Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o sledećoj stvari. Takozvani Savez za Srbiju, koga predvode Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dušan Petrović itd. pokušavaju da stvore atmosferu u Srbiji kakva je bila pre 5. oktobra. Treba pronaći novog Slobodana Miloševića i oni su ga pronašli u liku Aleksandra Vučića i stvara se ista ona pogromaška atmosfera kakva je bila stvarana uoči 5. oktobra.

Podsećam vas, uoči 5. oktobra, na jednom od mitinga DOS-a, toga se vi sećate kao što se sećam ja, jer je Nenad Čanak u Beogradu pokazivao – evo na ovom Trgu ću da obesim Slobodana Miloševića, evo ovde će da visi Slobodan Milošević.

Pre dva dana Srđan Nogo, koji nam svakoga dana soli pamet kako može sud da uradi ovo, kako može sud da uradi ono, kaže čovek mrtav hladan – ako je Ana Brnabić, kaže paragrafirala, valjda se kaže parafirala, Dablinski sporazum sa EU, onda Brisel Srbiji može poručiti milion i 200.000 migranata i mi možemo tada da se slikamo. Biće kao da je Davinić, Dinkićev ministar, paragrafirao ugovor u hotelskoj sobi i mi izgubili na arbitraži, tako može da se desi i sa Anom Brnabić. Zato Ana Brnabić, treba da bude obešena istog časa na Terazijama, a pored nje i obešen Aleksandar Vučić.

Dakle, stvara se ista ona atmosfera kakva je u Srbiji bila stvarana uoči 5. oktobra. Linč, vešanje, ubistva, imamo nepodobne novinare.

Samo da vas podsetim posle 5. oktobra i na dan 5. oktobra zapalili ste zgradu RTS. Nenad Čanak je u Novom Sadu onim svojim štapom uništavao tablu na kojoj je pisala RTS.

(Marko Đurišić: Vreme.)

Da, da, obraćam se svima vama…

Hvala, gospodine Martinoviću.

Samo malo da završim.

…zato što ste sada svi u istom taboru. Svi ste u istom taboru i Đilas i Vuk Jeremić i Boris Tadić i Šane Petrović. Svi ste isti.

Hvala.
Pravo na repliku ima Marko Đurišić. Izvolite.

Lepo je da ste sada pokazali i kazali građanima Srbije da vladate na isti način kao Slobodan Milošević 2000. godine, da kradete od građana penzije, da kradete socijalna davanja, da ubijate političke ne istomišljenike, kao što je … (Isključen mikrofon.)

Kolega Đurišiću, ovo apsolutno nije govor.
(Marko Đurišić: O čemu se radi? Da li je to bila atmosfera 2000. godine?)
Da li možete da me saslušate. Da li možete da uradite i učinite minimum da ova rasprava bude dostojanstvena i na jednom civilizovanom nivou?
(Aleksandar Martinović: Ko je ubijen?)
Ja mogu da razumem i debatu, mogu da razumem i nekada malo teške reči, ali pominjati ubistva, da neka politička partija to radi, to stvarno ne mogu da vam dozvolim, a upravo zbog dostojanstva Narodne skupštine.
Ja vas molim upravo zbog toga da ne bi bio primoran da vas kaznim. Ne želim to da radim. Nećete mi vi to reći. Hvala.
Pravo na repliku ima Srđan Nogo.
(Marko Đurišić: Sram vas bilo! Sram te bilo!)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, molim vas, ne mogu da pričam paralelno sa kolegom Đurišićem, da obezbedite uslove. Zahvaljujem.

Izvolite, kolega Nogo.

Zahvaljujem.

Morate zamoliti vaše kolege iz istog reda da se malo umire i da vam dozvole da govorite. Izvolite.