Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Ovo je bila jedna solidna razmena, naravno. Nisam ni očekivao da ćemo se saglasiti o svemu. Rekao sam na koji se zakon odnosi, ali naravno u 20 minuta svakome padne koncentracija, čak se i ja ponavljam u svojim izlaganjima. Dakle, nije ništa sporno oko toga.

Dakle, problem je ako ograničavate sivu ekonomiju, to ne radite tako što ograničite ponudu. Jednostavno, to je pogrešan put. Vi ako hoćete da ograničite sivu ekonomiju, dajte stimulans ljudima da ulaze legalno, a ne ograničavate ih. Po toj logici ja mogu da kažem da sa istom logikom, istom snagom možemo ograničiti broj frizera. Isto se sastane komisija, kaže koliko se ljudi šiša, koliko je muškaraca ćelavo i dođete do toga. Možete da ograničite broj bilo čega. Sastane se komisija inženjera, trgovaca i kažu treba baš toliko. Ali, ne, u uspešnim zemljama, a meni je drago što ste mnogo puta odbacivali neke neokomunističke mantre koje su se jako često čule u ovoj Skupštini i bili u prilog tome da su potrošači suvereni i oni odlučuju svojim novčanicima koliko nam čega treba.

Demokratija je, recimo, super. Nema veće demokratije kad glasate novčanikom, pa kad izvadite 500, 1.000, 2.000 dinara i tako svako od nas. Savršena demokratija. Dakle, konkurencija određuje, potrošači određuju koliko nam treba, ne struka. To jako liči na centralno planske modele.

To što u nekim zemljama to postoji, ja kažem – ja sam svestan. Možemo i nabrojati gradove. Ja znam tamo gde su tržišta potpuno regulisana, do zla Boga, pa eto u Rejkjaviku ne možete ni koristiti taksi ako niste bogat čovek, odraće vas. Isto znam da u NJujorku imate i „Lift“ i „Uber“, da koristite i „Via“. Tri provajdera prevoza. Konkurencija postoji. Ono je pitanje za nas, mi možemo imati uslove za ulazak na tržište, ali je pitanje da li je to prava stvar? Da li treba da imamo što više provajdera ili treba da imamo jednog? Ja, vrednosno, ali i sa stanovišta efikasnosti, govorim da je bolje imati konkurencije različitih načina zadovoljavanja iste potrebe građana.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Stevanoviću.)

Samo još jedna stvar. Hvala vam na tolerantnosti, potpredsedniče Skupštine.

Ovde je reč o tome, naravno, nema monopola, ali vi kada propišete cenu, broj ponuđača, to se zove kartel i to je opet narušavanje konkurencije, a to nije dobro. Nama treba konkurencija da bismo bili jaki, kao naši sportisti na primer.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo jedna rečenica za sve, ne samo za vas.
Nikakav problem ne postoji da radi i „Uber“ i „KarGo“, „Jandeks“ već radi, ali mora da ispuni uslove Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i mora da ima odobrenje. Razlog zašto to mora – hoćemo kvalitet vozila i vozača, hoćemo da oni ljudi koji izađu iz taksi vozila imaju kvalitetnu uslugu i da to možemo da kontrolišemo. Dakle, svi mogu da rade, ali moramo da radimo u skladu sa zakonom. Do sada je postojalo nekoliko zakona, raznorazne stvari su se činile, a ovo je jedan od načina da imamo uređeno tržište.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Kolega Stevanoviću, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, ja želim da se izvinim mizoginim izjavama i napadima kojima ste ovde bili izloženi i žao mi je što je u parlament Srbije ušao u krug parlamenata u Evropi, imate jedan izveštaj od pre nekoliko dana, da preko 85% poslanica u parlamentima širom Evrope su izložene seksističkim napadima, i žao mi je što se takvi napadi dešavaju u parlamentu Srbije, i podsećam predsedavajuće da je njihova obaveza da vode računa o redu na sednici Skupštine, da ne treba niko ovde sam da se brani, ni od poslanika ni od ministara, ni od drugih gostiju koji učestvuju u radu Skupštine Srbije.

Sada bih govorio o 10 tačaka koje vi danas obrazlažete. Nažalost, i ova sednica je sazvana u ovom lošem maniru, po skraćenom postupku. Šest tačaka dnevnog reda su izmene i dopune zakona donete po hitnom postupku. Samo dva zakona su prošli javnu raspravu, ostali zakoni nisu prošli javnu raspravu. Čitajući i ono obrazloženje koje ste i vi poslali, ali i dobijajući neke komentare, vidim da je propuštena prilika da svi zainteresovani kroz taj postupak javne rasprave kažu svoje mišljenje i možda doprinesu nekim boljim rešenjima. Slušali smo, kolega Stevanović je malopre govorio o tome, o izmenama i dopunama Zakona o drumskom saobraćaju i činjenici da je nekoliko udruženja koja se bave IT industrijom u Srbiji iznelo zamerke i tražilo da se ovakve izmene i dopune zakona ne usvoje. Ali, neću sada ponavljati argumente o kojima se u Skupštini već čulo.

Isto tako imam informaciju da recimo za zakon o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju nisu učestvovali ljudi iz Centra koji se bavi ovim istraživanjem, a nisu njihovi direktni predstavnici, učestvovali su neki ljudi koji su bili pozivani bez odluke same uprave i oni nisu mogli da kažu svoje mišljenje, iako se kažu, najveći deo ovih izmena upravo odnosi na njihov rad.

Takođe, transport opasne robe - nije bilo javne rasprave, bila su neka radna tela, ali nije tačno ono što se navodi u obrazloženju kako neće biti novih troškova, kako će se povećati bezbednost jer će biti novih troškova, jer se predviđaju neke nove takse, a stvari vezane za bezbednost nisu sada ni dodirnute kroz izmene i dopune ovog zakona.

Naravno, Zakon o planiranju i izgradnji, to jeste zakon koji je imao javnu raspravu, i ono malo što ste vi govorili u predstavljanju predloga zakonskih rešenja koja su danas pred nama, govorili ste o tome kako će sada biti ukinuta nadležnost Inženjerske komore za izdavanje ili osporavanje licenci. Naravno da su ljudi iz Inženjerske komore protiv toga, i naravno, kako ste vi sa žaljenjem ovde konstatovali, kako niste mogli u prethodnih nekoliko godina da nametnete Inženjerskoj komori da radi ono što vi mislite da treba da radi, i kako vi mislite da treba da radi.

Ovo je prvi korak nazad da se ukida komorsko organizovanje stručnih ljudi. Ponovo se direktno sada uvodi ministarstvo kao nadležno za izdavanje, osporavanje licenci. To je korak nazad. Pokušavali ste godinama da slomite otpor u Inženjerskoj komori koji postoji vašim idejama i vašem načinu rada i pošto niste to uspeli na razne načine sada ste primenili ovaj krajnje grub i neprincipijelan način - nametnućete se kao vrhovno telo iznad tela struke i bojim se da je ovo samo početak, da će se slično rešenje pronaći za Lekarsku komoru i za sve druge koji nisu spremni da slepo slušaju ono što Vlada radi. LJudi to neće da slušaju, zato što Vlada ne radi kako treba, zato što Vlada u svom radu ne sluša struku.

Puno puta smo o tome govorili ovde, kako je primer ne slušanja struke projekat „Beograd na vodi“. Ko su bili inženjeri koji su tu potpisali ta rešenja? Gde oni rade? Gde su njihove licence? Voleo bih da je njihova licenca opozvana. Ko je mogao da isprojektuje onakvo ruglo u sred Beograda? U krajnjoj liniji vidim da nisu znali ova istraživanja predsednika Republike o štetnosti višespratnih zgrada na natalitet. Verovatno ovi inženjeri nisu dobri, oni nisu znali to, pa ćemo sada licence da osporavamo svima koji prave zgrade više od četiri sprata jer to utiče na natalitet, kako kaže predsednik.

Te stvari nisu za šalu. Onako kako se danas radi u građevinarstvu u Srbiji, samo ove godine svojim životom je platilo 29 ljudi. Dvadeset devet ljudi je poginulo do sada u ovoj godini na gradilištima širom Srbije, od toga jedna trećina nelegalnih radnika je bilo. Kako neko radi nelegalno? I sada dolazim na Zakon o ozakonjenju, o kome ću najviše govoriti.

Bio je red, potpredsednice Vlade, da kažete rezultate Zakona o ozakonjenju koji je ova Skupština usvojila pre tri godine. Vi ste bili tu. Podsetiću vas na reči vaše kako ste završili svoje izlaganje – ovo je samo prvi korak da usvojimo zakon, a drugi jednako važan korak je da se taj zakon primeni u praksi i naravno naša će biti odgovornost, dakle, pre svega mene kao ministra da se zakon primeni u praksi. Ja vam kažem – mi ćemo ovaj posao rešiti. To ste izjavili pre tri godine. Ovo su vaše reči.

Da vidimo mi kako ste vi taj posao završili za tri godine. Dali ste nam podatak da je po popisu koji je izvršen u skladu sa Zakonom o ozakonjenju, da se po tom popisu nalazi, u ovom obrazloženju zakona, dva miliona i 41 hiljada, a ja sam gledao sad podatak, ovu tabelu na sajtu ministarstva, gde je nešto malo više od dva miliona i 50 hiljada objekata. Ali, nigde ne kažete koliko je za ove tri godine završeno ozakonjenje? Da li je istina da je završeno samo 177 hiljada do avgusta meseca. Znači, od dva miliona koliko ima na popisu, vi ste uspeli za tri godine da završite 177 hiljada. To je manje od 10%. Čija je sad to odgovornost, ja postavljam pitanje ovde. Čija je to odgovornost ministarka ako se prisetite, kada je usvajan zakon, rekli ste 770 hiljada zahteva za legalizaciju već postoji i jedino što ti ljudi treba da urade da bi vi legalizovali, pošto su podneli svu dokumentaciju, je da plata taksu koja pet hiljada, deset ili ne znam koliko hiljada. Nikad manja u istoriji.

Da li je moguće da tih 770 hiljada nije završeno, ako su trebali za tri godine samo taksu da plate? Pa šta ste vi radili, vi kao ministar koji ste rekli da je odgovoran za sprovođenje ovog zakona. Ja bih rekao da vi niste radili ništa po ovom pitanju.

Postavljam pitanje vaše odgovornosti sada. Jednu jedinu reč ovde niste rekli o rezultatima primene do sada zakona. Jednu jedinu reč niste rekli o tome koliko se danas u Srbiji i dalje divlje gradi jer ste rekli kada ste ovaj zakon radili, da vas sada ne citiram, ako tražite mogu i da vas citiram, da je jedan od ciljeva Zakona o ozakonjenju da ispravite sve nepravde i nesposobnost u prethodnih 18 godina, mnogo ste puta govori 18 godina, a naročito od 2000. godine, kako ćete vi sada sve to ispravite i kako ćete da prekinete sa praksom nelegalne gradnje.

Šta je danas situacija na terenu? Preko 20% gradnje u Srbiji je nelegalno. Gradi se bez građevinske dozvole koju vi navodno izdajete za dva, tri, pet ili ne znam koliko dana, gde smo šampioni na Duing biznis listi. Pa niste šampioni, Ramuš Haradinaj, vaš koalicioni partner je bolji od vas na toj Duing biznis listi.

Sada vas pitam, ako je to sve tako sjajno, zašto se divlje gradi u Srbiji? Na tim divljim gradilištima, podsećam vas, poginula je jedna trećina od ovih 29 ljudi. Ko je odgovoran za to i kakve izmene vi danas predlažete? Izmene koje je Vlada usvojila na sednici 11. oktobra. Mi danas, 17. raspravljamo o tome bez bilo kakve javne rasprave, bez bilo čega. Šta vi predlažete? Prva stvar koju predlažete, sada predlažete da ceo onaj posao koji je urađen po zakonu, odnosno morao da bude završeno po zakonu, znači da se u roku od godinu dana napravi ovaj popis, na kome se, kako vidimo, nalazi dva miliona i 50 hiljada objekata, da ceo taj posao se sada baca u vodu, jer on više nije bitan.

Bitno je šta se nalazi na snimku. Na satelitskom snimku iz 2015. godine. to je sada osnov za ozakonjenje, ono što se nalazi na snimku. Vrlo je zanimljivo. Ako pročitamo član 6. važećeg zakona, stav 4. šta on kaže o satelitskom snimku? Kaže ovako – satelitski snimak iz ovog člana mora biti dostupan uvid građanima u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva.

Da li je to moguće danas? Da li je moguće da građanin ode na internet stranicu ministarstva nadležnog za poslove građevina i ostvari uvid u satelitski snimak onako, kako kaže član zakona? Nije. Evo ministra, kada odete na tu stranicu ovo vam se pojavi „pejdž not faund“. Znači toliko o transparentnosti rada. Toliko o tome da građanin po zakonu može da ostvari uvid u satelitski snimak.

Naravno, vi to menjate. Vi menjate tu stvar. Znači, ono što je sada osnova za ozakonjenje neće biti dostupno građanima na internetu, nego će morati da odu kod organa koji je zadužen za izdavanje rešenja o ozakonjenju i da tamo ostvari uvid. Da li će taj građanin morati da plati neku taksu, to je moje pitanje za vas, da ostvari uvid u taj satelitski snimak? Da li vi očekujete da mi vama verujemo da je to snimak iz 2015. godine? To je ključno pitanje ovog zakona. To je ključno pitanje šta je na tom snimku i kad je on napravljen, jer taj snimak je jedini sada osnov da se ozakonjeni objekti koji nisu na popisu, odnosno za njih nije podnet zahtev za legalizaciju, po onim starim zakonima.

Zašto je to važno? Da jednostavno govorimo otvoreno. U Srbiji je po nekim procenama od milion pa možda do dva miliona metara kvadratnih sagrađeno u poslednje tri godine, nelegalno i čeka legalizaciju. Pare koje se uzimaju za to su od 20 do 50 evra po kvadratu. Dvadeset do 50 miliona evra, neko hoće da da od nelegalnih investitora nekome u državi da bi legalizovao to što je gradio bez dozvole. Da li vi i na koji način otvarate vrate da se te pare uzmu? Ne da uđu u budžet, jer takse ostaju iste, nego da završe u nečijim privatnim džepovima. To je ono što je najveća naša bojazan i zamerka na predložena zakonska rešenja.

Takođe, vi brišete, a mnogo ste se hvalili tom odredbom, brišete obavezu da lokalne samouprave sredstva koja dobijaju od taksi koriste za uređenje građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu namenu, izgradnju i održavanje objekata javne namene i komunalne infrastrukture. To je stav koji postoji u članu 33. gde da se troše pare. Vi sada to brišete, a govorili ste kada je usvajan zakon – neće moći lokalne samouprave da troše pare na plate nego će morati da troše namenski. Vi sada brišete tu namenu. Znači, moći će na plate, novogodišnju rasvetu, pevajuće fontane, jarbole, ne znam ni ja kakve gluposti sve se prave po Srbiji danas. To je politika koju vi ovim zakonom sada sprovodite, pojačavate i legalizujete.

Takođe, ono što mi je posebno neverovatno, uvodi se da se te takse koje, kako vi kažete – minimalna, smešna, nikome nije problem da plati, da tu taksu sada neće plaćati za ozakonjenje objekata organizacije i institucije Republike Srbije i organa lokalnih samouprava, AP, obaveznog socijalnog osiguranja i slično. Gde je odgovornost za te koji su gradili nelegalne objekte ispred državnih organa? O čemu mi ovde razgovaramo? Kako je moguće da državni organ gradi nelegalno i da ima nelegalne objekte i da onda neće da plati taksu na to? To sada uvodite. To ranije nije bilo.

Sada bih stvarno voleo odgovor – da li vi mislite da ćete ovaj posao završiti za pet godina, kako predlažete u članu 26, izmene i dopune Zakona o ozakonjenju? Znači, ponavljam, imali ste tri godine, 177.000 predmeta rešeno, a po ovom popisu imamo 2.050.000. Verovatno da na tom snimku ima još, a verovatno ima što nije na snimku a ne znamo kako ćemo da legalizujemo još mnogo više.

Eno jedan na vrhu Srbije, na vrh Kopaonika sagrađen objekat i ja sada vas pitam – kada će taj objekat da bude srušen? Dokle ćete vi i ministar Stefanović da se igrate žmurke? Da se igrate žmurke da li je policija pozvana ili nije pozvana. Hoće da da asistenciju za rušenje ili neće da da asistenciju za rušenje. Više od godinu dana taj objekat tamo postoji, radi, priključen na struju, od drugog državnog javnog preduzeća uzima struku. Ko je za to odgovoran? Da li je to moglo do sada po važećim zakonima? Nije moglo.

Dokle ćemo da se igramo žmurke, da tražimo neku famoznu investitorku iz Smedereva, koja se ne pojavljuje na silnim ročištima? Ako hoćete da pokažete ozbiljnost države da reši problem divlje gradnje, onda srušite to. Sada, do kraja nedelje srušite taj objekat. Krenite ovde malo po Beogradu, srušite ne 500 objekata, koliko je srušeno za ove tri godine i to uglavnom nekih šupa i ne znam čega ne, nego srušite, eno tamo dole na Zvezdari, čovek je na dva sprata dozidao nelegalno pet spratova. Rade radnici, gledam pre neki dan, nema zaštitne opreme, nema ničega.

Ove stvari ne mogu da prođu bez ozbiljne rasprave. Ne može ova rasprava o Zakonu o ozakonjenju da prođe bez postavljanja pitanje vaše odgovornosti. Sami ste sebe označili kao osobu koja će biti odgovorna za sprovođenje ovog zakona, sami ste rekli – ja sam odgovorna. Kritikovali ste sve pre vas, kako niko ništa nije znao i nije radio i da ćete vi sada doći i sve uraditi kako treba, a sada nema te odgovornosti. Ništa niste rekli o tome kako ste posao uradili. Zakonom predlažete da nema više kaznenih odredbi za one građevinske inspektore koji nisu napravili program popisa, a znam da je u nekim opštinama program popisa po ovom zakonu urađen na pravi način, da su doneta rešenja za sve objekte koji nisu bili u procesu legalizaciji i koji su trebali po važećem zakonu, onako kako ste vi zamislili da se legalizuju, ali nažalost brojne opštine nisu to uradile, odnosno lokalne samouprave, ali vi ste preuzeli odgovornost. Vi ste rekli – ja sam odgovorna.

Postavljam sada pitanje ministarka, potpredsednice Vlade – kako ćemo da merimo tu vašu odgovornost? Tako što očekujete da dobijete našu podršku sada? Da s produži rok? Da za još pet godina čekamo da se završi proces legalizacije, a ponavljam, za tri godine ste uradili manje od 10%. Bez odgovora na to pitanje, ova rasprava ne može da se završi, jer vi ste ti koji ste trebali da završite ovaj posao, imali ste sve mehanizme, sami ste doneli ovaj zakon, nije ga doneo neki vaš prethodnik. Tri godine ste radili po ovom zakonu i posao niste završili. Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Zorana Mihajlović.

Ovako, lepo ste rekli – mi smo zamislili da završimo proces ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata nastalih prethodnih 30 i više godina, tako je. Mi smo bar zamislili i krenuli da taj posao realizujemo. Broj rešenja o ozakonjenju koji je napravljen u prethodnih nekoliko godina, odnosno, od trenutka donošenja Zakona o ozakonjenju je veći nego prethodnih 25 godina. dakle, u pravu ste, 183.000, a popisanih objekata 1.659.307.

Ono što je ministarstvo i ono što je bila nadležnost ministarstva u roku u kojem je rečeno, a tada je jedini rok koji je postojao rok popisa objekata, ministarstvo je to za godinu dana uradilo.

Ono što je definitivno nedostajalo i ja sam od onih ljudi koje, pre svega, nikada ne odustaje, a drugo, mislim da smo iz prakse videli gde još postoje problemi. Mogli smo da uradimo dve stvari. Mogli smo da se pravimo ludi i da ne menjamo uopšte zakon i da to bude i dalje ovako kako jeste i da one stvari gde vidimo da postoje problemi da to ne rešavamo. Ja nisam takva, ova Vlada nije takva, ja sam smatrala da moramo da pokušamo sve, kako bismo ovaj proces završili u nekom periodu ispred nas.

Znači, nije ova Vlada došla u situaciju da ima 50 hiljada nelegalno izrađenih objekata, nego smo mi popisom ustanovili, gotovo dva miliona nelegalno izgrađenih objekata. Odmah da bude jasno, ništa se ne poništava. Dakle, ništa nije - puj pike ne važi u odnosu na zakon koji je već prethodno donet. Ovde samo stavljamo dodatne načine, kako želimo da obezbedimo da ono što može da se ozakoni, ozakoni se, dakle ono što je prijavljeno već, a da ono što ne može da se ozakoni, kada govorimo pre svega o bahatim investitorima i svemu onome što je nastalo i od trenutka donošenja zakona, e to ne može nikada da se ozakoni i da nađemo način kako ćemo to rešiti.

Kada govorite o odgovornosti, ja mislim da je svako do nas ovde i da govori o odgovornosti, o svojim pravima i svojim obavezama. Dakle, ono što je uradilo ministarstvo i Vlada Srbije, stvorili smo uslove, to je naš posao. Ono što je bila nadležnost ministarstva je urađeno, čak i za objekat koji pominjete, sve što je bila nadležnost ministarstva je urađeno.

Ovo ministarstvo je, ako govorimo o rušenju, dakle ako govorimo generalno o rušenju, ovo ministarstvo je u prethodnom periodu uradilo sve inspekcijske nalaze, 76 objekata u nacionalnim parkovima, dakle zato što je to naša nadležnost, a nije grad, nije obala i nije lokalna samouprava naša nadležnost, ministarstvo je to uradilo. Ono gde defakto postoji problem i uvek je postojao, jesu inspekcije, lokalne inspekcije u najvećem broju slučajeva, ne svuda, negde one rade odlično, negde ne rade kako treba. Dakle, tu stvari moraju da se menjaju. Država i ovog puta novim merama unutar ovog zakona koji smo stavili, to i dalje nije dovoljno, mi kao celo društvo moramo da znamo da li hoćemo da rešavamo to pitanje, ili nećemo da rešavamo. Dakle, to nije pitanje samo Ministarstva građevine, to je pitanje lokalnih jedinica, lokalnih samouprava, svih drugih ministarstava, ako hoćemo sa tim da se izborimo.

Ali, u jednom trenutku to je pitanje, naravno i svih građana, jel hoćemo da kupujemo nelegalno izgrađene objekte, oni ništa nisu jeftiniji, da bude jasno, dakle oni jednako koštaju ili će koštati još mnogo više jednog trenutka kada se shvati da ne možete uopšte da radite bilo kakav promet sa takvom nekretninom. Prema tome, mislim da izmene i dopune zakona su morale da se dese, upravo zato što se u praksi videlo šta su dodatni problemi koje mi nismo mogli da detektujemo pre tri godine, koje prosto nismo znali da mogu kao takvi da budu problemi.

Znači, druga stvar, ništa, ali baš ništa ne prestaje da važi, pošto ste rekli kako sada ništa, sve se baca u vodu itd. Popis je završen, ono što je u popisu, dakle to se radi, sve što je nastalo i što se gradi nakon toga nije moglo da bude ozakonjeno, ne može ni danas, ne može ni po ovom zakonu da bude ozakonjeno.

Zatim, vezano za još jednu važnu stvar koju ste pomenuli, to je zakon izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Inženjerska komora. Ja sam zaista sve ovo vreme i stalno biram reči kada je u pitanju način organizovanja Inženjerske komore. To što je urađeno 2003. godine, od strane vaših kolega, mislim da je Šumarac i dalje predsednik Inženjerske komore, to što se radilo unutar komore, to je država u državi, to nije imalo nikakve veze i nikakvog smisla sa onim kvalitetnim, pravim inženjerima koji zaista postoje i rade.

Oko 70 hiljada licenci postoji, od 2003. godine su izdate, od 2003. godine do današnjeg dana, oduzete su dve licence. I, kada pominjete bilo koji grad i nezadovoljni ste nekim projektom, pa obratite se Inženjerskoj komori. Oni su ti koji su izdavali ili ukidali licence, sud časti Inženjerske komore. To šta su inženjeri, pojedini, ne svi, jer nije uredu, upravo moramo da napravimo razliku između onih koji su kvalitetni i oni koji to nisu, između onih koji su upravljali komorom i koristili komoru za sve drugo, a ne za ono za šta zaista jesu, a to je pre svega izdavanje licenci, stručni ispiti i izdavanje licenci. E, zato ovo radimo, zato što smo prošli taj period.

Ja sam, to mišljenje o Inženjerskoj komori, imala i pre dve godine, ali sam smatrala da treba da pokušamo na sve načine da Inženjersku komoru učinimo transparentnom pod broj jedan, jer ona to nije danas, i da je učinimo komorom koja će zaista da se bavi strukom i izdavanjem licence.

Mi smo imali situaciju da Inženjerska komora praktično godinu dana nije izdavala licence, ali su se zato bavili politikom fantastično, nemam ništa protiv, u slobodno vreme, ali zna se šta je Inženjerska komora i zna su šta su njeni poslovi. Neću uopšte da budem lična, ali je takođe činjenica da od cele te plejade ljudi, bivšeg ministra, dakle od Šumarca i svih ostalih, čuvanja onih projektanata koji su radili loše projekte, nisu ih oni pravili za vreme dok sam ja ministar, nego upravo za njegovo vreme. Mi smo imali situaciju potpunog kolapsa u izdavanju licenci, nismo imali mogućnost da pogledamo uopšte transparentno prihode i rashode Inženjerske komore. Izvinite, neke stvari moraju da budu, ako uređujemo sve, onda ćemo urediti Inženjersku komoru.

Mislim da je potpuna demagogija i pokušaj dobijanja nekih političkih poena, ta priča – znate, oni ne misle i ne rade kako, ne znam, neko hoće, pa zato će sad Inženjerska komora da bude pod ministarstvom. Netačno. Jedino ovako će da bude zaista na pravi način stručna i nezavisna, a ne na način koji smo imali do sada nažalost. Sedamdeset hiljada licenci, od toga je ozbiljno pitanje koji broj njih uopšte zaista treba da ima licence.

Ono što sam videla u nekom od amandmana i mislim da je dobar predlog i mislim da treba da ga prihvatimo, videćemo, razgovaraćemo i na odboru, jeste da svakako, ako ste dobili licence, nijedna licenca nije oduzeta i neće biti oduzeta. Ali, šta je problem da se nakon pet godina provere licence? Šta je problem da vidimo da li zaista idete u, prosto, korak sa vremenom? Nama se dešava sada situacija iz prakse, dakle radimo toliko objekata, nama se dešavaju situacije da projektanti naši, koji imaju licence, ne znaju za moderna druga svetska rešenja. Ne znaju, nikad čuli, nikad videli, nisu se obrazovali u tom smislu. Onog trenutka kada su završili fakultete i dobili licence, kraj. Veliki deo njih. Znači, zašto ih ne bismo proverili? Zašto te licence da ne budu proverene? Pa, mi gradimo infrastrukturne projekte, pa od kuće da gradimo?

Dakle, imali smo situacije da projektanti potpisuju projekte gde vam pada krov u Baba Višnjinoj. Taj projektant je to potpisao. Ko mu je oduzeo tu licencu? Nikad niko. Ko je trebao to da uradi? Inženjerska komora. Imamo situacije da nam projektanti potpisuju košarkaške dvorane, gde iz prvih pet redova ne vidite uopšte teren. Ko je trebao tu licencu da ukine? Inženjerska komora.

Prema tome, priče o Inženjerskoj komori, o tome da je u pitanju bilo kakva vrsta mešanja politike su netačne. Nama treba stručno telo, telo koje će zaista da radi svoj posao, da izdaje licence i da se bavi, pre svega strukom, a ne ničim drugim. U okruženju imamo istu situaciju da je ministarstvo to koje izdaje i ukida licence. Hvala lepo, izvinjavam se, bila sam duža.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.

Zamolio bih potpredsednicu Vlade, kad kaže – ima u okruženju, da kaže gde tačno ima u okruženju, a gde nema to rešenje da ministarstvo, pa da prebrojimo gde ima, a gde nema i šta je, da kažemo, neka praksa?

Znači, nije praksa da ministarstvo zamenjuje Inženjersku komoru u poslu izdavanja licenci i oduzimanja licenci. To nije praksa. Ali, ovo što ste sada rekli i pošto se niste ograničili samo na vaše ministarstvo, je opravdalo moju bojazan, da će politika Vlade, kako ste vi govorili, biti takva da zavede red. Onda ćete verovatno da zavedete red, ako ne možete da disciplinujete Lekarsku komoru, Advokatsku komoru i druga udruženja. Jel vi mislite da treba da kontrolišete sve?

Kako je to kada kontrolišete sve, evo videli smo na primeru ovog zakona o ozakonjenju. Da se vratim na njega, Vi ste pokušavali ovde, objašnjavajući, da se opravdate, govoreći – moje ministarstvo je uradilo sve, ministarstvo je uradilo sve, ministarstvo je uradilo sve. Pa, problem zašto mi ne možemo u ovoj državi da zaustavimo nelegalnu gradnju je zato što nema odgovora države, nego ima odgovore ministarstvo ili ga nema.

Slažem se sa vama da ne može ministarstvo samo, ali kažite mi to, u kojoj to lokalnoj samoupravi postoji problem i ko je tamo na vlasti? Evo, objasnite mi ovde u ovoj tabeli, gledao sam ovu tabelu popisa nelegalnih objekata, samo u Novom Pazaru postoji ovako crvenom, skroz van tabele, piše 152 stambena plus 52 stambeno-poslovna objekta.

Šta je ta crvena boja? Jel to boja nekog posebnog investitora, kome treba da se legalizuju objekti?

Taj voluntarizam vi propagirate kao Vlada, kao stranka, na svim nivoima. Korupcijom se ne borite na svim nivoima i zato imamo divlju gradnju danas.