Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, Aleksandra Jerkov, Snežana Bogosavljević Bošković i Ivan Kostić.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu, odnosno na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 10. tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su sednici pozvani da sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Aleksandra Damjanović, Miodrag Poledica i Imre Kern i Zoran Lakićević, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Jovanka Atanacković, Đorđe Milić i Zoran Milić, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Veljko Kovačević, Lazar Radaković i Saša Stojanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, i Božana Lukić, samostalni savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 1. do 10,a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, vreme za raspravu poslaničkih grupa iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o građevinskim proizvodima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Reč ima ministar prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici i poslanice, ispred vas je danas 12 predloga izmena i dopuna zakona, tačnije 11, a jedan je potpuno nov zakon, i to je Zakon o građevinskim proizvodima, dva okvirna sporazuma, jedan sa Azerbejdžanom, drugi sa Vladom Mađarske, tri iz oblasti građevinarstva - Zakon o građevinskim proizvodima, izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o ozakonjenju, zatim zakoni iz vodnog saobraćaja i vazdušnog saobraćaja, kao i drumskog saobraćaja.
Nadam se u stvari da će naša rasprava da bude konstruktivna. Počeću prvo sa Zakonom o građevinskim proizvodima. To je potpuno nov zakon i po prvi put na jedan jedinstven način uređuje jednu ovakvu oblast. Nismo imali prilike da na ovaj način uredimo oblast građevinskih proizvoda u prethodnom periodu. Zemlje u okruženju, kao i zemlje EU, su to radile i završile, čak su neke zakone i menjale, a mi smo to uradili sada.
Takođe, pretpostavljam da možete da se setite mnogih situacija u prethodnom periodu kada je postojalo puno problema upravo vezano za kvalitet i za plasiranje građevinskih proizvoda. To je jedan od razloga zašto smo pokrenuli izradu na ovom zakonu, koji je prošao sve javne rasprave. Pokušali smo i nadam se da smo uspeli da napravimo jedan ozbiljan okvir vezan za ovaj zakon.
Najvažniji efekti biće, pre svega, da ćemo urediti tržište građevinskih proizvoda, kao i da ćemo omogućiti, dakle, privrednim subjektima koji danas proizvode građevinske proizvode da te građevinske proizvode mogu da plasiraju čak i van granica naše zemlje.
Kažem, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, BiH i sve druge članice EU su ovaj zakon već davno donele. Iskreno se nadam da ćemo u konstruktivnoj raspravi, možda, ako treba, i poboljšati ovakav zakon.
Iz oblasti vazdušnog saobraćaja imamo izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, zatim izmene i dopune Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom. Tu bih dodala, naravno, i izmene i dopune Zakona o transportu opasne robe.
Puno je bilo razgovora i dilema oko toga kako da učinimo Zakon o vazdušnom saobraćaju još kvalitetnijim. Svaki od ovih zakona, koji ću pomenuti, imaju jednu zajedničku stvar, a to je da su to moderni zakoni, da su to zakoni koji su usklađeni potpuno sa standardima EU. Prosto, i situacije se menjaju, a i realnost nas tera na to da vodimo računa o svim odredbama svakog zakona koji donosimo.
Zakon o vazdušnom saobraćaju je donet 2015. godine. Novine se odnose, pre svega, na odredbe iz oblasti planiranja i izgradnje samih aerodroma i, kao što sam rekla, daljeg usklađivanja sa svim novim standardima koji su se pojavili.
Treba, takođe, znati da, ako govorimo o oblasti transporta, vazdušni saobraćaj je, može se reći, saobraćaj koji je u potpunosti usklađen sa svim direktivama, standardima, ne samo EU, nego u mnogim stvarima kompletno sa celim svetom, što pokazuje i poslovanje naših kompanija, ali isto tako pokazuje i broj destinacija koje smo uspeli da ostvarimo. To ne bi mogli da nemamo uređen vazdušni sektor.
Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Morali smo da učinimo mnogo više, čini mi se, možda i ranije i mislim da nikada nije kasno da zakon stavimo ispred vas poslanika, a to je da se bavimo istraživanjem nesreća, ali da se bavimo i potencijalnim problemima koji mogu da se dese. Imali smo nekoliko situacija, možda čak i svedoci, u javnosti da su se dešavale. Mislim da će Centar za istraživanje ovog puta dobiti mnogo više mogućnosti da se takvim pitanjima bavi, čak i da pokreće zvanične istrage, ali da pokreće određene istrage i pre nego što se bilo kakav problem desi.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe. Podaci govore da raste procenat, dakle, u samoj strukturi transporta, upravo transporta opasne robe, naročito u vodnom saobraćaju. Smatrali smo da je neophodno da ovim predlogom zakona zaista učinimo sve kako bismo, prvo, napravili moderan zakon, uskladili ga sa svim pravilima i kriterijumima, a isto tako i zaštitili u svakom trenutku naš transportni sektor.
Sledeći zakon jesu izmene i dopune Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Puno je bilo u medijima razgovora o ovome. Želim da vas podsetim da smo taj zakon doneli pre nekoliko godina. Imali smo izmene i dopune zakona, ali izmene i dopune zakona nisu tretirale deo koji se odnosi na taksi prevoz.
Na teritoriji Republike Srbije danas, ono što mi imamo kao evidenciju, 17 hiljada taksista, odnosno taksi prevoznika postoji. Naravno, najveći broj njih je u najvećim gradovima, pre svega u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ispostavilo se da, iako smo propisali zakonom da jedinice lokalne samouprave, dakle, gradovi i opštine budu ti koji će regulisati sve pojedinosti vezano za taksi prevoz, smo negde u praksi imali puno problema, rast sive ekonomije, imali smo neusklađenost sa nekim drugim zakonima, praktično, nismo imali sve one koji se bave na bilo koji način taksi prevozom na jednom mestu, odnosno u jednom zakonu, a to je ovaj Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Imali smo neregulisano praktično tržište taksista i imali smo dosta različitih stavova iako su, naravno, same jedinice lokalne samouprave trebale taj posao da regulišu.
Ovim Predlogom zakona smo pred vas stavili nekoliko važnih stvari. Prvo, detaljno smo propisali uslove ko i na koji način i uz kakvo odobrenje može uopšte da se bavi taksi prevozom. Odredili smo, odnosno dali smo u zadatak jedinicama lokalne samouprave da odrede dozvoljeni broj taksi prevoznika, kao i cenovnik po kojem će se taksi prevoz obavljati, podešavanje, dakle, taksimetra po tom cenovniku i, naravno limo servis koji je postojao u jednom sasvim drugom zakonu, prosto smo ga prebacili tamo gde mu je mesto, a to je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Takođe smo uveli i dodatna, rekla bih, zaduženja za komunalnu policiju, ali mislim da to može samo da pomogne da se ovaj zakon bolje realizuje.
Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju, Zakon o planiranju i izgradnji je pred vama sa nekoliko važnih tačaka i važnih promena. Jedno je, naravno, da u odnosu na 2014. godinu, kada smo donosili Zakon o planiranju i izgradnji, sada je 2018. godina, mnogo toga se promenilo pre svega u oblasti građevinarstva i planiranja izgradnje na bolje nego što je to bilo 2014. godine. Tada smo građevinske dozvole čekali godinama, pa smo uveli tim zakonom iz 2014. godine izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana, zatim elektronsku građevinsku dozvolu, ostali smo, odnosno deseti smo u svetu u izdavanju ovakvih dozvola, ali je postojalo još dosta stvari koje smo morali da uredimo u oblasti, pre svega, planiranja i urbanizma. Dešavale su nam se i dešavaju nam se situacije da nemamo uređene planove, da nekada postoje čak i delovi Srbije koji nemaju ni jedan plan ili se na to čeka godinama. Ovog puta kroz izmene i dopune ovog zakona tačno smo ograničili vreme do kada moraju biti doneta planska akta, zatim uvedena je licenca za obrađivače plana, što, takođe, do sada nije bio slučaj.
Druga novina, mislim važna novina, jeste kod izgradnje objekta. Mi smo do sada u izgradnji objekata imali, pre svega, imamo i dan danas, izdavanje velikih licenci. Dakle, privredni subjekti, veliki privredni subjekti koji rade na infrastrukturnim i drugim objektima su, naravno, uz poštovanje određenih i ispunjavanje određenih obaveza i kriterijuma dobijali velike licence. Ali, pokazalo se u praksi da to prosto nije dovoljno. Pokazalo se da imamo situaciju da kompanije koje i nemaju radnike ili imaju jednog radnika, nemaju opremu, itd, se pojavljuju, takođe, na gradilištima, nisu u stanju da ispune sve svoje poslove, pojavilo se još više sive ekonomije i smatrali smo da treba da uvedemo licence za sve, tzv. male licence za one koji rade bilo koje objekte.
Dakle, kad radite zgradu, itd, takođe, postoje kompanije koje se time bave, koje do sada nisu morale da imaju takve vrste licenci, sada izmenama i dopunama ovog zakona, ukoliko vi kao poslanici to usvojite, onda ćemo imati i male licence.
Uvodimo, takođe, pored elektronske građevinske dozvole koju imamo, elektronskog katastra na kojem radimo, jer smo izmenili Zakon o premeru i katastru, uvodimo, takođe, i E prostor.
Novina je, takođe, i promene u Inženjerskoj komori Srbije, koje sam sigurna da mogu samo da doprinesu i da budu dobre. Ništa nije urađeno i presečeno preko kolena, kako se to kaže. Imali smo prilike prethodnih nekoliko godina da gledamo jednu instituciju koja je izdavala licence, obrazovala inženjere dodatno, izdavala licence, nikad ni jednu licencu nisu ukinuli, s druge strane su postojali i bili gotovo kao država u državi. Nije bilo moguće uopšte dobiti ono što je važno od Inženjerske komore, a to je, pre svega, kvalitet rada. U tom smislu, Inženjerska komora Srbije, dakle, izdavanje licenci, kao i oduzimanje licenci biće u ingerenciji Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva građevinarstva, vodiće se registar licenciranih članova, nadzor nad obavljanjem dela poslova Inženjerske komore, naravno, vršiće ministarstvo. Mislim da je to veoma značajno.
Takođe, prihodi od licenci će se slivati u budžet Republike Srbije, a ne u samu Inženjersku komoru, osim, naravno, poslova koji se tiče obučavanja licenci u tom procesu, dakle, polaganje ispita za same licence. Predsednika komore biraće, naravno, Skupština komore.
Budući da sam imala prilike da slušam sada najave, odnosno određene dileme po pitanju da li će bilo ko u Inženjerskoj komori bez licence, navodno donošenjem ovakvog jednog zakona, odnosno prihvatanjem ovakvog jednog zakone - ne, neće niko ostati sada bez licence. Dakle, svi oni koji su imali licence, a njih je preko 70.000 imaju i dalje svoje licence, ali ćemo svakako u narednom periodu se baviti onim što se zove provera tih licenci jer nam se u praksi dešavalo da ljudi potpisuju mnoge projekte, da stoje iza mnogih projekata, bilo da su projektanti, bilo da su izvođači, a da imamo onda u realnom životu i u praksi nešto sasvim drugo. Dakle, potpiše se projekat koji je potpuno nemoguće realizovati.
Zakon koji je takođe ispred vas jesu izmene i dopune Zakona o ozakonjenju. Imajući u vidu da smo taj zakon doneli već pre par godina i da nismo zadovoljni dinamikom kako se ovaj zakon realizuje, a da je neophodno da se pozabavimo pitanjem nelegalne gradnje, dve su najvažnije novine, ima još, ali dve ja smatram najvažnijim. Jedna je da odmah nakon drugostepenog rešenja inspekcije u jedinicama lokalnih samouprava mogu da pristupe rušenju nelegalno izgrađenog objekta. Odlučili smo se da preuzmemo kao država taj rizik jer na taj način mi preuzimamo i rizik jer se u praksi dešava jedna potpuno drugačija situacija. Pokreću se upravni sporovi, koji često traju i po nekoliko godina, onda investitor, odnosno izvođač završava svoje zgrade, prodaje te stanove, vi posle naravno ne možete da rušite takvu zgradu gde imate 10 porodica koje su te stanove kupile. To je samo jedan od primera. Ima ih jako mnogo.
Druga novina u ovom zakonu, gde pokušavamo mnogo više da uredimo ovaj sistem jeste da će u katastru postojati tzv. zabeležba. Neće biti moguće baviti se trgovinom, odnosno prodajom nelegalno izgrađenih objekata i ovo je još jedan od načina da se apeluje pre svega na građane Srbije, naravno i na nesavesne investitore i izvođače da ne grade nelegalno zato što ne postoji nijedan jedini razlog da se to radi, budući da sve institucije rade svoj posao, za sve postoji način gde može da se gradi i kojom brzinom se dobijaju sve dozvole.
Nadam se da će rasprava zaista da bude konstruktivna. Svaki konstruktivan predlog koji bude došao od vas kao poslanika i poslanica u cilju da zakoni budu kvalitetniji i da se još bolje sprovode, mi ćemo naravno kao Vlada Republike Srbije prihvatiti. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao danas da će Vlada promeniti predloženi dnevni red i da ćemo imati samo jednu tačku, smena potpredsednika Vlade i ministra Zorane Mihajlović, ministra saobraćaja, građevine i čega sve onog, Nataša, jel pamtiš ti to, posle onog skandala koji se desio pre dva dana. To je bilo jedino logično, jedino racionalno i jedino spasavajuće za ovu Vladu, jer što Vlada duže trpi takvu ministarku to će se sama nalaziti u sve težoj situaciji, jer trebaće onda i kolektivno odgovarati za sve ono što je ona zabrljala.

Nije glavna poenta u tome što ona pre dva dana nije odmah reagovala kada je njen gazda, ambasador Skot rekao da je Kosovo nezavisna država i da se ne može govoriti o tzv. vladi Kosova, o tzv. Kosovu. Ona je ćutala, neće valjda gazdi da skače za oči, neće valjda da mu se javno suprotstavlja.

Mnogo veći je skandal što je ona bez odluke Vlade sazvala taj sastanak sa delegacijom američke kompanije „Bekster“ i sa njom potpisala memorandum o razumevanju povodom izgradnje autoputa od Čačka preko Kruševca do Pojata.

Taj auto-put je od životne važnosti za Srbiju, svako, nema nijednog građanina Srbije koji se neće složiti da se gradi taj auto-put, ali svima nama je u interesu da taj put bude što kvalitetnije urađen i da nas što jeftinije košta. Po našim zakonima mora se raspisati tender za prikupljanje ponuda za izradu tog auto-puta. Tender još nije raspisan, a šta je onda svrha potpisivanja memoranduma o razumevanju i saradnji na projektu izgradnje moravskog koridora, tako je u na slovu. Svrha je da se svim eventualnim, drugim ponuđačima blagovremeno stavi do znanja da nema nikakve potrebe da se prijavljuju. Sa Amerikancima je preliminarno ugovarana cifra od 800 miliona, koliko sam čuo.

Možda bi se Kinezi pojavili sa ponudom od 750 miliona, možda bi Azerbejdžan izašao sa ponudom od 750 miliona, a možda bi se pojavio i konzorcijum srpskih firmi s ponudom od 700 miliona. Ovde je unapred svima stavljeno do znanja ne gubite vreme, ne prikupljajte tendersku dokumentaciju, ne podnosite ništa, unapred je dogovoreno da Amerikanci dobiju sve. Da li vi mislite da će ova firma Bekster, da ovde dođe sa onom kolosalnom mehanizacijom iz Amerike, da je brodovima prebacuje, vozovima, da zatvara puteve dok prođu konvoji i da se upusti u izgradnju puta. Ne. Ona želi da se dočepa ugovora, da bi preuzela gotovo, sav profit, a onda će da traži podizvođače, pa da to rade po bagatelnim cenama, uz veoma mali profit. Ona će, dakle, da pokupi kajmak a ovima će ostaviti surutku. Eto, to je svrha.

Što mi to da radimo? Što da budemo nekorektni prema domaćim izvođačima, pre svega, a što da budemo nekorektni prema onima s kojima smo do sada sarađivali, pa se pokazalo da su bili vredni, pouzdani, marljivi. Na primer, Kinezi su nam izgradili za 100 miliona most preko Dunava Zemun-Borča, a onaj most koji je gradio Đilas, i koga ćemo uskoro prozvati Mostom generala Draže Mihajlovića, koštao je skoro milijardu, valjda, još nije sve završeno, ko zna dokle će to da ide. U svakom slučaju četiri, pet puta više nego kineski most je koštao, kad pogledate dužinu, kada pogledate koje su prepreke savladane, svi valjda znaju da je Dunav neuporedivo veća prepreka od Save, jer da je Sava veća prepreka onda bi se Dunav ulivao u Savu, i da je sreće potekao bi prema zapadu i potopio bi Hrvatsku. Jel, tako Arsiću? Nešto me zabrinuto gledaš. Dakle, to je osnovno što sam danas hteo da kažem.

Krajem marta sam obavestio javnost da Zorana Mihajlović namerava da Amerikancima u ruke preda monopol nad daljom izgradnjom infrastrukturnih objekata u Srbiji i da o tome ništa nije znala predsednik Vlade Ana Brnabić, i ovo je proverena informacija, nije niko ni demantovao. Sve što dobijem kao informaciju od Ane Brnabić ne moram da proveravam, uvek mi kaže istinu.

Šta to znači? Amerikanci su osetili da se Srbija pomalo, pomalo, ali osetno izvlači iz krize, ovo još nije ništa, mora se mnogo više zapeti, i mora se više uštedeti, a pre svega se mora štedeti na ministrima koji suviše troše, razbacuju se državnim novcem, kao što je Zorana Mihajlović, Zlatibor Lončar, kako se zove onaj ministar prosvete, Mladen Šarčević, ne mogu ih sve više popamtiti. Eto to je naš problem. Čak i kada bi se zanemarilo sve što smo do sada iznosili o Zorani Mihajlović, a toga ima mnogo, uskoro će i knjiga izaći iz štampe, ona ne može obavljati funkciju ministra, već samo na osnovu ovoga što sam izneo ovog problema sa loše planiranim investicijama iza kojih se krije korupcija.

Od predloženih tačaka dnevnog reda, pažnju mi je najviše privukao Predlog zakona o izmenama Zakona o ozakonjenju. Vidite, pre tri godine je donet zakon, kada je rečeno – sada se stavlja tačka, nema nove izgradnje, krivično gonjenje, ovo, ono. Međutim, posle toga je prosto bujala nova izgradnja, videlo se da je krivično gonjenje skoro nemoguće i sada se preti da se sve sruši. Pa ne može, onda smo mi krajnje neozbiljna država. Ako ste mislili striktno da sprovedete taj zakon pre tri godine, onda ste morali odmah reagovati na prvi pokušaj nelegalne gradnje, a ne jedan gradi slobodno, nikoga ne zaustavlja, pa drugi, pa treći, pa hiljaditi, pa sto hiljaditi. Pa sada sto hiljada ljudi da dođu u situaciju da im se ruši. To nijedna normalna država na svetu ne radi. Morali ste tu da napravite neku selekciju

Prvo, ono što se bezuslovno mora rušiti da se odredi šta je to. To su dve kuće Tomislava Nikolića na obali reke Save, u zaštićenom pojasu, na državnoj zemlji. Za ta problem znate više od šest godina i ništa niste uradili, jer vam je on bio šef partije, jer vam je on bio formalno šef države i ima pravo da zida kuće na vodovodnoj mreži, na izvorištima beogradskoj vodovoda. Ima pravo da svojim ličnim, telesnim izlučevinama, izlučevinama svoje šire porodice zagađuje direktno beogradski vodovod i ništa.

Kako mislite bilo kome da srušite kuću u Srbiji, a da prethodno ne srušite dve kuće Tomislava Nikolića? Valjda se prvo moraju srušiti kuće koje nikako nisu smele da budu na toj površini. Ugrožavaju vitalni društveni interes, živote građana. To je prva kategorija za rušenje.

Druga kategorija da se tamo ruši gde je uzurpirana državna zemlja. Treća kategorija je da se ruši tamo gde je uzurpirana privatna svojina, ako se vlasnik zemlje ne može dogovoriti sa onim ko je nelegalno zidao objekat. Tek na kraju da se vidi šta sa onima koji su zidali na ličnoj svojini. Da li su oni ugrozili neki vitalni interes društva, a ne odjednom sve da se ruši, pa naravno odabere se sirotinja po Zemun polju, Ledinama i sličnim mestima, pa se njima ruši, a vile Tomislava Nikolića se i dalje uzdižu nad Savom u zaštićenom pojasu i ulepšavaju opštu panoramu Novog Beograda.

Dakle, vama nije cilj da ubrzate ozakonjenje i izdavanje dozvola da ubrzate, vama je cilj sad rušenje. Da li ste svesni da to ne može sprovesti opet? Koja će se to Vlada usuditi da krene odjednom da ruši 100.000 objekata?

Rušićete možda za primer poneki, a opet će stradati sirotinja koja nema veze u državnim organima ili ćete odabrati nekog političkog protivnika pa njega i na taj način da stučete.

Kažete – ruši se sve što je izgrađeno posle 27. novembra 2015. godine. Uopšte se nije navelo ovde koliko je tih projekata, je li tako? U novinama sam čitao da je to oko 100.000 objekata, možda i više, a tri godine niste radili ništa. E, ne možete vi da rušite. Ti, Zorana, kao ministar moraš biti smenjena, celo tvoje Ministarstvo razjureno, jer to su lenčuge koje ništa nisu radile tri godine, pa da dođe novi ministar, pa da napravi raspored rušenja - ovo mora odmah, ovo ćemo malo kasnije, ovo ćemo tada, ovo ćemo tada, ovo ćemo tada, a ti ne možeš da rušiš ništa, jer nisi u stanju da srušiš kuće Tomislava Nikolića.

Misliš da možeš? E, ne možeš, videćeš. Htela si tamo na Novom Beogradu nekim jadnicima da srušiš, ali smo sprečavali nekoliko puta. LJudi izbeglice, na svojoj parceli zidali, pa njima da rušite, a ovaj uzurpirao državnu zemlju i neće da ruši. Ni kao predsednik Republike nije hteo da ruši. Umesto da ste ga smenili sa dužnosti predsednika Republike odlukom Narodne skupštine, imali ste dvotrećinsku većinu, ništa, jer on može sve, može mu se.

Inspektori su svojim nečinjenjem omogućili ponovno bujanje nedozvoljene gradnje i građani nisu krivi. Građani nisu krivi, navikli su decenijama na takav način postupanja vlasti, navikli su da vlast nikad nije masovno rušila, pa neće ni ovog puta, i u pravu su građani.

Ništa ministarstvo ni prstom nije mrdnulo da stvore uslove da zainteresovani građani na svojim parcelama mogu da grade porodične kuće. Nije urađena potrebna planska dokumentacija, a sada bi trebalo da građani ispaštaju zbog neefikasnosti državnih organa i organa lokalnih samouprava. Ni u Beogradu detaljni urbanistički plan ne postoji, od kada Vjerice, ima 40 godina najviše, 50 godina? Pedeset godina ne postoji detaljni urbanistički plan. U principu, dok se ne završi detaljni urbanistički plan, ne bi niko mogao da zida, a zamislite da niko nije zidao gde bi ljudi živeli? Gde bi živeli, šatore razapinjali? Pa, Beograd je izgrađen bez detaljnog urbanističkog plana. Država je zidala velike stambene zgrade, a da nije ispunjavala formalne uslove. Celi Novi Beograd je tako sazidan.

Sad ćeš ti, našla se pametna i sposobna, sad ćeš ti da zavedeš red. Nisi bila sposobna da ga zavedeš kad si donela zakon. Što držiš ove lenčuge oko sebe tu? Ko je od njih izašao na teren da nešto sagleda? Foliraju svaki dan, i ako dođu na vreme na posao, uglavnom ne dolaze, zablenu se u neke papire, je li tako? Evo, ti što si skinuo naočare, ti se zableneš u papir i kao radiš nešto, a efekata nikakvih nemaš. Nikakvih.

Šta kažeš?

Kaži, nisam dobro čuo?

Nešto mi je rekao Arsiću, da li si ti čuo?

(Predsedavajući: Nešto je rekao, ali zaista nisam čuo.)

Nisi čuo.

(Predsedavajući: Možda sebi u bradu. Zaista nisam čuo.)

Dobro je što se nije čulo šta je rekao. Dobro si prošao.

Dalje, dešava se da se neki objekti koji budu izgrađeni na uzurpiranom zemljištu, da je propisano, opet neko pametno Zoranino rešenje - za bespravnu gradnju odgovaraće vlast. Vidite, dešava se da vlasnik godinama, decenijama nije obišao svoju površinu, svoju parcelu i neko je uzurpirao. Možda živi u inostranstvu, možda je i umro, nije završen ostavinski postupak, i neko dođe, sazida zgradu na tome. I, sada odgovara vlasnik parcele što to nije sprečio, a što tvoji inspektori nisu sprečili da počne gradnja, e tu niko ne odgovara. Može li to tako?U civilizovanoj i normalnoj državi ne može. Kod nas može, jer kod nas se desilo da i ti možeš da budeš ministar, Zorana? To je protiv svih pravila elementarne logike, van zdravog razuma. Ti koja si bila kod Mlađana Dinkića u stranci, kod Labusa koji su opljačkali Srbiju, koji su crno ispod nokata narodu izvukli, ti opet da budeš ministar. Bože sačuvaj, šta je Srbija dočekala. Onda tvrdiš posle po novinama da ja mrzim žene. Nije, ja žene mnogo volim, ali ne volim alapače koje se dočepaju vlasti pa misle da su sve i svja.

Evo brane te ovi. Brane te ovi u čije ćeš redove za mesec, dva dana. Evo, što je interesantno.

(Gordana Čomić: Ne možeš da kažeš ženi da je alapača!)

Evo ko te brani. Evo, u čije ćeš ti redove Zorana.

(Gordana Čomić: Kako možeš!?)

Sad vi Zorani aplaudirajte.

(Gordana Čomić: Sram te bilo!)

Ti prvo obrij brkove, pa dođi na sednicu.

Dalje, Zorana Mihajlović planira da rušenjem objekata oslobađa građevinsko zemljište na probranim mestima za poznate kupce. To je suština njenog predloga. Ona bi da jednom poruši, a drugom da omogući zidanje.

Ovde ima jedan problem, da onaj ko zida nelegalno pojavljuje se na tržištu sa jeftinijim stanovima, nego onaj ko zida legalno. Kako se to može rešiti? To se može rešiti efikasnom poreskom politikom. Kad se plaća porez na prodaju objekta, onaj ko je zidao legalno plati manje, a onaj ko je zidao nelegalno plati više u odnosu na ono što nije platio državi sve dažbine za građevinsku dozvolu, za urbanističku dozvolu, šta se sve plaća, bilo je nekih 20 stavki. E, dakle, to bi bila suština, a ne jednom sad srušiti, pa da ti drugom daš dozvolu da gradi.

Gotovo je, gospodine Šešelj, 20 minuta koje ste imali.

Nije moguće. Ovo što mi je Gordana Čomić oduzela?

Nije ona vama ništa oduzela. To ste vi razgovarali sa njom, ali to je vaše pravo.

Oduzela mi vreme.

Nije ona mogla da vam oduzme nikako.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Morali ste da reagujete, odnosno trebalo je da reagujete kada je malopređašnji govornik upotrebio niz uvreda u svojoj diskusiji prema ministarki Mihajlović i gospođi Čomić, narodnoj poslanici.

Ono što je suština ovde, ne radi se o tome samo da li je u pitanju nečija nepristojnost, nego je u pitanju da li pomenuti gospodin uopšte ima, kako bih vam rekao, sposobnost dalje da prati i učestvuje u radu ovog parlamenta, pošto ne mislim da je psihički spreman i dobro za ovakvu raspravu. Govorio je o svemu samo ne o temu dnevnog reda. Meni ga je žao, zato što je na ovaj način pokazao da jednostavno se ne nalazi u ovom vremenu. Imao je niz ekscesa, koje je u međuvremenu izneo. Moralo je, mislim trebalo je da ga prekinete.

Sa druge strane, zaista vas molim da ubuduće ovakve izjave, kreature sprečite i sačuvate dostojanstvo Narodne skupštine. Zahvaljujem.

(Vojislav Šešelj: Koje kreature?)