Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i uvažena ministarko Mihajlović, sa saradnicima, na samom početku bih želeo da kažem da mi se ne dopada odnos koji Ministarstvo koje predstavljate sa predloženim zakonima, odnosno izmenama i dopunama zakona, posebno o planiranju i izgradnji, odnos prema struci i znanju.

U Srbiji, 28.400 inženjera smatra da ovaj Predlog zakona nije dobar po njih. Stav EU jeste da strukovna udruženja treba da budu nezavisna. Ovim zakonom se zapravo radi sve, da bi se Inženjerska komora Srbija stavila pod kapu, ingerenciju ministarstva koje vi vodite.

Ako Ministarstvo građevine, bude kontrolisalo izdavanje licence za 28.400 inženjera koji već poseduju licencu, ako ministarstvo bude imalo, kao što ste naveli, komisiju za oduzimanje licence, vi na neki način stavljate u podređeni položaj one koji su do svoje licence došli na pošten način, sa znanjem, svojom stručnošću i pravim diplomama. U pitanju su ljudi koji predstavljaju one koje su sve izgradili u ovoj zemlji i ne samo u ovoj zemlji, nego i u republikama bivše Jugoslavije. Oni danas dolaze u situaciju da budu politički ucenjivani, zato što će političkom odlukom komisije ministarstvo moći nekome da oduzme licencu, a nekome licencu da ostavi.

Maločas ste, namerno ili slučajno, rekli jednu potpunu netačnu stvar, da Inženjerska komora Srbija do sada oduzela dve licence. Nije tačno, oduzela je 16 licenci. Zatim ste, drugu, hajde da kažem, informaciju uputili javnosti, takođe pokušali, da li, slučajno ili namerno, da obmanete javnost, jeste u tome da je izdato od 2003. godine do danas 70 hiljada licenci. Ni to nije istina. Izdato je oko 50 hiljada licenci.

Ono što se događa danas, jeste da podrške koje dolaze Inženjerskoj komori, ne samo od strane EU ili Evropske inženjerske komore, između ostalog čiji je potpredsednik Dragoslav Šumarac, kao veliki stručnjak i kao redovan profesor na fakultetu Univerziteta u Beogradu. Imamo Inženjersku komoru Slovenije, Inženjersku komoru Hrvatske, zatim Inženjersku komoru Makedonije, ceo region podržava stavove Inženjerske komore Srbije, svi osim vas, odnosno vaše Vlade, odnosno vaše partije iz koje dolazite.

Takođe, želeo sam da vas upoznam sa jednom činjenicom kada ste maločas sa mojom kolegama raspravljali, jedna zemlja u kojoj ministarstvo izdaje licence, jeste Crna Gora i tamo je napravljen haos, kada su u pitanju inženjeri, kada je u pitanju gradnja i kada je u pitanju poštovanje zakona koje je neophodno ispoštovati, da ne bi došlo do nelegalne gradnje.

Ono što je takođe važno, jeste da se zna da ste vi bili zaduženi, kao ministarka za, između ostalog, i ovaj kapitalni projekta, možda najveći u Srbiji, možemo da se složimo da je najveći, Koridor 10. Kada je u pitanju Grdelička klisura i kada je u pitanju, takozvani potporni zid koji se srušio, koji je 11 puta preprojektovan i vi 11 puta to niste znali, a nadzor inspekcija su bili u vašim rukama, ne možete da kažete - krivi su inženjeri i da zbog toga danas kažnjavate i oduzimate samostalnost Inženjerskoj komori Srbije i 28 hiljada inženjera stavljate u položaj da su krivci za to.

Ono što je činjenica, jeste da se 11 puta od strane puteva, pretpostavljam, ili Koridora Srbije kao preduzeća, vršilo preprojektovanje projekta, pa je onda Zoran Babić, koji je bio do skora ovde i u Skupštini, kao direktor, onako, izjavio, da smo očekivali svi svakoga dana kada će taj zid da bude srušen, pa ta onda na kraju i nije neko veliko čudo. Ali, tih sedam miliona evra, ko će to da plati? Pa, građani Srbije iz svog džepa, a ministarstvo je bilo dužno da vrši inspekcijski nadzor.

Dakle, ne možemo reći da su krivi inženjeri, ne možemo reći da je kriva struka, naprotiv, krive su trange-frange kombinacije koje se dešavaju i u ovom slučaju, gde koridori mimo inspekcijskog nadzora ministarstva, mogu 11 puta da preprojektuju onako kako oni žele. Dakle, najveći projekat građevinski u Srbiji, možda najvažniji, najvitalniji, Koridor 10, ispada da je rađen protivpravno, odnosno da je to predmet divlje gradnje.

Ono što je dalje slučaj sa odnosom prema struci i znanju, odnosno prema Inženjerskoj komori, jeste to da će ministarstvo, ne samo moći da oduzme licencu inženjerima iz Srbije, nego je jedno od najređih ministarstava u svetu koje će moći stranim državljanima, inženjerima da daje licencu. Dakle, naši da odu u Nemačku, da odu da žive u Englesku i Ameriku, a onda da dođu inženjeri iz Kine, pa da dobiju licencu ministarstva koje vi vodite.

To jeste možda neko lepo smislio, ali to za Srbiju apsolutno nije dobro i nije ispravno. To nije odnos prema ljudima koji nisu to zaslužili, koji su stručni i koji su imali ispravne diplome i najbolje fakultete.

Ono što je takođe važno, ali apsolutno, da se ne naljutite, zato što ne želim ni na koji način da se osetite kao da vas neko nipodaštava, naprotiv, mislim da ste vi dobar ekonomista. Ali, nije vam dovoljan roze šlem i ekonomska titula doktora nauka, da vi inženjerima oduzimate ili dajete licencu, i ukidate Sud časti Inženjerske komore. To je nešto što ne postoji ili nije u skladu sa poštovanjem znanja iz struke, kao što je to svuda u razvijenom svetu.

Pola miliona inženjera Evropske inženjerske komore, gde su, to je asocijacija nacionalnih inženjerskih komora, daje podršku Inženjerskoj komori Srbije i to je faktično stanje. Kolege koje sve znaju o ovoj oblasti i vi koji ste ekonomista, imate različito mišljenje, Evropa i evropski stručnjaci kažu jedno, a vi kažete nešto sasvim drugo.

Druga stvar koju sam hteo da pomenem jeste nešto što vi znate da je bio predmet naše rasprave godinama unazad u istom ovom parlamentu. Meni je drago da ste vi ovde zato što je sa vama rasprava uvek na jednom visokom nivou. Međutim, kada smo usvajali i raspravljali o leks specijalisu, koji je bio najpogubniji zakon po Srbiju i dalji demokratski razvitak Srbije, mi smo tada govorili da ćete vi tim zakonom da sa strane stavite, ne samo zakone i ne samo sistemske zakone, koji su postojali i koji danas postoje i važe, nego celokupan Ustav Republike Srbije, u pitanju je projekat „Beograd na vodi“

Kada je u pitanju „Beograd na vodi“, ne samo da je opšte poznato šta mislimo mi kao opozicija o tom projektu ili ja lično ili moje kolege koje su danas ovde prisutne, „Beograd na vodi“ je označio početak kraja poštovanja struke, poštovanja znanja, poštovanja tradicije, poštovanja svega onoga što je izgradio ovaj grad u poslednjih dve hiljade godina.

Sada članom 145, članom 60. vašeg predloga izmena i dopuna Zakona, dolazimo u situaciju da su moguća menjanja planova u hodu. Vi sada ono što je važilo za „Beograd na vodi“ širite na celu Srbiju, vi sada tu legalizovanu pljačku koja se zvala „Beograd na vodi“ stavljate celu zemlju pod tu kapu. Vi leks specijalis danas predlažete za celu Srbiju, koji nije u skladu sa Ustavom i koji nije u skladu sa sistemskim zakonima.

Član 145, član 60. – urbanistički projekat se, citiram, može izraditi i za izgradnju objekata javne namene, za potrebe utvrđivanja javnog interesa, bez izmene planskog dokumenta. To do sada nije bilo moguće. Vi na ovaj način zaobilazite ceo zakon o eksproprijaciji. Vi danas možete nekome ko ima kuću i svoj privatni plac da mu otmete deo imovine, i kuće i placa, i da kažete – ja se izvinjavam, ovo je sada ovde javni interes, vi više nemate pravo na tu svoju imovinu. Ovo nije u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije, kao što nije bio „Beograd na vodi“, tako nije danas ni ovaj predlog izmena i dopuna zakona.

Zato mi je bilo čudno na početku, a zatim sasvim jasno zbog čega Goran Vesić, na primer u Beogradu, jedva čeka da se donese ovaj zakon i da se ovaj zakon usvoji. Zato što su putevi prvog reda u Beogradu počeli da se pretvaraju u pešačke zone, poput Vasine ulice u Beogradu, da se zatvara centar grada, da se pretvara u pešačku zonu, posebno u onim mestima tamo gde je interes onih koji su na vlasti, ali, bez izgradnje metroa, prethodne, koja je bila neophodna, da bi centar grada ikada možda postao biciklistička ili pešačka zona.

Dakle, sve se radi zbrda-zdola. I sada u hodu možete da menjate planske akte. Šta to znači? To znači sutra ako se bude renovirala Skupština, da niko nema obavezu da ovo zdanje i ova zgrada ostanu u onom obliku u kojem se zatekla. Dakle, danas možete od Beograda da napravite Skoplje, možete da odlepite svaku fasadu, možete da skinete svaki krov i da zalepite stubove korintske, jonske, dorske, razne piramide i da od Beograda i beogradskih parkova i zelenila pravite ono što je po vašem ukusu i vašoj meri.

Opet vam kažem – ovo je veoma važna oblast i nije dovoljan ružičasti šlem da bi se vodila jedna ovako važna oblast u Srbiji. Čak ni taj vaš šlem, roze ili pink boje, nije po zakonu koji tretira bezbednost radnika. Šaljete lošu poruku radnicima, jer ne postoji šlem roze boje koji se nosi na gradilištu. Imate čak i pravilnik i kada je i ta oblast u pitanju.

Ono sa čim sam želeo da završim jeste Zakon o ozakonjenju. Ovo je samo još jedna najava divlje gradnje. Svaki tajkun u Beogradu i Srbiji je imao informaciju kada ćete doći u Skupštinu i kada ćete ovaj predlog zakona usvojiti. Zato su poslednjih godinu dana požurili da što više naprave nelegalnih objekata koje će sada moći da legalizuju. Vi kada kažete – neće moći da legalizuju nikada, ali niste rekli da li će moći oni da rade. Kao na Kopaoniku, vi govorite da se taj objekat neće legalizovati, pa da, ali on radi i prihoduje novac. I taj koji je napravio taj nelegalni objekat, već sada zarađuje, a vi mu, naravno, ne samo da ne možete nego i nećete mu apsolutno ništa.

Ono što je veoma važno jeste da veliki projekti poput puta Obrenovac-Ub, poput Koridora 10, poput mnogih drugih projekata koje ste tako pompezno najavljivali, „Beograd na vodi“, Žeželjev most, na primer, ispostavilo se da su nelegalni objekti. Predsedik otvori Žeželjev most, a onda radnik pogine neposredno posle toga. A kako je radnik bio na mostu koji je otvoren i završen? Dakle, to su stvari koje predstavljaju pometnju kada je u pitanju Srbija i to je ono što građani vide i što građani osuđuju.

Kada je u pitanju ozakonjenje, vi tretirate 100 kvadrata nečije kuće gde živi petočlana ili šestočlana porodica jednako kao i poslovni objekat od 100 kvadrata. Cena je potpuno ista. A najveći popust kada je ozakonjenje u pitanju imaju oni koji imaju milione kvadrata. Što ste veći tajkun, imate veći popust. A posebno, da ne pričam o tome da se kažnjavaju oni ne samo koji grade kuću da bi imali krov nad glavom, nego i oni koji su uredno predali za građevinsku dozvolu i oni koji su platili sve dažbine pre nego što je ovaj zakon i usvojen.

S tim u vezi, mi nećemo glasati za vaš Predlog zakona. Smatramo da je duboko loš i čvrsto verujemo da će građani u ovome prepoznati samo još jednu nameru. Četvrti put ste u parlamentu i za četiri puta niste uspeli da rešite ove probleme. Sad nam opet dolazite i govorite – rešićemo te probleme. Ne, nećemo rešiti. Svaki dan to gledamo na televiziji, svaki dan čitamo u novinama koliko je ova država nemoćna da zaštiti one najsiromašnije i one kojima je pomoć potrebna, a da zapravo sve radi da bi pružila mogućnost da oni najbogatiji i oni koji vrše krivična dela i dalje imaju najviše. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kaže Balša Božović – građani bi trebali da znaju ovo, građani bi trebali da znaju ono. Ono što bi građani Srbije trebali da znaju, to je, a to verujem da znate i vi, gospođo Mihajlović, da najveću korist od projekta „Beograd na vodi“ ima upravo Balša Božović, jer njegova verenica, Mia Zečević prodaje preko svoje agencije za nekretnine stanove u „Beogradu na vodi“ i zgrću mesečno stotine hiljada evra. Pa kako im ne valja projekat „Beograd na vodi“? Obogatili su se na projektu „Beograd na vodi“. NJegov otac je u periodu kada je Demokratska stranka vladala Beogradom krečio sve moguće i nemoguće zgrade po Beogradu, obogatili se na tome. On priča o nekoj nelegalnoj gradnji.

Da vas podsetim, Demokratska stranka je član tog tzv. Saveza za Srbiju čiji je stvarni šef Dragan Đilas, najveći tajkun u Srbiji i najveći tajkun u regionu. Čuveni most na Adi, najskuplji most na svetu, koštao je Srbiju i građane Srbije 400 miliona evra. Najviši drumski most na svetu koji se nalazi u Francuskoj koštao je 160 miliona evra. Ovaj most u Francuskoj ima dužinu od 2.460 metara, na visini je od 343 metra i ima sedam pilona, koštao je, dakle, 160 miliona evra. Ovaj Đilasov, ovaj Balšin, ovaj Boškov, ovaj Jeremićev Most na Adi ima dužinu od 929 metara, nalazi se na visini od 200 metara, ima jedan pilon i košta 400 miliona evra.

Onda se javi jedan od perjanica Saveza za Srbiju i drži nam lekcije o sirotinji, o bedi, o siromaštvu. Pa oni su nam ostavili bedu, sirotinju i siromaštvo. Srbija je danas zemlja koja je napredna. Srbija je danas zemlja koja ide krupnim koracima napred.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, veoma mi je smešna svaka optužba gospodina Martinovića na moj račun. Ja vam kažem evo ovde pred svima, sve što nađete na „Beogradu na vodi“ da je moje, slobodno vam poklanjam i uzmite. Ja vam kažem – srušite „Beograd na vodi“, a ja ću vas u tome podržati.

Još jednom bude li gospodin Martinović izneo ovakve optužbe na račun mene i moje porodice, tužiću ga, dakle, sada vam to kažem, da ne plačete posle kada jednu od vaših pet plata budem morao da uzmem na sudu. S druge strane sam samo želeo da vam kažem sledeću stvar, dakle, na ove napade se neću obazirati.

Ono što je važno, jeste da ovaj zakon gospodine Arsiću, vama se obraćam, ovaj zakon omogućava vlasti SNS u Beogradu da jednu ulicu, koju rekonstruišu od 70 metara, za nju troše 150 miliona dinara. Dvadeset hiljada evra po jednom metru, to se dešava danas u centru grada, i ja sam došao da pitam ministarku, bez obzira što je neko ljut zbog toga, ja sam došao da pitam da li Ministarstvo može ili uopšte želi da poštuje zakon, da kontroliše saobraćaj u Beogradu, jer na ovaj način gospodin Vesić može da zatvori i Brankov most i Brankovu ulicu i ceo Beograd da pretvori u pešački zonu, opet sa raznim uvredama na moj račun, o kojem apsolutno ne želim da govorim, ali 20 hiljada evra za jedan metar, pa da se zlatom i dijamantima posipali, pa ne bi toliko koštalo.

Znači, hoću da vam kažem da se po ovome zakonu omogućava enormna pljačka para građana Srbije i Beograda, jer je to ono što je sramota. Upućujem na to iz najbolje namere, zato što volim ovu zemlju i zato što želim da ostanem da živim ovde, a ne zato što želim da odgovaram nekome lažno kleveće i optužuje da navodno imam interes od nečega što sam želim da se skloni odatle. Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Pa, to isto ste gospodine Božoviću pričali i u izbornoj kampanji kada je u pitanju Goran Vesić, pa ste osvojili 2% glasova.

Pre nego što tužite mene, morate vi sami u toj vašoj koaliciji koja se zove Savez za Srbiju da se raskusurate i da vidite ko je kome šta govorio i ko je kome šta dužan. Dragan Đilas, vaš šef, je 2012. godine rekao da će mesečna plata Vuka Jeremića, kao predsedavajućeg u Generalnoj skupštini UN, da iznosi 28.000 dolara, a onda je Vuk Jeremić odgovorio, danas su vi na istoj gomili protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS, onda je Vuk Jeremić odgovorio – neki mediji su pisali da će predsedavanje Generalnom skupštinom UN Srbiju koštati 7,5 miliona evra, čak i da je to tačno to bi značilo da bi narednih 60 godina Srbija mogla da predsedava u UN za cenu mosta preko Ade, da naglasim, bez pristupnih saobraćajnica. Rekao je Jeremić govoreći da ta suma od 7,5 miliona evra nije tačna.

Dakle, zašto sam ovo pročitao? Da bi građani Srbije znali da SNS danas protiv sebe ima Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ima ovog koordinatora, koji ne znam gde se sad trenutno nalazi, ovog ljotićevca iz Čačka, koga je zaposlio Velimir Ilić za portparola čačanske biblioteke, i ima ovog gospodina koji se obogatio prodajući stanove u „Beogradu na vodi“, a navodno mu ne valja projekat „Beograd na vodi“.

Dakle, zbog ovakvih stvari država Srbija je 2012. godine bila pred bankrotom. Danas je država Srbija država koja ima preko 4,5% rast BDP, lider smo u regionu po privlačenju investicija, za četiri godine zaposlili smo preko 150.000 ljudi u Srbiji i uspeli smo da spasimo državu Srbiju i od Borisa Tadića i od Vuka Jeremića i od Boška Obradovića i od Balše Božovića i od Dušana Petrovića i od svih onih koji su sada u tom tzv. Savezu za Srbiju.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala.
Znate šta gospodine Božoviću? Sve što ste rekli sve je laž. Od početka do kraja. Dakle, svaku stvar, sad, da li ste vi iz nekog razloga frustrirani, da li nemate vremena da pročitate zakone, šta je iza vaših izjava ja ne znam, ali sve što ste izgovorili od početka do kraja Predlogu zakona sve je laž. Pa, čak neću da kažem da nije istina, nego je laž, zbog toga što sada u direktnom prenosu građanima Srbije objašnjavate neke stvari koje očito ne znate i koje očito niste ni pročitali ili vas uopšte i ne interesuje, nego pokušavate, dakle, lažima da obmanjujete javnost.
E, sad, kada pričate o „Beogradu na vodi“, pored nekoliko ogromnih, kapitalnih projekata to je jedna od najboljih kapitalnih projekata u našoj zemlji i prosto je smešno da budete protiv tog projekta koji zapošljava ne samo građevinske kompanije nego i nove ljude i potpuno menja sliku dakle, budućeg nekog još razvijenijeg i modernijeg Beograda. Prema tome, to je prva stvar gde niste u pravu ni za jedan jedini podatak koji iznosite inače u javnosti oko „Beograda na vodi“, da vam kažem svaku stvar koju ste rekli nijedna nije tačna.
Znači, zakoni se u ovoj zemlji poštuju. Možda vi polazite od sebe i nekog drugog prethodnog perioda kada ste vi radili sve samo niste poštovali zakone. Pa, zato što niste poštovali zakone zato smo imali ovo što je sada rekao i poslanik Martinović, dakle, bili smo gotovo pred bankrotom, imali smo najniže strane direktne investicije, imali smo negativan rast BDP. Dakle, sve što se pogleda u oblasti ekonomije bilo je u minusu. To je neko zaslužan za to ili neko je odgovoran za to. Ja bih rekla da ste vi i vaše koalicioni partneri, vaši raznorazni poznanici, više ne znam ni koje sa vama. Dakle, vi i Đilas, Jeremić, tu je sada Obradović, da li vam je on šef, ili nije, nemam pojma, ali u svakom slučaju, dakle, vi svi zajedno ste i te kako odgovorni za stanje koje smo dočekali.
Mi smo stvari promenili i to vama može da se ne sviđa, ali ako volite svoju zemlju, i kažete da volite svoju zemlju, valjda to treba da vam je drago, a ne kada se govori o tome da mi imamo zaista gotovo najbrži rast BDP, vi zviždite. Ja to stvarno ne razumem.
Dakle, dalje ono što je tek pogrešno, priča oko Inženjerske komore, zapisala sam šta ste rekli, kaže ovako – to je jedan loš odnos prema struci i znanju. Ja bih volela da vi uopšte znate o čemu pričate kada govorite o Inženjerskoj komori. Ja bih volela da uopšte znate šta znači biti inženjer u Srbiji i šta znače licence, kako se dolazi do tih licenci ili samo čuvate fotelju Šumarčevu, dakle, Dragoslava Šumarca bivšeg ministra.
U ono vreme kada je Šumarac bio ministar nema gore stvari koja se, nema strašnijih stvari koje su se dešavale u oblasti građevinarstva u Srbiji. U vreme Dragoslava Šumarca, građevinske dozvole su se čekale osam godina. Dakle, to je između ostalog lik i delo Dragoslava Šumarca. U njegovo vreme, dakle, vi niste mogli da započnete nijedan kapitalni projekta. Takođe, jedan od razloga jeste upravo njegov rad, ali da se ne bavi njim Inženjerska komora treba da bude pod nadzorom Vlade Republike Srbije zato što danas radio projekte koji su vredni 16 milijardi evra. Ne možemo da dozvolimo da neko pravi od Inženjerske komore privatnu komoru, nije ovde ništa privatno. Dakle, ta komora jeste jedno strukovno udruženje, udruženje inženjera koji su završili svoje fakultete, dobili licence, ali šta je problem da se nekada te licence provere. Šta je problem ako je sve urađeno pošteno i kako treba, kako vi kažete. Šta je problem da na pet godina vidimo da li ljudi pročitaju jedna stručni rad, da li ga napišu, da li su uradili jedan projekat ili nisu. Mislim da je jako važno da imamo kvalitetne i projektante.
Kada govorite o broju licenci tu takođe niste u pravu, tako da osvežite malo informacije iz Inženjerske komore. Broj licenci je sledeći. Dakle, prvo imamo 20.289 licenci ako govorimo o samim članovima komore, po strukama 5.374, po matičnom sekcijama 17.877. Od 2003. godine, dakle, po informacijama koje mi imamo su dve licence oduzete, neka je i deset licenci oduzeto, nije stvar u oduzimanju licenci nego o stručnosti u radu. Kada govorite o tome da li su projekti preprojektovani, jedan, dva, pet, jedanaest puta, pa to je neko radio. Pa, to je radio neki čovek koji se potpisao. Pa, to je radio neko ko ima licencu. Pa, kako to sme da se desi. Pa, zamislite vi, doduše niste nikad radili u struci, ali recimo, završili ste Pravni fakultet, zamislite vi da napravite žalbu i jedanaest puta prepravljate žalbu. Pa, našta bi to ličilo. Pa, da li je to normalno. A zamislite da to radite na projektima koji su vredne stotine miliona evra.
Prema tome, moramo da odvojimo ono što je dobro od onoga što je loše. Inženjerska komora, izdavanje licenci kao i Sud časti nalaziće se u Ministarstvu po našem predlogu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Postoje jasni kriterijumi koji moraju da se ispune da biste licencu dobili, stručni ispiti koji će sigurno obavljati i dalje Inženjerska komora, ali isto tako i kriterijumi na osnovu kojih možemo da pokrenemo proveru i oduzimanje licenci.
Dalje, ono što sam takođe primetila da ste izgovarali, kapitalni projekti. Kapitalni projekti, ja mislim da više svi u Srbiji znaju šta ste vi ostavili od kapitalnih projekata do 2012. godine, ali nije na odmet da se ponovi, jer ste izgleda vi sami zaboravili.
Dakle, radi javnosti Srbije do 2012. godine, od 2000. odnosno 2002. godine do 2012. godine, broj kilometara pruga koje su rekonstruisane su tačne 20 km, a 2008. godine 0 km, dakle, ništa nije rekonstruisano.
Dalje, 2009. godine 22 km, a 2010. godine isto 0km. Takođe za 12 godina od 2000. godine do 2012. godine nijedna jedina stanična zgrada nije sređena. Sramotno je to kako ste ostavili Železnicu i kako ste uopšte ostavili stanične zgrade i sve ono što jeste važno ljudima u Srbiji, a to je saobraćaj.
O koridorima 10 i 11, o rekonstrukciji pruge Beograd-Bar koja je počela i uradila već delom ova Vlada, vi niste prstom mrdnuli i onda nam objašnjavate o kapitalnim projektima, onda nam pričate o tome da li su oni dobri ili loši, a ne znate ni razliku između dobrog i lošeg.
Dakle, nemojte molim vas da govorite stvari koje su prvo, netačne, i drugo, predstavljaju čistu laž.

Pravo na repliku, narodni poslanik Balša Božović.