priča o tome kako se tobože uzima od bogatih penzionera, čuvaju se ovi drugi i praktično je vlast gledala da zavadi penzionere međusobno.

Zamislite situaciju, jedan penzioner koji ima malo više od 25 hiljada, to je većina, dobija umanjenje. A sve ove gubitke koje država pravi zbog neodgovorne vlasti, ne samo ove nego i one pre nje i pre nje, koji ne umeju, očigledno, da vode državu, jer vođenje države je ozbiljan posao za ozbiljne ljude, koji umeju da ne prave gubitke i da prave vrednost za građane Srbije, znači, zbog svega toga, praktično, to smanjenje penzija je bilo zavlačenje ruke u njihov džep, da bi partokratija, ovi nesposobni partijski kadrovi, mogli da se prehrane.

To je zavlačenje ruku u džep da bi, na kraju, recimo, ova nova direktorka Muzeja Nikole Tesle mogla da izbaci čoveka koji je vodio taj muzej Nikole Tesle godinama, koji poznaje verovatno bolje od bilo koga drugog život i delo Nikole Tesle. Pa, zar ste morali i u tu instituciju da ugurate nekog vašeg partijskog, bez ikakvog iskustva?

Ono što ne valja je – dobro je što ste vratili penzije nazad, međutim, četiri godine ste otimali. Tu ima nekih 720 miliona evra, donja granica računice, mada ima različitih računica, pošto su bila i ta neka mala povećanja u međuvremenu, pa smo gledali da sve to ukalkulišemo, znači, 720 miliona evra ste uzeli penzionerima, oteli.

Mi predlažemo da se to oteto i vrati, jer – oteto je prokleto, penzije su imovina, nisu socijalna davanja. Pa smo onda predložili amandman na vaš zakon, gde smo rekli da sa svakom novom penzijom treba da se isplati penzionerima jedan mesec onoga što im je oteto. I ostaćemo pri tome do kraja, tako da ćemo ovaj i ovakav zakonski predlog i dalje obrazlagati.

Ono što je jako bitno i danas sam to pokazao kroz čitavu ovu seriju, anketni odbor, ako su predložili, koliko država rasipa pare i koliko nesposobna partokratija na vlasti u stvari uništava državu Srbiju. Prema tome – vratite penzionerima oteto.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

Ovo je onaj zakon o besplatnim udžbenicima. O tome smo pričali kada je bio zakon na dnevnom redu. Ministar obrazovanja se složio sa tim besplatnim udžbenicima, rekao je da će uraditi nešto po tom pitanju, pa onda, naravno, kao i sve ostale stvari, nije uradio ništa.

O čemu se zapravo radi? U uređenom svetu, gde je većina naših mališana pobeglo, znači, deca koja nam beže u dijasporu pa se nastane u različitim zemljama, Americi, Kanadi, u zemljama EU, ali i u Rusiji, čak i u Bocvani, država je prepoznala da je obrazovanje pravo deteta. Šta to znači? Pa, ako je nešto pravo deteta, onda ne možete opterećivati roditelje za nešto čemu je društvo dalo pravo, odnosno, udžbenici treba da budu plaćeni iz budžeta.

Kad pogledate tako svake godine, roditelji jedva sastavljaju kraj sa krajem, u zemlji u kojoj imamo ogroman problem sa natalitetom, gde imamo problem sa tim da nemamo dovoljno dece, država ne podstiče obrazovanje nego tera roditelje da iz onako malih plata, često penzija od baka i deka, odvaja po 15-20 hiljada dinara mesečno da bi deci nabavili komplet knjiga.

Moja deca su prvih par razreda škole pohađala u Americi. Amerika je najkapitalističkija zemlja na svetu i zamislite, povedete vaše dete prvi dan škole, odvedete ga u školu i dete tamo dobije ceo komplet udžbenika. Ovo radi najkapitalističkija zemlja na svetu, ovo rade mnoge zemlje EU, ovo radi Rusija i, pomenuh vam, ovo radi čak i Bocvana.

I onda se postavlja pitanje – da li mi ovo možemo da platimo? Jedan racionalan sistem korišćenja tih udžbenika je da se oni nabavljaju tako da se prenose sa generacije na generaciju, pa dete uzme udžbenike, godinu dana odradi, nakon toga prenese na narednu generaciju, i samo one udžbenike koje dete uništi, a i to se dešava, roditelji moraju da plate. A za one koji su normalno očuvani, sa normalnim habanjem, nema nikakvog plaćanja. Nakon četiri godine se, tipično u ciklusu, menjaju ti udžbenici i kupuju novi.

Ako se uspostavi ovakav sistem, izmene udžbenika na četiri godine, ukupan trošak po budžet Republike Srbije za svu decu u osnovnim školama, kojih ima negde oko 560 hiljada u Srbiji, i za svu decu u srednjim školama, nekih 260 hiljada, bi iznosilo 0,23% budžeta Republike Srbije. Da vam ponovim – 0,23%.

Prema tome, ako skupite ove jarbole i novogodišnja osvetljenja i ova čuda po Beogradu, mogli bi da platite udžbenike za svu decu.

Znači, obrazovanje je pravo deteta i evo nam prilike da to i učinimo u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Raduloviću.

Ovo je nastavak ove tačke o kojoj sam govorio.

Često čujemo argumente kako nema novca u budžetu za ovo što predlažemo, kako besplatni udžbenici su privilegija, kako država to ne može da plati, a kada pogledamo sve stvari na koje se baca novac, više je nego očigledno da ovo može da se plati.

Ako kažemo da je natalitet i da su deca prioritet u Srbiji, a jesu, odnosno trebala bi da budu, onda bi trebali da omogućimo da roditeljstvo bude maksimalno potpomognuto od strane države. Znači, ne samo udžbenici za decu u osnovnim i srednjim školama, nego i predškolsko obrazovanje pošto je pokazano studijama da je jako važan i taj segment obrazovanja, gde se deca uvode u školu.

Trošak ovoga svega, trošak svih udžbenika za osnovne i srednje škole, kao što sam rekao, za 560 hiljada dece koji su nam u osnovnim školama i 260 hiljada u srednjim školama iznosi 0,23% budžeta Republike Srbije. Na subvencije se baca milijarda evra godišnje. Za ovo nam je potrebno godišnje nekih 20 do 25 miliona evra. Kao što sam objasnio, ti udžbenici se prenose sa generacije na generaciju i menjaju otprilike svake četiri godine.

Ovakav sistem je moguće uspostaviti. Ovo Srbija nikada nije imala. Imali smo delom plaćene udžbenike za neke kategorije. Ono što mi govorimo jeste da je obrazovanje pravo deteta, da obrazovanje ne sme da zavisi od ekonomske snage roditelja i ovde bi treballi praktično, možemo lako da pronađemo ta sredstva koja su potrebna, da sva deca dobiju besplatne udžbenike a onda ćemo time možda podstaći roditeljstvo pošto je veliki broj mladih parova koji žele da imaju decu. Imaju, naravno, i parovi koji ne žele da imaju decu i ovo se ne odnosi na njih, govorim o onima koji žele da imaju decu.

Ako učinite sistem takvim da država pomaže odgajanje te dece, sklanja troškove koje može da skloni, a to su troškovi udžbenika, troškovi vrtića, time ćemo praktično podstaći te ljude, pošto znaju da se država stara o njima da imaju decu. To je najbolja mera za borbu protiv pada nataliteta.

Druga stvar, građani verovatno ne znaju, udžbenici u Srbiji su pretvoreni u jedno jako profitabilno tržište i zamislite 60% tržišta udžbenika u Srbiji drže nemački izdavači. Znači, većinu udžbenika za svu decu u osnovnim i srednjim školama pišu nemačke kompanije, pa nam se onda i desi tako da zaboravimo stogodišnjicu proboja Solunskog fronta.

Jako je bitno da se uvedu besplatni udžbenici. To je nešto što budžet mora da plati. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.