Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

To bi tako možda moglo da zvuči fino za nekoga ko nije upućen ni u šta i prihvatam da je to način da vas čuju vaši birački. Ali, birači isto tako dobro znaju da ste vi ostavili dva miliona objekata, nelegalno izgrađenih objekata, na teritoriji Srbije. Ne može da se reši ništa odjednom, ali se rešava. Dakle, nije Vlada ni Vučićeva, ni Brnabićkina, ostavila dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, nego ste to uradili vi i to je činjenica.
Ali, moramo da rešimo. I ja zaista ne odustajem i neću odustati od toga, jer mislim da nema lošije stvari za društvo, za državu, nego da ima nelegalno izgrađene objekte. To svakako znači manje prihoda u budžet, to svakako znači neodrživ razvoj i to ne znači normalni način stanovanja, kako zaista želimo svi da imamo u svakom gradu.
Nešto sam samo zaboravila od prethodnog vašeg obraćanja, pošto sam tražila taj podatak, a vezano je za Duing biznis listu. Ja sam jako ponosna na to. A vi svaki put kad se obraćate u parlamentu govorite da to nije ništa. Ali, reći ću vam još jednom i ponoviću. Dakle, Srbija je bila druga otpozadi u izdavanju građevinskih dozvola pre četiri godine. To je, isto tako, neko ostavio pre nas. Čekale su se građevinske dozvole po sedam, osam i devet godina. Srbija je danas na Duing biznis listi 43. Kosovo, tzv. nezavisna država, koju vi pominjete, pošto ste o njoj govorili, takođe, je 40. Po izdavanju građevinskih dozvola Srbija je 10. u svetu. Da. A ta država takozvana vam je 122. Pošto ste jako zainteresovani za to gde je Kosovo, evo, da vam kažem gde je Kosovo.
Prema tome, nemojte da umanjujete rad i ono što je važno, jer je to pitanje razvoja cele države, a ne razvoja neke političke partije.
Što se tiče Inženjerske komore, još jednom da naglasim, imate u Hrvatskoj, ona je članica Evropske unije, eto, oni izdaju licence, Republika Srpska, Crna Gora, dakle, ništa to nije neuobičajeno. Ja razumem da vi pokušavate da zaštitite bivšeg ministra Šumarca. Ja shvatam vaše razmišljanje i zašto se javljate, ali je Inženjerska komora postala država u državi i, rekla bih, u nekom trenutku su činili sve čak da zaustave određene vrste projekata.
Ja da vam kažem – mi vodimo važne projekte. U ovoj zemlji vrednost projekata je oko 16 milijardi evra. Toliko nije bilo ni blizu kada ste vi bili u Vladi, odnosno svi vaši koalicioni partneri. I ne dolazi u obzir da bilo ko kod infrastrukturnih projekata pravi probleme i da koči razvoj infrastrukture, jer razvoj infrastrukture znači sigurno bolji život, investicije i rast domaćeg bruto društvenog proizvoda. Prema tome, niste u pravu kada govorite neke stvari vezano za Inženjersku komoru.
Što se tiče ozakonjenja, niko se ne pravda, ali to mora da se reši. I svaki put, koliko god puta treba da promenimo zakon da bi doneo rešenja, to da nemamo nelegalno izgrađene objekte, da zaustavimo, da napravimo prevenciju, ja sam za to da dođem, da mi kažete šta god hoćete, ali da pokušamo da napravimo bolji zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Gospođo Mihajlović, ne može od ovog zakona da se napravi bolji zakon. Ja ću se baviti Zakonom o planiranju i izgradnji i baviću se Zakonom o ozakonjenju.

Moram da naglasim da sam ja profesionalac a vi, zaista je tako, samo gostujete u mojoj struci, i to na najvišem nivou, pa će moje viđenje biti verovatno drugačije od onog koje vi uvek i uvek objašnjavate građanima Srbije, kao što predsednik Srbije priča o svom snu, o lepom životu u Srbiji, tako i vi o ovom zakonu o planiranju i izgradnji pričate o njegovim maksimalno pozitivnim efektima.

Pošto imam više od tri decenije rada u ovoj oblasti, ja sasvim pouzdano mogu da tvrdim, jer se promenilo sedam zakona o planiranju i izgradnju, svaki je bio lošiji od prethodnog, nažalost, da je ovaj vaš ubedljivo najlošiji. Meni je žao zbog toga, jer nam velike probleme stvara u praksi i ja se ne radujem tome što mogu to sada da kažem, mnogo bih više volela da je bolji, međutim, jedino je njemu uspelo da razgradi građevinarstvo. To nijednom drugom nije uspelo, da od inženjera i građevinskih radnika napravi administrativne radnike, da poveća birokratski aparat u službama vezanim za poslove građevinarstva.

Ja moram da objasnim zbog svih ovde, pošto svi veoma jednostavno shvataju građevinarstvo, da to nije samo obična mešavina šljunka, cementa i vode, već predstavlja skup više egzaktnih nauka koje u savršenom skladu postižu velike uspehe u ovoj oblasti. To se u ovom zakonu ni ne naslućuje.

Pisan je kao da mi zapravo, osim jednostavnih stambenih objekata i prefabrikovanih tržnih centara i megamarketa zapravo nemamo nikakve druge objekte, nešto malo o javnim objektima, a svi najzahtevniji objekti su svrstani pod kategoriju inženjerskih objekata, a to su pre svega ovi objekti koji se tiču kapitalnih investicija i koje su zapravo kapitalne investicije i ti infrastrukturni projekti o kojima ste govorili malo čas.

Obzirom da i samo graditeljsko nasleđe predstavlja način života stanovnika neke zajednice, ja moram da kažem da primećujem da kroz ovaj zakon koji je napisan i kroz uopšte gradnju u Srbiji, da znači da je budućnost građana Srbije samo da bivaju u svojim legalno ili nelegalno izgrađenim stanovima i neprestano kupuju po tržnim centrima i megamarketima, kako bi povlašćeni investitori, predvođeni čelnicima države, stekli što veći profit.

Za početak moram da istaknem i ovo. Nema kvalitetnog zakona o planiranju i izgradnji dok se ne reši pitanje restitucije, dok se ne reši pitanje opšte supstitucije drugom zamenskom imovinom, dok se ne reši pitanje konverzije, dok se ne sredi katastar, dok se zemljišne knjige ne upare sa katastrom, dok se faktično stanje i stanje u katastru ne upari. To nije slučaj. Nema tih prostornih i urbanističkih planova koji mogu da ispeglaju nedoslednost katastra, što nas uvodi u sivu zonu planiranja i izgradnje, što mislim da je bio i cilj predlagača ovog zakona.

Bez analize efekata važećeg zakona, mi ulazimo u njegovu izmenu. Istinski efekti u praksi su sledeći. U Srbiji više nema istinske arhitekture, nema više građevinarstva, nema više doslednog planiranja, domaći stručnjaci su angažovani tek kao podizvođači nekih podobnih fantomskih firmi, u Srbiji fali 10.500 građevinskih radnika, nelegalna gradnja buja, otima se javno zemljište, nezavršeni su koridori, ruše se potporni zidovi, 29 žrtava je na gradilištima, saobraćajni kolaps u Beogradu zbog „Beograda na vodi“, nezavršene obilaznice i nerešenog železničkog čvora. Investitorski urbanizam, kako se to sad popularno kaže, inače jedna ozbiljna otimačina zemljišta od javnog značaja, buja i prebacuje se zemljište od javnog značaja u ličnu korist.

Međutim, ono što vi nikako nećete da kažete i što nisam čula do sada ni u jednom komentaru, zašto ovaj zakon, kakav god da je, znači, svaki zakon koji se poštuje bolji je od zakona koji se ne poštuje, zašto on ima bolje efekte na lokalu nego u Beogradu? Šta to čuvate u Beogradu, pa se gradski sekretarijat ponaša kao Bastilja koja drži predmete po šest meseci do godinu dana. Koje to zemljište javne namene i za koga hoćete da sačuvate? Na lokalu to ipak funkcioniše bolje. Bolje funkcioniše i po članu 133, gde dozvole daje Ministarstvo. A zašto funkcioniše bolje? Zato što hoćete da dokažete na projektima koji nisu zaslužili da dobiju građevinske dozvole, a vi ih u Ministarstvu dajete, hoćete da dokažete da opravdavate kapitalne investicije koje se finansiraju iz kredita.

Niz projekata tog tipa bi mogla da navedem jer se upravo bavim kapitalnim investicijama, i onda posle svih, kada zavrtimo celu priču i kada treba da se izvedu objekti, kad se dobiju te građevinske dozvole, vi onda angažujete domaće stručnjake da pokušaju da poprave ono što su uradili oni podobni koji su na namešteni tenderima dobili poslove, jer zna se, objekat kad se izvede on mora da funkcioniše. Znači, mora da ga uradi neko ko to zna.

Što se tiče ovih izmena, mislim da cela ova izmena, ovog zakona ima za cilj da olakša rad pojedinim povlašćenim investitorima i grupacijama, i to naročito u Beogradu. Po pitanju urbanizma, sem kozmetičkih dopuna ili brisanja sumnjivih iskaza, nema novih promena. Novina je izrada urbanističkih projekata kroz koje se može definisati zemljište i javne namene. Ponoviću, zemljište javne neme. Investitor će biti pošteđen troškova preparcelacije, jer će sprovesti postupak izuzimanja javnog od ostalog zemljišta direktno kroz katastar. Ideja je da se kroz urbanističke projekte raskrčmi javno zemljište, i to me niko ne može ubediti da nije, to vidimo svaki dan u Beogradu, i prepakuje u nešto drugo jer direktno se povlađuje ambicijama otimanja neizgrađenog zemljišta opredeljenog za javne namene. Da bi me građani bolje razumeli, ja ću to i da pojasnim.

Naprimer, zemljište javne namene je zemljište koje je predviđeno za škole, za vrtiće. Međutim, kome treba škola u novobeogradskom bloku, primer je zaustavljanje plana detaljne regulacije za blok 70a gde se ukidaju parcele škole i planira stanovanje kapaciteta čak 50.000 kvadrata bruto građevinske površine. Rejon žitelja na ranom javnom uvidu je preko 2.500 primedbi. Naravno, kako će se zaobići, zaobići će se skraćenom procedurom i malim javnim uvidom, koji neće niko propratiti onako kako bi trebalo i tako će biti za blok 30, tako za blok 45. i dalje, gde god postoji neizgrađena škola, vrtić, sve će se to prenameniti u stanovanje, jer u gradnji škole ili vrtića nema finansijskog interesa. To što je ona potrebna građanima Srbije, to što mi pričamo o natalitetu povećanom, to što mi pospešujemo, dajemo podsticaj za povećanje nataliteta, sve to nema veze jer škole, vrtići i jaslice nisu objekti profitabilnog karaktera. Znači, moći će samo da se grade stambeni objekti.

Sledeće što mi smeta u ovom zakonu, to je što sad tu nije mesto nekim problematikama, više im je mesto odredbama u recimo u geodetskim zakonima, Zakonu o ozakonjenju, ukoliko on već postoji, jer to je čitavo uvođenje članova na temu zemljišta za redovnu upotrebu. Ako je temi negde mesto, nije mesto u ovom zakonu, a ako već imamo Zakon o ozakonjenju, i o tome bi trebalo tamo.

Tema je vrlo slična kao ona prethodna i dešavaće se ova matrica, ja ću opet da dam primer iz prakse – sazidao sam magacin od par stotina kvadrata, na primer na gradskom zemljištu, platio sam legalizaciju, imam mogućnosti, zakon mi je to dozvolio, pa ću na temu manipulativnog površine i skladištenja na otvorenom da pripojim tom, inače spornom objektu, još dodatnih 10, 20, 30. ari ili hektar, jer kako da koristim zapravo magacin ako mu ne mogu prići, ne mogu okrenuti, istovariti, znači treba mi manipulativni prostor. Onda će se naravno, sva slobodna površina urbanizovati u nešto i biće izgrađena, što može da bude dobro i lepo, ali ako dobiješ zemlju da koristiš magacin, kako onda možeš na njoj sazidaš stambene objekte. Ko je taj koji je dobio zemlju da uradi objekat određene namene, a može da sam izvrši tu prenamenu.

Znači, ovde u ovim članovima nedostaje odrednica koja se tiče zabrane, i mislim da je to svesno urađeno, jer znači ako vam je dodeljen, ako je vlasnik objekta, dodeljeno mu je zemljište za određenu namenu, on samo može tu namenu na tom zemljištu da sprovede, ne može samoinicijativno da vrši izmenu namene. Znači, nedostaju zabrane. Još jednom ću ponoviti i mislim da je to bila namera predlagača.

O tehničkoj dokumentaciji koja je iscepkana na 100 faza, to ne mogu uopšte da diskutujem, malo bi mi bio i ceo ovaj jedan dan. Ne znam kako se to dobijaju građevinske dozvole bez direktne procene investicije predmera i predračuna. Zašto je bilo potrebno toliko tih faza, osim da se taj birokratski aparat poveća i uopšte mi nije jasno zašto izvođačke projekte ne rade izvođači i prilagođavaju svojoj tehnologiji. To zaista ne bih o tome sada.

Par reči bih o Inženjerskoj komori, ja bih mogla kao član te Inženjerske komore još od 2003. godine, to skoro da su nultene licence, da kažem mnogo i mnogo zamerim, međutim, smatram da ona treba da bude jedno slobodno strukovno udruženje. Ona ne treba da bude formirana kao javno preduzeće i zaista mislim da ako iko treba da određuje da li će se neke licence oduzimati ili neće, to znači da treba da radi 30.000 licenciranih članova Inženjerske komore. Rekli ste da ima 70.000 licenci, to ne znači da je isti broj članova, jer neki inženjeri imaju licence po raznim osnovama.

Znači, ne vidim da može telo neko drugo da se formira, bolje nego što može 30.000 licenciranih inženjera da razmišlja o nekom sankcionisanju nekih zloupotreba profesije. Ako tražite koje su licence te koje su dodeljene svojevremeno i gde ljudi ništa zapravo nisu opravdali te licence, slažem se da tu treba da se izvrši revizija na svakih tri do pet godina, da se vidi ko tu radi, ko ne radi. Najviše ćete naći tih inženjera u javnim preduzećima. Pa, najviše su oni uslovljavali ljudima dobijanje projekata firmama koje ostvare mogućnost dobijanja licence za svoje inženjere u javnim preduzećima koji zapravo ne rade ništa i od struke su odvojeni tri svetlosne godine. Znači, zakopajte malo po javnim preduzećima, razbite te bastilje, te ljude koji zapravo ne rade ništa.

Sud časti, to sam već rekla i oduzimanje licence, ne može da se dešava tako kako odgovara ministrima i ministarstvu da krpe svoje kapitalne investicije. Primer inženjera CIP-a što se tiče čuvene Grdeličke klisure i potpornog zida. Ti su ljudi žrtvovani, uopšte nema dileme. Velika je nepravda urađena prema tim inženjerima. Menjani su im projekti, a da ih niko nije ni pitao da li može da menja projekte, uvođeni su neki projektanti, neka improvizovana rešenja. Prošle godine sam vam postavila to pitanje kada sam bila u Vladičinom Han u zbog svog posla, sa grupom inženjera. Da li smatrate da je to adekvatno rešenje? Svi smo videli šta će se desiti sa tim potpornim zidom koji zapravo i nije potporni zid i nije apsolutno ispravno tehničko rešenje. I, sada treba da odgovaraju inženjeri CIP-a. Što? Zato što su bili bliski prethodnom ministru. Pa, to ne može da bude razlog.

Član 145. za mene je vrlo interesantan ovog zakona i smatram da ne može da se smatra odgovornom država u kojoj investiciono održavanje adaptaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite, zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kao izvođenje radova na investicionom održavanju i adaptaciji, pazite sad, zaštićenoj okoline, kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne baštine rešava nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi predmetni objekat.

Zaobiđeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zaobiđeno Ministarstvo za kulturu i ja pitam sledeće – da li je to vaš plan za Kosovo da o kulturnim dobrima od izuzetnog značaja i kulturnim dobrima upisanih u listu svetske kulturne baštine ne brine Republika Srbija? Pa, eto, saznadosmo taj čuveni plan za Kosovo o kojem mesecima se taji i ćuti. Ako je to plan za Kosovo, ne znam šta smo čekali da saznamo od svih vas. Znači, vi se odričete Kosova i kroz Zakon o planiranju i izgradnji i to na veoma perfidan način.

Zakon o ozakonjenju. Zakon koji ozakonjuje ne poštovanje matičnog Zakona o planiranju i izgradnji mi ne možemo da podržimo, jer ne znamo kako vlast da nateramo da poštuje zakon koji donosi. Efekti zakona su porazni, od donošenja pa do sada novih 1,5 milion objekata koji su nelegalno izgrađeni. Kad dodamo onih 2,5 miliona, znači, dođemo na nekih 3,5 miliona i ako uzmemo da je prosečna porodica tri člana, pa, ispade da svi živimo u nelegalnim objektima, jer sve zovete stambenim objektima. Pa, to nije tačno.

Znači, mnogo je tu objekata koji nisu bili samo rešenje stambenog pitanja. Imamo ski-bife na Kopaoniku. Ja ne razumem kako do sada nije rešen taj problem i zašto se igrate vi i Ministarstvo i ministar Stefanović sa građanima Srbije.

Kako mogu da se grade objekti male hidroelektrane u zaštićenim područjima? Šta je sa sudijama zaštite? Šta je sa sudijama uticaja? Kako to može sve da se izgradi tako i tamo? Vi to sve hoćete kroz ovaj zakon. Ovakav način ne može da bude način rešenja pitanja nelegalnih objekata. Razumem da ste imali zatečeno stanje. Razumem da treba rešiti i taj problem, ali ovo nije način da se reši taj problem.

Znači, u Srbiji nema razumevanja za građane od reda, one koji poštuju zakon, a ima razumevanja za one koji ga ne poštuju i rade, grade nelegalno.

Znači, imamo večite studente, večitu legalizaciju i ona će se pomerati, zato što inspekcija ne radi svoj posao. Dajte da to jednom kažemo.

Kažete u objašnjenju zakona da imate malo inspektora. Zašto imamo malo inspektora? Zašto inspekcija ne radi svoj posao, zašto se ne obustavlja bespravna gradnja, nego dozvoljavamo, vrlo svesno smo dali mogućnost da ljudi grade ogromne, na desetine hiljada kvadrata. Imaćete još malo razumevanja.

Stav 5. člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji može da reši neke probleme. Zašto se ne uvećava porez za neizgrađeni objekat, za stepen nezavršenosti tog objekta, pa da vidim ko će da ostavi objekte od 40.000 kvadrata nezavršene po Beogradu. Neka se uveća poreska osnovica za stepen nezavršenosti objekta.

Mi imamo rugla po Beogradu, zato što smo dozvolili da ti objekti stoje beskrajno i produžavamo tu legalizaciju u nedogled. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predstavnici nadležnog Ministarstva, predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji pratite ovo zasedanje Narodne skupštine pomaže Bog svima.

Ja bih želeo na početku da kažem ono što mislim da je zaključak čitave ove priče kada govorimo o divljoj gradnji, kada govorimo o kriminalu i korupciji u građevinarstvu, kada govorimo o temama sa kojima se nijedna vlast nije uspela očito da se izbori decenijama unazad, da nema kriminala i korupcije u građevinarstvu bez vladajućih struktura, od lokalne samouprave do nadležnih ministarstava. To je zapravo pitanje svih pitanja od kojih ja danas polazim. Da to definišemo na sledeći način.

Kako je uopšte došlo do divlje gradnje, kako se uopšte desilo da kada neko prvi ašov pobode u zemlju, ne izađe nadležna inspekcija i ne zatvori to gradilište? Kako se desilo da je neko mogao čitavu zgradu da izgradi kao nelegalan objekat? Ko je sve zažmurio, od nadležnog inspekcijskog nadzora, do lokalne samouprave i dalje svih onih u lancu nadležnosti koji su doveli do nelegalne gradnje.

Dakle, neko je u Srbiji mnogo godina i decenija unazad, a čini mi se da je danas vrhunac toga, dozvolio divlju gradnju. Neko je, dakle, sponzor divlje gradnje, neko štiti divlju gradnju, neko uzima procenat od divlje gradnje, nego se ugradio u divlju gradnju, neko, dakle, vrši krivična dela time što štiti divlju gradnju.

To je zaključak pod broj jedan.

Zaključak pod brojem dva, uvek kada treba da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom u građevinarstvu, uvek kada treba da zaustavimo divlju gradnju, mi donesemo novi zakon kojim obećavamo da ćemo to uraditi, a onda tri, četiri godine kao u slučaju sadašnje vlasti SNS i SPS, ništa ne uradimo, ne srušimo nijedan nelegalan objekat, ne izvedemo pred lice pravde bilo koga ko je učinio delo divlje gradnje, a onda posle tri, četiri godine opet donesemo novi zakon i tako legalizujemo ovo što smo uradili prethodne četiri godine.

Dakle, nema drugog obrazloženja, sem da vlast stoji iza divlje gradnje, odnosno da svaka vlast do sada stoji realno na ovaj ili onaj način iza divlje gradnje. Nikada nijedna nije želela da se obračuna sa divljom gradnjom. Nikada nijedna to nije tretirala kao krivično delo.

Nikada nijedna nije rušila nelegalne objekte. Pa, to nije uradila ni vaša vlast, a imala je šest godina priliku.

Pozivam gospođu ministarku da mi navede jedan primer koga ste vi srušili od nelegalne divlje gradnje za šest godina vaše vlasti.

Da li ste srušili objekte Islamske zajednice u Novom Pazaru koji nemaju nikakvu dozvolu za izgradnju?

Ja ću podsetiti javnost da je Aleksandar Vučić kao predsednik, javno rekao da neće biti srušena nelegalna gradnja Islamske zajednice u Novom Pazaru, jer on neće da se konfrontira sa Bošnjacima. Pazite tu izjavu.

Znači, predsednik, tada Vlade negira Zakon o planiranju i izgradnji, negira Zakon o ozakonjenju objekata, radi protivno Ustavu i zakonu i kaže, nećemo sankcionisati divlju gradnju.

Na osnovu čega on to ima pravo? Šta to znači, da svaka nacionalna manjina u Srbiji može da zida, a niko ne sme da im ruši nelegalne objekte, zato što su nacionalna manjina? A šta, većinski narod, njemu može da se ruši objekat, zato što pripada srpskom narodu, a nacionalnoj manjini ne sme?

Nema to veze ni sa većinskim narodom, ni sa nacionalnom manjinom, da se razumemo, to isključivo ima veze što je Muamer Zukorlić koalicioni partner SNS na vlasti i vlast ne želi svom koalicionom partneru da ruši nelegalni objekat. To je cela priča.

Primera radi, gospođo Mihajlović, zašto niste srušili onaj simbol divlje gradnje u Srbiji, na vrhu Kopaonika? O čemu vi pričate, kako vas nije sramota da dođete danas u Narodnu skupštinu Republike Srbije? Vi danas predlažete zakon, dakle, zakon iznova o planiranju i izgradnji, o ozakonjenju objekta, a niste srušili najveći divlji objekat u Srbiji na vrhu planine u zaštićenom području, gde nikada ne bi smelo takvo nešto da se izgradi? To je pitanje svih pitanja.

Mogu da vam navedem jedan lokalni konkretan primer, kako je narodni poslanik SNS Marko Parezanović u Čačku, nelegalno svojoj tetki izgradio potporni zid ispred kuće, suprotno (Isključen mikrofon.)

Kolega, molim vas, upristojite vašu diskusiju, ostavite tetke, babe, strine, ujake i ujne na miru. Pričajte o zakonu.
Zatražite reč ponovo.

Gospodine predsedavajući, ja sam u obavezi da kada govorim o ovako ozbiljnoj i odgovornoj temi, navedem i konkretan primer. Dakle, veoma je problematično da dobijamo posle tri ili četiri godine novi Zakon o planiranju i izgradnji i novi Zakon o ozakonjenju objekata, a da ništa za prethodnih šest godina vlasti SNS nije dovedeno u pitanju o divljoj gradnji.
Samo vam navodim konkretne primere. Sličan vam je slučaj sa autoputevima. Sama je ministarka izjavljivala od 2015. godine da nema stručnog nadzora na autoputevima.
Izvinite, a ko je odgovoran? Kada će da odgovora? Da ne sedi taj odgovoran možda u redovima vašeg koalicionog partnera, SPS, a vi ne smete da ga pozovete na odgovornost zato što vam je sadašnji koalicioni partner? To su suštinska pitanja.
Evo, navodim vam konkretan novi primer. Vijadukt, kružni put oko grada Čačka, 48 dana kasni revitalizacija ovog vijadukta, 48 dana od zacrtanog roka. Dan pred puštanje u saobraćaj, u punu funkcionalnost otkriva se da tri noseća stuba vijadukta su dovedena u pitanje. Gde je bio stručni nadzor? Gde je bio inspekcijski nadzor? Ko je odgovoran?
Posle 28 godina obnovljenog višestranačja u Srbiji nikada nismo dobili odgovor na vrlo jednostavno pitanje – ko je odgovoran? Nemoguće je da kasnite 50 dana sa radovima, nemoguće je da sutradan treba da otvarate, da je sve završeno i da je sve obnovljeno, a onda saznate da tri glavna noseća potporna stuba ne valjaju i produžavate radove dalje i uvodite kompletan saobraćaj u grad Čačak i uništavate kompletnu infrastrukturu grada Čačka. Ko će to da plati, gospođo ministar? Ko će da nadoknadi uništenu lokalnu inforastrukturu grada Čačka zbog vaših grešaka, vašeg stručnog nadzora, vašeg inspekcijskog nadzora, vaših izvođača radova i vaših direktora, recimo, Puteva Srbije, koji su bili u prethodnoj i u sadašnjoj vlasti i koje, jednostavno, očito niko ne može da smeni? Ko će ikada odgovarati? To je moje pitanje.
Evo, u gradu Čačku trenutno imate još jednu aferu iz ove oblasti, a tiče se izgradnje jednog objekta na mestu jednog objekta u centru grada, koji ima spomeničku vrednost, gde je bio najstariji i najpoznatiji čačanski bioskop „Sutjeska“, a gde je investitor gradonačelnik Čačka.
Pazite, gradonačelnik Čačka je investitor u jednom objektu. Građevinski inspektor koji treba da nadzire rad u toj izgradnji je član SNS. Gradonačelnik gradi jedan sprat više nego što je dozvoljeno po dozvoli građevinskoj i uništava bioskop koga nema više na mestu gde je bio kroz neku tamo privatizaciju koja je izvršena u međuvremenu.
Dakle, navodim vam konkretne primere kako izgleda urbanistički haos u Srbiji. Naravno, ne kažem ja da je samo vaša vlast dovela do toga, da se razumemo. Ja ću tu biti vrlo pošten i vrlo objektivan. Ovaj problem traje decenijama unazad. Počeo je sa divljom gradnjom, kada su se ljudi iseljavali sa sela i dolazili u gradove i počeli da izgrađuju svoje stambene objekte za život. Tada je počela divlja gradnja. Nije bilo urbanističkih planova, nije bilo adekvatnih građevinskih dozvola. LJudi su morali da reše svoj stambeni problem i tako je započeo čitav urbanistički haos, ali ovde sada imamo jedan drugi problem. Prvi su problem urbanistički planovi i da li se oni prave onako kako struka nalaže ili se prave kako investitori i tajkuni žele. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – šta rade gradske i opštinske uprave za urbanizam, da li one rade kako struka nalaže ili kako partija nalaže i partijski investitori i partijski tajkuni koji grade? Onda se postavlja pitanje šta radi direkcija za gradnju na nivou lokalnih samouprava gde sede partijski direktori, partijski upravni i nadzorni odbori, koji takođe podržavaju partijske firme na nameštenim tenderima i bez ikakvog stručnog i inspekcijskog nadzora, jer ko sme da nadzire partijsku firmu, partijskog kuma ili burazera koji je dobio posao na nameštenom tenderu? Tako počinje divlja gradnja, tako što niko ne sme da izađe na teren da ih zaustavi, jer ne sme da je zaustavi zato što je investitor lokalni partijski šerif, njegov kum ili njegov burazer ili nečija partijska firma od stranaka na vlasti. Tako počinje i tako se završava divlja gradnja kroz jedan haos u srpskom urbanizmu.
Onda dolazimo do priče o građevinskim inspekcijama. Naravno, sa jedne strane imate građevinske inspektore koji su korumpirani i ne rade svoj posao, ali sa druge strane imate vrhunske profesionalce među građevinskim inspektorima koji rade svoj posao, koji su dali ko zna koliki broj naloga za rušenje bespravno izgrađenih objekata. Gde je onda stalo, to je pitanje koje vi nećete da objasnite građanima Srbije, ali ću ja da objasnim.
Građani Srbije ne znaju da ne može građevinski inspektor da sruši nelegalnu i divlju gradnju, on može samo da da nalog, a onda ide sud koji treba to da odobri u nekom drugostepenom postupku, pa onda ide policija koja treba da da asistenciju kada se ruši nelegalni objekat, pa onda ide gradska uprava koja treba da izdvoji sredstva i kroz javne nabavke da uzme izvođača koji će da sruši nelegalni objekat i tu staje rušenje nelegalnog objekta. Niti sud, niti policija, niti gradska uprava neće da da asistenciju građevinskom inspektoru i da sruši građevinski objekat i to znate odlično na primeru Kopaonika i divlje gradnje na vrhu.
Možete vi da se smejete, gospođo ministar, koliko god hoćete, ali nije smešno. Divlja gradnja na vrhu Kopaonika je simbol divlje gradnje u čitavoj Srbiji. Zašto to ne srušite? Pa ne smete da srušite. Evo ja vam javno kažem – ne smete da srušite, jer znate ko stoji iza toga i znate da stoje ljudi koji su veoma bliski predsedniku Srbije i raznim kriminalnim i mafijaškim krugovima u Srbiji.
Idemo dalje, privremeni priključak za komunalnu i svaku drugu infrastrukturu na objektima koji su nelegalno izgrađeni. Kako je to moguće da vi nekome priključite struju, vodu i gas ako je to nelegalna i divlja gradnja? Kako je moguće kada dobijete sudsku odluku u upravnom postupku da je to divlja gradnja, da mu ne oduzmete priključak za struju, vodu i gas? Kako je moguće da ne srušite taj nelegalni objekat za koji imate i sudsku odluku? Pa zato što neće policija, jer je korumpirana, zato što neće sudstvo, jer je korumpirano, zato što neće gradska lokalna samouprava i gradonačelnik, jer je korumpiran, da dira svog partijskog investitora, svog kuma, svog burazera ili, recimo, sopstvenu investiciju kao u slučaju gradonačelnika Čačka.
Da ne govorimo sada o nameštenim tenderima i kako firme bliske vlasti dobijaju poslove i da ne govorimo o ključnom pitanju svih pitanja, a to je okončani obračun nakon određene investicije, naravno, govorim o investiranju kada je država investitor, pa da vidimo da li onaj ponuđač na početku, koji je na tenderu dobijao kao najpovoljniji ponuđač zaista bio najpovoljniji ili je u međuvremenu bilo desetina aneksa ugovora, da je na kraju izašlo na ko zna koju cifru u odnosu na onu koja je na početku bila razlog da uopšte tom ponuđaču date posao. Kada smo imali konačni obračun za bilo koju državnu investiciju? To je suština kriminala i korupcije i divlje gradnje u Srbiji.
Ne znam da li gospođa ministar zna da je država najveći bespravni graditelj u Srbiji? Da li znate koliko je objekata na nivou države i na nivou lokalnih samouprava izgrađeno bez ikakvih dozvola? Država stoji iza kompletne bespravne gradnje i država zapravo favorizuje, štiti i sponzoriše divlju gradnju. To je suština čitave priče.
Najnovije što ste uradili jeste da komisije za tehnički pregled objekta koji je završen dajete investitoru. Može li investitor da bude sam sebi komisija za tehnički pregled? Može li on sam sebe da kontroliše i kako onda nastaju oni spratovi mimo građevinske dozvole? Pogledajte, nema jedne zgrade u Čačku koja nije dodala još jedan sprat mimo građevinske dozvole i to je neko ozakonio. Pazite, neko je ozakonio divlji sprat i divlje spratove u svim divljim gradnjama, konkretno u Čačku. Ko je to ozakonio? Ko je odgovoran? Šta vi radite sada? Vi hoćete da pokrijete svu divlju gradnju u Srbiji – novi zakon o planiranju i izgradnji, novi zakon o ozakonjenju i da kažete eto, nema veze, šta je bilo, bilo je i sve ovo što se divlje gradilo za vreme SNS, za ovih šest godina, u redu je i tako vi abolirate sve vaše tajkunske i partijske divlje graditelje u čitavoj Srbiji.
Da ovo nije istina šta je vas sprečavalo ovih šest godina da srušite i jedan divlji objekat u Srbiji, jedan, a ne ni jedan? Šta vas je sprečavalo? Gde vam je sud? Gde vam je policija? Gde su vam vaše gradske lokalne samouprave gde vi držite vlast? Dakle, vi niste radili svoj posao. Vi ste dozvolili divlju gradnju. Vi stojite iza divlje gradnje i siguran sam da uzimate i procenat od divlje gradnje.
Naravno, uvek se ovde koristi ona metoda kojom lopovi viču – držite lopova. To je jedan stari oproban metod da kada hoćete da izbegnete vašu odgovornost vi prebacujete odgovornost na nekog drugog.
Da vidimo gde je vaša odgovornost za ovih šest godina. Ja bih vama danas sve poverovao što ste vi pričali kada biste mi mogli navesti jedan divlji objekat koji ste vi srušili za šest godina vaše vlasti. Nema ga. Eno ga na vrhu Kopaonika, stoji i dalje kao simbol divlje gradnje u Srbiji.
To je simbol vaše lažne priče i lažnih obećanja o borbi protiv kriminala i korupcije i o nekoj državi koja će poštovati neki zakon. Nema poštovanja zakona. Kriminalci i mafijaši bliski SNS mogu da rade šta hoće i niko ne sme da izađe na teren da im sruši objekat.
Ja da ne bi bilo da samo kritikujem, hoću da budem i vrlo konstruktivan i da predložim neke veoma praktične stvari. Primera radi, mogli bismo da obračunamo koliko je opljačkano do sada doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta kroz divlju gradnju, koliko je opljačkana država Srbija, koliko je opljačkan budžet lokalnih samouprava zato što nije naplaćen doprinos za uređenje građevinskog zemljišta u ko zna kom broju divljih graditelja u Srbiji.
Onda da vidimo koliko je puta zgažena struka, koliko puta su zgaženi svi oni koji treba da se pitaju po stručnim pitanjima i u urbanističkim planovima i u nekim gradskim, da tako kažem, i naravno odeljenjima za urbanizam i inspekcijskom nadzoru jer jednostavno ljudi iz struke nisu mogli ništa da se pitaju zato što im je neki šef iznad njih partijski postavljen za direktora ili načelnika gradske uprave određivao šta i kako mora da se radi. Dakle, koliko je struka unižena u Srbiji zbog partijskog delovanja. I naravno, koliko je propušteno da se naplati poreza na imovinu, koliko je do dana današnjeg uopšte naplaćeno poreza na imovinu toj divljoj i nelegalnoj gradnji.
Uostalom, postavlja se pitanje da neki deo svih ovih nadoknada koje nisu naplaćene i za gradsko građevinsko zemljište i za porez na imovinu, treba naplatiti možda i vlasnicima određenih stanova koji su se olako uselili u divlju gradnju zato što je ona bila jeftinija. Čekajte, zar to nije diskriminacija prema onima koji su platili sve obaveze državi i da stanovi tu moraju da budu skuplji od onih koji nisu platili nikakve obaveze državi pa mogu da prodaju jeftinije stanove? Dakle, veliko je pitanje zašto za šest godina vaše vlasti niste stali na put ovom bezakonju i ovoj divljoj gradnji?
I konačno, kao konkretan primer, mi imamo tri vrste divlje gradnje, ja bih obratio pažnju da ne možemo isto da se odnosimo prema sve tri vrste. Prva divlja gradnja je ona višedecenijska divlja gradnja gde su ljudi dolazeći sa sela u gradove gradili svoje stambene objekte da bi rešili svoje stambeno pitanje. Tim ljudima treba da bude minimalna cena legalizacije njihovih bespravnih objekata, to je više decenijski problem i to niko u ovom trenutku ne može da ispravi.
Druga je stvar tamo gde su se ljudi bahatili ili su jednostavno želeli komfor ili su bogati, pa su pravili mnogo veću divlju gradnju nego što je, recimo, potreba za njihovim stanovanjem. Tu bi, recimo, cena ozakonjenja odnosno legalizacije mogla da bude veća, kada ste imali veće prohteve treba da platite i veći doprinos za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i veći porez na imovinu itd.
I na kraju, oni sa kojima se treba nemilosrdno obračunati jesu divlji graditelji koji prave stambene i poslovne objekte a da ne poštuju zakone ove države. Kako je mogla da nikne jedna višespratnica a da nema građevinsku dozvolu? Kako je mogla da nikne jedna višespratnica suprotno nalogu građevinskog inspektora da bude srušena već na početku gradnje? Kako je mogao jedan takav poslovni objekat uopšte da bude završen? Da li on uopšte imaju upotrebnu dozvolu? Koliko je građevinskih objekata u Srbiji danas bez upotrebne dozvole? To su toliko ozbiljna i važna pitanja.
Dakle, obični građani, običan narod, ljudi koji su rešavali svoja stambena pitanja su jedno i njima treba dati ozakonjenje i legalizovati njihove bespravne objekte da bi ušli u sistem naplate poreza na imovinu i da bi generalno bili legalizovani u ovoj državi.
Ali, oni koji su se bahatili, koji su kroz dilove sa političarima na vlasti izbegavali zakon, koji su mislili da mogu da rade bez građevinskih i upotrebnih dozvola, koji su mislili da mogu da grade i misle još uvek zato što niko nikad nije krivično gonjen, da mogu da grade i dodatne spratove suprotne izdatoj građevinskoj dozvoli, e sa njima se treba obračunati. Pa, kad gospođo ministre, srušite jednu višespratnicu u Beogradu od deset spratova i kažete - Ovo neće moći da bude izgrađeno jer sam ja ministar koji poštujem zakon, e onda će neko poštovati zakon i ovu državu i znati da ne može da vrda i da zato što zna ministra ili zato što zna gradonačelnika može da gradi i zida kako god hoće.
Šta vi sad radite u gradu Beogradu sa ovim izmenama zakona? Pa, vi praktično šaljete svakog investitora kod Gorana Vesića da mu on odobri gde može da zida, koliko može da zida i da naravno uzme procenat za to.

Privodite kraju kolega Obradoviću.

Dakle, poenta izmene u Beogradu je da oduzmete i onako razvlašćenim opštinama grada Beograda mogućnost da oni kontrolišu izgradnju i da je prebacite na centralni nivo grada Beograda gde će Goran Vesić da odlučuje o tome gde i kako može da se zida, a za to da uzima procenat za sebe i za SNS. Hvala.